Svet Satova intervju: Dizajner Marko Petrović

Upoznajte osobu koja je od ranog detinjstva obožavala crtanje, koja je više volela boje i papir, nego fudbal. Osobu koja smatra da sve može biti još bolje i još lepše. Upoznajte mladog diplomiranog dizajnera Marka Petrovića čije smo radove nedavno predstavili na našem portalu. Procenite da li je veći ljubitelj automobila, motocikala ili satova. Ovom prilikom će vam se dodatno predstaviti, izneti svoje stavove i pokazati svoje nove ekskluzivne radove. Upoznajte kragujevčanina koga na osnovu dosadašnjeg rada možemo reći svakako čeka svetla budućnost.

Portal Svet Satova: Šta biste mogli da nam kažete o sebi? Molimo vas da nam se ukratko predstavite?

Marko Perović: Ukratko za početak, zovem se Marko Petrović, iz Kragujevca sam i bavim se dizajnom.



Kako ste se odlučili za poziv dizajnera i gde ste se školovali za tu profesiju?

Zapravo u mom slučaju se može reći da je to bio jedan priličan proces, obzirom da ja smatram dizajn jednom vrstom umetnosti. Naime od ranog detinjstva sam pokazivao interesovanja prema crtanju i slikanju, i moj životni san kao dečaka je bio da postanem slavan umetnik i slikar. Ali kako je vreme teklo, spoznavao sam vreme u kome živimo i u njemu video sebe kao umetnika, ali nekog drugog oblika. Zapravo jedino što sam uvek želeo bilo je da stvaram, u ma kom obliku , a današnja tehnika mi je omogućila da to postignem u oblasti dizajna. Tako je i počelo moje školovanje.
Nakon završene srednje škole upisujem Fakultet primenjenih umetnosti u Kragujevcu – Odsek grafički dizajn. Tokom studija sve više pokazujem interesovanja ka industriskom dizajnu, naročito auto dizajnu. Neprestano pokušavam da sa brojnim učešćima na svetskim konkursima obezbedim sebi usavršavanje u inostranstvu. U tome uspevam dobivši treću nagradu na konkursu za auto dizajn od strane Domus Akademije iz Milana, Italije. Po završetku studija u Kragujevcu odlazim u Milano na master studije. Tamo sam stekao ogromno znanje i naučio kako kažu, taj italijanski pristup dizajnu. Jako mi se dopao njihov sistem, način na koji podučavaju i uče konkretne stvari. Iako sam dobio stipendiju za auto dizajn niko nije branio ukoliko je postojala želja za drugim smerovima. Tako sam ja prisustvovao pored svojih predavanja i predavanjima vezanih za enterijer, industriski, modni dizajn. Mnoge druge podsmerove, jer me je zanimao dizajn i proces dizajniranja uopšte. Tokom svog studiranja sam i stažirao sticajući pravo iskustvo u svetu dizajna. Mogu napomenuti da sam između ostalih učestvovao na projektima velikih italijanskih firmi kao što su Dainese, Campagnolo i dr, ali zbog diskrecije ne smem otkrivati o kakvim se tačno proizvodima radi.

Koje ste sve predmete do sada dizajnirali? Koji se od njih može istaći kao najzahtevnji, a koji kao najneobičniji za dizajniranje?

Obzirom da me dizajn u globalu interesuje može se reći da sam dizajnirao od igle do lokomotive, od industriskog preko auto dizajna pa čak i do modnog dizajna. Pa svakako da su najzahtevniji oni vezani za transport dizajn, mada ni dizajn sata ponekada ne zaostaje. A što se tiče neobičnosti pa, dvoumim se, ima jedan projekat koji sam radio za Dainese, a drugi je svakako sat Lamborghini Avenger.



Koji vam je najdraži rad koji ste do sada imali?

Najdraži rad mi je ubedljivo Mercedes 320 Tourbillon. Nastao je kao čista ideja i isto tako pretočena bez ikakvih modifikacija.

Koliko je prosečno potrebno vremena da se “kreira” jedan kompletan dizajn? Recimo od dobijanja zadatka do njegovog finiširanja?

Pa ja bih zapravo rekao da je potrebno vreme da se kreira i oformi ideja tj. vizija, a sve ostalo je posledica vaših sposobnosti u vidu davanja forme toj viziji. Ja obično sve svoje ideje dobijam u kasnim večernjim satima, nekako tada i najlakše radim i tada zapravo beležim svoje misli, koje naravno kasnije sprovodim u delo. Što se tačnog vremena tiče, pa zavisi od ideje koja se sprovodi u delo. Ponekad su to nedelje, a ponekad meseci ili pak godina.



