Neša

Neša kaže:

Tekst koji ćete ovde pročitati rezultat je ličnog interesovanja za ovu temu. Ideju da napišem ovako nešto dala mi je Clarissa, a prvu verziju teksta poslao sam Dragonu, koji je ljubazno pristao da pogleda tekst, dao korisne sugestije i još nekoliko izvora kojima sam upotpunio opis. Za konačnu verziju ovog odgovornost snosi autor, a tekst posvećujem svim članovima foruma Svet satova, zahvaljujući kojima sam se zainteresovao za satove.

Iako vojni i pilotski satovi postoje već relativno dugo, o njihovom istorijatu je relativno malo pisano. Tekst koji sledi napisan je sa ciljem da tu prazninu popuni, bar kada je reč o našem jezičkom području. Zbog širine teme, ograničićemo se na ručne satove, a period koji će biti opisan poklapa se sa okončanjem Drugog svetskog rata. Sve slike su preuzete sa interneta.

Nastanak vojnih satova se prema nekim izvorima vezuje za nemačke vojnike, koji su krajem 19. veka počeli da džepne časovnike vezuju oko ruke kako bi uštedeli dragoceno vreme tokom bitke. Za razvoj vojnih satova bitan je i Drugi burski rat (1899-1902), kada je britanska vojska pomoću satova usklađivala pokrete i akcije, što je bio jedan od bitnih činilaca njene pobede. Doduše, prva zabeležena narudžbina službenih satova datira još iz 1880. godine, kada je nemačka mornarica poručila od Girard-Perregauxa džepne satove koji su se koristili pri navigaciji.

Ipak, za razvoj ovih vrsta satova najbitniji je 20. vek, odnosno mnoštvo događaja i dostignuća usled kojih su se ovi satovi usavršavali. Razvoj avijacije, povećana potreba za prekomorskom plovidbom, koja podrazumeva navigaciju, dva svetska rata i razvoj nauke i tehnike mogu se izdvojiti kao najbitniji.

Smatra se da je prvi pilotski sat izradio čuveni francuski proizvođač Cartier, a po narudžbini Alberta Santosa-Dumonta, pionira brazilske avijacije. Prema navodima ove danas velike kompanije, Santos-Dumont je 1906. godine izazvao veliko divljenje kada je prvi put javno pogledao na svoj ručni sat. A sve je počelo od njegove želje da zna koje je vreme ne gubeći kontrolu nad tada čudesnom „letećom spravom“.

Među prvima koji otkrivaju preimućstvo ručnog sata nad džepnim, osim pilotâ, bili su mornarički i artiljerijski oficiri. Kada je 20. vek stupio u svoju drugu deceniju, nastupio je jedan od najkrvavijih sukoba u istoriji čovečanstva – Prvi svetski rat. Tokom nekoliko izuzetno teških godina, razne vojske su primetile važnost ručnog sata, pa su se po završetku rata mnogi vojnici vraćali sa zaniljivim suvenirom na ruci. Taj suvenir je bio ručni sat. Iako se ručni sat pojavio ranije, do kraja ovog rata je uglavnom bio više modni detalj, nego sprava za merenje vremena. Međutim, zahvaljujući vojničkom „suveniru“, ručni sat je postajao sve popularniji, a mnogi su nastojali da od sprave za merenje vremena načine i nešto više. Kao preteče vojnih satova mogu se spomenuti i neki satovi u privatnom vlasništvu sa ugraviranim natpisima koji asociraju na rat, ili na kojima je jasno naznačeno da su korišćeni u ratu (npr. „Božić 1916. na ratištu) i slično.

U periodu između dva svetska rata načinjeno je više bitnih koraka u razvoju ovih satova. Jedno od najznačajnijih imena je američki mornarički oficir i pronalazač Philip Van Horn Weems. Kao vrstan poznavalac navigacije, Weems je zaslužan za tzv. second-setting watch. Brojčanik ovog sata mogao se okretati, a Weems je ga zamislio tako da olakša usklađivanje vremena sa onim koje daje radio-signal. Prema raspoloživim podacima, izum datira iz 1927. godine, a petentiran je dve godien kasnije. Inače, čuveni proizvođać Longines je proslavio ovaj sat. Weemsov izum je s vremenom razvijan, kako bi omogućio pilotima da što preciznije obavljaju zadatke.

Prilog 11441

Za dalji razvoj ovih satova značajan je i jedan od najčuvenijih pilota – Čarls Lindberg, zahvaljujući kome je nastao i tzv. hour angle sat. Ovaj sat se zasnivao na dostignućima Weemsovog i takođe je posedovao obrtni brojčanik, ali je bezel sada bio slobodan i pomagao je pri proračunima geografske dužine pomoću griničkog časovnog ugla, a bio je veličine 48mm, baš kao i Weemsov. I ponovo, razvoj ovog sata omogućio je Longines, proizvevši prvi primerak 1932. godine.

