Lemania - sinonim za kvalitet

Cilj ovog teksta je da prikaže deo istorije ovog slavnog proizvođača kao i neke veoma interesantne satove koji su služili maloj grupi ljudi u specifičnim situacijama. Naravno neće biti spomenuti svi Lemania mehanizmi i satovi ali će biti prikazan sasvim dovoljan broj da se shvati o kakvom imenu i doprinosu časovničarskom svetu je reč. Takođe treba napomenuti da su mnogi Lemania satovi bili vojni satovi tako da dobar deo teksta obrađuje ove satove.

Proizvođač satova i mehanizama Lemania osnovana je 1884. godine u Švajcarskoj. Osnivač kompanije je Alfred Lugrin i na početku kompanija se zvala A. Lugrin. Specijalnost kompanije tada kao i mnogo godina kasnije, bili su mehanizmi sa komplikacijama. Na sajmu u Milanu 1906. godine i Bernu 1914. godine Alfred Lugrin osvaja medalje za svoj rad. Tridesetih godina kompanija menja ime u „Lemania Watch Co.“. Kasnije, godine 1932. „Lemania Watch Co.“ postaje član SSIH grupe ( Société suisse pour l’industrie horlogère ) koju su činili Omega i Tissot. Godine 1981. Lemania napušta SSIH grupu i menja ime u „Nouvelle Lemania“ . Godine 1983. SSIH se udružuje sa ASUAG (Allgemeine Schweizerische Uhrenindustrie AG), a ova grupa 1986. godine menja ime u SMH (Société de Microélectronique et d'Horlogerie). Dve godine kasnije SMH grupa menja ime u Swatch Group. Postoji podatak koji kaže da Lemaniu kupuje Heuer i to 1984. godine. Nakon toga Nouvelle Lemania je 1992. godine kupljena od strane Breguet kompanije. Swatch Group kupuje Breguet 1999. godine i na taj način postaje vlasnik Nouvelle Lemania.

Čudno putešestvije za kompaniju koja je dala toliko, a koju su svi prebacivali iz ruke u ruku kao vruć krompir. O tome šta je Lemania ostavila iza sebe u tekstu koji sledi.


Lemania hronografi sa jednim tasterom tzv. „single pusher chronographs“


Lemania štoperi sa jednim tasterom i mehanizmom Lemania 15CHT i Lemania 2220 korišteni su u nekoliko armija sveta jedna od njih je i britanska armija tj. mornarica i vojno vazduhoplovstvo. U ovom delu teksta biće reči upravo o tim hronografima.

Postojale su tri serije ovih hronografa. Serija1 i Serija 2 odlikuju se okruglim kućištima i minimalnim razlikama u dizajnu kućišta. Serija 1 ima ravan poklopac bez rupica za zavrtanje, dok Serija 2 ima poklopac na zavrtanje ( 6 rupica ). Seriju 1 i 2 pokreće Lemania mehanizam 15 CHT. Seriju 3 karakteriše asimetrično kućište i Lemania mehanizam 2220. Serija 1 proizvođena je od sredine 1940-tih do početka 1950-tih. Serija 2 proizvođena je od početka 1950-tih do sredine 50-tih. Serija 3 nasleđuje Seriju 2 i njena proizvodnja staje 1976. ( ovi podaci se u zavisnosti od izvora malo razlikuju tako da ih treba uzeti sa blagom rezervom ). Serija 3 sa dva tastera je veoma retka, cenjena i tražena kod kolekcionara i ona je proizvođena samo od 1975. god. do 1976. godine.
Za osvetljenje ( luminaciju ) u početku je korišten radijum, a kasnije tritijum.
Osnovu za mehanizam 15CHT činio je mehanizam džepnog sata, a osnovu za mehanizam 2220, koji je ugrađivan u Seriju 3, činio je mehanizam 15CHT. Inače, mehanizam 15CHT postojao je i u verziji sa 2 tastera ( two pusher chronograph ) i njegova oznaka je 15 TL ( Grupa slika 1, fotografija označena zvezdicom ) ali on, koliko je meni poznato, nije ugrađivan u satove Serije 1, 2. Jedna od karakteristika mehanizma 15 CHT ( pa i mehanizma 15 TL ) jeste nedostatak Incabloc shock sistema. Mehanizam 2220 ima zaštitu od šoka. Inače, kao što mehanizam 15 CHT ima svoju dvotastersku verziju 15 TL ( koja doduše nije ugrađivana u Seriju 1, 2, 3 ) tako je i mehanizam 2220 imao svoju dvotastersku verziju čija je oznaka Lemania 1872. Taj mehanizam je, kao što je već rečeno, ugrađivan samo u Seriju 3 od 1975. god. do 1976. god.
Upravljanje hronografom kod Lemania 15 CHT i 2220 obavlja se putem jednog tastera. Prvi pritisak tastera pokreće hronograf, drugim pritiskom se zaustavlja, a trećim resetuje na nulu. Dakle, ne postoji mogućnost da nakon što zaustavimo štopericu nastavimo merenje tamo gde smo stali ( resume function ). Ta mogućnost postoji kao hronografa sa dva tastera, ali ne i kod mehanizama kao što su 15 CHT i 2220.

