Registracija
Help
Satovi marke Fortis ispisuju, bezmalo stotinjak godina, istoriju inovacija u svetu časovnicarstva sa specijalnom namenom. Ime im potiče od latinske reči "fortis" što ukazuje na nešto snažno, energično, jako...samim tim, satovi ove marke odvajkada su bili sinonim robusnosti. Svi Fortisi premošćuju jaz između prošlosti i sadašnjosti, a dizajnirani su za budućnost.
Prelomni trenutak u orijentacionom razvoju marke ka proizvodnji robusnih otpornih časovnika zabeležen je 1926. godine. Fortis tada predstavlja prvi automatski ručni sat, patent britanskog časovničara Džona Harvuda. Tada je revolucionarnom sistemu navijanje, Fortis dodao još jednu novinu - umesto krunice, ručno navijanje i podešavanje kazaljki vršilo se preko linete, prstena oko stakla iznad cifarnika. Na taj način je odklonjena boljka tadašnjih kućišta. Otvor kroz koji je prolazila krunica bio je put za vodu i prašinu unutar kućišta. Ipak najveću popularnost marke podstakle su inovacije druge vrste. Šezdesetih godina u pionirskoj epohi modnih satova, Fortis kao jedan od prvih svetskih proizvodžača predstavlja sat sa kućištem izlivenim od plastike. Model Fliper, pogonjen automatskim mehanizmom, i opremljem kaiševima jarkih boja, postaje kultni model generacija.
Marka Fortis odvajkada objedinjuje postojanost i funkcionalnost. Modeli sa automatskim navijanjem od uvek ispunjavaju ove zahteve, a pored njih tu su modeli sa dodatnim funkciama, funkciom mehaničkog alarma, pokazivača druge vremenske zone, hronografi, sa ili bez alarma itd. Fortis sarađuje sa ruskom svemirskom agenciom RSA, kao i evropskom sgenciom ESA. Sledeći opravdanu logiku propagandnih strucnjaka vrhunski hronografi nose oznaku Fortis-kosmonaut. Novija istorija Fortisovih svemirskih avantura počinje devedesetih godina, kada model "stratoliner" biva katapultiran u svemir. Kapsulu opremljenu objektima iz svakodnevne upotrebe ponela je ruska raketa Proton, u sklopu proekta evrposko-ruske kulturne saradnje.
Nastavak saradnje ubrzo sledi "kosmonaut hronograf", uvrsten je u listu opreme ruskih kosmonauta. Za pogon je bila zaduzene Lemania 5100, hronografski mhanizam koji koriste i piloti nemačke vojne avijacije u satovima namenske marke Zin. Navodno, na specijalan zahtev svemirskih pilota, kod Fortisa su urađeno par modifikacija, a jedna od osnovnih se odnosila na kombinaciu hronografskih funkcija i dodatnog, mehanickog alarma, izum konstruktora te fabrike. Od 1994. i prve svemirske euromir misije, usledilo je dodatno usavršavanje i razvoj jednog od najpouzdanijih hronografa. Nove modele pokreće kalibar F-2001. Reč je o nadogradnji automatskog hronografa Valjoux7750 koji u to vreme pokreće kazaljke mnogih satova poznatih marki. Neupućeni kvalifikuju Fortis kao časovnike ruskih kosmonauta, stavljajući do znanja da je NASA odabrala Omegu. Ali, Omega je samo sticajem okolnosti i finansijskih preduslova nastavila tamo gde je Fortis zastao. Na 50. rodjendan, 1962. NASA je uvrstila Fortis u listu zvanične opreme astronauta.Tadašnji model Space Matic bio je baziran na čuvenom Stratoliner-u, konstruisanom povodom proslave 50-o godišnjeg jubileja. Njegov mehanizam bio je modifikovani kalibar Felza 4009, sa 41. rubinskom osnovom.
Ruski kosmonauti od 1992. isključivo nose satove Fortis. Na svemirskoj stanici MIR, Fortis je od 1997. zvanični hronograf, kao i na internacionalnoj svemirskoj stanici ISS. Radi se o modelu pod nazivom "Official cosmonauts chronograph automatic".
