Kupovina polovnog sata - nekoliko saveta
by , 20.10.2012. at 12:06 (21261 Broj pregleda)
Ovaj tekst je namenjen svima onima koji žele da kupe polovan sat, bilo preko oglasa, bilo lično od prodavca. Napominjem da tekst ne treba shvatati doslovno, da stvari nekada umeju da izgledaju i drugačije nego što se na prvi pogled čini i da je apsolutno najsigurniji način za dobru kupovinu provera kod pouzdanog časovničara. Najbolje bi bilo da sve što sam naveo samo prethodi odlasku kod časovničara.
Ukoliko gledate oglas na internetu, sat treba da bude slikan iz što više uglova. Iako je slika mehanizma izuzetno bitna, pogledajte i ostale detalje. Ukoliko su u oglasu date samo slike sa interneta, a ne sata koji se prodaje, zatražite slike oglašenog primerka. Idealan cifer treba da bude čist, bez mrlja, tačkica, znaka korozije ili bilo kojih drugih oštećenja, dok sve oznake moraju biti čitke. Postoje satovi sa potpisanim delovima, kao što su krunica, šnala na kopči i naravno, mehanizam. Uglavnom su u pitanju skuplji, renomirani proizvođači, a ovo treba proveriti unapred tako što ćete na internetu ili u nekom katalogu potražiti slike konkretnog modela koji vas zanima. Obavezno pogledajte i kakvo je kućište, jer kod satova napravljenih od jeftinijih legura ono brzo propada, dok neki pak imaju slabu pozlatu koja se brzo guli i utiče na estetiku. Ukoliko ste u mogućnosti, proverite i da li postoje fizička oštećenja na mestu gde se kućište zatvara, jer ona negativno utiču na zaptivanje sata.
Konačno, tu je i mehanizam. Pogledajte pažljivo da li na njemu ima fizičkih oštećenja i nečistoće i ukoliko možete, uporedite mehanizam sata koji gledate sa istovetnim mehanizmom koji možete naći na internetu ili u katalogu. Bitno je da svi delovi na mehanizmu budu istovetni sa onima na slici i da je potpisan na isti način i na istim mestima, kao i da se i ostale oznake poklapaju. Ukoliko vidite drugačiji font, natpis ili bilo koje odstupanje u oznakama, to može biti signal za uzbunu. Time ćete izbeći da kupite sat kome je stavljen drugi mehanizam ('frankenštajn'), sat čiji mehanizam nema sve delove, ili u najgorem slučaju, repliku. Kada gledate mehanizam, obavezno ga pomirišite. Neki preprodavci koriste trik kojim se prikriva da je sat zreo za čišćenje, a vrlo se lako otkriva. U pitanju je benzin za upaljače koji se sipa u mehanizam i koji će privremeno učiniti da sat radi, ali će njegovo dejstvo brzo prestati i sat će morati da ode na čišćenje. S druge strane, benzin relativno brzo isparava, tako da se ovo ne može uvek otkriti.
Isto važi i za sat u celini. Uporedite i ukupan izgled sata, jer se može desiti da je cifer sa jednog modela, kazaljke sa drugog, a mehanizam sa trećeg. Naravno, obratite pažnju i na detalje kao što su krunica, ušice gde se stavlja narukvica, poklopac kućišta, natpise na ciferu i sl. Korisno je imati časovničarsku ili zlatarsku lupu, pomoću kojih se ovi detalji mogu mnogo bolje videti. Jeftinije verzije ovih lupa se mogu naći na pijacama za nekoliko stotina dinara, a mogu biti veoma korisne. I ovde podsećam da je za konačnu proveru celog sata, a naročito mehanizma, najbolje otići kod časovničara.
Ukoliko prodavac kaže da ne može da otvori kućište i fotografiše mehanizam, najbolje ga je zaobići. Premda ima satova koji se zaista ne mogu otvoriti 'u kućnoj radinosti', već zahtevaju specijalan alat, postoji i jedan trik koji se koristi kada se skriva neka mana – kućište se pričvrsti lepkom, što je pouzdan znak da je sat sumnjiv.
Obavezno se raspitajte o prodavcu. Ocene na pojedinim sajtovima, bilo da su pozitivne, bilo negativne, ne znače mnogo. Ukoliko prodavac ima mnogo negativnih ocena, zaobiđite ga u širokom luku. Osim što ćete pogledati profil prodavca, pitajte iskusnije kupce kako su zadovoljni prodavcem, da li je u pitanju dupli nalog (prepoznaje se po istovetnim fotografijama, načinu pisanja i sl.), ko od njega kupuje (ista ekipa, uzajamna kupovina, ili čak isti prodavac sa više naloga, kupci sa malim brojem ocena koji su se 'juče' učlanili) i šta je ranije prodavao.
Ukoliko sat ima neku manu, raspitajte se kod časovničara da li ima delova za njega i koliko košta popravka. Ukoliko sat jeste zreo za servis, to ne mora da znači da ga treba izbeći. Raspitajte se za cenu čišćenja i izračunajte da li se kupovina isplati.
Na kraju bih se pozabavio i oglasima ili onime što prodavac kaže u direktnom razgovoru. Ako je u oglasu navedeno da je sat neispitan, da prodavac nema vremena da utvrdi kvar ili da se ne zna šta mu fali ili da li radi, sat je najbolje zaobići. Ukoliko prodavac navede da ne može da slika mehanizam, a u pitanju nije sat koji se ne može otvoriti priručnim alatom, to najčešće znači da sat ima neku manu. Navode tipa „Ne znam da li je original“ slobodno protumačite kao da piše „Znam da nije original.“ Bombastične poruke, kao što su „Ovaj sat vredi deset puta više“, „Na e-bayu vredi toliko i toliko“ ili „Samo za poznavaoce“ najčešće znače da vas prodavac smatra ovcom za šišanje.
O cenama se već govorilo na forumu, pa ću ovde napisati samo najosnovnije. Adekvatnost cene pokušajte da odredite na osnovu ostalih sličnih satova na tržištu odakle kupujete. Na primer, ako sat kupujete u Srbiji, nemojte gledati nemačke ili američke cene, imajući u vidu da su satovi kod nas jeftiniji nego u mnogim zemljama. Ni tržišta ex-YU nisu mnogo zahvalnija. Koliko se može zaključiti na osnovu oglasa, satovi su skuplji u Hrvatskoj i Sloveniji, jeftiniji u Srbiji i Makedoniji, a za ostala tržišta nemam podataka. Ipak, mogu da preporučim istraživanje tržišta i raspitivanje među kolekcionarima, ali moram da naglasim da krajnja cena zavisi od dogovora kupca i prodavca.
- Categories
- Uncategorized