Kompaniju Marvin osnovali su braća Marc i Emmanuel Didisheim u Saint Imieru /Sen Imije/ 1850. godine u švajcarskoj oblasti Jura, koja danas pripada kantonu Bern. U to doba ova oblast imala je već zavidnu časovničarsku tradiciju, koja je započela u prvoj polovini 18. veka. Braća su počela posao tako što su sklapali satove od gotovih delova, a pravu fabriku osnovali su 1891. godine Henri-Albert /Anri Alber/, Edgar i Charles /Šarl/, Marcovi sinovi, a tada je dobila ime Albert Didisheim et Frères. Ime Marvin se prvi put pojavilo 1893. godine, kada je zaštićeno u Federalnom institutu za zaštitu intelektualne svojine u Bernu. Zanimljivo je spomenuti da je ime Marvin usvojeno zbog američkog tržišta, kome je imponovalo ovo ime, poznato u anglosaksonskom svetu, premda je velškog porekla. Prema nekim izvorima, preuzeto je ime američkog distributera, koje je kasnije proslavilo ovaj brend. Da ne bude zabune, kompanija i dalje nije imala ovo ime, već je od 1894. godine funkcionisala kao ’Albert et Edgar Didisheim’, a iste godine je preseljena u La Chaux-de-Fonds. Naredne godine Edgar umire, a Henri-Albert nastavlja da radi sa trojicom sinova, koji su se zvali Marc, René i Jean /Žan/, dok kompanija po ko zna koji put dobija novo ime i poznata je kao ’Maison Henri-Albert Didisheim’. Konačno, 1905. godine kompanija prvi put u naziv stavlja i čuveno ime, postavši ’Henri-Albert Didisheim, fabrique MARVIN’.
U nastavku se nalaze slike najznačajnijih članova ove porodice.
Na slikama iznad vide se osnivači Marc i Emmanuel.
Slede Jean i René, potom Pierre i Henri-Albert, a na poslednjoj je Raymond, koji je bio jedan od rukovodilaca fabrike na početku kvarcne krize.
Marvin je početkom 20. veka postao prepoznatljiv po lepom dizajnu i dobrom odnosu cene i kvaliteta. Na zvaničnom sajtu se navodi da je 1912. godine počela proizvodnja svih delova u okviru firme, koja je zbog obima posla otvorila i jedan pogon za proizvodnju najpotrebnijih delova u Reconvilliersu /Rekonvije/. Pred kraj I svetskog rata, tj. 1917. godine, firmu nasleđuju Marc, René i Jean, pa firma ponovo menja naziv u ’Fils de Henri-Albert Didisheim, fabrique Marvin, Marvin Watches Co.’, čime čuvaju spomen na svoga oca (’fils’ znači sinovi, što je sada prisutno u imenu firme). Fabrika u ovom trenutku ima više od tri stotine zaposlenih, ne računajući one koji su za nju radili od kuće.
Prestižni Journal Suisse de l’Horlogerie je 1921. godine spomenuo Marvin kao primer poslodavca koji obezbeđuje odlične uslove rada, higijenu i još neke aspekte poslovanja, premda je potrebno napomenuti da je tu bilo uspona i padova, što svedoči spor sa sindikatom koji je izbio 1926. i trajao je čak dva meseca.
Poslovni uspon nastupa početkom tridesetih godina dvadesetog veka, pa je Marvin morao da proširi kapacitete i nađe veći prostor. Kao potvrdu kvaliteta može se spomenuti i to da je Marvin snabdevao francusku vojsku municijom i oružjem sve dok Francuska nije kapitulirala u II svetskom ratu.
Ovde možete videti nekoliko slika najbitnijih Marvinovih modela koji su se pojavili do početka II svetskog rata.
Marvin dostiže vrhunac tokom pedesetih i šezdesetih godina dvadesetog veka, kada ima oko sedam miliona prodatih satova, ali je i uprkos ovom uspehu broj zaposlenih smanjen na dve stotine. U prilog njegovoj popularnosti može se navesti da su njihove satove nosili Marilyn Monroe, Che Guevara, Juan Manuel Fangio /Fanđo/, ali i Josip Broz Tito. Povodom stogodišnjice postojanja pojavio se i jedan sat kojim je obeležen ovaj jubilej:
Marvin je 1955. godine potpisao sporazum o saradnji sa holandskim avioprevoznikom KLM-om, tako da su piloti ove kompanije nosili Marvinove satove, a stjuardese su dobile sat koji se može prikačiti na uniformu. Iako je sat sa slike noviji, može se steći utisak o njihovom izgledu. Iste godine je Pierre Didisheim postao predsedavajući lokalnog hokejaškog kluba, koji je uspeo da se probije do prve lige, a nedugo zatim Marvin postaje i sponzor hokejaškog kupa. Kup se održavao četiri godine, a svaki član pobedničkog tima dobijao je, naravno, sat. Naravno, posleratni period zaslužuje da bude predstavljen sa nekoliko slika.
Ekspanzija kvarcnih mehanizama je sedamdesetih godina pogodila i ovog proizvođača. Ipak, rukovodstvo je odlučno da opstane na tržištu i pridružuje se Manufactures d’Horlogeries Suisses Réunies, udruženju švajcarskih proizvođača satova, tako da uspeva da opstane na tržištu. Ipak, velika ponuda na tržištu uzima svoj danak, tako da tokom osamdesetih i devedesetih Marvin prodaje samo nekoliko modela, dok pomenuto udruženje polako preuzima njegovu imovinu. Slede slike nekih modela iz osamdesetih i devedeetih godina.
Novi vek označava i novi početak. Cécile /Sesil/ i Jean-Daniel Maye sastaju se sa potomcima osnivača i kupuju ovaj brend u želji da mu povrate staru slavu.
Posle uobičajenih poslova i problema koji prate svaki novi početak, ovaj brend se ponovo pojavljuje na sceni 2007. godine i kreće uzlaznom putanjom. Marvin danas nudi nekoliko kolekcija, a u nastavku možete videti neke od njih sa svojim najzanimljivijim predstavnicima:
Mehanizme uglavnom proizvode Sellita i ETA, a kako se vidi, mnogi modeli su dizajnirani u retro stilu, premda ima i onih koji prate savremene tendencije.
Za kraj, evo i jednog zanimljivog bloga o satu koji je završio u inostranstvu, a prema opisu, čini se da je kupljen za Zelenom vencu: A Marvin Watch in Belgrade by Martin Peneau, Le Blog des Montres | Marvin : Backstage
Izvori:
Marvin�:�The Brand�-�History�-�Marvin Saga�-�Origins and Expansion�-�Fine Swiss Watches Since 1850 - Luxury Swiss technology watch manufacturer
A Brief History of Marvin Watches - The Baily Blog
Marvin – Watch-Wiki
Marvin Malton 160 Cushion Khaki Watch Review - A BLOG TO WATCH
http://www.darvel.hr/hr/brand/brand-802-o-brandu
The strategies of the independents confronted with the�(...)
watch around: l'horlogerie suisse authentique: Marvin’s three fairies
Marvin�:�The Brand�-�Museum�-�Fine Swiss Watches Since 1850 - Luxury Swiss technology watch manufacturer
Slike su preuzete sa navedenih sajtova.
Ocenite ovaj tekst