• Kako postići vodootpornost satova - iz inženjerskog ugla



    Kako se zapravo postiže vodootpornost satova? Gde su sve dihtunzi postavljeni? Koji dizajn kućišta je najbolji? Tekst koji sledi bi trebao da pruži odgovore na ova pitanja, uz odlične grafičke prikaze.



    1A - Različiti dizajni kućišta iz dva dela

    1B - "snap back" poklopac sa vertikalno postavljenim dihtungom


    Staklo (mineralno ili safirno) obično je u mestu fiksirano sa najlonskim dihtungom u obliku slova "L" (narandžastom bojom, leva strana ilustracije 1A). Kako se spoljašnji pritisak povećava, staklo jače pritiska dihtung, što poboljšava vodootpornost. Kod satova sa nešto manjom vodootpornošću, često se koristi dihtung u obliku slova "I". Seiko koristi "L" dihtung od mekane gume, princip je isti, samo zahteva upotrebu prstena koji će držati staklo, jer frikcija nije dovoljna.

    Pleksiglas stakla mogu se postaviti na tri načina. Prvi je upotreba adheziva (lepka), što se retko koristi, osim u najjeftinijim satovima. Drugi metod, (sredina ilustracije 1A), podrazumeva upotrebu tenzionog prstena. Metalni prsten (ružičasta boja), širi staklo, te dolazi do frikcije koja drži staklo u mestu. Vodootpornost obezbeđuje sam materijal od kojeg je izrađeno staklo (plastika), a kada je potrebna veća vodootpornost, može se iskoristiti tečnost koja se po nanošenju suši i pretvara u tanki gumeni dihtung. Treći način podrazumeva kompresovanje pleksiglas stakla pre ugradnje, koje se potom umeće u kućište, te po otpuštanju vraća u svoj prvobitni oblik i ispunjava prazninu u kućištu.

    Najlonski dihtung je verovatno najbolje rešenje, imajući u vidu da se sa povećanjem pritiska stakla na njega vodootpornost poboljšava. Drugo rešenje po redu bilo bi ono koje podrazumeva tenzioni prsten.

    Kada govorimo o dizajnu poklopca kućišta, najčešće se sreće ušrafljujući poklopac (Levi deo ilustracije 1A). Ovaj način omogućava najbolju vodootpornost, a postoje različite varijacije u zavisnosti od pozicije O-dihtunga. "Snap back", odnosno poklopac koji se umeće pritiskom, (centralni deo ilustracije 1A), takođe je često rešenje. Dihtung može biti postavljen i vertikalno (Ilustracija 1B), što je bolje rešenje kod ovog tipa poklopca.


    2 - Tip kućišta koji se otvara spreda


    Postoji dva tipa kućišta koja se otvaraju spreda - monoblok (sa leve strane), i sastavljena (sa desne strane). Sastavljena kućišta često se sreću kod elegantnijih satova iz 50-ih i 60-ih godina prošlog veka. Poklopac kućišta je odvojeni deo, ali je trajno pritisnut uz kućište. Pleksiglas staklo se kompresuje pre ugradnje, a po postavljanju u kučište samo proširi. Ovo je rađeno radi pojednostavljenja proizvodnje i uštede. Proizvođeni su i ronilački monoblok satovi, gde je bila potrebna veća vodootpornost. Zarad toga se upotrebljavao prsten koji je pričvršćivao staklo uz kućište (levi deo ilustracije 2).


    Poslednji tip poklopca kućišta je ravna ploča, koja se pričvršćuje malim šrafićima u svojim uglovima.

    3 - Krunica iz dva dela

    Kod kućišta koja se otvaraju sa prednje strane problem je odvojiti osovinu krunice, jer se ne može pristupiti mehanizmu. Rešenje je osovina iz dva dela (ilustracija 3), tako da se jačim povlačenjem krunice ona odvaja. Danas je ovo rešenje ređe. Primenjuje se sistem malog šrafića, ili polugice, kojima se otpušta osovina.

