Akrilno, Mineralno i Safirno staklo - karakteristike i kako ih razlikovati

Ovo je pitanje koje se veoma često postavlja i na koje većina iskusnih poznavalaca satova zna odgovor, ali za sve one koji ne znaju sledi objašnjenje.

Akrilno staklo je zapravo vrsta plastike ili pleksiglasa. Ono je naravno najjeftinije, ali se jako lako grebe. Dobra strana je jedino velika otpornost na pucanje, tako da ćete ovo staklo teško razbiti čak i pri direktnim udarcima u oštre i čvrste predmete. Ovaj materijal može da izdrži izuzetno visok pritisak, kao i velike temperaturne promene i ovo su neki od razloga zbog kojih ga je Omega koristila u svom čuvenom "Moon watch" satu koji je bio deo Apollo 11 posade koja se spustila na Mesec. Omega ovo staklo naziva Hesalite.
Akrilno staklo se danas ugrađuje najčešće u one najjeftinije satove maloprodajne cene do 50 EUR, ali se i dalje može naći u nekim skupljim modelima ronilačkih ili satova specijalne serije (ovde spada i pomenuta Omega). Uz pomoć specijalnih metoda i pasti, sa ovog stakla je moguće ukloniti ogrebotine.

Mineralno staklo je vrsta stakla koje je po strukturi možda i najsličnije klasičnom staklu kojim smo najčešće okruženi (npr. staklo za prozore). Ovo staklo prolazi kroz specijalan termički proces očvršćavanja, i kao rezultat toga postaje dosta otpornije na grebanje (10 puta otpornije od akrilnog) ali i ujedno mnogo manje otporno na udarce i lomljenje. Sa mineralnog stakla je takođe moguće ukloniti ogrebotine, doduše teže nego sa akrilnog.
Neki proizvođači imaju sopstvene zaštićene tehnologije proizvodnje vrsta mineralnog stakla, od kojih su najčešće dve u vlasništvu Seiko korporacije:

Hardlex - Mineralno staklo ojačano specijalnih procesom, koje je veoma otporno na grebanje i stovremeno dosta elastičnije od safirnog što ga čini otpornijim na udarce
Sapphlex - Ovo je vrsta mineralnog stakla (Hardlexa) koje je presvučeno slojem safirnog stakla. Ideja je da se u jednom materijalu iskombinuju sve dobre osobine mineralnog (čvrstoća) i safirnog stakla (otpornost na grebanje).

Safirno staklo, ili sintetički (veštački) safir je izuzetno čvrst transparentni materijal napravljen kristalizacijom aluminijum-oksida na izuzetno visokim temperaturama. Po hemijskom svojstvu sintetički safir je jednak prirodnom safiru koji se koristi u industriji nakita, ali bez primesa različitih boja. Kada je zagrejan ovaj materijal formira kružni oblik koji se potom seče dijamantskim sečivima, a zatim dodatno obrađuje i polira. Safir (bilo prirodni ili sintetički) je jedan od najčvršćih elemenata koji se mogu naći u prirodi. Na Mosovoj skali čvrstoće minerala on ima indeks 9, dok je najveći index 10, naravno rezervisan za dijamant. Imajući ovo u vidu možemo da zaključimo da je safirno staklo veoma teško, ali ne i nemoguće ogrebati. Može se ogrebati dijamantom, ili nekih veštačkim materijalima (zidovi čija površina predstavlja imitaciju kamena) koji sadrže silicijum-karbid, koji je kao i dijamant jači od safira i ima indeks između 9 i 10.

Stakla za satove dolaze najčešće u dva oblika: ravno i konveksno (ispupčeno). Ravna stakla daju mnogo jasniju sliku, ali su mnogo manje otporna na udarce i podložna su pucanju usled jakih udaraca. Iz tog razloga ona su uglavnom zaštićena ispod površine korone koja ih štiti od većine udaraca. Ova stakla takođe nisu pogodna za ronilačke satove jer pod vodom imaju efekat ogledala ili refleksije svetlosti što onemogućava očitavanje vremena.

Konveksna stakla po svojoj prirodi dobro raspoređuju silu udara po celoj površini što ih čini otpornijim na udarce. Zbog svoje ispupčenosti ona su podložna grebanju pri svakodnevnom korišćenju jer su prva na liniji udara gornje površine sata. Ovaj tip stakla neće imati značajan efekat refleksije, ali će donekle uneti izobličenost slike brojčanika iznad kojeg se nalazi.