1912. Walter Vogt, osniva fabriku satova u mestu Grenhen, u Švajcarskoj
1926. Počinje serijska proizvodnja prvog automatskog ručnog sata, legendarnog Harwood-a
1937. Povodom 25. godišnjice kompanije, Fortis proizvodi prvi "chronograph"
1943. Fortis spada u sam vrh švajcarskih brendova. Pored štoperica vrhunskog kvaliteta Fortis izbacuje na tržiste i prvi vodootporni ručni sat sa automatskim navijanjem
1956. Fortis dobija prestižnu nagradu od strane švajcarskog instituta za kalibraciju mehanickih satova (COFC), za prvi vodootporni mehanički hronometar sa alarmom
1958. 600 časovnicara i predstavnika časovnicarskih kolektiva sastali su se u Tokiu na proslavi tkz. dana Fortisa, na kojem je Fortis predstavio novi, elektronski sistem regulacije "BEP"
1959. Fortis automatski satovi u Indiji dostižu neverovatnu popularnost
1962. Fortis slavi 50 godina, predstavlja jubilarni model "Stratoliner"
-Spacematic automatik, proektovan za ekstremne uslove i temperaturne promene, testiran je od strane sedam članova jedne Americke svemirske misije
1965. Fortis među prvima predstavlja sat "FLIPPER"
1987. kompanija slavi 75. godišnjicu i obeležava je prezentaciom nove serije Flieger automatskih satova
1992. Lansiranje sata iz SPACE ART kolekcije nosećom raketom Proton zajedno sa meteo stanicom
1994. Posle iscrpnih testova do granice fizičkih mogućnosti, Centar za obuku ruskih kosmonauta Zvezdani Grad, odabita Fortisov hronograf kao oficijelni sat svojih kosmonauta
1994. U svemirskoj misiji Euromir 94 po prvi put se Fortisov automatski sat sa štopericom našao izvan svemirskog broda
1995. Dva pilota, Aleksandar Parinzo i Aleksandar Garnejev u avionu Mig-25 PU dostižu najveću visinu na kojoj je čovek ikada leteo, 30,000 metara zajedno sa Fortisovom štopericom na ruci
1997. "FORTIS OFFICIAL COSMONAUTS CHRONOGRAPH" je odabran kao zvanični sat Nemacko Ruske svemirske misije MIR 97
1998. Fortis pravi prvu automatsku štopericu sa alarmom u svetu - Patent EP 0806712
2000. Milenijumska ekspedicija na Južnom polu, doček 2000. godine. Austrijanac Ernst Zinnhobler postaje prvi Evropljanin koji je napravio ekstremni skok preko Južnog pola, skočivsi sa ledine visine 5000 m dostigao je brzinu padanja od 250 km/h u pratnji "FORTIS OFFICIAL COSMONAUTS CHRONOGRAPH" sata
2001. Fortis se već dugo nalazi u svetu avijacije i svemira. Uključuje se u razvoj novog radio kontrolisanog signala zajedno sa Evropskom Svemirskom Agenciom ESA, nemačkim centrom za kosmička istraživanja DLR i istraživačkom kompanijom Daimler-Chrysler.
Ruska Agencija za osvajanje kosmosa Rosaviakosmos, odlikuje Fortis medaljom časti za izvanredne doprinose u razvoju mehaničkih hronografa koji se koriste u avijaciji i Kosmosu
2002. Svetski rekord za helihoptere od 12954 metra postavio je francuz Fred North sa njegovim helihopterom AS 350B, noseci pri tom Fortis B-42 PILOT PROFESSIONAL CHRONOGRAPH.
2003. Predstavljanje novog "OFFICIAL COSMONAUTS CHRONOGRAPH"-a
2004. Fortisov sat Flieger chronograph proglašen pobednikom "1st European Aviation Watch Award"
2008. Fortisov B 42 FLIEGER CHRONOGRAPH ALARM osvaja drugo mesto i nagradu "zlatna nemirnica" u kategoriji satova vrednosti do 10.000 EUR. Izbor časopisa "Focus" i "Uhren"
Uspešna svetska premijera prijema GTS signala tokom specijalne izložbe sajma u Hanoveru.
2009. Da bi simulirali svemirsku misiju odlaska na Mars, 6 kosmonauta provode 520 dana u kapsuli. Na ruci nose Fortisov sat Mars 500
2010. Fortis SPACELEADER dizajniran od strane Volkswagen-a je nominovan od strane Republike Nemačke za zvaničnu nagradu za dizajn.
2011. Kraj MARS 500 misije. Fortisov SPACELEADER je po drugi put nominovan za zvaničnu nagradu za dizajn Savezne Republike Nemačke.
2012. Povodom 100. godišnjice Fortis predstavlja hronograf alarm automatik, sa GMT funkciom. Kalibar 2012 sa indikatorom rezervne snage, indikatorom za drugu vremensku zonu, kao i AM/PM indikatorom. Fortisovo remek delo F-43 FLIEGER CHRONOGRAPH ALARM GMT Chronometer C.O.S.C.
Vesti - Kategorije
Ocenite ovaj tekst