Serija 1
· Mehanizam: Lemania 15 CHT, 17 rubina , ručni navijač
· Kućište: širina 39 mm ( bez krunice ) a 41,5mm sa krunicom, dužina 46 mm, visina 13 mm, razmak između ušica kaiša 20mm
· Napomena: Slova H.S. znače Hydrographic Service što znači da je sat izdavan mornarici. Strelica označava državno vlasništvo dok broj 9 označava da je u pitanju hronograf. Dakle to je britanska vojna oznaka međutim kada je Britanija 1949. godine postala član Nato, morala je svoje oznake prilagoditi Nato oznakama ( Nato Stock Number system- NSN ) . Prema Nato oznakama broj 0552 označava da je sat izdavan mornarici (0552 je ono što je nekad bilo H.S. ) dok ostatak brojeva služi za identifikovanje konkretnog tipa sata.
Grupa slika 1



Serija 2
· Mehanizam: Lemania 15 CHT, 17 rubina, ručni navijač
· Kućište: širina 37 mm, dužina 45 mm , visina 12 mm ( treba primetiti da se podaci u milimetrima malo razlikuju u odnosu na Seriju 1, zavisi od izvora, a inače bi dimenzije kućišta trebale biti iste, razlika je samo u ušrafljujućem poklopcu )
Grupa slika 2



Serija 3
· Mehanizam: Lemania 2220, 17 rubina, ručni navijač, 18000 vibracija na sat, rezerva snage 36 sati, nema opciju hakovanja, zaštita od šoka ( postoji podatak prema kome mehanizam radi na 21600 vibracija na sat i ima 42 sata rezerve snage )
· Kućište: širina sa krunicom 41,5mm, visina 13,5 mm, razmak između ušica kaiša 20 mm
Grupa slika 3



Serija 3 ( podmornička )
· Beli brojčanik, potpuno odsustvo osvetljenja ( luminacije )
· Mehanizam: Lemania 2220, 17 rubina, ručni navijač, 18000 vibracija na sat, rezerva snage 36 sati, nema opciju hakovanja, zaštita od šoka
· Kućište: širina sa krunicom 41,5 mm, visina 13,5 mm, razmak između ušica kaiša 20 mm
Postoji valjan razlog zašto ovi satovi nemaju luminaciju. Ovi satovi su se koristili u nuklearnim podmornicama koje su imale veoma osetljive detektore za otkrivanje radijacije ukoliko dođe do bilo kakvog kvara ili oštećenja nuklearnog reaktora. S obzirom da su satovi koristili radioaktivne supstance za osvetljenje, u ovom slučaju tritijum, i s obzirom da su senzori u podmornici mogli bez problema da registruju taj nivo radijacije, jedino rešenje je bilo da se luminacija u potpunosti ukloni i na taj način eliminiše bespotrebno paljenje alarma. Kako broj nuklearnih podmornica nije velik, a ove satove nisu nosili svi članovi posade, ne treba posebno naglašavati da su ovi satovi retki i cenjeni među kolekcionarima. Inače kod nekih primeraka se nazire slovo T ( tritijum ) na brojčaniku, a kod nekih ne. Zašto je to tako mislim da niko tačno ne zna. Neki crni brojčanici, su navodno, fabrički naknadno prefarbavani mada to nije objašnjenje zašto se nazire slovo T jer je slovo T na crnim brojčanicima ispisano belom bojom tako da se na belom brojčaniku nebi ni primetilo. Verovatno da su u pitanju beli brojčanici sa crnim slovom T koje je naknadno prefarbano. Bilo kako bilo kod ovih satova to se ne uzima kao neki minus.
Grupa slika 4



Serija 3 jedna pored druge
Grupa slika 5



Serija 3 sa dva tastera ( veoma redak model )
· Mehanizam: Lemania 1872, ručni navijač, 17 rubina, 21600 vibracija na sat, 50 sati rezerve snage
· Kućište: širina sa krunicom 42,5 mm, visina 13 mm
Grupa slika 6



Kod svih prikazanih satova sekundara je na podbrojčaniku na poziciji broja 9 . Sekundara štoperice je zapravo velika ( centralna ) kazaljka, a podbrojčanik na poziciji broja 3 ima tridesetominutnu mernu skalu štoperice.

Iako nema nikakve veze sa prethodno navedenim satovima predstaviću štopericu koja se ne sreće baš svaki dan. Štopericu koja meri „samo“ 6 sekundi. U pitanju je Nero Lemania podmornička štoperica. Pokreće je mehanizam Lemania 9005 sa 7 rubina. Štopericu kao što je ova koriste ( možda bolje rečeno koristili su je ) operateri na sonaru. Treba primetiti da štoperica ima skalu u jardima. Pomoću ove štoperice određuje se udaljenost nekog objekta od plovila. Na primer udaljenost broda koji treba torpedovati. Operater na sonaru startuje štopericu i kada se akustični talas sonara vrati sonarista zaustavi štopericu i očita vrednost. Na primer, ako je prošlo tri sekunde to znači da je udaljenost objekta ( recimo broda ) 2500 jardi. Maksimalno se meri 5000 jardi odnosno 6 sekundi. Verovatno su ovakve štoperice koristili i operateri na sonaru na brodovima, posebno onima koji su lovili podmornice a u cilju utvrđivanja dubine na kojoj je podmornica kako bi je uništili dubinskim bombama.

Nero Lemania
Grupa slika 7





Nastavak pročitajte OVDE.