Horologija - od samog početka do modernog vremena

Prepustite se vremeplovu uz hronološki prikaz ključnih godina za nauku o satovima. Horologija od samog početka do modernog vremena prikazana po godinama i bitnim dešavanjima.

1480 - 1511: Počeci prenosnih časovnika. U Nirnbergu, Nemačka, Peter Henlajn proizvodi prvi džepni sat. Napravljen je od pozlaćenog mesinga i ima samo jednu kazaljku, koja pokazuje približno vreme. Kućište je u obliku lopte, a sat je nazvan „Nirnberško jaje“. Ubrzo su i drugi počeli da kopiraju Henlajnov izum.

1485: Leonardo da Vinči skicira „fusee“ sistem sa lancem, kasnije korišćen u satovima.

1535: Religija ima veliki uticaj na časovničarsku industriju. Dolazi do protestantske reformacije u Ženevi. 1535. godine, Ženeva nije imala razvijenu časovničarsku industriju, već je bila poznata po nakitu.

1541: Žan Kalvin nastanjuje se u Ženevi i pretvara je u centar reformacije. Kada se vest pročula, protestanti iz Pariza i drugih centara časovničarske industrije sjatili su se u Ženevu. Kalvin uvodi veoma stroge zakone koji zabranjuju pozorište, ples i druge oblike umetnosti i zabave. Ovo je uključivalo i zabranu nošenja luksuzne odeće i nakita. U prvi mah izgledalo je kao da su poznati ženevski juveliri osuđeni na propast. Ipak, jedna rupa u Kalvinovim zakonima pružila im je priliku. Kalvin je smatrao da satovi imaju praktičnu namenu i ne predstavljaju luksuz. Tako su se ženevski juveliri udružili sa časovničarima i postavili temelje luksuzne časovničarske industrije.

1575: Satovi su sve više oblikovani kao bubnjići i do 1600. godine dobijaju ovalniji izgled.

Rane 1600-e: Satovi u različitim oblicima postaju popularni. Kućišta su oblikovana po uzoru na životinje i različite oblike. Veoma su popularni religijski motivi, lobanje, raspeća.

1635: „Fusee“ prenosni sistem preuzet je sa velikih časovnika i implementiran u džepne satove. Ovo je omogućilo ravnomeran prenos snage sa glavne opruge, eliminišući velike razlike između pune i slabe navijenosti.

Sredina 1600-ih: Satovi dolaze sa dvostrukim kućištima, odnosno spoljašnje kućište je tu da zaštiti unutrašnje.

1659-1675: Kristijan Higins u Holandiji izumeva „Remontoire“, odnosno manji, drugi izvor snage, koji obezbeđuje delovanje ravnomernije sile na zaprečni sklop. U ovom periodu je takođe osmišljena spiralna balansna opruga. Postoje tvrdnje da ju je izumeo Robert Huk 1664. hodine, ali i Kristijan Higins 1675. godine. Bez obzira na to ko ju je izumeo, omogućila je veliki napredak po pitanju preciznosti. Sada su satovi postali dovoljno precizni da mere minute, pa je na brojčanik dodata i minutna kazaljka. Dnevna odstupanja su merila u minutima.

1687: Danijel Kver patentirao je minutni ponavljač, koji zvonima oglašava četvrtine sata i cele sate.

1700: Izumljen je zaprečni sklop sa horizontalnim cilindrom, od strane Tompiona, ili Džorža Grejema.

1704: Piter Džejkob Debufre, zajedno sa Nikolasom Fejsiom prvi upotrebljava rubine u satnom mehanizmu. Ovo značajno smanjuje frikciju, što dovodi do veće preciznosti u radu i trajnosti delova.

1715: Džordž Grejam je izumeo „dead-beat“ zaprečni sklop.

1725: Džordž Grejam je izumeo cilindarski zaprečni sklop. Zahvaljujući tome, satovi postaju mnogo tanji.

1750: Časovničari prave satove sa „enamel“ brojčanicima. Zapravo radi se o brojčanicima sa visokim sjajem, koji omogućava bolju čitljivost u mračnim uslovima. Radi se inače o veoma skupom procesu.

1755: Žan Mark Vašeron počinje da pravi satove. Kasnije se udružuje sa Fransoa Konstantinom. Tako je stvoren legendarni Vašeron Konstantin (Vacheron Constantin).

1759: Tomas Madž izumeo je zaprečni sklop sa engleskom polugom. Glavna prednost ovakvog mehanizma je što se može navijati bez zaustavljanja i potom ponovnog podešavanja vremena.

1761-1762: Džon Harison razvija morske hronometre, koji se mogu koristiti pri navigaciji na moru. U to vreme nuđena je velika novčana nagrada za onog ko omogući precizno određivanje pozicije na moru. Pre toga mnogi brodovi su se gubili u prostoru i nisu stizali na svoje odredište. Astronomi su tvrdili da su osmislili metod, koji je podrazumevao praćenje zvezda, a preostali problem bio je pronalazak adekvatnog sata koji će rešiti problem merenja vremena. Harison je imao mnogo protivnika pri razvoju morskih hronometara, mnogi su pokušali da ga zaustave, ali je nakon više godina rada uspeo da pronađe adekvatno rešenje.

1770: Kućišta satova postaju preciznije izrađena. Prave se od različitih materijala, kao što je na primer oklop kornjače, sa više detalja i ukrasa.

1773: Džon Harison konačno preuzima nagradu za svoj morski hronometar.

1775: Abraham Luj Brege (Breguet) osniva časovničarsku radionicu u Parizu.

1780: Abraham Luj Perele (Perellet), jedan od Bregeovih ranih učitelja, izumeo je mehanizam sa automatskim navijanjem Brege je kasnije poboljšao ovu funkcionalnost.

1783: Abraham Luj Brege izumeo je „gong“ oprugu za minutni ponavljač. Ovaj tip opruge omogućeo je smanjenje dimenzija minutnog ponavljača. Takođe je osmislio specifičan izgled kazaljki i brojeva na brojčaniku, koji se i dalje naziva po njemu.

1783: Brege radi na poznatom „Queen Marie Antoinette“ satu. Pored automatskog navijanja, tu je minutni ponavljač, večiti kalendar, nezavisna sekudna kazaljka, termometar i prikaz rezerve snage. Brojčanik je izrađen od providnog kristala, kako bi zapanjujući mehanizam bio vidljiv. Nažalost, izradnja sata trajala je toliko dugo, da kraljica nikad nije stigla da vidi gotov proizvod. 1983. godine ovaj sat ukraden je iz muzeja u Jerusalimu i do današnjeg dana nije pronađen.

1786: Brege prvi koristi „guilloche“ teksture na brojčanicima. Pored toga što doprinosi atraktivnosti, ovo rešenje poboljšalo je i čitljivost.

1790: Brege je izumeo „parachute“ sistem zaštite balansnog točka od udaraca.

1791: J.F. Baue osniva kompaniju koja je kasnije postala poznata kao Girard-Perregaux.

1795: Brege je izumeo turbijon. Radi se o jednom od njegovih najvažnijih izuma. Ovaj uređaj kompenzuje moguća odstupanja kod zaprečnog sklopa, izazvana gravitacijom.

1795: Brege je izumeo čuveni tip spirale, koji i danas nosi njegovo ime. Ovo rešenje je značajno doprinelo preciznosti.

1798: Brege je izumeo „Sympathique“. Sat sa postoljem, iz kojeg se može izvaditi manji džepni sat. Kada se džepni sat ne koristi, postavlja se nazad na veći sat koji automatski podešava vreme na džepnom primerku. Kasnije verzije su samostalno navijale džepni sat.

1799: Brege je izumeo „Tact“ sat, odnosno sat za slepe. Funkcionisao je tako što je osoba koja nosi sat mogla dodirom da prepozna tačno vreme.

Kasne 1700-e: Zahvaljujući velikom broju tehničkih inovacija mehanizmi su sada drastično manji, a satovi se pojavljuju u velikom broju oblika.

Rane 1800-e: Zahvaljujući Bregeovom izumu „gong“ opruge, minutni ponavljači su sada mnogo kompaktnijih dimenzija i postaju veoma popularni.

1801: Brege je patentirao turbijon.

1809: Luter Godar od Šresburija, Masačusets, je prvi proizvođač satova u Americi. Ukupno je napravio svega 600 satova.

1810: Brege je napravio prvi ručni sat za kraljicu od Napulja. Mnogi drugi tvrde da su prvi izumeli ručni sat, ali Bregeov izum je dokumentovan.

1820: Tomas Prest patentirao je sat sa automatskim navijanjem.

1821: Riuš (Rieussec) je patentirao hronograf. Postoje i tvrdnje da je Brege ipak prvi izumeo hronograf.

1827: Brege „Marie Antoinette“ sat konačno je završen, četiri godine nakon smrti Abrahama Luja Bregea. Veći deo posla odradio je Majkl Veber, jedan od najboljih časovničara u kompaniji.

1830: Sedam godina nakon Bregeove smrti, ova kompanija predstavlja sat koji se može podešavati i navijati putem samo jedne krunice. Brege, kao i još neke druge kompanije, tvrdi da je prvi izumeo ovo rešenje.

1833: Antoan LeKultre započinje časovničarski posao. Kompanija kasnije postaje poznata kao Jaeger-LeCoultre.

1838: Švajcarska kompanija Audemars tvrdi da je prva razvila sat koji se može podešavati i navijati putem krunice.

1843: Adrian Filip, iz Patek Philippe kompanije, razvija sat sa podešavanjem i navijanjem putem krunice.

1844: Start, stop i reset hronograf razvijen je od strane Adolfa Nikola. Na njegovom daljem razvoju radio je do 1862. godine.

1844: Antoan LeKultre izumeo je milionmetar. Sistem koji omogućava preciznije merenje veličina, koji je doprineo izradi manjih i preciznijih mehanizama.

1845: Adolf Lange započinje proizvodnju u Glashiteu, Nemačkoj.

1845: Adrian Filip pridružio se Patek & Cie i tako formirao Patek Philippe & Cie.

1846: Osnovan Ulysse Nardin.

1847: Antoan LeKultre razvija sat sa podešavanjem i navijanjem putem krunice.

1848: Luis Brand otvara svoju radionicu, iz koje je nastala Omega.

Sredina 1800-ih: Švajcarski satovi sada dominiraju svetskim tržištem. Veoma su popularni ukrašeni ženski satovi. Zahvaljujući brojnim tehničkim dostignućima, satovi se sada mogu praviti u većim količinama, uz pristupačnije cene. Preciznost je značajno unapređena. Umesto zaprečnog sklopa sa engleskom polugom, koristi se švajcarski sistem.

1850-e: Sistem sa burencem u kojem se nalazi glavna opruga zamenjuje „fusee“ prenos, što doprinosi kompaktnosti satova.

1851: Osnovana kompanija Warren Manufacturing. Kasnije postaje Waltham Watch kompanija, jedna od najznačajnijih u američkoj časovničarskoj industriji.

1853: Tissot pravi prvi model sa prikazum dve vremenske zone.

1856: Eterna je osnovana. Originalan naziv bio je U. Schild, a naziv Eterna je usvojen 1906.

1858: Minerva je osnovana.

1860: Hojer (Heuer) je osnovan. Kasnije postaju poznati po legendarnim hronografima.

1860: Chopard je osnovan.

1865: Zenith je osnovan.

1868: Amerikanac iz Bostona, Florentin Džons seli se u Šafhauzen. Tamo osniva International Watch Company (IWC).

1869: Osnovana Illinois Watch kompanija.

1875: Osnovan Audemars Piguet & Cie.

1880: Girard-Perregaux je prva kompanija koja masovno proizvodi ručne satove, prvenstveno za vojne namene.

1881: Kintaro Hattori otvara prodavnicu nakita u Tokiju. Naredne godine otpočinje proizvodnju satova pod imenom Seikosha, a naziv Seiko dobija 1924. godine.

1884: Breitling je osnovan.

1884: Grinvič u Engleskoj je zvanično postao nulti meridijan i služi kao osnova za raspoznavanje vremenskih zona.

1886: Stvoren Ženevski žig.

1891: 19. aprila sudarila su se dva vozau Kiptonu, Ohajo. Nastradalo je 11 ljudi. Do nesreće je došlo usled otkazivanja kondukterovog sata, te je raspored vožnji bio poremećen. Posle ove tragedije formirana je komisija koja je utvrdila standarde za železničke satove. Preciznost je bila imperativ. Železnički satovi morali su biti izdržljivi, precizni i pregledni. U ovom periodu američki satovi bili su najprecizniji, tako da su proizvođači kao što su Howard i Waltham vladali.

