Frekvencije rada mehanizma - Da li je brže zaista bolje?

Sve do kraja prve polovine dvadesetog veka, mehanički satovi radili su uglavnom na standardnih 5 otkucaja u sekundi (18,000 o/č). Ovakav izbor diktirali su razni faktori: balansni točak većih dimenzija kod džepnih satova, nedostatak naprednih materijala i lubrikacija koja tada nije bila na dovoljnom nivou.

Kasnih 40-ih godina prošlog veka određeni broj proizvođača uvodi mehanizme koji rade na 6 otkucaja po sekundi, odnosno 21,600 o/č. Treba spomenuti i nešto manje prisutnu frekvenciju od 19,800 o/č. Sa razvojem sintetičkih ulja, otpočinje i trka u povećavanju frekvencija.

Danas ustaljena frekvencija rada mehanizma iznosi 8 otkucaja u sekundi (28,800 o/č). Poneki proizvođači nude i mehanizme koji rade na 10 o/s (36,000 o/č). Da li je preciznost glavni razlog ovakvog povećanja? Pitanje na koje ne postoji jedinstven odgovor. Međutim, tačno je da je lakše postići veću preciznost sa mehanizmom koji radi na većem broju otkucaja, nego sa sporijim mehanizmom.

Kako dolazi do odstupanja? Pojednostavljeno, nošenjem sata i pokretima ruke, delovi mehanizma stalno menjaju položaj. Nije isto da li se sat nalazi u poziciji sa brojčanikom okrenutim ka gore, ili na primer sa krunicom okrenutom ka dole. Gravitacija utiče utiče na zaprečni sklop i dovodi do malih grešaka u merenju vremena. Kada se te greške saberu tokom dužeg perioda, može doći do većeg odstupanja.
Tu se i ogleda glavna prednost mehanizama koji rade na višoj frekvenciji. Sa rastom frekvencije uticaj spoljašnjih efekata na preciznost sve je manji. Jednostavno rečeno, ovakvi mehanizmi dele vreme u manje jedinice, otuda i manji uticaj. Tako je lakše postići veću preciznost.

Zanimljivo je da se ovo odnosi i na kvarcne mehanizme. Pored toga što ga pokreće električna energija, kvarcni kristal je takođe mehanički oscilator. Uobičajena frekvencija osciliranja kvarcnog kristala iznosi 32,768 Hz. Visoka je toliko da je imuna na mehaničke smetnje. Međutim kvarcni mehanizmi nisu imuni na temperaturne promene, osim onih termo-kompenzovanih. Ipak to je priča za jedan drugi tekst.

Zašto onda proizvođači (mehaničkih) mehanizama ne bi povećali frekvencije na 20, 30 i više otkucaja po sekundi? Zato što bi naišli na brojne probleme. Najvažnije na probleme u vezi lubrikacije i habanja. Pri većem broju otkucaja komponente se više habaju. Iako na polju lubrikacije dolazi do napredaka, još nije moguće serijski praviti mehanizme koji funkcionišu na višim frekvencijama. Postoje određeni pokušaji o kojima će reči biti kasnije.
Drugi problem odnosi se na to što više otkucaja zahteva više energije. Rani „hi-beat“ mehanizmi imali su rezervu snage od približno tridesetak časova. Poboljšanje po ovom pitanju postignuto je zahvaljujući većoj efikasnosti u prenosu energije, zatim upotrebom boljih lubrikatanata i usavršavanjem modula za automatsko navijanje. Pored toga potrebna je i veća glavna opruga. Usled većih dimenzija, mehanizmi sa visokim frekvencijama ne ugrađuju se u ženske satove.

Da li mehanizmi koji rade na nižim frekvencijama mogu postići preciznost onih koji rade na višim? Da! Uzmimo za primer izuzetno precizne stare džepne železničarske satove (Hamilton, Elgin, Waltham...). Svi oni uglavnom rade na 2,5 Hz (5 o/s). Kako su onda toliko precizni? Za početak, veoma su dobro podešeni. Zatim, uglavnom su vreme provodili u džepu, sa pozicijom „12h“ okrenutom ka gore, pažljivo zaštićeni od spoljašnjih uticaja. Još jedna prednost ogleda se u balansnom točku velikih dimenzija, na kojeg spoljašnje promene imaju manje uticaja.

Još jedan faktor veoma je aktuelan i danas – posvećenost detaljima. Spoljašnji faktori nisu jedini koji utiču na preciznost mehanizma. Preciznost u izradi i kvalitet komponenti predstavljaju glavni faktor. Tako se može izvesti zaključak da veće frekvencije u načelu sa sobom donose i veću preciznost, ali isto tako i da dobro napravljen mehanizam koji radi na frekvenciji od 18,000 o/č može ostvariti istu takvu preciznost.

Danas se za ustaljenu „hi-beat“ frekvenciju smatra 36,000 o/č. Najpoznatiji proizvođači koji nude ovakve mehanizme su Zenith i Seiko. Može se navesti još deset drugih proizvođača koji su proizvodili, ili još uvek proizvode mehanizme sa ovom frekvencijom: Eberhard, Favre Leuba, Girard Perregaux, Zodiac, Longines, Eterna, Movado, A. Schild, Felca i Citizen.

Određene zamerke visoko-frekventnim mehanizmima upućuju se na to da im je češće potreban servis. Ipak, ove tvrdnje nisu u potpunosti dokazane u praksi. Zašto se onda ovakvi mehanizmi ne sreću u većem broju satova? Za početak danas najpopularniji mehanizmi razvijeni su pre nekoliko desetina godina. Uzmimo za primer ETA 2824, čiji se razvoj odvijao sedamtesetih godina prošlog veka.Tu su i mehanizmi drugih proizvođača, čiji je dizajn retko osmišljen od nule, već se većinom zasnivaju na starijim mehanizmima. Dakle radi se o troškovima razvoja i proizvodnje novih mehanizama.

Pitanje je kada će doći do veće popularizacije „hi-beat“ mehanizama. To bi prvenstveno mogli da urade Seiko i Zenith (LVMH grupacija). Zenith malo teže, kako se radi o satovima visokog cenovnog ranga. I Seiko modeli sa ovakvim mehanizmom spadaju u visoku kategoriju, ali moguće je da će se u jednom trenutku naći i u nešto jeftinijim modelima. Takođe postoje određene spekulacije da Seiko radi na razvoju mehanizma koji funkcioniše na 43,200 o/č.

Treba spomenuti Breguet 589F kalibar, koji radi na 72,000 o/č. Ni manje ni više duplirana je standardna „hi-beat“ frekvencija. Sve zahvaljujući upotrebi silicijuma u izradi zaprečnog sklopa, kojem nije potrebna lubrikacija. I Tag Heuer razvio je nešto zanimljivo, Mikrotimer. Hronograf komplikacija ovog sata ima poseban zaprečni sklop, koji oscilira na 3,600,000 o/č (500 Hz). Tako hronograf sa rezervom snage od 150 sekundi može da meri hiljadite delove sekunde. Očita je još jedna prednost ovakvih mehanizama. Radi se o prestižu i estetskom faktoru. Sekundara svakog mehaničkog sata prividno klizi, ali sa povećanjem frekvencije pokreti su sve tečniji i lepši oku.

U upotrebi naprednih materijala kao što su silicijum leži budućnost razvoja mehanizama sa visokim frekvencijama. Međutim, troškovi razvoja veoma su visoki. Retko koja kompanija može priuštiti tako nešto. U obzir dolaze giganti kao što su Swatch grupacija, Seiko, LVMH grupacija.


Kretanje kazaljke na satu sa Breguet 589F kalibrom zaista je opčinjavajuće: