Koji vintage kupiti

[Filosof86]

nemam te sto bih zeleo,imam uglavnom preko 10 SSSR,nekoliko nemackih,Bohle i Anker,nekoliko Marvina,itd,i zato znam da imaju kvalitet,a kada bih kupovao neki sat stari to bi bio Marvin Gilt Spillmann Chronograph, 1940,mada je skup,e to je za mene sat,samo zelja,i ne bih ga menjao za novi...neki...

[Baron]

Imam Longines automatik, 25rubina, početak sedamdesetih, datum na 3h, koji mehanizam su tada ugrađivali?

Послато са SM-G960F помоћу Тапатока

[don Alberto]

Ja sam imao sa L 490, mada je bio navijač.

[don Alberto]

U tom periodu mislim da im je najbolji bio L 30.

[davorb]

nemam te sto bih zeleo,imam uglavnom preko 10 SSSR,nekoliko nemackih,Bohle i Anker,nekoliko Marvina,itd,i zato znam da imaju kvalitet,a kada bih kupovao neki sat stari to bi bio Marvin Gilt Spillmann Chronograph, 1940,mada je skup,e to je za mene sat,samo zelja,i ne bih ga menjao za novi...neki...

I ne zadaju ti glavobolje, tipa cesto se kvari, ne mozes da nadjes deo, (...)?

[bezbi]

Ima zanimljivih postova i u drugoj uporednoj temi.

Moram da odem u mali off, al ocigledno je da dosta ljudi zeli za male pare opipati mehanicke cari, koje danas nisu toliko dostizne. Ja se bojim da, sve sto vise vreme prolazi, noviji noviji satovi sve manje i manje imaju dodira sa starim satovima, a sve su skuplji. Dal ce za 5 godina uopste imati da se kupi sat sa Etom 2824, ili ce to biti nesto sasvim losije sa pola plasticnih delova, a 2824 samo u top brendovima? Da li ce imati Seiko ispod 600e? Ako se nastavi ovaj trend, cini mi se da ce mehanika nasim naslesnicima biti samo misaona imenica, kao sto su sad mnogima od nas sportski automobili.
Toliko se vremena provede na forumu pisajuci koji proizvodjac ima bolju istoriju, dal Roleks vredi koliko kosta, dal je neko Seiko fanatik, zasto Rusi nemaju postovanje kao ostali, dal je Steinhart nesto najbolje ili nesto najgore sto je izbacila indistrija itd itd...a za to vreme 95posto mladih ljudi i u ovom sad trenutku kupije modne satove, smart satove, qvarcne, solarne...tek se sad vidi sta je najbolja stvar zadjih 15 godina koja se desila mehanickom odeljku ove grane, a to je 7sxx. To je mehanizam koji je uveo vise mladih u mehaniku, nego sto ce u buducnosti bilo koji drugi. Retko ko se vratio na ostale satove posle njega, dosta njih je otislo dalje, na Svajcarce ili neke trece. No i njegovo vreme je proslo, pitam se sta ce sada mlade ljude od 15god pa navise odvratiti od ostalih satova i uvesti ih u mehaniku. Izgleda da je Sellita sa mikrobrendovima, 820x, 9015 i Sll, i po neki losiji Seiko jedino sto pocetnicima preostaje. Kineze i dalje ne racunam. Ipak je to previse los kvalitet.

[davorb]

Bezbi, svaka ti je ka Njegoseva! I bas mi je zbog svega sto si naveo palo na pamet da bi valjalo elaborirati ovu temu. A pratim i drugu temu, gde se i zacela misao, ali mi nije bilo mesto da uz kuciste Rolexa pisemo o mehanizmima Marvina, Helvetie, itd.
Samo bih dodao da uz mikrose i jeftine Seiko (kojih skoro uopste nema) ovo je još jedino polje gde se moze dotaci mehanika za minimalne novce, a vecina (ukljucujuci i mene) se u tom slucaju plasi prevare pri kupovini, potencijalnih problema pri koriscenju, i naravno, iznad svega presiroke ponude koja se proteze kroz decenije, pa ti vidi da li je nesto potpuno smece ili negde cuci kakav mehanicki dragulj, ceka da se ispolira.