1892: Arne Boniksen od Koventrija, Engleska, izumeo je „Karrusel“. Naprava slična turbijonu, ali veća, sporija i manje komplikovana za proizvodnju.

1892: Osnovana kompanija Hamilton u Lankasteru, Pensilvanija.

1892: Ingersoll uvodi „Dollar“ sat. Jeftiniji model, dostupan širokim masama. Do 1916. godine, Ingersoll je pravio čak 16.000 satova dnevno.

Kasne 1800-e: Raste popularnost ručnih satova, pogotovo za vojnu upotrebu. Mnogi od ovih su bili džepni satovi, sa dodatim ušicama, kako bi se mogli postaviti na kaiš.

1894: Osnovan je Universal Geneve.

1904: Cartier proizvodi sat za Alberta Santosa Dumonta. Ovaj model je komercijalizovan 1911. godine, i još uvek je jedan od najpopularnijih satova ovog proizvođača.

1905: Hans Vilsdorf osniva kompaniju Rolex zajedno sa svojim zetom. Kompanija se originalno zvala Wilsdorf & Davis, naziv Rolex registrovan je 1908. godine.

1906: Omega uvodi prvi modele sa minutnim ponavljačem. Mehanizam je pravljen od strane Audemars Piguet.

1912: Movado predstavlja „Polyplan“, prvi sat sa zakrivljenim kućištem i mehanizmom. Postojali su i drugi satovi sa zakrivljenim kućištem, ali zakrivljeni mehanizam je predstavljao tehničko dostignuće.

1914: Eterna predstavlja prvi ručni sat sa komplikacijom alarma.

1914: Transmitovan prvi radio signal koji je sadržao podatak sa vremenom, sa Ajfelove kule u Parizu i u Nordajhu u Nemačkoj.

1917: Cartier predstavio model „Tank“, koji se i danas proizvodi.

1918: U Japanu osnovana Shakosha Watch kompanija, koja je postala Citizen 1931. godine.

1920: Čarls Eduard Gilam osvojio je Nobelovu nagradu za pronalazak invara i elinvara. Sastav ovih materijala omogućio je njihovu otpornost na temperaturne varijacije. Počeli su se upotrebljavati za balansne opruge, povećavajući preciznost.

1920-1930: Art deko postaje popularan, prodaja ručnih satova skače, a popularnost džepnih satova opada.1923: Džon Harvud prvi otpočinje masovnu proizvodnju sata sa automatskim navijanjem. Sat je podešavan rotiranjem korone, nije imao krunicu.

1925: Uvodi se „DST“, pomeranje vremena kako bi dan trajao duže (Daylight Savings Time).

1926: Rolex uvodi prvo vodootporno kućište, „Oyster“. Prisutna je ušrafljujuća „Twinlock“ krunica.

1927: Mercedes Gleitze u praksi proverava vodootpornost Rolex „Oyster“ modela. Ona ga je nosila na traci, oko vrata, prilikom preplivavanja engleskog kanala. Jedan novinar primetio je nešto zanimljivo oko njenog vrata. Bio je to Rolex Oyster, koji je preživeo njeno preplivavanje. Odličan marketinški potez za Rolex.

1928: Jaeger-LeCoultre predstavlja "Atmos", zanimljiv sat koji radi zahvaljujući temperaturnim promenama. Promena temperature za samo jedan stepen dovoljna je da sat radi čak dva dana.

1929: Razvijen sat sa kvarcnim kristalom od strane V.A. Marisona.

1929: Jaeger-LeCoultre razvija najmanji satni mehanizam ikada. Dimenzije iznose 14mm x 4.8mm x 3.4mm, a težina jedan gram.

1929: Tiso (Tissot) predstavlja prvi sat otporan na magnetna polja.

1931: Jaeger-LeCoultrepredstavlja „Reverso“. Sat namenjen igračima pola. Kućište se rotira, kako bi se staklo zaštitilo. To je bio jedan od prvih sportskih satova.

1931: Rolex predstavlja model sa automatskim navijanjem – „Perpetual“.

1932: Patek Philippe predstavlja prvi „Calatrava“ model.

