Минский часовой завод - Beloruska industrija satova - info

Fabrika Минский часовой завод (MČZ) datira od 1953. godine kada je doneto rešenje o osnivanju fabrike. Glavna fabrička zgrada je građena u periodu 1954-56 prema projektu I. Bovta i N. Špiglmana, premda su se prvi satovi pojavili i pre njenog završetka. U opremanju fabrike i obuci kadra učestvovala je druga fabrika Penza iz istoimenog grada, koji je danas u Rusiji. Ukoliko naiđete na podatak da se satovi potpisani kao Zarja vezuju za fabriku u Penzi, to će smo potvrditi činjenicu da je sovjetska časovničarska industrija dosta isprepletana. Zanimljivo je spomenuti da je primarna orijentacija nove fabrike bila izrada ženskih ručnih časovnika, čuvenih u više zemalja. Naravno, u pitanju je ni manje ni više nego brend Zarja (Заря – ’zora’). Fabrika beleži podatak da je prvi sat sa ovim nazivom proizveden 14.12.1955, a prvi kontingent je sadržao 57.000 komada. U naredne dve godine prodato je još 210.000 satova, što je bio znak da su njeni satovi brzo prihvaćeni i da ih očekuje lepa budućnost. Već tokom 1957. godine proizvodnja je donekle automatizovana, što je fabriku pripremilo za još ozbiljniju masovnu proizvodnju za tržišta SSSR-a i istočnog bloka, ali i za neke zapadne zemlje. Evo i nekoliko fotografija fabrike:


Nekoliko godina kasnije, tačnije 1963, fabrika pokreće i novi brend – Vimpel (Вымпел – označava trouglastu zastavicu koja se koristi za označavanje vojnih plovila ili neku sličnu, kao npr. što se može videti). Već godinu dana kasnije (1964.) fabrika počinje izradu elektromehaničkih satova, a sledeća etapa se vezuje za 1973. godinu, kada su se pojavili i automobilski satovi. Isporučivani su fabrici AvtoVAZ, koja je pravila čuvene terenske džipove i nezaobilaznu ladu.

Rad fabrike u Minsku dobio je priznanje 1974. godine, kada je na sajmu u Lajpcigu nagrađen ženski sat Luč-1816 (automatski mehanizam, datum). Na slici se nalazi takav sat, ali sa potpisom Avtopodzavoda.


Tokom osamdesetih godina beleži se porast izvoza, a kako navodi fabrika, izvozilo se u SR Nemačku, Britaniju, Panamu, Siriju, premda su se ovi satovi mogli naći i u drugim zemljama, uključujući i našu. Zanimljivo je spomenuti i da je zemunska INSA sarađivala sa fabrikom u Minsku, a rezultat te saradnje bili su kvarcni ručni satovi sklopljeni kod nas. Za razliku od današnjih proizvođača, koji prećutkuju činjenicu da delovi za njihove satove potiču sa raznih strana, na Insinim satovima je uglavnom pisalo „Assembled in Yugoslavia“, a zemunska fabrika je često i potpisivala stranog partnera. Slike nekih modela nalaze se u produžetku teksta.


Kao potvrdu kvaliteta ovih satova, navešću neke od komentara sa sajta Luch Watches

Fabrika satova u Minsku postoji i danas, premda se podaci o poslovanju razlikuju u zavisnosti od izvora. Prema sajtu fabrike, trenutno je zaposleno oko hiljadu ljudi, dok www.belarus.net, državni sajt sa podacima o mnogim firmama, navodi da fabrika ima čak 7.000 zaposlenih. I podaci o izvozu se takođe razlikuju, ali prema onome što piše na sajtu fabrike, njihovi proizvodi se mogu kupiti u Rusiji, Belorusiji, SAD, Nemačkoj, Rumuniji, Holandiji, Estoniji i Nigeriji, premda su putem interneta dostupni i u celom svetu. Satovi su potpisani kao Luč, a ovaj brend je postao sinonim za fabriku. Doduše, ima i drugih potpisa, a primetio sam da se češće javlja i Favorit.

Današnji asortiman deluje zaista raznoliko. Na sajtu http://luch.by, koji ima rusku i englesku verziju, mogu se videti razne kolekcije muških, ženskih i dečijih satova, koji čine okosnicu proizvodnje, premda se mogu naći i stoni satovi, dok link za džepne satove više nije u funkciji. Napravio sam mali izbor iz njihovog asortimana koji možete videti u nastavku teksta.

Muški satovi:



Ženski satovi:



Dečiji satovi:



Stoni satovi:



Mehanizmi ovih satova uglavnom su proizvedeni u samoj fabrici, premda se za neke satove koristi i Miyota. Zanimljivo je spomenuti i to da mnogi mehanički satovi imaju samo 15 rubina, premda se mogu naći i kvalitetniji mehanizmi. Što se tiče dizajna, teško ga je opisati, ali se može reći da često predstavlja konglomerat sovjetske škole, uz pokušaje približavanja savremenom zapadnom dizajnu, ali i šljaštećih modnih satova. Naravno, na kupcu je da donese konačan sud o ovome.

Nadam se da se tekst dopao čitaocima i da ne zameraju što je akcenat na novim satovima ovog proizvođača. Razlog za to nije lenjost, već želja da približim nove satove, imajući u vidu da su modeli iz sovjetskog doba uglavnom poznati, ali i to da se njihova estetika vidi i u mnogim savremenim modelima.

Slike i podaci su preuzeti sa sajtova navedenih u tekstu.