Tissot satovi - kratak istorijat (1853-1944)

Tissot datira iz 1853. godine, a osnovali su je otac i sin – Charles-Félicien Tissot (Šarl Felisjen Tiso, 1804-1873) i Charles-Émile Tissot (Šarl-Emil) u švajcarskom gradiću Le Locle u oblasti Neuchâtel. Glava porodice, Charles-Félicien, imao je predznanja iz oblasti zlatarskog zanata i mehanike, dok je Charles-Émile (rođen 1830.) još u dvanaestoj godini izrazio želju da postane časovničar. Kako se mališan dokopao nekih alatki još i ranije i pokazao da ima talenta, otac se nije dvoumio i uslišio je njegovu želju. Kao i svaki pedantni Švajcarac, ponosni otac završava administrativne poslove oko osnivanja firme, koja počinje da radi 1. jula 1853. pod imenom Charles-Félicien Tissot & Fils. Oglas za potraživanje radnika dat je gotovo odmah, a pošto je vreme novac, svi članovi porodice su obavljali neophodne poslove dok nije stiglo pojačanje u vidu kvalifikovanih radnika i zanatlija. Ovaj neumorni čovek naporno je radio od samog početka, a radi proširenja tržišta, proveo je čak oko sedam godina na putovanjima, pri čemu mu nije bilo strano da ode na potpuno drugi kraj evropskog kontinenta, u carsku Rusiju, a prokrstario je i američkim kontinentom, uključujući i severni i južni deo. Smatra se da je otišao na preko pedeset službenih putovanja. Kaže se da iza svakog uspešnog čoveka stoji i uspešna žena. Gospođa Julie Tissot je to i dokazala – vodila je posao, ali se istovremeno i starala o ostaloj deci. Poznato je da se u Švajcarskoj oduvek vredno radilo. Prema jednom dokumentu iz 1903. radni dan je trajao deset sati, osim petkom, kada se radilo jedan sat manje. Samo da spomenem uzgred, više od sto godina kasnije, neki privatnici traže od svojih radnika da rade još više. Po svemu sudeći, Švajcarci su zaista sto godina ispred nas.

Osnivač fabrike umire 1873. godine, a fabrika dobija novo ime – Charles Tissot Favre Locle, čime je sin hteo da ukaže poštovanje svojoj supruzi, čije je devojačko prezime bilo Favre. Doduše, fabrika se pojavljuje pod više imena, ali ova prva dva svakako treba zabeležiti. Fabrika je u početku pravila i časovničarski alat, rezervne delove, lance za džepne satove, brijače i mnogo toga drugog, premda je proizvodnja kasnije počela da se sužava. S druge strane, posao se razvija, pa su krajem 19. veka otvorene kompanije ćerke u Frankfurtu i Moskvi. Zanimljivo je spomenuti i dugogodišnje prisustvo Tissota u Rusiji. Osnivač kompanije odlazi tamo 1858. godine, a već 1866. postaje zvanični proizvođač satova carskog dvora. Početkom 20. veka Tissot počinje da zvanično snabdeva satovima i rusku vojsku. Saradnja je, nažalost, prestala posle Oktobarske revolucije.


Priznanja za satove su počela da se nižu još u 19. veku, i to 1883. u Cirihu, 1889. u i 1900. Parizu, 1896. u Ženevi, a drugo mesto za tačnost (Observatoire Cantonal) Tissot osvaja 1906. Iako neki funkcioneri ovog proizvođača tvrde da je prvi ručni sat Tissot proizveo još 1911. godine, na zvaničnom sajtu je kao prvi naveden tzv. banana watch iz 1916. Samo tri godine kasnije javlja se i čuveni Porto u art deco stilu. Sledeća bitna inovacija sledi 1930. godine, kada Tissot proizvodi prvi sat otporan na dejstvo magneta, što ostali proizvođači veoma brzo prihvataju.

Kao i danas, kompanije su se udruživale i u ranijim periodima, pa se dva velika giganta, Omega i Tissot, udružuju 1929. i formiraju Société Suisse pour l'Industrie Horlogère SA (SSIH) (Udruženje časovničarske industrije). Ovaj potez nije bio čudan, jer je iste godine nastupila jedna od finansijskih kriza koja je poljuljala mnoge zemlje, uključujući i Švajcarsku.
U ovom udruženju se našla i Lemania, pa nije čudno zbog čega se neki mehanizmi sa potpisom ove fabrike nalaze u Tissotovim satovima.


Vihor Drugog svetskog rata zahvata Evropu i ceo svet. U njegovo predvečerje (1938.) Tissot zvanično meri vreme na švajcarskim skijaškim prvenstvima. Časovničarska industrija je snabdevala mnoge vojske svojim proizvodima, a Tissot tu nije bio izuzetak. Tokom ovog krvavog sukoba Tissotove satove nosili su pripadnici nemačkog Luftwaffea, prema podacima koji se navode u odličnom tekstu o vojnim satovima ovog perioda. Švajcarci ne bi bili Švajcarcida i tada nisu nešto radili. Kada je fašizam pao na kolena, Tissot je pozdravio slobodni svet jednim novim proizvodom – satom sa automatskim mehanizmom. Sledeća etapa u razvoju vezuje se za posleratno doba, a o njemu će govoriti neki drugi tekst.

Izvor:
Estelle Fallet 2002. The Story of a Watch Company. Le Locle: Tissot SA.
Tissot
Wikipedia (više verzija)
The History Of Tissot Watches