"Časovničarska četvorka" - IIII umesto IV na brojčanicima

Većina Vas je sigurno primetila da se na nekim satovima sa markerima označenim rimskim ciframa, broj "4" ispisuje kao: "IIII", umesto uobičajenog: "IV". Teorija o tome zašto je to tako ima pregršt. Većina njih je veoma zanimljiva, a neke se sa određenih stanovišta čine i prilično logičnim.
Kvaka je u tome da se gotovo sve one zasnivaju na pukim domišljanjima. Ozbiljnim, faktima potkrepljenim, istraživanjem ove teme se, na žalost, još niko nije bavio. Jedno takvo istraživanje, vršeno po svim principima istorijske nauke, bi verovatno dalo kakvih rezultata, medjutim ovaj autor i ovaj napis nemaju takvih pretenzija.
Pokušaćemo samo da u moru mogućih odgovora izaberemo onaj koji se nama čini najlogičnijim i da ga koliko je to moguće argumentujemo.

Elem, najčešće pominjani razlozi za "IIII", umesto "IV" na ciferblatima su sledeći: Simetrija, ekonomičnost proizvodnje markera, izbegavanje da se na tako proizaično mesto poput brojčanika postavi simbol boga svih bogova – Jupitera (čije je ime "IV" označavalo), želja graditelja satova da supstraktivnim metodom predstavljanja broja "4" ne zbune nepismene, itd, itd... Svako od ovih objašnjenja ima svoje mane i teško može “preživeti” logičku i istorijsku proveru.

Simetrija bi svakako mogla biti razlog zašto bi neko umesto "IV" stavio "IIII", ali deluje neverovatno da je u tranzitivnom periodu, u trenu kada je na scenu stupala nova tehnologija (mehanički satovi), a stara (sunčani satovi) još nije potpuno odbačena, estetski motiv bio najvažniji.
Ekonomičnost proizvodnje nije zadovoljavajući odgovor jer je ionako većina satova sa livenim markerima imala markere izlivene iz jednog dela, a ne sastavljene od elemenata: "I", "V" i "X". Da je razlog samo u ekonomičnosti, na satovima sa farbanim markerima bismo nailazili samo na "IV", međutim to nije slučaj. Marker "IIII" se masovno upotrebljavao na satovima sa farbanim ciframa. Na kraju, možemo dodati da jedno "V" štedi tri "I", te je pitanje šta je tu ekonomičnije.
Izbegavanje pominjanja "Jupitera" je moglo imati uticaja dok je taj bog bio glavni, odnosno, u rimsko doba. U hrišćanskoj Evropi, negde u XII, XIII veku, mislimo da je to prilično neverovatan razlog. (Na stranu to da li su majstori uopšte znali šta je "IV"od „IVPPITER“ predstavljalo u rimsko doba).
Zbunjivanje nepismenih takođe moramo odbaciti jer je neverovatno da bi se oni mogli zbuniti markerom "IV", ali ne i markerom "IX". Da je ovo objašnjenje ispravno, sigurno bi i broj devet bio prikazan kao: "VIIII". Većina pomenutih razloga je možda imala prevagu u pojedinim slučajevima kada je "4" reprezentovano oznakom "IIII", umesto "IV", ali nijedan od njih nije univerzalan i ne ukazuje na nešto što bi moglo biti prelomni momenat i označiti početak nove prakse.
Ono što ovom autoru deluje kao najlogičnije, najuniverzalnije i najprimenjljivije jeste da se: "4" ispisivalo kao: "IIII", prosto po automatizmu, iz navike, odnosno, jer je bilo uobičajeno u to doba. To jeste najjednostavnije (možda i najdosadnije) moguće objašnjenje, ali takva su, bar prema Viljemu Okamskom i njegovoj oštrici - najtačnija. Pokušaću da potkrepim tvrdnju: Ukoliko kao osnovnu premisu uzmemo da se u klasično doba na spomenicima (u kasnije doba i u rukopisima), broj "4" predominantno označavao kao "IIII"; prihvatimo li tezu da su sunčani časovnici direktni prethodnici mehaničkih časovnika; ako tome dodamo da se na ogromnom broju sunčanih časovnika "4" predstavlja kao "IIII" – možemo zaključiti da su prvi majstori, graditelji satova samo preuzeli uobičajeno organizovani i obeleženi ciferblat sunčanog sata i pridodali mu mehanizam. Dakle, istorijski i evolutivno posmatrano, nameće se zaključak da je predstavljanje broja "4" na brojčanicima satova kao: "IIII", prethodilo oznaci: "IV". Kasnijim tehnološkim razvojem, povećanjem broja majstora-časovničara, naručilaca satova, razvojem mode, estetskih kanona ili načina proizvodnje ovaj se uobičajeni način predstavljanja broja četiri mogao zameniti supstraktivnom oznakom: "IV" ili su se oba načina mogla koristiti prema želji.



Zanimljiva stvar koju sam doznao istražujući ovu temu i koju bih želeo da podelim sa Vama, jeste to da su u jednom periodu (kraj XVII – početak XVIII veka) postojali satovi koji su vreme oglašavali takozvanim “Rimskim otkucavanjem”. Pojedinci čak tvrde da je taj tip satova „odgovoran“ za početak masovnije upotrebe: "IV", umesto do tada uobičajenijeg: "IIII". Šta je po sredi? Časovničar Joseph Knibb je, negde krajem XVII veka, izrađivao satove koji su vreme objavljivali izbijanjem zvona. Ničeg neobičnog tu ne bi bilo da ovi satovi vreme nisu objavljivali na “rimski način”. Knibovi satovi su bili opremljeni većim i manjim zvonom. Većim zvonom su označavali "5", a manjim: "1". Tako je, na primer, četiri sata zvučalo kao jedan visoki ton (manje zvono), praćen dubljim tonom (veće zvono). Analogno, jedanaest sati je reprezentovano sa dva duboka tona praćena jednim visokim. Primetićemo da je na ovaj način primenjen substraktivni metod rimskog brojanja i stoga je na ovim satovima "4" prikazano kao: "IV", umesto "IIII". Osnovni razlog za ovo bio je mehaničke prirode, odnosno očuvanje energije potrebne za otkucavanje. Ovim principom je, recimo, "VII" označeno sa samo 3 udarca zvona umesto sedam, a za "XII" je potrebno samo četiri udarca umesto dvanaest.
Ovo bi ukratko bilo obrazloženje o takozvanoj "Časovničarskoj četvorci - IIII" i jedan od mogućih odgovora na pitanje kada i zašto je počela da se upotrebaljava na brojčanicima satova umesto, danas uobičajenijeg, substraktivnog simbola: "IV".
Na kraju, moram se još jednom ograditi i istaći da zaista nisam lično istraživao i proveravao određene tvrdnje koje sam postavio kao osnovne premise (Pre svega mislim na tvrdnju da je u rimsko doba "IIII" bilo u širokoj upotrebi, i na tvrdnju da 90% sunčanih satova ima "4" prikazano kao: "IIII").


IZVORI:

1. FAQ: Roman IIII vs. IV on Clock Dials
2. Roman numerals - Wikipedia, the free encyclopedia
3. � Roman_Numerals
4. An antique clock by JOSEPH KNIBB, London c1674
5. Striking clock - Wikipedia, the free encyclopedia