Breitling Navitimer - let kroz prošlost i budućnost

Sa šezdeset i nešto mnogi su se odavno dobrano naradili, većina je u zasluženoj penziji, neki su već u našim sećanjima. Trčimo trku sa godinama, preprekama, padamo, ustajemo, letimo...



Breitling Navitimer, najlegendarniji model među avijatičarskim satovima, hronograf sa integrisanim kompjuterom leta, napunio je 60 godina 2012. Piloti širom sveta i dalje koriste Navitimer. Mnoge avio kompanije koriste ga kao redovnu opremu za svoje pilote. John Travolta, čuveni vlasnik i pilota Boinga 707 i Bombardier Challenger 601, jedan je od korisnika i ambasadora ove marke. Ovde je kompletna istorija legendarnog Breitlingovog modela.

Navitamer je nastao evolucijom modela Breitling Chronomat iz 1942. koji je posedovao tipičan slide rule bezel. Breitling je odlučio da poboljša ovaj veoma praktičan bezel, i 1952. rođen je Navitimer. Ovaj slide rule bezel korišćen je za izračunavanje komplikovanih operacija bez upotrebe bilo kog drugog alata. Godine 1942. stvoren je Chronomat sa kalibrom Venera 176. On je dugo bio u upotrebi vojnog vazduhoplovstva SAD. Time je Breitling postavio temelje kao marka posvećena pilotima.

Godine 1884, 24-godišnji Leon Breitling, školovani časovničar, dolazi u Saint-Imier kako bi stvorio svoj prvi hronograf. Ova godina se smatra kao godina osnivanja firme Breitling. Godine 1892. mlada kompanija preselila se u La Chaux-de-Londs i proizvodi džepne hronografe pod imenom G. Leon Breitling SA Montbrilliant Watch Factory. Tokom narednih godina Breitling se se susreće sa povećanom potražnjom za satovima za instrument table u avionima i za vojne hronografe. Godine 1915, Breitling je predstavio svoj prvi ručni hronograf sa centralnom sekundarom i 30-minutnim brojačem, omogućavajući pilotima da obavljaju osnovne proračune.

Godine 1923. Breitling je predstavio svoj prvi hronograf sa pušerom (uobičajeno je bilo da se hronograf startuje i resetuje putem krunice). Godine 1934., Willy Breitling, Leonov naslednik dolazi na ideju da postavi novi stadard, koji je na snazi decenijama, do današnjih dana, hronograf sa dva pušera, jedan koji ga startuje, a drugi koji ga resetuje. Willy, međutim ide dalje sa idejama i alatima za proračune, stoga angažuje matematičara Marcel Roberta, da kreira slide rule bezel, koji će omogućiti komplikovane logaritmičke proračune. On je napravio skalu sa tri najvažnije jedinice za pilote: STAT za standardnu miljažu, KM za kilometre i NAUT za nautičke milje. Ovaj kompjuter na ruci omogućavao je pilotima 40-ih godina prošlog veka da izračunavaju potrošnju goriva, prosečnu brzinu ili brzinu penjenja.



Godine 1952., prvi navitimer krasio je amblem "Aircraft Owners and Pilots Association"(AOPA), tipičan logo sa dvostrukim krilima, a 1960-ih počinje prava saradnja sa AOPA. Pojam Navitimer je kovanica od reči "navigation" i" timer". Prvo izdanje koje je izašlo u prodaju imalo je referencu 806, a mehanizam Venus178. Ovi rani primerci su danas veoma vredni, u zavisnosti od stanja i modela mogu postići cenu između 2.000 i 10.000 evra. Posebna karakteristika za model 806 iz 1954 godine: Imao je Valjoux 72 mehanizam (isti kao kod vintage Rolex Daytona).



Tokom kasnih 1950-ih Breitling počinje da koristi ono što i danas čini njen uspeh: marketing i ambasadori. Willy Breitling poziva u pomoć švajcarskog stručnjaka za marketing Georges Casparija, razvija kampanju koja je imala za ciljnu grupu pilote, što je stvorilo povećanu tražnju za hronografima za navigaciju. Osim toga, Breitling je i dalje zvanični snabdevač kabinskih instrumenata za sve vodeće aviokompanije (komandna tabla Boeinga 707 iz 1957 je opremljen Breitlingovim instrumentima). Neki od njih su i dalje u funkciji u privatnom avionu John Travolte.