Drugi svetski rat je povećao potrebe za ovakvim satovima, a tada se u širokoj upotrebi među zaraćenim armijama javlja sve više modela raznih proizvođača. Kada govorimo o ovom periodu, svakako bi trebalo da pomenemo i nemačku industriju satova. Vlada ove zemlje kupuje satne mehanizme i angažuje pet fabrika za izradu satova, u prvom redu A.Lange & Söhne, ali se u ovom poslu javljaju i IWC, Laco, Patek Philippe, Vacheron & Constantin, Stowa i Wempe. Pojavljuju se i nemačke verzije pilotskih satova, koji su bili poznati kao B-uhr (od nem. Beobachtungs-uhr, što bi se grubo moglo prevesti kao ’osmatrački sat’). Ovi satovi su najčešće imali prečnik od 55mm, a među zajedničke karakteristike se mogu ubrojati i arapski brojevi, centralna sekundara koja se može zaustaviti radi usklađivanja vremena, velika krunica koja se lako mogla okretati i u rukavicama, kao i dugačka narukvica od debele kože, koja je morala biti takva kako bi se sat mogao nositi oko debele pilotske jakne. Nitne, koje i danas postoje, koristili su se za podešavanje narukvice, koja je morala odgovarati različitim veličinama ručnog zgloba. Osim navedenog, za ove satove je karakterističan i trougao sa dve tačkice na poziciji 12, a služio je tome da bi olakšao preglednost tokom noćnog leta. Naravno, i ovaj sat je mogao poslužiti kao solarni kompas, olakšavajući time orijentaciju u vremenu i prostoru. Dalje, ovaj period donosi i dva brojčanika na pilotskim satovima – mali, na kome se čitaju sati, i veliki, sa minutima. Konačno, ne smemo zaboraviti ni otpornost ovih satova na magnetna polja, koje je predstavljalo opasnost pri navigaciji. Osim pomenutih satova, nemačke snage su imale i nešto ronilačkih satova koje je izradio Rolex (Kampf-Schwimmer), a uglavnom nisu imali vojne oznake.

Prilog 11442Prilog 11443

Britanske i američke snage su imale nekoliko vrsta sličnih satova. Kao jedan od poznatijih možemo pomenuti A-11, ali ne onaj Weemsov. Iako je prečnik ovih satova bio je oko 31mm, bili su veoma čitljivi. Najpoznatije fabrike koje se uključuju u proizvodnju satova za američku i britansku vojsku su Elgin, Waltham, Bulova i Hamilton.

Osim pomenutih proizvođača, satove za potrebe vojski obeju strana radili su i Omega, Panerai, Minerva, Wittnauer, Zenith i mnogi drugi.

Kada govorimo o Drugom svetskom ratu, ne smemo zaboraviti na još jednu značajnu silu – Japan. Japanske vojne satove je proizvodio i danas prisutni i nadaleko čuveni Seiko. Seikovi satovi bili su prečnika 49mm, a zasnivali su se na mehanizmu za džepne satove Seikosha. Ovde se može spomenuti i jedna zanimljivost – mnogi japanski vojni piloti nosili su satove oko vrata. Naravno, u pitanju su bili džepni satovi, a mana je bila što se kao takvi nisu mogli koristiti za navigaciju. Doduše, bilo je i ručnih satova, koji su, kako navodi Knirim, bili u privatnom vlasništvu i bez vojnih oznaka. Na slici se vidi jedan takav, koji potiče iz fabrike Seikosha. Prečnik mu je bio oko 50mm, a pokretao ga je mehanizam od 17 rubina. I ovi satovi su se odlikovali velikom krunicom, crnim ciferom i kožnom narukvicom, a imali su i arapske brojeve. Doduše, mana im je bila slaba otpornost na udarce. Bilo je i satova sa belim brojčanikom, a na njima se vidi i poznati natpis „Seiko.“

Prilog 11444Prilog 11445

Ovde bi trebalo napomenuti i da bi termin ’pilotski sat’ možda trebalo uzeti kao opšti termin, jer su satovi bili veoma bitni za ono što je zajedničko mornarici i avijaciji, tj. za navigaciju. Zbog toga bi možda trebalo, zarad preciznih rasprava, usvojiti prevod odgovarajućeg engleskog termina i govoriti o navigacijskim satovima.

Bilo kako bilo, vojni i pilotski satovi se proizvode i danas, a nose ih ljudi koji pripadaju najrazličitijim profesijama. Satovi koji se zaista koriste u ovakve svrhe se neprekidno usavršavaju, a zahvaljujući razvoju industrije satova, imaju mnoge korisne funkcije, kao što su štoperica, razne vrste tajmera, alarm (obično vibracioni), prikaz vremena u formatu 24 sata, istovremeni prikaz vremena u više časovnih zona i mnoštvo drugih funkcija. Osim funkcija koje nekada doslovno život znače, ovi satovi su danas i modni detalji, statusni simbol, kao i deo kolekcija mnogih ljubitelja.

Izvori:
Pilot’s Watch: The B-UHREN | Calibre Magazine
AVIATOR Watches Pilot Watches Shop: History of Pilot Watches
What Are Army Watches?
Šarena strana : Ručni sat za dame i vojnike : POLITIKA
http://www.svetsatova.com/forum/forum.php
http://dl.dropbox.com/u/2993989/Svet Satova/Vojni satovi/japanese-military-watches.pdf
index
Sajtovi nekoliko proizvođača