Odakle potiče Vaša ljubav prema satovima I njihovom dizajniranju?

Oduvek su me fascinirali ručni satovi, upravo zbog toga sto sam još kao mali pokušavao a shvatim kako to da onako veliki zidni sat može da stane na zglob. Čak sam kao klinac mislio da njih prave jako mali ljudi J. I sve satove koje smo u kući imali sam rasturao želeći da vidim šta se nalazi unutra. Fascinirala me je kompleksna struktura i ta složenost mehanizma. Sećam se da sam rasturio i jedan očev džepni sat ubeđen da ću ga ponovo sastaviti. Naravno nisam u tome uspeo.
Uopste u dizajnu, za razliku od mnogih, ja volim tu kompleksnost, ali uravnoteženu naravno, i upravo je to razlog zašto me takve stvari privlače da ih dizajniram. Otuda ljubav prema satovima. Ja delim mišljenje da nešto tako složeno zaslužuje jednako složen dizajn.

Koji vam se sat najviše dopada, po dizajnu i karakteristikama, zbog čega?

Zaista teško pitanje, ima ih dosta, ali evo ako moram da suzim izbor to bi bio Zenith Christophe Colomb, ako govorim nekom o klasičnom-elegantnom modelu. Definitivno zbog letećeg tourbillona (veliki sam fan tourbilliona) ziroskopskim kavezom od čak 167 komponenti i rezervne snage od 50 sati. Ali manje više zbog karakteristika koliko zbog tog usklađenog dizajna kojim do punog izražaja dolazi taj leteći tourbillion. A ako se radi o nekoj malo drastičnijoj verziji, takozvanom sportsko-eleganthom satu, onda bi to bio Omega De Ville Central Tourbillon Co-Axial Chronometer.



Kog proizvođača satova najviše cenite ili navedite listu od top 5 proizvođača satova po Vašem mišljenju?

Pa ima ih više, ali evo ovom prikikom ću izdvojiti nekoliko: Zenith, Vacheron Constantin, Bvlgari, Omega, Devon.

Koje funkcije bi trebalo da poseduje idealan sat po Vašem mišljenju?

Pa mislim da je svaki sat trebalo da ima osnovne funkcije (prikaz sati, minuta, dan) a pritom i adekvatan dizajn koji ga prati, čineći ga idealnim. Mada sve se na kraju svodi na stvar ukusa. Ako mene pitate nisam neki pristalica digitalnih i takozvanih led satova. Npr. sklop sat - telefon - kamera i slično, mi je po malo previše. Sat je ipak jedna vrsta nakita. Mislim da to tako treba i da ostane, lepo dizajniran komad koji ima estetsku ulogu, a ujedno pruža i informacije o tačnom vremenu. Svakako da kao takav bude izrađen od vrhunskih materijala kako bi bio postojan i odolevao istom (vremenu).



Kako vidite budućnost dizajna satova? Digitalni, analogni, u jakim bojama, sportski, elegantni…

Kao što sam maločas pomenuo ne vidim budućnost satova u led - screen tehnologijama. Mislim da i danas pored ovako napredne tehnike sam mehanizam sata ne zaostaje. Mislim da je sam po sebi izum koji je nezamenljiv, tehnički i tehnološki neprevaziđen. Jedino se može unaprediti, ali će osnova uvek ostati ista. Moja vizija budućnosti satova je ne zaustavljanje samog mehanizma tj. njegovo zatvaranje unutar kućišta, već razmišljanja u pravcu njegovog oslobođenja – oklop i mehanizam kao jedno.

Šta možemo da očekujemo u bućnosti od vas? Iz koje oblasti možemo da očekujemo vaše radove?

Pa definitivno ću nastaviti sa dizajnom satova. Ono što mogu reću u ovom trenutku je da u narednom period nastojim da svoj dizajn sata Mercedes 320 realizujem, ali to je dugačak proces i tek prestoje pregovori pa ćemo videti šta će biti.
Takođe sam stupio u kontakt sa nekim proizvođačima satova na ovogodišnjem sajmu u Baselu, ali i o tome je rano pričati za sada. Svakako će portal Svet Satova biti obavešten među prvima ukoliko bude pozitivnih vesti.
Pored dizajna satova biće tu još puno automobila, motora, nameštaja i sl. Kao što rekoh sve u svemu, biće puno dizajna svake vrste u ovoj godini.


U prilogu se nalaze fotografije dizajnera Marka Petrovića (levo) i osnivača Sveta Satova Vladana Stevanovića (desno), kao i nekoliko do sada ne objavljenih Markovih radova.