U međuvremenu časovničarska industrija nastavlja sa investiranjem i inovacijama. Automatski mehanizmi postaju norma za satove sa tri kazaljke, a takođe i dodatne funkcije (datum, dan, indikator mesečevih faza) su u širokoj upotrebi. Stoga, krajem 1960-ih Breitling odlučuje da mehanizam Venus 187 zameni mehaničkim mehanizmom Valjouux 7740. Poslednja prepreka u putu ka modernizaciji bila je uvođenje hronografa sa automatskim mehanizmom. Ovaj problem je prevaziđen 1969. godine.



Breitling kalibar

Za razvoj ovog mehanizma zaslužan je Gerald Dubois, koji je radio za Deprez & Cie (danas poznat pod imenom Dubois Deprez). Koristeći bazni mehanizam Buren (tanki automatik sa mikro motorom). Dubois je radio zajedno sa Jackom Heuerom i Willy Breitlingom na razvoju potpuno nove ideje o automatskom hronografu.
Ova saradnja dovodi do stvaranja modularnog hronografskog mehanizma, nadograđenog Buren mehanizma. Tako je rođen legendarni Kalibar 11. Jedna jedinstvena karakteristika ovog mehanizma je krunica sa leve strane (pušeri su, kao i obično postavljeni na desnoj strani kućišta). Uvođenje ovog mehanizma vidno je promenilo izgled Navitimera, koji prelazi sa tri-kompaksnog na na dvo-kompaksni hronograf sa datumom na poziciji 6 sati.



Током 1970-ih švajcarska industrija satova suočava se sa kvarcnom krizom, jeftini i precizni kvarcni satovi iz Japana su preplavili tržište Na to je i Breitling morao da odreaguje. Dramatičan pad prodaje nisu mogli da spreče čak ni kvarcni ili LCD modeli Navitimera.



Kasnih 1970-Ih izgledalo je da je došao kraj Breitlingu. Willy Breitling nije imao drigog rešenja, osim da firmu zatvori i da je proda. Godine 1978., Ernest Schneider, strastveni pilot i vlasnik Sicure, manufakture jeftinih satova kupuje Breitling i preseljava je u Grenchen, u kome počinje njen novi život 1982. godine.

Nešto čudno dešavalo se tokom tih mračnih vremena. Zaista je bilo moguće kupiti nov Navitimer bez loga Breitlinga. Međutim svi delovi bili su potpisani znakom Breitlinga; kućišta, poklopci, mehanizmi. Jedino je brojčanik imao logo Sinn. Razlog za to bio je jer je Helmutt Sinn, nemački proizvođač jeftinih satova (i dalje proizvodi satove vrlo inspirisane Navitimerom) kupio skoro sve zalihe rezervnih delova kada je Breitling prodat.

Breitling je bio u vrlo teškoj situaciji sve do 1990-ih. Schneiderov plan je, međutim uspeo. Mehanički satovi ponovo se vraćaju na tržište i ono ih ponovo prihvata i traži. I Navitimer se vraća, uspešan kao što ga danas poznajemo. Redizajnirani Navitimer pojavljuje se sa pouzdanim Valjoux 7750, najpoznatijim i najviše korišćenim hronografskim mehanizmom na svetu. Proizvedeno je nekoliko novih modela kao što su Airborn sa svoja 4 podbrojčanika (jedan je dodat na poziciju 12 sati za datum), kao i stari Navitimer, najsličniji originalnom 806, sa svojim obrnutim „panda“ izgledom i tri podbrojčanika. Lansirani su, takođe, mnogi istorijski modeli. Godine 2003. Breitling prezentuje savremenu verziju Chrono Matica, sa kućištem od 49 mm i krunicom na levoj strani. U ovom modelu nije prisutan Kalibar 11, već mehanizam baziran na ETA 2892.



2009. je važna godina u istoriji Breitlinga. Štaviše, ona može biti godina osvećenja i završetak svih prethodnih teških godina. Pomenute godine se pojavljuje sa svojim dugogodišnjim glavnim razvojnim projektom, kompletnim in house mehanizmom Breitling 01.



Na šezdesetogodišnjicu postojanja 2012. Navitimer se pojavio u limitiranoj seriji od 500 primeraka. Brojčanik je u boji tamno plavog neba (dark blue Sky), in house mehanizmom i specifičnim providnim poklopcem. Cena je određena na 7,270 evra za model na plavom aligator strapu i 8,080 evra na čuvenoj Navitimer metalnoj narukvici.



Tokom 2014. godine Breitling B01 pojavio se na Baselworldu sa proširenim kućištem: prečnik je povećan sa 42mm na 46mm za klasičnu, i čak na 48mm za GMT verziju. Ali, iako je modernizovan u skladu sa aktuelnom potražnjom, Navitimer je i dalje Navi, jedan od najvećih ikona hronografa, koji volimo da vidimo kako u vintage, tako i u modernom izdanju.