• Istorijat digitalnih satova - II deo (LCD)

    by
    Neša
    Ocenite ovaj tekst
    Objavljeno 5.9.2013. 8:48  broj čitanja: 2141  
    1 Komentar Komentara
    Povest o digitalnim satovima nastavljamo pričom o satovima zasnovanim na LCD tehnologiji, odnosno na upotrebi tečnog kristala. Dok se za LED satove donekle može reći da su bili slepa grana evolucije digitalnih satova, njihovi LCD rođaci imali su više sreće, a i danas se proizvode u velikim količinama. LED satovi bili su nepraktični jer je za njihovu upotrebu bilo neophodno koristiti obe ruke – jednu za nošenje sata, a drugu za pritiskanje dugmeta, ukoliko želimo da saznamo vreme. Ovaj nedostatak potiče od njihove neekonomičnosti, jer su zahtevali veliku količinu energije koja se nije mogla 'spakovati' u malu bateriju. Tokom kvarcne revolucije, koja je desetkovala proizvođače mehaničkih satova, postalo je jasno da je tržište surov sudija koji ne prašta ni najmanje nedostatke i redovno gleda u novčanik, a plodnije tle sačinjeno od sloja niskih cena i novih tehnologija nije se moglo ni zamisliti.


    Tečni kristal, neophodan za ove satove, otkriven je u holesterolu koji sadrži šargarepa još 1888. godine, a za to je zaslužan austrijski botaničar Friedrich Reinitzer. Ipak, put od šargarepe do sata je bio dug, a najbitnija istraživanja sprovedena su šezdesetih godina dvadesetog veka zahvaljujući laboratorijama RCA, a kao najbitniji pronalazač koji je usavršio postojeća dostignuća i dopunio postojeća znanja pominje se James Fergason. Doduše, ovde su učestvovali razni koncerni, kao što su Optel, Microma i Texas Instruments.

    Pre nego što nastavimo, potrebno je napomenuti da i LCD satovi imaju tri tehnologije. Engleski nazivi za ove tehnologije su Dynamic Scattering LCD, Field Effect LCD i Electrohromic LCD.

    Prva tehnologija (Dynamic Scattering LCD) nije našla veliku primenu u satovima, a trajala je samo oko dve godine. Veliku manu predstavljala je nepreglednost. Naime, konstrast ekrana je bio nizak, pa je vlasnik morao gledati direktno u sat da bi saznao vreme. Osim toga, brojevi su bili uglavnom srebrnaste boje, a kućišta ogromna, što je takođe predstavljalo problem. Na slikama u produžetku možete videti nekoliko modela izrađenih po ovoj tehnologiji, a proizvodili su se i prodavali u periodu 1972-1974. godine.

    modul

    Ovakve satove pravile su kako američke, tako i švajcarske kompanije, a možemo spomenuti Waltham, Sandoz, Titus, Helvetia, Delvina, Tissot, Laser, Optcom, premda su u izradi delova učestvovali i mnogi drugi danas prisutni proizvođači elektronske robe, kao npr. čuvena Motorola ili Intel, koji se u svet satova probio kroz marku Microma. Ovde se i završava opis satova rađenih prema ovoj tehnologiji, a sada ću namerno preći na treću, odnosno Electrohromic LCD.


    Satovi koji su izrađeni prema tehnologiji Electrohromic LCD su najmalobrojniji, jer je proizveden samo jedan model za tržište, a uradili su ga Sharp i Seiko. Sat je nosio oznaku F623-5009, a pojavio se decembra 1981. godine.



    Sada ćemo se ponovo vratiti u sedamdesete, kako bi hronološki prikaz bio čitljiviji. Naime, tehnologija poznata kao Field Effect LCD je za nas i najvažnija, jer takođe datira iz istog perioda, ali se koristi i danas uz manje modifikacije. Ukoliko imate bilo kakav digitalni sat, velika je verovatnoća (99,99%) da pripada upravo ovoj tehnologiji. Ovu vrstu ekrana razvila je američka kompanija International Liquid Crystal Company of Cleveland, skraćeno ILIXCO, ali su slična istraživanja vodili i proizvođači iz Švajcarske, Nemačke i SAD. Kao prvi sat ove vrste obično se navodi Gruen Teletime sa kalibrom 606 (1972. godina), a ekran je izradio Ilixco.