    Prednosti i nedostaci opisanih dizajna kućišta:


    Kupasti oblik:
    -veoma ekonomična upotreba materijala
    -jednostavan za otvaranje i zatvaranje
    -veoma loša vodootpornost

    "Snap back" kućište:
    -ekonomična proizvodnja
    -može se postići dobra vodootpornost
    -teško za otvaranje bez ošećivanja kućišta
    -teško za zatvaranje ukoliko treba održati dobru vodootpornost.

    Kućište sa ušrafljujućim poklopcem:
    -skuplje za proizvodnju
    -odlična vodootpornost
    -zahteva specijalan alat za otvaranje i zatvaranje
    - more expensive to manufacture
    - capable of very good water resistance
    - requires special tools to open and close

    Kućište sa poklopcem koji je pričvršćen malim zavrtnjima
    -skuplje za proizvodnju od "snap back" kućišta, ali jednostavnije za proizvodnju od kućišta sa ušrafljujućim poklopcem
    -može se postići dobra vodootpornost
    -otvara se sa običnim šrafcigerom

    Kućišta koja se otvaraju spreda:
    -jedan manje otvor na kućištu
    -skuplja za proizvodnju
    -komplikovano otvaranje i zatvaranje
    -zahteva posebne delove
    -teoretski mnogo čvršće


    DIZAJN KRUNICE





    Na prikazu iznad vidi se prikaz neušrafljujuće krunice švajcarskih proizvođača, sa prstenastim dihtungom. Može biti postavljen i drugi prstenasti dihtung, a njegova uloga je u slučaju da voda prođe kroz prvi. Okretanje krunice dovodi do trošenja dihtunga, što je nedostatak ovog sistema. Može se postići dobra vodootpornost. Čak i kada je krunica izvučena, dihtung vrši svoju funkciju, tako da postoji određena vodootpornost.



    Na ilustraciji iznad vidi se kako to radi Seiko kod neušrafljujućih krunica. Princip funkcionisanja je isti, samo je položaj dihtunga drugačiji.


    Na ilustracijama iznad vide se dve ušrafljujuće krunice. Kod prve su upori za zavrtanje postavljeni interno, a kod druge eksterno. O-prsten je sličan onom kao i kod neušrafljujućih krunica. Tu je i kompresioni dihtung, koji ima primarnu ulogu. Trošenje kompresionog dihtunga je veoma malo prilikom korišćenja krunice, tako da ima dosta dug životni vek.


    Na prikazu iznad vidi se rani primer ušrafljujuće krunice. Sreće se kod Seiko modela kao što su 6105, 6306, 6309. Ovaj sistem ne omogućava bolju vodootpornost u odnosu na neušrafljujuće krunice. Jedina prednost je u tome što se krunica ne može slučajno izvući.


    DRUGI OTVORI U KUĆIŠTU


    Standardni taster iz dva dela na ilustraciji iznad.




    Ušrafljujući taster iz dva dela.

    Tasteri se sreću kod hronograf satova. Uglavnom nisu pogodni za korišćenje pod vodom, mada ima par izuzetaka. Ušrafljujući tasteri ne pružaju neku posebnu prednost po pitanju vodootpornost, već se ne mogu slučajno pritisnuti kada su pod vodom.



    Na ilustraciji iznad prikazan je ventil za otpuštanje helijuma koji se sreće kod Doxa i Rolex modela. Funkcioniše veoma jednostavno. Kada unutrašnji pritisak dostigne određeni intenzitet, membrana se pomera i omogućava otpuštanje helijuma.



    Na ilustraciji iznad prikazan je manualni ventil za otpust helijuma, koji se ušrafljuje.



    Na prikazu iznad predstavljen je ventil za ispuštanje helijuma koji se ušrafljuje, ali funkcioniše automatski.

    IZVOR: WUS
    Misic M., SanelMNE and jure17 like this.
    This article was originally published in forum thread: Kako postići vodootpornost satova - iz inženjerskog ugla started by krstin View original post