COSC - sertifikat za preciznost satova

Osnovan 1973. u svom današnjem obliku, zamišljen kao neprofitabilna organizacija koja testira i meri preciznost satnih mehanizama švajcarskih satova, kako bi mehanizam dobio službeni status "hronometra". COSC je osnovalo pet časovnicarskih kantona, (administrativne podele, slične onima u USA-u), Bern, Ženeva, Neuchatel, Solothurn i Vaud zajedno sa Federacijom švajcarske satne industrije. Obuhvata laboratorije koje su izgradjene nezavisno jedna od druge od kraja 19. veka. Testovi za COSC se trenutno sprovode u tri laboratorije, u Bernu, Ženevi i Le Locleu, a svi imaju zasebne akreditacije. U svim laboratorijama radi se s posebnom ručno izrađenom opremom, namenjenom COSC-ovim inženjerima. Alati su se morali posebno izraditi budući da za ova testiranja koja se vrse u COSC-u ne postoji oprema na tržištu. U Bernu i Zenevi laboratorije su skoro u potpunosti posvećene testiranju Rolex mehanizama. Iako nisi svi Rolex satovi "hronometri", Breitling tvrdi da svi njihovi satovi od 2000-e imaju COSC sertifikat. Omega takodje ima mnogo sertifikovanih proizvoda...


Prema COSC-u, hronometar je veoma tačan sat, koji može prikazivati sekunde, a pokreće ga mehanizam koji je prošao višednevna testiranja na različitim temperaturama, na razlicitim položajima, koje je obavio COSC. Svaki mehanizam se zasebno testira u pet različitih polozaja, na tri različite temperature i ovako dobijeni rezultati se čuvaju narednih 5 godina. COSC svoje sertifikate proizvođaču isporučuje u originalu, i ako se izgubi, moguće je dobiti kopiju rezultata, na kojoj ce pisati da je kopija. U slučaju gubitka i tih rezultata, sat ponovo mora ići na testiranje kako bi dobio COSC potvrdu.
Svaki zvanično COSC hronometar se identifikuje serijskim brojem, urezanim na mehanizmu i sertifikacionim brojem, koji dobija od COSC-a. To svaki mehanizam čini jedinstvenim.
Kriterijum testiranja se zasniva na ISO 3159 standardu, koji definise ručni hronometar sa oscilatorom nemirnice opruge. Tako samo oni mehanizmi koji postoje mehanički i kvarcni hronometri, pri čemu je za mehanički hronometar ISO 3159 dao definiciju kako je to ručni hronometar sa oscilatorom nemirnice opruge. Tako samo oni mehanizmi koji odgovaraju preciznim kriterijima koje je uspostavio standard ISO 3159 mogu dobiti službeni hronometarski sertifikat. Ovi mehanizmi se testiraju u COSC-ovim laboratorijama šesnaest dana za redom. Svakog dana, uključujući subote i nedelje se mehanizmi iznova mere i ponovno navijaju, a na osnovi ovih merenja moraju odgovoriti na sedam postavljenih kriterijuma. Ako samo jedan od tih kriterijuma ne bude ispoštovan, mehanizam ne može dobiti hronometarski sertifikat.

Za kvarcne satove ne postoji ISO standard, pa je tako na temelju standarda ISO 3159 COSC postavio pravila testiranja, primenjiva na kvarcne hronometre. Stoga se svaki kvarcni hronometar testira jedanaest dana u jednoj poziciji i na tri različite temperature. Na osnovi tih merenja postavljeno je osam eliminacijskih kriterijuma, i ako se samo jednom ne udovolji, određeni mehanizam ne može dobiti hronometarski certifikat.


COSC laboratorije godišnje isporuče preko 1.000.000 službenih sertifikata, ali to je samo 3% godišnje proizvodnje satova u Švajcarskoj, što dovoljno govori o kvalitetu satova koji poseduju ovaj sertifikat. Kupci satova ili bilo ko drugi ne mogu od COSC-a dobiti informacije o rezultatima analize određenih mehanizama. COSC ne sme davati ove informacije nikome drugom osim proizvođačima tih mehanizama koji su ih dali na testiranje. Takodje, serfifikat se dobija zauvek za testirani mehanizam, a ako on s godinama izgubi ponešto na kvalitetu, COSC za to ne odgovara.

COSC testiranja se uglavnom odnose na satove proizvedene / sklopljene u Švajcarskoj, mada su normativni standardi postavljeni od strane međunarodnog ugovora, i da su isti bez obzira da li su nominalno oznaceni kao ISO ili DIN standard. Pojedini japanski, nemački, pa čak i ne sertifikovani švajcarski mehanizmi, mogu nadmašiti zadate norme. Japanci su uglavnom napustili priznanje, zamenivsi ga sa "in house" testiranjima, koja su podignuta na viši nivo kontrola, kao npr. kod Grand Seika. Nemci su postavili sopstveni test centar u Saksoniji, na Glashutte Observatory, gde testiranja obavljaju DIN 8319 standardom, koji oslikava ISO standard koji koristi COSC.

Postoji velika debata među entuzijastima, da li je COSC zaista potvrda kvaliteta ili marketinski trik. Verovatno je da većina dobrih mehanizama danas na tržistu mođe da se našteluje u granice -4/+6 s/d, koliko propisuje COSC, ali sa druge strane, velika je verovatnoća da je mehanizam sa COSC sertifikatom urađen sa većom kontrolom kvaliteta, od kvalitetnijih materijala, sve u cilju dobijanja željenog sertifikata, kada je već podnet zahtev. Takođe, verovatno je da će bolje održati i cenu posle godina eksploatacije, nego komad bez COSC-a.