TAG Heuer mehanizmi - juče, danas i sutra

Teško je setiti se da li je ikada vladalo veće interesovanje za satne mehanizme – njihovo poreklo, ko ih je stvorio i ko ih je proizveo. Možda zvuči čudno, ali desetak godina unazad takvo interesovanje nije postojalo. Pored toga što je mehanizam jedan od brojnih elemenata od kojih se sastoji sat, on omogućava ostvarivanje primarne funkcije sata – merenje vremena.


Razlog tome je što sve do 1990-ih godina niko, osim par samostalnih proizvođača kao što je Rolex, nije znao da napravi kompletan mehanizam. Svi su oni kupovali eboš, ili potpune mehanizme napravljene od strane ETA-e. Samim tim nije bilo razloga za promovisanje samih mehanizama od strane proizvođača satova, jer je iste takve mehanizme ugrađivala i konkurencija.

Situacija se drastično promenila u prethodnih deset godina. Delom zbog Swatch-ove strategije vezane za ETA-u, a delom zbog rasta tržišta vrhunskih i veoma skupih satova. Fenomen „in-house“ mehanizama novijeg je datuma, uz očigledan trend da kupci od mehanizama očekuju više nego ikad.
Današnji kupac ne želi samo da zna da je Calibre 16 (na primer) u njihovom satu zapravo Valjoux 7750, već želi da zna i o kojoj se klasi mehanizma radi. Mehanizam je opet postao najvažniji deo sata, što je dovelo do određenih promena u ponašanju proizvođača.

Tako se i pristup mehanizmima u kompaniji Tag Heuer značajno izmenio u prethodnih deset godina. U sledećim redovima sagledaćemo četrdesetogodišnju evoluciju pristupa Tag Heuer-a mehanizmima i pravac koji će se slediti u budućnosti.


Jedan od najčešćih mitova je da pravi tradicionalni proizvođač mora sam da proizvodi svoje mehanizme. Ovo zapravo nikad nije bilo tačno, naprotiv bilo je i zabranjeno zakonom! U tradicionalnoj švajcarskoj časovničarskoj industriji proizvodnja je bila specijalizovana. Imali smo proizvođače brojčanika, kućišta, narukvica, mehanizama… Radilo se o nezavisnim i malim kompanijama, u porodičnom vlasništvu.


Prerađivanje eboš mehanizama bilo je sasvim normalno čak i za Audemars Piguet, Breguet i Patek Philippe (obezbeđivani od strane Jaeger LeCoultre, Frederic Piguet i Lemania-e). Razlog tome je jednostavan – kompanije su proizvodile ili satove, ili mehanizme. Zapravo švajcarski zakoni su posle velike krize zabranili Ebauches SA da pravi kompletne satove, a članicama Federation d’Horlogerie (FH) zabranili su da prave eboš mehanizme. Članice FH morale su da kupuju eboš mehanizme od Ebauches SA. Ovo je napravilo podelu između proizvođača mehanizama i proizvođača kompletnih satova, gotovo pedeset godina pre nego što su se dva glavna švajcarska kartela udružila u ASUAG. ASUAG je uključivao Ebauches SA kojem su pripadali Longines, Rado, Certina i Mido i SSIH kojem su pripadale Lemania, Omega, Tissot. Na kraju je od ASUAG-a nastala i Swatch grupacija.

Postavlja se pitanje gde je tu Heuer? 1970-ih Heuer je imao tri izvora mehanizama – sopstvene Chronomatic mehanizme (kalibar 11, 12, 14 i 15), mehanizme sa ručnim navijanjem izrađivane od strane Valjoux i ESA kvarcne mehanizme. Sve do 1982. godine ova politika se nije menjala, kada su Chronomatic mehanizmi povučeni, a na njihovo mesto su stigli Lemania 5100 i LWO Lemania/ Dubois Depraz mehanizmi. Sa ugradnjom LWO mehanizama se nastavilo tokom 80-ih, dok je Lemania 5100 zamenjena ETA mehanizmima – automatskim mehaničkim i kvarcnim. ETA mehanizmi su bili toliko dominantni, da je u trenutku kada je LVMH kupio TAG Heuer 2000. godine, TAG Heuer nije pravio, pa čak ni prerađivao ni jedan sopstveni mehanizam. U ovome nema ničeg čudnog, ETA i dan danas snabdeva većinu časovničarske industrije sa svojim mehanizmima.