U cilju eliminisanja efekta refleksije kod oba tipa stakla koristi se antirefleksni premaz, pri čemu se koristi ista supstanca koja se koristi i u proizvodnji naočara za sunce. Ova supstanca umanjuje refleksiju i odsjaj i čini očitavanje vremena dosta lakšim. Ovaj premaz se najčečše nanosi na unutrašnju površinu stakla, ali na sve većem broju skupljih satova on se nanosi i na spoljašnju površinu sata. Loša strana spoljašnjeg premaza je da se može ogrebati pa tako čak i safirnom staklu narušiti savršenost površine.


Kako razlikovati Mineralno i Safirno staklo

Ovo pitanje se takođe često postavlja i većina ljudi nije u mogućnosti da sa sigurnošću prepozna tip stakla na satu. Postoji nekoliko načina da se utvrdi tip stakla:

1. Test grebanjem - Ovu, inače najokrutniju, metodu ne preporučujem jer ćete biti poprilično frustrirani ukoliko utvrdite da je u pitanju ipak mineralno staklo Metoda se sastoji od grebanja površine stakla oštrim čeličnim predmetom (nož ili sl.). Naravno safirno staklo se na ovaj način NE može ogrebati.
2. Test boja - Posmatrajte ivicu stakla na svom satu, ali ne odozgo, već sa strane skoro u samoj ravni stakla. Sa suprotne strane postavite izvor svetlosti (prirodne ili veštačke). U slučaju safirnog stakla trebalo bi da primetite pojavu odsjaja boje roze nijanse, dok bi u slučaju mineralnog stakla to bila nijansa zelene boje.
3. Test vodom - Verovatno i najpouzdaniji test koji ću dokumentovati i fotografijama koje sam napravio prilikom samog testiranja. Nanesite veće kapljice vode na površinu stakla koje testirate. U slučaju safirnog stakla na površini će se formirati vodene "loptice" skoro pravilnog oblika koje će biti kao zalepljene za površinu stakla. Na mineralnom staklu vodena površina će zauzeti nepravilan oblik i bez problema će se razlivati prilikom svakom pokreta. Pogledajte sledeće slike i mislim da će vam biti u potpunosti jasna razlika:

Safirno staklo


Mineralno staklo


Cene potpuno obrađenog stakla za satove se mogu kretati od 20-25$ za akrilno, pa do 100$ za safirno staklo. Naravno, ako se obratite proizvođačima satova možete očekivati daleko veće cene, a u zavisnoti od cene sata na kojem se staklo menja.

Iako se na ovom polju retko dešavaju neke promene i inovacije, mislim da ima mesta za napredak. U trom smislu mislim da je bitno napomenuti napredak koji je načinila kompanija RADO, kreirajući sat 100% otporan na ogrebotine. Ovo je postignuto korišćenjem svih prednosti nano-tehnologije u kreiranju dijamantske površine dobijene transformacijom ugljenika u nanokristale dijamanta.

Rado V10K
Rado HIGH-TECH DIAMOND

Što se tiče budućnosti mislim da je realno očekivati korišćenje još nekih materijala u industriji satova, a koji su već u upotrebi u drugim industrijama (optičkoj itd.). Prvenstveno mislim na PNX, specijalni materijal koji je slične strukture kao polikarbonat. Taj materijal ima superiorne mehaničke karakteristike u odnosu na bilo koji široko korišćeni materijal ove vrste. On se prvenstveno koristi za izradu vizira kaciga za astronaute, napravljen je u Japanu, ima izuzetnu tvrdoću, ugrađene antirefleks filtere, ne stvara nikakvo prelamanje svetlosti i preuveličavanje površine koja se kroz njega posmatra. Materijal se lako obrađuje i odlično dihtuje. Takođe poseduje odličnu otpornost na grebanje što je izuzetno bitno kada se govori o primeni u industriji satova. Samo da bih dočarao čvrstoću ovog materijala, napomenuću da je u mogućnosti da izdrži udarac koji proizvodi čelična lopta težine 1kg pri padu sa visine od 1.2m!