    Samo godinu dana kasnije u trku se uključuje i Seiko, koji donosi sat sa šest cifara, tj. koji pokazuje i sekunde, a ekran dobija i osvetljenje. U zavisnosti od izvora, kao prva oznaka se navodi 0614A ili 06LC. Nažalost, ni Seiko ne navodi tačnu oznaku, pa ovaj podatak uzmite sa rezervom. Ostali japanski proizvođači takođe daju svoj doprinos, pa se 1974. pojavljuje Citizen 9100, a u korak ga sledi Casio, čiji je prvi model poznat kao Casiotron, sa modulom QW01, a mnogi modeli Casia iz ovog perioda u oznaci modela imaju 01, što ukazuje na isti modul. Naravno, ni Orient nije za bacanje, tako da iste godine počinje proizvodnaj i njegovog prvog digitalca.


    Ovih godina sve više proizvođača počinje da se bavi LCD satovima, a pridružuje im se i sovjetska Elektronika.


    Za razliku od mnogih drugih vrsta satova, inovacije sustižu jedna drugu, tako da je veoma teško ispratiti ih. Ovde će neke od njih zbog toga biti spomenute zajedno.

    Seiko 0634 iz 1975. prvi je višefunkcionalni LCD sat, budući da ima i štopericu:



    Samo dve godine kasnije, pojavljuje se i prvi Seikov sat sa alarmom, modul A039.


    Već 1979. pojavljuje se i prvi 'raspevani' sat, tj. koji je imao jednu melodiju, ali i prikaz dana. Naravno, opet je to Seiko, a u njemu je modul A169.


    Neki, kao recimo Texas Instruments, vole da se igraju dizajnom, pa prave pseudo-analogne, premda nisu prvi.


    Paralelno sa ovim dostignućima, pojavljuju se i prvi LCD satovi koji koriste solarnu energiju. Prvi se pojavljuje 1976. godine, i to model Solar Quartz, a proizvođač je Cristalonic Time GmbH iz Minhena.



    Od ostalih modela možemo spomenuti Sicurin Solar-Star Quartz (1976.) i VIP 2000 ili Sicato (1977.), Thermo-Solar-Quartz, (opet Cristalonic Time, 1976.), Mondaineov Digi-Solar (1977.) i mnoge druge.

    U ovom trenutku bi možda trebalo zastati, jer čovek se lako može zapitati šta je sa ostalim proizvođačima. Gde su Longines, Heuer, Breitling ili Tissot.


    Može se steći utisak da su tradicionalni proizvođači pomalo posustali na polju digitalnih LCD satova u odnosu na danas nepoznate kompanije ili na japanske proizvođače, što je uglavnom tačno. LCD satovi će najveću slavu steći tokom osamdesetih godina prošlog veka, pre svega zahvaljujući sve većoj dostupnosti ove tehnologije, velikom broju modela, niskim cenama i novim proizvođačima. Japanski časovničarski giganti kao da posustaju prvenstveno pred Casiom, koji se za razliku od njih, primarno bavi elektronikom. Možda je pomalo i paradoksalno da ovaj segment tržišta preuzme kompanija iz druge branše, ali kao što sam ranije rekao, tržište je veoma surov sudija. S druge strane, ni Casio nije usamljen, jer se pojavljuju i mnoge kompanije iz Hong Konga, koji je odlično upotrebio ono što Kina danas radi u industriji, pa su se mnogi tamošnji proizvođači pojavili na tržištu. Ostale časovničarske industrije polako su počele da se povlače iz sveta LCD satova, što je doprinelo padu cena i nekoj vrsti podele tržišta – ozbiljni i skupi satovi postali su teritorija onih koji su satove uvek i pravili, a LCD 'igračke' su postali jeftina roba rezervisane za proizvođače elektronike.

    Vesele osamdesete

    Ovaj period sam namerno nazvao 'vesele osamdesete', jer je mnogima ostao u sećanju po lepom, a kada uzmemo u obzir razvoj digitalnih satova, možemo zaključiti da se osamdesete zaista tako mogu i nazvati. LCD satovi postaju sve rašireniji u celom svetu, pa i kod nas, a prvi već neko vreme stižu od rođaka i priajtelja iz inostranstva, iz Trsta, ili iz čuvenog Komisiona. Srednja klasa želi jeftin sat koji mnogo daje za uloženo, lepo izgleda, ne traži redovan servis kod časovničara, izdržava razne napore, poseduje još funkcija osim običnog prikaza vremena, a konačno, izgleda lepo i tehnološki naprednije od onoga što se ranije nosilo. Dok tradicionalni proizvođači satova polako uzmiču pred najezdom mehanizama iz Azije, pošto proizvodnju LCD modula ili nisu dovoljno osvojili, ili im ne odgovara saradnja sa raznim dobavljačima, Seiko i Casio nastavljaju sa inovacijama, dok ih siromašnije kolege iz Hong Konga, donekle i sa Tajvana i još nekih azijskih zemalja uspešno imitiraju.