[djolemag]

Pozz svima, kolega @bezbi me uputi na ovu temu, ja sam se raspisao o vintage satovima u drugoj temi i otisao u off topic

Stanje na trzistu, kao prva stavka, citiracu sam sebe :
"... staroj YU bilo je prisutno dosta svetskih brendova, firme su zavisno od finansijske snage poklanjale satove za razne jubileje svojim radnicima... Ko je imao srece, bilo je tu dosta Longinesa, Omega, Certina, Zenitha, Marvina, Corteberta, Eterna, GUB Glashütte, Junghans, pilotima hronografi itd... Opet, u slabijim izvlacenjima je bilo Nivada, Darwila, pa onda ruska skola itd... Svaka kuca je imala bar po jedan Seiko 5...
Interesantna je činjenica da svi ti satovi su sad (poslednjih godina) izvuceni iz fioka i cirkulisu na tržištu... Stanje od +9 do minus beskonačno
Uglavnom, zajednicko za sve je upravo činjenica da su prvenstveno zanemareni spolja, da su kucista uništena, neka lose ispolirana, ako ima dihtung- to uglavnom lici na žvaku itd...
Generalno, nije mnogo ljudi nosili sat na redovan servis vec uglavnom kad ima problem, kasni:zuri:stao itd.."

Svi znamo kako to ide... Nasledje, zaostavstina, izvuceno iz neke fioke, ormana itd, oglasava se po ceni koju sam ja zamislio a u realnosti ide po tome ko prvi pita, jer da nije novac motivacija, ne bi se ni prodavao... Naravno, svi imaju cuvenu recenicu poslednjih godina "taj sat na Ebayu kosta toliko i toliko :... Zapravo, on ne kosta toliko nego toliko traze za isti. Zackoljica je da ima i "Best offer" opcija i da taj isti sat ode realno po bar 30 % nizoj ceni, sto se moze proveriti na "Advanced search" na ebayu...
Elem, vrlo cesto se prodaje nesto sto nema veze sa realnoscu, jer je stanja sata upitno... Kako mehanicki, tako i kozmeticki. Razlog je samo to sto je u pitanju odredjeni brend. Vrlo cesto se mogu videti "italijanske Omege" ili falsh Doxe iz 70-ih a da ljudi nemaju pojma da su to divljaci od satova, kao "Seamaster Antimagnetic" itd...

Franken

O franken satovima bi trebala posebna tema : zute kazaljke-srebrni markeri, obican plexi tamo gde ide plexi sa prstenom, klobne u razlicitim nijansama, nekad i sasvim druga boja, kod Omega se cest ne poklapaju brojevi kucista sa godinama od kad potice sat, kod Seika jedno na ciferu drugo na poledjini itd, lista je dugacka... Opet, sat koji nije franken je relativno lako prepoznati, uz malo istrazivanja i gledanja u detalje, jednostavno vremenom ti detalji pocinju da bodu oci i vidis da nesto ne stima...
Da se razumemo, moje shvatanje franken sata je da u tom satu ima nesto sto mu izvorno ne pripada... Opet, ako je sat star i kao takav ima sigurno svakakvu istoriju, pa i servisnu, dokle god je servis i zamena delova vrsena kako treba, tj odgovrajucim delovima, to nije franken...
Dakle, ako je kuciste propalo a zamenis ga istim takvim u boljem stanju, i dalje nije franken, jer bi ti to isto uradio i proizvodjac ako posaljes sat na servis. To se desava i danas...
Odatle i poticu zalihe "novih starih - NOS" kucista po svetu, jer sads se iz casovnicarske zaostavstine vade delovi iz fioka, pa tako idu i kazaljke, kucista, ciferi... Jednostavno, neka dje bilo drugo vreme, ovlasceni servisi i zastupnici su imali lager rezervnih delova za aktuelne modele, nesto je preostalo...
E sad, ako uzmes nepotpisan mehanizam, lupicu, UT6325 pa mu stavis Cortebrt potpisanu klobnu i spakujes ga u Cortebert kuciste, profesionalno gledano to je Franken, dok tehnicki nije jer je deo isti...
Dakle, vrlo skakljiva tema.

Delovi i servis


Zalihe delova za vintage satove u svetu su ogromne.. Nekada je bilo normalno da se menja osovina balansa jer su cesto pucale usled nepostojanja shock protection... Osovine su se pravile u milionima komada i kupovale se takoreci na kilo. Sada dostizu prosek cene od 10 do 20 Eur, dok za egzotiku treba dati i vise, narocito ako je redak dzepni kalibar...
Spirale su se menjale ako ne mogu da se isprave i srede, zatim sledi balansiranje da bi to radilo kako treba (poising tool)... Samoo na dva mesta sam video alat u Srbiji za tako nesto.
Poliranje pivota na osovinama je neophodno kad je star mehanizam, ako je zapusten pa je ulje i prasina napravilo abraziv koji je "otupeo" pivot tj. vrh osovine. Za tako nesto treba Jacot lathe tool ili kod nas popularno "Šakov" Opet retka zverka medju sajdzijama danasnjeg vremena.
Federi/opruge (mainspring) bi po pravilu trebali da se menjaju originalnim ili najblizom mogucom merom, sto je opet retka praksa, osim u boljim servisima koji ne gledaju mnogo na to koliki ce biti konacan racun... A dobar feder je osnova za dobar rad sata...
Ulja, masti i maziva koja se koriste su danas u 99% slucajeva sinteticke prirode, specijalizovana i skupa kao zmijska krv. Slazemo se da traju dugo.. Opet, pitanje je koliko ih ko koristi ili jos uvek trosi zalihe mineralnih ulja iz 80-ih ...

O izjavama da je sat servisiran, tacan itd ne treba mnogo pricati... Srecnici sajdzije koji su nasledili Vibrograf B-200 ili slican bar su mogli da utvrde relativno odstupanje tacnosti i eventualni beat error ali ne i amplitudu (:gang. Danas kineski timegrapher ne kosta 100 dukata i smatram da je esencijalna stvar za svakoga ko hoce iole da se udubi u ovu tematiku... Vise ne mora da se odvoji 3K eur za Witschi timegrapher. Opet, retko srecem tako nesto kod casovnicara, servis se radi od oka i sat se podesava otrilike... A po meni, to je kao da odes kod interniste i on ti ne uradi EKG nego onako iz iskustva kaze "bices ti dobro"...
Tu dolazimo do poente: casovnicar radi taj posao godinama, ima svoj stav oko svakog mehanizma uglavnom na osnovu iskustva, koliko su mu cesto dolazili na servis, koliko je komforan za rad itd.. Medjutim, vrednost, kako finansijska tako i istorijska i horoloska obicno nije u domenu procene casovnicara... Cesto cete cuti da to "nista ne valja" itd a rec je o nekom retkom modelu ili mehanizmu...

Trgovina

Mnogi sada prodaju "preko", na Ebayu i slicno... Stvari nisu bas ruzicaste, evo i zasto:
1. Kupac je zsaticen kao beli medved i uvek je u pravu... S druge strane, prodajes nesto sto je staro 50-70 godina i ne mozes da garantujes nista specijalno, osim da je radio kod tebe onako kako treba.
2. Shipping: em je trosak, pracenje nesigurno, nema osiguranja... A ako ne stigne na odrediste, vracas pare pa se juri sa postom.. A posta isplacuje do 10x vrednost postarine. Dakle, ako platite EMS 25 Eur, dobicete nazad 250 EUR. To je liga u kojoj mozes da igras... FedEx i DHL su bezobrazno skupi. Opet ni to nije problem ako je u pitanju veca vrednost. Problem je sto vrlo tesko prihvataju da osiguraju paket (a to inace uredno rade u inostranstvu) vec te upucuju na osiguravajuce kuce, koje opet nemaju pojma o cemu pricas...
3. fees : Ebay uzima svoj fee za oglasavanje i za prodaju, PayPal takodje, banka na duple konverzije valuta i neke njihove kurseve jos malo, tako da trosak izadje oko 20 %, prst tamo vamo...
4. Best offer: svi stave vecu cenu da bi dobili nesto realno u ponudi. Kupci s druge strane idu jako nisko sa ponudama... Dakle prava pijaca. Jos ako uzmemo u obzir da nasih 100 Eur nisu istih 100 Eur u Svedskoj, Norveskoj, USA, dakle vrede vise ovde nego tamo za prosecnog coveka, nas ti isti kupci uglavnom gledaju ko indijance kojima je baksis sasvim dovoljan, dakle nesto malo iznad indijaca i pakistanaca... Tome na ruku idemo i mi sami, jer je sve vise prodaja iz EX-YU prostora, Bugarske, Albanije, Ukrajine, Rumunije i svima je zajednicko da je cena oko 40-60 % niza od prosecne trenutno trazene za slican ili isti model...
5. Vrednost: sat koji je servisiran ovde (a uradjen dobro, po pravilima struke) vredi isto kao i sat koji je servisiran u Engleskoj. Medjutim, servis ovde ide od 20 Eur pa na gore, dok u Engleskoj samo defektaza kosta 20-30 GBP, servis je tema posebnog racuna,.. E sad, uglavnom treba dosta vremena i zivaca da to dokazes, jer ce rec tamosnjeg watchmaker-a opet biti presudna... no, iskristalise se to vremenom...
5a. Erozija cena : sami smo krivi, vezano za tacku 5. Secam se da se pre 5-6 godina Darwil Flat ili Omikron prodavao na Ebayu (uspesno) za 150-200 USD... Danas je to jeftinije iz Srbije (na ebayu) nego na Limundu ili KP... Ko je spustao cenu, prodavac ili kupac? Vintage satovi nisu neiscrpan resurs i sve ih je manje, a jos manje dobrih.... To je i uvod u slececu tacku: mnogo satova, narocito dobrih je otislo u nepovrat preko grane, pociscene su fioke i zaostavstine, pokupovase stranci sve sto je vredelo.
Sta se trazi:

