Hebrejski jezik danas koristi brojeve kao i ostatak sveta, ali poseduje i tradiciju zapisivanja brojeva uz pomoć pisma.
Sistem zapisivanja se zasniva na alfabetu, tako da svako slovo ima određenu vrednost, otprilike kao kada bi A bilo jedan, B dva itd. Ovaj sistem je specifičan po tome što je kvazidecimalan, tj. nema oznake za nulu. Da bi se zapisali veći brojevi, numerička vrednost slova se sabira, što se može zaključiti i na osnovu slika na kojima se vide ovi ciferi. Tako se npr. brojevi 11 i 12 zapisuju kao 1+10, odnosno 2+10, uz napomenu da je smer čitanja suprotan od našeg. U pisanju postoje i neki izuzeci, kao npr. kada su u pitanju brojevi 15 i 16, koji se beleže kao ט״ו (9 + 6) odnosno ט״ז (9 + 7). Ovo je učinjeno da bi se u svakodnevnom pisanju izbegla upotreba dvoslovnih kombinacija י–ה (10 + 5) i י–ו (10 + 6), koje su alternativne pisane forme za reč ’bog’, koja se ne sme pisati.
Ukoliko nekoga zanima ova problematika, može pročitati više na sledećem linku: Hebrew Numbers and Counting
Ocenite ovaj tekst