Neša

Neša kaže:

Sovjetska industrija satova je oduvek nastojala da u skladu sa mogućnostima prati dostignuća časovničarske industrije ostalih zemalja. Ni digitalni satovi nisu bili izuzetak. Prema dostupnim podacima, prvi kvarcni digitalni satovi koji su se pojavili u SSSR-u su oni koje je naručio Leonid Brežnjev. U pitanju je bio Pulsar, koji datira iz 1972. godine, a zanimljivo je spomenuti da je ovaj brend tada pripadao Hamiltonu, da bi ga Seiko otkupio 1978. Doduše, prvi digitalni mehanički sat sovjetske proizvodnje pojavio se nešto ranije (tzv. jump-hour), a u pitanju je model zaria 2006. Podaci o početku izrade ovog modela variraju, ali se može bar okvirno reći da datira iz kasnih šezdesetih ili ranih sedamdesetih godina prošlog veka. Prvi pravi kvarcni LCD sat je elektronika B6-02, a proizvodi se od 1974. godine. Postoje i neproverene priče prema kojima je jedan od sovjetskih prvenaca na ovom polju bio jump-hour sa LED osvetljenjem, ali da se nije pojavio u prodaji jer je prodaja išla izuzetno loše. Na slikama koje slede možete videti modele zaria 2006 (prva slika) i elektronika B6-02 (ostale slike).



Prvi LCD, koji se vidi na slici, bio je jednostavan, premda se može reći da je izgledom mogao parirati ostalim satovima zapadne proizvodnje. Imao je samo funkcije sata i minuta, što je i normalno za LCD satove tog doba, ali je omogućavao format prikaza od 24h. Naravno, sati i minuti su bili podeljeni dvotačkom, kao i danas. Ukoliko pogledate sliku bez maske, jasno se vidi sovjetska škola – robustan izgled je karakterističan i za mnoge druge njihove proizvode. Napajale su ga dve baterije, a mnogi navode da su doživljavale istu sudbinu kao i benzin u sovjetskim vozilima – sat je naprosto srkao njihovu energiju. Ovaj sat je, međutim, imao tri dugmeta za podešavanje, od kojih je jedno služilo da se sekunde vrate na nulu, iako nisu bile prikazane. Inače, ovaj sat je proizvela fabrika ZIM iz Kujbišova, a natpisi su bili ZIM, Elektronika (rus. Электроника), Pobeda i Sekonda. Ovaj sat, ali i modeli koji su ga nasledili, mogli su se kupiti u SSSR-u, ali i u drugim zemljama. Doduše, isti model se mogao naći u nešto drugačijim kućištima, a ZIM je izbacio sledeći model početkom osamdesetih u kućištu koje je podsećalo na kućišta postojećih analognih satova, a unutra se nalazio kalibar 30351. Natpisi su ponekad bili nedosledni, bar kada je u pitanju latinica, pa se brend transkribovao kao Electronica i Electronika. U nastavku teksta možete videti još nekoliko verzija pomenutog B6-02.



Gotovo istovremeno sa proizvodnjom prvog LCD sata, pojavio se i prvi LED, i to model B6-03, a obično je nosio natpis Elektronika-1. Osim navedenog natpisa, mogao se naći i kao Elektronika (bez cifre). Proizvodio se sve do sredine devedesetih godina, i to u fabrici NII-Zavod Pulsar u Moskvi. I ovaj sat je imao više verzija kućišta, a zanimljiv je za kolekcionare, imajući u vidu da se nije izvozio koliko i njegov rođak. Što se tiče funkcija, pokazivao je sate, minute, sekunde, dan i mesec.



Kada govorimo o proizvođačima, ne smemo izostaviti i jednu fabriku koja se nalazi u Belorusiji, a aktivna je i danas. U pitanju je Integral Elektronika, a sajt fabrike se nalazi na sledećem linku: наручные электронные часы Электроника | ОАО "Завод Электроника" Na linkovanoj strani mogu se videti satovi koji se i danas proizvode. Prvi model beloruske fabrike bio je Elektronika-5 sa oznakom 5-202, kalibar 30350. Ovaj model imao je šest cifara, sati i minuti su bili odvojeni tačkom, a sat je posedovao i mogućnost korekcije broja dana u mesecu, o čemu svedoči i jedan od modela sa slika.



U trku se uključio i Poljot, odnosno Prva moskovska fabrika satova (1МЧЗ). U pitanju je analogno-digitalni sat čiji bi se izgled možda mogao opisati i kao šmekerski, a po dizajnu se nije mnogo razlikovao u odnosu na zapadne uzore. Oznaka kalibra je 2968, a može se naći u više modela satova.



Naravno, kako se razvijaju strani modeli, sovjetski proizvođači pokušavaju da im se približe. Osim muških satova, tu su i ženski, a pojavljuju se i oni sa melodijama, danima u nedelji i mnogim drugim funkcijama koji su već poznate na ostalim satovima. Slike koje slede predstavljaju ženske satove, a ostali se mogu videti na drugim mestima u tekstu.



Zanimljivo je spomenuti da se po nekim sitnicama razlikuju od drugih sličnih satova. na mnogim modelima sati i minuti su odvojeni jednom tačkom, a ne dvotačkom, kako smo navikli. U pitanju je jedna pravopisna sitnica – čak i naš pravopis predviđa da se vreme piše ovako: 10.15, a anglosaksonski sistem je malo drugačiji, te isto vreme beleži sa dvotačkom (10:15). Osim toga, ponekad se mešaju i jezici, pa se na kućištu mogu videti oznake na ruskom, a na displeju na engleskom, ali kao kuriozitet se javlja i španski, što se vidi na jednoj od slika koje slede, a može se prepoznati po španskoj reči fecha koja označava datum. Pretpostavljam da je ovaj model bio za kubansko tržište.



Naravno, displej je uglavnom imao ruske oznake.


Iako je svetska časovničarska industrija doživela veliki udarac pojavom kvarcnih satova, čini se da sovjetska nije osetila krizu, a satovi su se izvozili iz ove zemlje, bilo da su kvarcni, bilo mehanički. Pretpostavljam da su digitalni uneli dašak Zapada, za kojim su građani više ili manje čeznuli. Znamo da se Sovjetski Savez raspao pre dvadesetak godina, ali proizvodnja digitalnih LCD satova i danas traje, a očuvala se u Belorusiji. Jednu fabriku, koja i danas koristi isti brend sam već spomenuo, ali se može naći podatak o još jednom brendu, odnosno proizvođaču, a u pitanju je Kamerton iz Pinska. Sa jednom fabrikom u Minsku, a drugom u Pinsku (nije greška, grad se zaista tako zove), Belorusija je nastavila proizvodnju mnogih modela koji izgledaju retro, ali se po svoj prilici i dalje nose i kupuju.





Napomena: o ovim satovima ne bih napisao ni slovca da naš drugar Bajker71 nije predstavio svoj primerak jednog ovakvog sata u odličnom tekstu koji se može naći na sledećem linku: Elektronika

Bajkeru71 veliko hvala na ideji i podršci za pisanje ovog teksta.

Izvori:
elektronika
The TIMEX Watch Forum: Nice Russian Diver..
e-bay
SOVIET DIGITAL ELECTRONICS MUSEUM. By Sergei Frolov (Sergej Frolov)
The Elektronika B6-02
http://zavod-electronica.by