1933: Razvijen „Nivarox“, materijal odličan za proizvodnju spirala. Čvršći je od elinvara, otporan na magnetna polja i ne može da zarđa. Ovakve spirale dolaze u nekoliko razreda izrade, od kojih je „Nivarox 1“ najviši.

1933: Ingersoll predstavlja „Mickey Mouse“ sat. Ovo nije prvi model inspirisan likom iz stripa, ali je definitivno najpopularniji. Ovo je inspirisalo mnoge kompanije da krenu sličnim putem. Tako danas postoji dosta ovakvih modela cenjenih od strane kolekcionara.

1935: Gruen predstavlja „Curvex“. Uspeh ovog modela dovodi do eksplozije potražnje za zakrivljenim satovima, koja se nastavila i tokom 1940-ih.

1936: Universal Geneve predstavlja hronograf „Compax“. Prvi hronograf sa mogućnošću merenja časova, koji je doprineo popularnosti hronografa.

1937: Edmond Jeger pridružuje se Antoanu LeKultru, formiraju Jaeger-LeCoultre u poznatom „Vallée de Joux“.

1942: Breitling predstavlja model „Chronomat“.

1945: Rolex uvodi model „Datejust“.

1948: Omega predstavlja prvi „Seamaster“.

1948: Eterna prva postavlja rotor automatskog sata na male kuglične ležajeve, što smanjuje frikciju.

1952: Breitling predstavlja „Navitimer“, legendarni pilotski sat.

1953: Rolex predstavlja legendardni "Submariner".

1954: Rolex lansira "GMT Master".

1955: Rene Banvart, dizajner za Omegu, napušta kompaniju i lansira svoj brend, Corum.

1955: Luis Esen i JVL Peri razvijaju prvi atomski sat.

1956: Rolex predstavlja svoj prvi model sa prikazom dana i datuma.

1957: Osnovan Casio.

1957: Hamilton predstavlja prvi sat sa baterijom. Sat je imao svojih problema, ali je započeo veoma opasan period po švajcarsku industriju mehaničkih satova.

1957: Buren pravi prvi sat sa automatskim navijanjem i mikro-rotorom.

1959: Piaget predstavlja 12P, najtanji automatski sat na svetu, sa debljinom od 2,33 mm.

1960: Bulova predstavlja „Accutron“. Ovaj sat sa baterijom, zamenjuje balansni točak sa podešavajućom viljuškom. Sistem je bio mnogo precizniji od prethodnih satova sa baterijom.

1961: Movado uvodi model „Museum“, koji je ostao popularan do danas. Brojčanik je dizajniran 14 godina ranije, od strane Nejtana Džordža Horvita.

1962: Rado proizvodi prvi sat otporan na grebanje, „Diastar 1“.

1962: ETA predstavlja prvi kvarcni sat sat, nazvan „Beta 21“. Ovo je najprecizniji mehanizam, u poređenju sa svim do tada razvijenim modelima na bateriju. Ipak, umesto da otpočnu proizvodnju kvarcnih satova, oni ovu tehnologiju nisu iskoristili, već su nastavili sa proizvodnjom mehaničkih mehanizama.

1966: Girard-Perregaux proizvodi prvi visoko-frekventni mehanizam, sa 36,000 vibracija po času.

1969: Seiko predstavlja „Astron“, prvi široko dostupan kvarcni sat. Nije napravljeno puno primeraka, ali je ovo početak japanske kvarcne dominacije.

1969: Čovek je kročio na mesec. NASA je izabrala Omega Speedmaster sat, koji prvi sat nošen na mesecu.

1969: U trci za razvoj prvog automatskog hronografa, Zenith i Movado se udružuju i predstavljaju „El Primero“.

1970: Hamilton predstavlja „Pulsar“, prvi elektronski digitalni sat. Pritiskom na dugme, LED sa crvenim osvetljenjem bi prikazale tačno vreme. Sat je omogućavao veoma lako očitavanje vremena, ali je životni vek baterija bio veoma kratak.

1972: Longines i Seiko uvode novu vrstu satova sa digitalnim prikazom, sa LCD displejem. Ovi modeli vreme prikazuju konstatno, za razliku od LED modela, koji su vreme pokazivali pri pritisku na taster.

1972: Audemars Piguet predstavlja „Royal Oak“, prvi luksuzni sportski sat od nerđajućeg čelika. Ovo je započelo trend koji i danas traje.

