TAG Heuer - Novo restruktuiranje i repozicioniranje brenda

Jedan od najpopularnijih svetskih brendova prilicno burne istorije, je ponovo u repozicioniranju. 10. decembra, Stefan Linder, direktor TAG Heuera, odlučio je „da podnese ostavku na mesto predsednika i generalnog direktora TAG Heuer-a i posveti se drugim profesionalnim izazovima“ kaže saopštenje iz centrale u La Chaux-de-Fonds-u. Stefan Linder je na poziciju došao pre samo nešto više od godinu dana, u junu 2013, i sada je otišao u jeku procesa restruktuiranja. Lindera će na rukovodećem mestu privremeno zameniti Jean-Claude Biver – glavni čovek LVMH grupe za posao sa satovima.
Biver je horološkom svetu postao poznat radeći za Omegu i posle za Blancpain, koji je posle „sređivanja“ prodao Swatch grupi za veliku svotu novca. Sredinom 2000-ih Biver kupuje Hublot i sa ivice bankrota vraća na stabilne noge, posle čega ga prodaje LVMH grupi za 300 miliona evra. Nakon prodaje jedno vreme je ostao direktor Hublota da bi po predaji pozicije Ricardo Guadalupe-u postao predsedavajući kompanije. Nedavno je unutar LVMH grupe dobio zaduženje nadzora nad brendovima Hublot, Zenith i TAG Heuer. Očigledno, reč je o čoveku koji zna da restruktuira i redefiniše brend. Videćemo da li će uspeti i sa TAG Heuerom.
Pad tražnje u Aziji uzdrmao je celu industriju i TAG Heuer nije bio izuzetak, tokom oktobra, TAG Heuer je otpustio 46 ljudi, dodatnih 49 poslao na prinudni odmor, a odbačen je i rad na novom in-house hronografu Calibre CH80.

Jean-Claude Biver smatra da je ključ za rešavanje problema – povratak korenima! Okvirno, tokom poslednje decenije, TAG je pokušao da se popne sa mesta brenda čiji se rang cena kretao između 1000 i 3000 dolara do ranga cena između 3000 i 5000 dolara i, na kraju, do dijapazona imeđu 5000 i 8000 dolara. K tome treba dodati pokušaj TAG Heuer-a da doda „ultra high-end“ i „haute horlogerie“ diviziju i tako se još više udalji od svojih korena i istorije. Ovo pomeranje jeste proizvelo neke zanimljive primerke, ali je TAG Heuer, još uvek neetabliran u visem segmentu, počeo da gubi u svom tradicionalno jakom „ulaznom“ segmentu. Pri svemu tome došlo je do unutrašnje konkurencije sa brendovima poput Zenith-a. Autor ovog klizanja u visoku klasu je bio Stephane Linder te je jasno zbog čega je „rešio“ da da ostavku i „posveti se drugim poslovnim poduhvatima“.


Prema naznakama, Biver će na mestu generalnog direktora, definitivno pokušati da repozicionira TAG Heuer kao „entry level“ brend LVMH grupe. Svi napori će biti koncentrisani na, kako Biver kaže, istorijski cenovni rang od 1500 do 5000 dolara. Možemo očekivati da će se dijapazon TAG Heuer-ove ponude kretati od „ulaznog luksuza“ do luksuza srednje kategorije sa naglaskom na sportski stil i fokusom na mlađu generaciju. To bi, pored cenovne politike, trebalo da se ogleda i u budućim ambasadorima brenda koji će osim sporta dolaziti i iz sveta muzike. Ovim potezom Biver vraća TAG na, po njemu, pravi put i čini da, automobilskim rečnikom izraženo, Ford ostane Ford i da ne dolazi do preklapanja u kome bi Ford nudio proizvode u Linkolnovom cenovnom rangu. Čini se da i reakcije satoljubaca na mreži svih mreža opravdavaju Biverov pogled na TAG. Mnogi od njih se slažu u oceni da bi TAG Heuer trebalo da ostane brend za ljude koji žele kvalitetne satove, od brendova jedino znaju za Roleks, ali nemaju ili ne žele da izdvoje toliko novca za njega. Bez obzira na sve, da TAG ne pripada grupi i da u grupi ne mora postojati jasna hijerarhija i segmentacija, možda bi odlazak u višu klasu i mogao biti sproveden, ovako, TAG Heuer će se „vratiti kući“, u ulazni segment, a horološke visine će morati da sačekaju neka druga vremena i neko eventualno, novo restruktuiranje i repozicioniranje.

IZVOR
IZVOR