    Na početku vodi Seiko, koji uvodi analogno-digitalni sat sa mehanizmom H357 (alarm chronograph, 1980.), a pojavljuje se u filmu For Your Eyes Only ('Samo za tvoje oči'), a nosi ga agent 007.



    Seiku je i to malo, pa omogućuju i gledanje televizije na satu. Pojavljuje se čuveni DXA001, poznat i kao T001-5000 za američko tržište, a ovo se dešava 1982. godine.




    Samo godinu dana kasnije (1983.) pojavljuje se više zanimljivih modela. Seiko, tj. Pulsar predstavlja Y950 sa kalendarom koji traje do 2099. godine. Ovde je jedina zamerka što korisnika ograničava na vek i kusur, ali ipak se može oprostiti. Iste godine pojavljuje se i Seiko M516-4009, koji ima i funkciju snimanja glasa, zahvaljujući tome što je imao dva modula RAM memorije od po 16 kilobajta, a ovaj sat se pojavljuje i u filmu Ghostbusters (’Isterivači duhova’). Pošto Seiku ni to nije bilo dovoljno, pojavljuje se i UW01-0020, sat koji se povezuje sa kompjuterom, a u paketu sa njim je išla i tastatura. Konačno, ove godine je rođen i čuveni Casiov G-Shock DW-5000C. O ovom modelu i celoj seriji, koja je i danas prisutna, ne treba ni trošiti reči. Očigledno da je ova godina bila veoma plodna za nova dostignuća.




    Tokom 1985. godine opet su na sceni Seiko i Casio. Marta ove godine Casio predstavlja svoj model Pela FS-10, tada najtanji digitalni sat, debljine 3,9 mm, a težine samo 12 grama, koji gotovo odmah postaje svetski hit. tada se pojavljuje i Seikov D138, poznat po tome što ima tzv. dot matrix ekran, koji u desnom uglu ima različite animacije praćene različitim alarmima, u skladu sa onim na šta alarm treba da podseti vlasnika (sastanak, poletanje aviona i sl.). Iste godine Seiko predstavlja i A828-6000 Speedmaster Sports Timer koji potpisuje čuveni italijanski dizajner Giugiaro.



    Satovi dobijaju sve više funkcija, a među njima bih izdvojio Casiov BM-100WJ, koji je posedovao barometar pomoću koga je mogao da predvidi vremenske prilike.




    Kraj decenije obeležio je Seikov Scubamaster iz 1990. godine, čija je vodootpornost 200m.




    Devedesete godine i tekući vek neću spominjati, jer je materijala previše, a nove funkcionalnosti i modeli se gomilaju, tako da je nemoguće pokriti sve. Osim toga, sve je više uređaja koji predstavljaju hibrid između satova i telefona, kompjutera i sličnog, pa je nemoguće opisati ih kao nešto što čitalac ovog teksta oseća kao sat. Konačno, da bi se jedna epoha zaokružila i opisala na odgovarajući način, potrebno je da se završi nekom inovacijom ili malom tehnološkom revolucijom. Ovaj deo teksta moraće da pričeka još nekoliko godina, a možda čak i decenija. Nadam se da sam ovim tekstom uspeo da bar malo približim digitalne satove onima koji su stariji i sećaju ih se iz detinjstva i mladosti, ali i onim mlađima, koji imaju prilike da uživaju u modelima koji su se razvili u novije vreme.

    Ukoliko vam je poznat neki model koji zaslužuje da se nađe u ovoj temi, slobodno ga predstavite. Iako sam napisao veliki deo teksta, ova tema će živeti ukoliko joj svi doprinesemo.

    Izvori:
    James Fergason - History of Liquid Crystal Display or LCD
    1. Dynamic Scattering LCD
    Watchismo Times: The Rarest Digital Watches - 1972 Dynamic Scattering LCD
    Digital Watch Library - LCD History
    h2g2 - The History of the Digital Watch
    This article was originally published in forum thread: Istorijat digitalnih satova - II deo (LCD) started by Neša View original post