1974: Paul Picot je osnovan.

1976: Patek Philippe lansira "Nautilus".

1976: Citizen pravi prvi sat sa malom potrošnjom energije.

1979: Vacheron Constantin predstavlja model „Kallista“, najskuplji sat na svetu. Na njemu se nalazilo 130 karata dijamanata, a cena je iznosila oko 9 miliona dolara.

1979: Concord predstavlja "Delirium", najtanji sat na svetu, sa 1,98 mm. Borba za najtanji sat na svetu se nastavlja, tako da Concord predstavlja „Delirium IV“, sa 0.98 mm. Nije bio preterano praktičan, kućište se savijalo prilikom nošenja na zglobu.

1980: Osnovan Hublot.

1983: Uprkos popularnosti kvarcnih satova, Gerd Lang osniva svoju kompaniju mehaničkih satova, sa nazivom Chronoswiss.

1983: SMH lansira brend Swatch. Swatch odmah ostvaruje uspeh i uzvraća udarac japanskim proizvođačima jeftinijih kvarcnih satova.

Sredina 1980-ih: Mehanički satovi polako vraćaju staru slavu.

1985: Kompanija Heuer udružuje se sa TAG-om, i tako formira TAG Heuer.

1985: IWC uvodi „Da Vinci“, automatski sat sa večitim kalendarom. Ova linija se proizvodi i danas.

1985: Citizen predstavlja „Aqualand“, prvi ronilački sat sa senzorom dubine.

1985: Ulysse Nardin predstavlja „Astrolabium Galileo Galilei“ koji ulazi u Ginisovu knjigu rekorda. Sat prikazuje položaj meseca, sunca i zvezda. Takođe prikazuje izlazak i zalazak sunca, mesečeve faze, kao i dan i datum. Razvijen je od strane Ludviga Oslina.

1986: Patek Philippe predstavlja mehanizam sa večitim kalendarom, koji se podešava jednom u 400 godina.

1986: Audemars Piguet predstavlja prvi mehanizam sa turbijonom i automatskim navijanjem.

1988: Chronoswiss pravi prvi regulator ručni sat.

1988: Jean d'Eve i Seiko predstavljaju satove koji su kombinacija automatika i kvarcnih satova. Rotor proizvodi energiju i puni akumulator, tako da zamena baterija nije potrebna. Iako je sistem bio problematičan, ova tehnologija je kasnije usavršena od strane Seika.

1989: Najkomplikovaniji sat na svetu, Patek Philippe Caliber 89, prodat je za 3,2 miliona dolara. Imao je 33 komplikacije, a proizvodnja je trajala devet godina.1990: Daniel Rot oživljava brend Breguet.

1991: Junghans predstavlja „Mega 1“, prvi sat koji prima radio signal i usklađuje se sa atomskim satom.

1991: Osnovan Franck Muller.

1992: Timex predstavlja „Indiglo“, sat sa podjednakim pozadinskim osvetljenjem brojčanika. Ovo je najpraktičniji način očitavanja vremena u mraku.

1994: Seiko predstavlja „Kinetic“, poboljšani hibrid automatskog i kvarcnog sata.

1994: A. Lange & Söhne brend je ponovo oživljen, i ubrzo vraća veliku reputaciju.

1995: Citizen predstavlja „Eco-Drive“ solarne satove. Rezerva snage iznosi 500 dana.

1996: Philippe Dufour predstavlja „Duality“. Mehanizam sa dva zaprečna sklopa, koji poboljšavaju preciznost.

1996: Lansiran brend Parmigiani.

1997: Patek Philippe predstavlja "Annual Calendar" koji bez podešavanja pokazuje datum u periodu od godinu dana.

1999: Seiko i Citizen predstavljaju satove koji rade na razlici temperature između vazduha i zgloba na kojem se sat nosi.

1999: Omega predstavlja „Co-Axial“ zaprečni sklop, ranije razvijen od strane Džordža Danijelsa.

1999: Casio predstavlja prvi ručni sat sa ugrađenim GPS modulom.

1999: IWC predstavlja „Deep One“, prvi mehanički sat koji meri dubinu zarona.Ova hronologija ide do 1999. godine. Mislim da bi mogli i ostali da se uključe i da dodamo najvažnije godine u prošloj deceniji, i da se ova tema postavi kao lepljiva.