Valjoux 7750 - Istorija, razvoj i karakteristike

Valjoux 7750 definitivno je najpoznatiji hronograf mehanizam današnjice. Zahvaljujući svojoj pouzdanosti i izdržljivosti koristi ga veliki broj proizvođača. Susreće se u satovima različitog cenovnog ranga. Tako se može naći i u satovima čija je cena ispod 1.000 eura, ali recimo i u određenim IWC Schaffhausen modelima po ceni od preko 10.000 eura.

Priču treba započeti sa Edmondom Keptom (Edmond Capt), čovekom koji je razvio ovaj mehanizam. Kept je akademski obrazovan časovničar, inače rođen i odrastao na području čuvenog Vallée de Joux. 1970. godine, nakon završetka tehnikuma u Ženevi, i rada od godinu dana u Rolex-u, vratio se u svoju rodnu dolinu i zaposlio se u Valjoux SA.

Ubrzo po prihvatanju posla, Kept je dobio ogroman zadatak. Od njega je zahtevano da u što kraćem vremenu razvije pouzdan i pristupačan automatski hronograf mehanizam. Druge kompanije bile su korak ispred. 1969. godine Heuer, Breitling, Dubois Dépraz, Buren i Hamilton razvili su Chronomatic mehanizam, a iste godine Zenith i Movado su razvili El Primero. Još veća pretnja po Valjoux bio je Seiko koji je 1969. godine takođe predstavio svoj prvi automatski hronograf. Međutim Seiko nije bio tolika pretnja zbog svog hronograf mehanizma, već zbog prvog kvarcnog sata koji je predstavljen iste godine. Tako je pritisak na Kepta bio ogroman.

Kao osnovu uzeo je Valjoux 7733, ručno navijani mehanički hronograf predstavljen 1969. godine. 7733 bio je naslednik Venus 188 mehanizma. Kompanija Venus je kupljena od strane Valjoux-a 1966. godine. U početku Kept je na projektu radio sam. Kasnije su mu se pridružili njegov učenik Žerald Gender (Gérald Gander) i Donald Rošat (Donald Rochat). Njih trojica su pri razvoju mehanizma koristili nešto neuobičajeno u to vreme – kompjuter. U to vreme su kompjuteri bili retki i izuzetno skupi. Zanimljiva priča je da je tehnički direktor Valjoux-a u to vreme posedovao kompjuter. Bio je lociran u Nojšatelu, na sat vremena vožnje od Vallée de Joux. Kept je redovno putovao do tamo, kako bi svoje skice preneo u digitalni format i simulirao rad mehanizma. Valjoux 7750 je jedan od prvih mehanizama razvijenih uz pomoć računara.

Umesto tradicionalnog stubnog točka (column wheel), koji je zadužen za kontrolu hronograf funkcija, tu je „coulisse lever“ sistem (poznat i kao cam sistem). Ovo rešenje je jednostavnije i jeftinije za proizvodnju. Još jedno rešenje koje je učinilo ovaj mehanizam jednostavnijim je „rocking pinion“. Kada se aktivira hronograf, zupčanik se spaja sa centralnim točkom hronografa. Kada se deaktivira, zupčanik se odvaja od točka i kazaljka hronografa se zaustavlja. Ovaj sistem ne samo da je manje složen, već je i pouzdaniji od tradicionalnog sistema spojnice.

Do današnjeg dana karakteristike ovog mehanizma uglavnom su nepromenjene. Blokirajuća poluga, originalno pravljena od plastike, sada se pravi od metala. Navijanje je uni-direkciono, ali zahvaljujući teškom rotoru opruga se navija veoma efikasno. Rezerva snage iznosi približno 42 časa. Frekvencija mehanizma je 28,800 v/č. Prečnik mehanizma iznosi 30 mm, visina 7,9 mm, a težina 29 grama. Sastoji se od približno 250 komponenti. Nekada se proizvodio sa 17 rubina, a savremeni 7750 ima 25 rubina.

Da se vratimo priči o razvoju. Prvi Valjoux 7750 počeo je da kuca 1972. godine, a isporuka je otpočela 1973. godine. Proizvodnja je dostigla 100.000 jedinica godišnje. Međutim, 1975. godina umalo je bila kobna po Valjoux 7750. Kvarcna revolucija bila je glavni krivac za to. Rukovodioci u Valjoux-u naredili su da se svi 7750 mehanizmi na zalihama unište, i što je još gore, da se uništi sva oprema za proizvodnju ovog mehanizma. Kept se naravno pobunio protiv ovoga, međutim rukovodioci nisu imali sluha za njegove molbe. Na svu sreću Kept je uzeo stvar u svoje ruke. Sačuvao je alate i preostale mehanizme, nadajući se da će bolje vreme doći.

I ubrzo je došlo. Nakon par godina ispostavilo se da je Kept bio u pravu. 1983. godine, kada su mehanički satovi ostvarili dramatičan povratak, Valjoux 7750 polako se vraća na scenu. Ponovno lansiranje mehanizma 7750 bilo je veliki uspeh. Nakon toga došlo je do predstavljanja prerađenih mehanizama pod oznakama 7750 CCL (sa komplikacijom mesečevih faza), zatim 7751. 2002. godine predstavljen je 7753 sa drugačijom konfiguracijom podbrojčanika. Nakon toga predstavljani su i drugi mehanizmi koji su u osnovi bili 7750, uz određene izmene.

Kada govorimo o zamerkama koje se mogu uputiti ovom mehanizmu, zaista ih nema puno. Nekima smeta masivni rotor, koji prilikom jednosmerne rotacije dostiže velike brzine usput proizvodeći zvukove, i čineći da se sat zaista zatrese na ruci. Drugima, ovo uopšte nije nedostatak. Čak je to jedna od karakteristika koja zaljubljenike privlači ovom mehanizmu. Jedna zamerka odnosila se na upotrebu plastičnih delova. Međutim, sa novijom verzijom mehanizma broj plastičnih delova je smanjen. Može mu se zameriti i nedostatak ekskluzivnosti, kako se svake godine napravi približno 200,000 primeraka ovog mehanizma. Pa i pored toga ni 200,000 primeraka nije ni približno dovoljno da zadovolji potrebe.

Edmond Kept je 1978. godine napustio Valjoux SA, prešavši u Frédéric Piguet. Valjoux SA postao je deo ETA-e, koja je danas u vlasništvu Swatch grupacije. Kept je danas konsultant u Swatch grupaciji, u čijem je okviru i Frédéric Piguet.

Kako je svima poznata politika Swatch grupacije, koja se odnosi na zavrtanje slavine nezavisnim proizvođačima i koja se sve više zaoštrava, pitanje je koji mehanizam može biti adekvatna zamena za 7750. Kako je patent za 7750 istekao, najednostavnije rešenje je napraviti identičnu repliku. I to se zaista i dešava. Švajcarska Sellita ima svoju verziju sa oznakom SW 500, a i kineski proizvođači vremenom prave sve bolje kopije. Trenutno ne postoji ni jedan drugi mehanizam koji bi preuzeo ulogu Valjoux-a 7750. Tako se za kraj može zaključiti da se dominacija Valjoux-a 7750 nastavlja do daljnjeg.


Demostracija funkcionisanja Valjoux 7750 mehanizma: