Tokom 1980-ih godina, pojedini švajcarski proizvođači počeli su da razmišljaju o proizvodnji mehanizama sa modulima. Ideja je bila napraviti proizvod koji je jednostavniji da se proizvede i sastavi, a kasnije i servisira.
Mehanizam sata, jednostavno rečeno, sastoji se od nekoliko celina, koje su sastavljene kako bi merile i pokazivale vreme. Neki od tih elemenata rade bez prestanka (zaprečni sklop, zupčanici, glavna opruga, sistem automatskog navijanja), dok drugi rade povremeno (dan/datum funkcija, hronograf). Međutim, upravo ti elementi koji najmanje rade, mogu biti najsloženiji za rastavljanje, sastavljanje i podešavanje.
Zbog integrisanosti i složenosti mehanizma, podešavanje hronograf funkcije može zahtevati rastavljanje kompletnog mehanizma. Naravno uključujući i delove kojima možda nije potreban servis (glavna opruga, zaprečni sklop).
Zar ne bi onda bilo jednostavnije napraviti mehanizam kod kojeg su komponente fizički grupisane i na neki način međusobno odvojene, u skladu sa svojim funkcijama? Odgovor je da, i zove se ETA 2894-2! (Ispod vidite fotografije TAG Heuer Monza modela, sa ovim mehanizmom).
Po ovim fotografijama 2894-2 izgleda kao običan automatski mehanizam, sa jednim izuzetkom. Nigde se ne vidi hronograf jedinica?!
Pa, bar dok ne odvrnute 3 zavrtnja i odvojite dva modula:
Modul sa leve strane je „radna mašina“, i u njemu se nalaze svi elementi koji naporno rade i potreban im je redovni servis. Sa desne strane nalazi se hronograf modul, koji je veoma složen, ali mu nije potrebno puno održavanja.
Nivo modularne integracije je zaista zapanjujući. Svaka jedinica ima približno 100 delova, ali i pored toga svaki modul može vršiti svoju namenu i kada su odvojeni. Zanimljivo je i da se energija sa jedne na drugu jedinicu prenosi samo u tri dodirne tačke: putem sekundi, minuta i točkića kalendara (fotografija ispod).
Mnogi časovničari će reći da obožavaju modularni koncept! Ukoliko jedinica hronografa i kalendara funkcionišu kako bi trebalo, ne moraju se ni dirati, a časovničar može servisirati mehanizam čak i bez uklanjanja brojčanika i kazaljki! Tako se posao od 4 sata smanjuje na 45 minuta.
Međutim, postoji jedan veliki nedostatak modularnog koncepta. Ukoliko dođe do kvara u hronograf modulu, ETA ne isporučuje rezervne delove. Mora se nabaviti kompletan novi modul. Tako časovničari ovaj modul neće ni dirati dok funkcioniše kako treba, a osnovni modul će servisirati kao i kod svakog drugog mehaničkog sata.
Pored TAG Heuer-a i mnogi drugi proizvođači rado koriste ovaj mehanizam. Recimo Omega u Speedmaster Reduced modelu. Jedna manje poznata informacija - „Reduced“ se ne odnosi na manju veličinu sata (39mm), već na izostanak prikaza datuma.
Da se zaključiti da modularni mehanizmi imaju svojih prednosti. Zašto onda nema više ovakvih „sendvič“ mehanizama?
Okrivite „zaluđenike“ za satove! Pojedince koji imaju veoma uska shvatanja o časovničarskoj industriji i koji su veoma skeptični po pitanju inovacija. Tako novosti poput modularnih mehanizama za njih predstavljaju kršenje tradicije. Švajcarska časovničarska industrija podržava ovakva shvatanja sa proizvodnjom složenih i za izradu skupih rešenja, naravno kako bi se zadovoljili imućni puristi.
Ako sagledamo ovo iz naše situacije (naše zemlje), postavlja se pitanje da li se bez straha možemo upustiti u kupovinu sata sa ovakvim mehanizmom? Ne postoji jednostavan odgovor. Osnovni modul će svaki dobar časovničar moći da servisira, ali šta ako dođe do kvara u hronograf modulu? Da li se taj modul može nabaviti jednostavno i po pristojnoj ceni?
Druga stvar tiče se toga što se stari modul jednostavno zameni sa novim i baci. Ovo podseća na priču jeftinih kvarcnih satova, kod kojih se usled kvara jednostavno promeni ceo mehanizam. Ovo je uredu za sat od 50 evra, ali sama ideja o nemogućnosti servisiranja mehanizma kod sata sa četvorocifrenom cenom zvuči odbojno. Zato bih ja, a verujem i većina ovde, pre izabrali sat sa dobrim starim Valjoux 7750, nego sa ETA 2894-2 mehanizmom. Ali svakako je ovo tema o kojoj se može još diskutovati, te je moguće da ima i suprotnih mišljenja.
Izvor: Nick Hacko
Ocenite ovaj tekst