Istorijat digitalnih satova - I deo (LED)

Iako smo mnogo diskutovali o digitalnim satovima, do sada se nismo ozbiljnije pozabavili njihovim istorijatom, pa tekstom koji sledi želim da ispunim ovu prazninu. Digitalni satovi su obeležili jednu epohu, odnosno poslednje tri decenije dvadesetog veka, ali i danas su prisutni na tržištu i neprekidno se razvijaju. Pošto je materijal obiman, rešio sam da ga podelim na više tekstova, pa će ovde biti reči pre svega o satovima zasnovanim na LED tehnologiji.

Ukoliko se strogo držimo podele na analogne i digitalne satove, možemo reći da su se mehanički preci današnjih digitalaca pojavili još u devetnaestom veku, iako im je poreklo čak i starije. Ipak, pošto je o njima već pisano, u ovom tekstu neće biti posebno obrađeni, a svako ko želi, može pogledati pomenuti tekst na sledećem linku: http://www.svetsatova.com/forum/f143...html#post97214

Za 'prave' digitalne satove najbitnije su dva tehnološka dostignuća – svetleća dioda (LED, light-emitting diode) i tečni kristal koji se upotrebljava u ekranima, odakle potiče i engleska skraćenica LCD (liquid crystal display). Iako postoje podaci o pretečama ovih dveju tehnologija, njihov razvoj u drugoj polovini dvadesetog veka omogućio je da postanu relativno široko dostupne i jeftine i da se nađu na mnogim elektronskim uređajima. O njihovom razvoju i karakteristikama može se naći dovoljno podataka u stručnoj literaturi, a ovde ćemo se baviti isključivo satovima.

Prvi elektronski digitalni sat u savremenom smislu bio je protoptip iz 1970. godine sa potpisom Pulsar, a razvili su ga Hamilton Watch Company i Electro-Data, a za njegov nastanak zaslužni su George H. Thiess i John Bergey. Kao inspiracija im je poslužio jedan digitalni sat koji je Hamilton napravio za potrebe fima Odiseja u svemiru 2001, koji se u bioskopima pojavio 1968. godine. Posle prototipa trebalo je sačekati još dve godine da se sat konačno pojavi u prodaji. Prvi ovakav pulsar bio je izrađen u zlatu od 18 karata, a koštao je tadašnjih 2.100 dolara. Zanimljivo je spomenuti da su se ovaj prvi sat i film pojavili gotovo istog datuma: premijera filma održana je 4. aprila 1968. godine, a sat se pojavio 2. aprila 1972. Konačno, evo i slike tog prvog Pulsara:

Ovaj sat uveo je zajedničku karakteristiku budućih LED satova – da bi se videlo vreme, bilo je potrebno pritisnuti dugme, što je bilo neophodno radi uštede energije, odnosno očuvanja baterije, ali što je i otežavalo upotrebu sata.

Iako je prvi sat bio veoma skup, elektronski gigant Texas Instruments je samo tri godine kasnije počeo da prodaje slične satove u plastičnom kućištu po cenama od dvadeset dolara, koje je brzo uspeo da još više snizi, dok je Pulsar izgubio ogroman novac, pa ga je otkupio Seiko.

U međuvremenu, mnogi proizvođači se uključuju u tržišnu utakmicu. Za početak bih spomenuo Sinclair Research, odnosno tadašnji Sinclair Radionics, britansku firmu koja je kasnije postala čuvena po računaru ZX Spectrum, a koja se na tržištu pojavila sa modelom The Black Watch.

Kao i mnogi proizvodi Sinclaira, i ovaj sat je imao mnoge mane – preciznost je varirala, baterija je kratko trajala, a statički elektricitet iz odeće moga je da mu dođe glave. Osim toga, bilo je problema i sa komandama na kućištu, kontaktima i mnogim drugim delovima. Kao kuriozitet bih spomenuo i to da je Sinclair prodavao i modele koje su kupci sami morali da sklapaju, premda sam naišao i na podatak da im je razlika u ceni od samo nekoliko funti kasnije presela. Ipak ovaj proizvođač je imao i još neke modele koji zaslužuju da budu spomenuti, bilo zbog dizajna, bilo zbog tehničkih mogućnosti.
Na tržištu digitalnih satova zasnovanih na LED tehnologiji veoma brzo su se pojavili i drugi igrači, bilo da su u pitanju renomirani proizvođači satova, elektronske opreme ili manje poznate kompanije koje su pokušale da se njima bave, ali su relativno brzo doživele neuspeh.

U narednoj grupi slika nalaze se satovi renomiranih proizvođača, koji uglavnom i danas postoje:

Naravno, ovde ima i kompanija koje se ne bave primarno satovima, ali su ostavile pečat na časovničarskoj industriji:

Ovde bih posebno istakao HP, koji je i danas poznata i snažna kompanija, ali se ne bavi satovima.

Pošto je u to doba bilo i mnogo džepnih kalkulatora, mnogi proizvođači su se setili da ih integrišu sa ručnim satovima, pa će slike koje slede dodatno ilustrovati ovu tendenciju:
Uskoro se pojavio i prvi solarni LED sat (Synchronar 2100):

Zanimljivi su i satovi koji kombinuju LCD i LED tehnologiju:

Neki od ovih satova pojavili su se i u filmovima. Već 1973. godine neponovljivi Roger Moore ga koristi u filmu Live and Let Die (Živi i pusti druge da umru).
Iako su LED satovi obeležili sedamdesete godine, koje su poznate i kao Space Age, relativno brzo padaju u zaborav usled pojave satova sa ekranom koji sadrži tečni kristal (LCD), jer su se pokazali kao mnogo praktičniji i štedljiviji. Ipak, LED satovi nisu nestali, tako da se i danas mogu naći na tržištu, a u produžetku možete videti slike nekih novijih modela, koji su često dizajnirani u skladu sa zahtevima novog doba, ali među kojima se mogu naći i oni inspirisani klasičnim modelima.

Iako se ovi satovi i danas mogu naći na tržištu, može se konstatovati da je njihov ugled išao silaznom putanjom. Kada su se pojavili, imali su status skupog predmeta, koji se odmah izgubio, ali su bili popularni kao što je to danas tablet. Međutim, najnoviji LED satovi nemaju više ni status relativno dostupnog uređaja koji nam daje moderan izgled, već su na estetskoj lestvici negde ispod jeftinih modnih satova. Iako im se ugled srozao, i dalje čine bar jedan segment tržišta, a kako će proći u borbi sa savremenim satovima i uređajima koji na njih podsećaju, ostaje da se vidi.


Izvori:
Watch - Wikipedia, the free encyclopedia
Watchismo Times: Calculating the History of LED Calculator Watches
1970s LED LCD digital watches Content
About this site. | The LED Watch
The World’s Earliest Digital Watches
Pulsar LED Watches - The Official Time Computer Digital Wrist Watch Website