Jean-Christophe Babin, kada je preuzeo ulogu u kompaniji, imao je zadatak da obnovi reputaciju TAG Heuer-a kao proizvođača kompletnih satova. Počevši od nule, kompanija je započela sa investiranjem u razvoj mehanizama, što je rezultovalo sledećim mehanizmima:

• Calibre V (Monaco V4)
• Calibre HR03 (Microtimer/ Monaco 69)
• Calibre S (Quartz tractor, mehanički hronograf modul)
• Calibre 1887 (Carrera i 300SLR)
• Calibre 360 (samo hronograf modul)

Pored toga radi se i na razvoju Pendulum mehanizma. Sve ovo je interesantna kombinacija mehanizama i veština, počevši od kvarcnih, pa sve do izuzetno kompleksnih mehanizama kao što je V4, koji je pokretan putem kaiša.

Ko onda obezbeđuje ostale TAG Heuer mehanizme?



Švajcarski gigant koji je započeo život kao proizvođač eboš mehanizama u sastavu Eterne. Kada su tokom 1930-ih švajcarski zakoni zabranili kompanijama da se bave proizvodnjom i mehanizama i kompletnih satova, Eterna se podelila na dve kompanije – Eterna Watches i ETA. ETA je zatim postala deo ASUAG grupacije, iz koje je dalje nastao današnji Swatch. Swatch je onda prisvojio ETA, ESA, Lemaniu, Valjoux i Unitas i ujedinio ih u jedan brend – ETA. Ovo je razlog zašto je poznati Valjoux 7750 sada znan kao ETA 7750.

Strategija koju sprovodi ETA možda ima i najveći uticaj na promene do kojih dolazi na tržištu mehanizama – o ovome će više reči biti kasnije.

U kojim satovima se nalazi: Calibre 1, 2, 5, 6, 7, 11, 12, 16, 17 i 60 (ne proizvodi se više)



Radi se o švajcarskom proizvođaču koji je godinama radio na komplikacijama i dekoraciji mehanizama za različite klijente, uključujući i samu ETA-u. Kako je nekoliko ETA-inih patenata isteklo, Sellita je počela da proizvodi klonove ETA mehanizama, sa manjim izmenama. Radi se o mehanizmima SW-200 (ETA 2824-2), SW-300 (ETA 2892), i SW-500 (Valjoux/ ETA 7750). Iako mnogi preferiraju ETA-u u poređenju sa Sellita-om, stvarnost je da je Sellita i više nego sposobna da proizvede mehanizme identičnog kvaliteta. Radi se o mehanizmima starijim od dvadeset godina, tako da su tajne njihove proizvodnje dobro poznate. Ako mislite da Sellita proizvodi jeftine kopije ETA mehanizama – definitivno niste u pravu.

U kojim satovima se nalazi: Nekim Calibre 5 modelima, uključujući Aquaracer 500m



Zenith se nalazi u sastavu LVMH grupacije. Manje je poznato da su se TAG Heuer i Zenith na neki način udružili u okviru LVMH grupacije. Čelnik TAG Heur-a, Jean-Cristophe Babin odgovoran je za obe kompanije. Zenith je poznat po proizvodnji jednog od najboljih hronograf mehanizama na svetu – radi se o čuvenom El Primero hronografu.

Iza El Primera krije se sjajna priča. Zenith Radio korporacija, koja je u vlasništvu imala kompaniju Zenith watches, odlučila je 1975. godine da okonča proizvodnju svih mehaničkih mehanizama i pažnju usmeri isključivo na kvarcne mehanizme. Stigla je naredba od čelnika kompanije da se sve mašine i alati korišćeni za proizvodnju El Primera jednostavno bace. Priča kaže da je Charles Vermot (na slici ispod) počeo da sakriva sve neophodne alate za proizvodnju El Primera.



Zahvaljujući njegovoj inicijativi, Zenith je ponovo otpočeo proizvodnju mehanizma El Primero 1984. godine, uključujući i isporuku eboš mehanizama vrhunskim proizvođačima kao što je Rolex.

U kojim satovima se nalazi: Grand Carrera Calibre 36, Monaco Twenty-Four (Link Calibre 36 više se ne proizvodi)



Ronda je švajcarska kompanija osnovana 1946 godine, sa sedištem u Lausenu. Specijalizovani su za kvarcne mehanizme, čija je proizvodnja smeštena u Švajcarskoj i na Tajlandu.

U kojim satovima se nalazi: Formula 1, Golf Watch, Aquaracer Grand Date



Radi se o švajcarskom proizvođaču koji se nalazi u porodičnom vlasništvu. Ova kompanija bavi se proizvodnjom delova, kao i samih hronograf mehanizama. Kao dugogodišnji partner TAG Heuer-a, Dubois Depraz napravio je i orignalni Chronomatic mehanizam 1969. godine.

U kojim satovima se nalazi: Hronograf moduli za veći broj mehanizama, kao što su Calibre 11, 12



U 2012. godini TAG Heuer nastavlja sa udaljavanjem od ETA-e i ostatka Swatch grupacije. Radi se na razvoju novog vrhunskog “in-house” mehanizma. Mehanizam će biti u potpunosti proizvođen u Chevenezu.



Novi mehanizam biće pozicioniran iznad Calibre 1887, negde u segmentu satova u kojima se trenutno nalazi Calibre 36. Iako informacije još uvek nisu ozvaničene, veruje se da će novi mehanizam biti zasnovan na Mikro-platformi, Chronograph mehanizmu sa inovativnom “dual-chain” tehnologijom koji pokreće Mikrograph, Mikrotimer, Mikrogider i Mikrotuourbillon.

Calibre 1887, lansiran 2009. godine pretrpeće određene izmene. Prvenstveno se njegova proizvodnja seli iz Cornola (Cortech) u novu fabriku Chevenez do kraja 2013. godine. Cortech će se od sada baviti isključivo proizvodnjom kućišta za satove. Takođe Calibre 1887 neće više biti rezervisan za model Carrera, već će biti ponuđen i u drugim modelima.


Možda i najveća vest tiče se opruge nemirnice. Nivarox (inače u sastavu Swatch grupacije) objavio je da neće obnoviti ugovor sa TAG Heuer-om u vezi snabdevanja sa oprugom nemirnice za Calibre 1887, što je primoralo TAG Heuer da se okrene na drugu stranu. Rešenje je pronađeno u nabavci opruge nemirnice od kompanije Atokalpa (Švajcarska) i Seiko Instruments Inc (SII), čiji je TC78 mehanizam i osnova za Calibre 1887. Radi se o drastičnom koraku i vrlo je verovatno da će TAG Heuer u periodu od nekoliko godina otpočeti sa sopstvenom proizvodnjom opruga nemirnice.
Takođe na verziji Calibre 1887 za 2012. godinu unapređen je i rotor.



Promene tokom ove godine najviše su pogodile Calibre 16 (ETA 7750), koji se ugrađuje u modele Carrera, Link i Aquaracer. TAG Heuer počeće da koristi Sellita SW-500 mehanizam kao zamenu.
Uopšte nije čudno da je jedan od prvih raskinutih ugovora između Swatch grupacije i ostalih proizvođača upravo učinjen sa TAG Heuer-om – velikim konkurentom pojedinih brendova iz Swatch grupacije.




Šta je to što je navelo TAG Heuer na razvoj sopstvenih mehanizama? Postoje dva odgovora na to pitanje i oba uključuju Swatch grupaciju.

Prvi odgovor proističe iz preteranog naglašavanja kompanije Swatch da u svom vlasništvu drži gotovo sve tradicionalne proizvođače mehanizama. Swatch brendovi kao što je Omega počeli su da promovišu činjenicu da koriste “in-house” mehanizme. Ova tvrdnja jeste tehnički tačna, ali bi TAG Heuer isto tako mogao da tvrdi da je Calibre 36/ El primero njihov “in-house” mehanizam, kako se Zenith sada nalazi pod kontrolom TAG Heuer-a. Omega zaista poseduje nekoliko sopstvenih mehanizama, ali se većina, pa čak i co-axial mehanizmi, zasnivaju na ETA tehnologiji i delovima. Swatch takođe želi da Breguet plasira kao vrhunskog proizvođača, sa sopstvenim mehanizmima. Istina je da je Swatch jednostavno kupio Nouvelle Lemania i preuzeo zasluge, u vidu tehnologija i sposobnosti, kao sopstvene.

Tako su, nakon decenija ignorisanja mehanizama u satovima, marketari upravo u njima videli ključ na osnovu kojeg će vršiti diferencijaciju proizvoda i počeli da promovišu vrednosti “in-house” mehanizama. Pitate li se onda zašto sve više satova ima poklopac izrađen od stakla?

Drugi razlog proističe iz pretnji Swatch grupacije da će obustaviti isporuku mehanizama ostatku industrije. To se prvenstveno odnosi na eboš, a ne na kompletne mehanizme. Jasno se vidi na šta cilja Swatch grupacija. Proizvođači satova to su i uvideli, tako da su počeli da traže druge izvore za snabdevanje.

Potez Swatch grupacije ipak je logičan. ETA proizvodi punim kapacitetima i nije nerazumno da brendovi u okviru grupacije imaju prednost kada se radi o snabdevanju mehanizmima.

TAG Heuer zahvaljujući velikoj finansijskoj snazi može da se posveti pravljenju sopstvenih mehanizama. To će rezultovati stvaranjem superiornijih mehanizama u odnosu na one ponuđene od strane ETA-e. Ipak, promene će imati mnogo veći uticaj na manje proizvođače, koji nemaju kapacitet za stvaranje sopstvenih mehanizama.






Kod ljubitelja satova pojavio se trend u omalovažavanju ETA mehanizama. Ipak, čitav program ETA mehanizama nudi dobar odnos vrednosti i novca, kao i odličnu izdržljivost i kvalitet. Naravno da je lepo posedovati nešto različito i nesvakidašnje, ali različito nije uvek i bolje. Svaki dobro podešen ETA mehanizam zadovoljiće COSC standard, što znači da su ovi mehanizmi podjednako dobri, ili čak i napredniji od “in-house” mehanizama napravljenih trideset godina kasnije.

Mnogi će reći da nikad ne bi kupili sat bez “in-house” mehanizma, što zaista nije izjava na mestu. Čuveni satovi kao što je Rolex Daytona (El Primero i Valjoux 72), zasnivali su se na tuđim mehanizmima.

Može se reći da su marketari dobili bitku. Današnji potrošač očekuje barem određeni stepen modifikacije mehanizma od strane proizvođača, i mehanizmu posvećuje isto pažnje koliko i bilo kom drugom delu sata.


Sve ovo znači da se trenutno nalazimo u drugoj zlatnoj eri časovničarske industrije. Dolazi do povećanja cena, i nekad nezamislivih saradnji (TAG Heuer i Seiko). Verovatno je da će Swatch grupacija jednog dana zažaliti zbog prekidanja tradicije stare čitav vek, i prisiljavanja proizvođača da potraže svoju nezavisnost.

Tekst je obrađen sa sledećih izvora:
TAG Heuer Movement Strategy- 2012 Update | TAG Heuer Watch Reviews
TAG Heuer Movements: Yesterday, Today and Tomorrow | TAG Heuer Watch Reviews