1. Chronograph - uvek i svuda, sto stariji to bolji. Nema tu previse izbora oko mehanizama... Vintage su u 80 % slucajeva iz familije Landeron ili Valjoux, poneka Lemania., Venus, Zenith.. Stanje uglavnom upitno, potencijanih kvarova mnogo u opticaju, cene delova - vatra... Kazaljke, plexy, sve kosta. Inace, cuveni "Chronograph Suisse" satovi su Svajcaski marketinski trik iz 70-ih, gde su za relativno pristojne pare turisti mogli da kupe "izvorni" svajcarski sat, te zbog toga nema na njima posebno oznacenog brenda... U svakom slucaju, trziste hronografa je nesto sto e ne menja mnogo jer je uvek aktuelna roba a traznja je velika...

2. Omega, Longines, Zenith : sveto trojstvo, a svako za sebe... Dok omega recimo proizvede 2 M satova godisnje, Zenith napravi 50 K ... Uglavnom, klub ljubitelja Omege uvek zna vise nego prodavac... Svaki ref.broj modela, koji mehanizma je isao u koje kuciste, od koje do koje godine, koje kazaljke, zatim cuveni pleksi sa malom Omegom u sredini itd... Velika paznja prilikom kupovine jer ima mnogo franken satova, redial cifera i strasno puno neregularnosti. S druge strane, cene delova su dosta visoke a ne postoji zamena/alternativa (mozda ponesto od nekog Tissota ali i to vrlo retko). S druge strane, cene vintage Omega rastu svake godine.
Longines: zlatno doba 50-70 godine XX veka, svaki kalibar je masterpiece, mnogi su in-house i oni su i najcenjeniji (28x, 29x), dok ima i ebauche modela (L490 - Unitas 176,Longiness 50x - Record itd) . Ljubitelji Longinesa su isti kao i kod Omege samo ih je dosta manje. Na svaki prodat Longines otici ce u medjuvremenu 3-4 Omege bez problema. Delovi opet papreno skupi.
Zenith: retko je naci dobar. Ako je dobar, on kosta. Razlog je i sto ih nema u toliko kolicini kao prethodna 2, manja je produkcija. Obzirom na kvalitet, Zenith jos najvise opravdava svoju cenu. Medjutim, delovi su skupi i tesko se nalaze. Lakse je naci donor mehanizam nego poseban deo...

3. Certina: vrhunski brend, vrhunski mehanizmi. Klib poklonika je ne tako veliki. Certine iz 70-ih, narocito one skuplje odisu kvalitetom i luksuzom. Kalibri 25-651 (automatic, datum) i 25-652 (automatic, dan, datum) su dosta cenjeni. Parnjak navijac im je serija 25-66x... Delova ni za lek, uglavnom problem oko zupcanika za datum/dan... Sa strane onog ko ih servisira, milina za rad, sve je tacno, precizno i lepo... Naravno, sto neko pomenu ranije, najbolje i najtrazenije je Kurth Freres...

4. Glashutte (GUB), Junghans, Alpina : dobri satovi, trazeni zbog nemacke skole casovnicarstva, nekog svog sopstvenog kursa u inzinjeringu i dizajnu. I dan danas je prva otimacina kad se pojavi neki Max Bill sat, naravno pod uslovom da nije franken... Delova nema ni za lek, a nemci ono sto imaju uglavnom drze ljubomorno po fiokama ili prodaju za neke mao jace cene... Generalno, Nemacka je jako zatvoreno trziste u odnosu na ostatak evrope, bar kad se tice ove teme... Imaju nemci delove za sve osim za domace brendove...

5. Eterna, Mido, Rado, Movado... Egzotika koja se tesko nalazi, jos teze prodaje, o delovima da ne pricam... Opet, vredi imati magar iz licnog gušta ..

5a) Hamilton, Glycine, Fortis : trazene marke, dobri satovi, kod nas malo redje zastupljeni... Licni izbor : 1. Hamilton Khaki, 2. Glycine Airman, 3. Fortis Marinemaster ...

6. Wehrmachstwerk satovi, skoro svako ih je pravio, uglavnom pouzdani workhorse mehanizmi tipa UT6325, AS1130 itd... Relativno interesantno trziste, moze se i naci i prodati dobar sat jer je u pitanju klasika... Delova ima i na trafici, veci je problemm naci prave kazaljke nego ceo werk...

7. (Moj) Licni izbor srednje klase: Cortebert
Trziste za sebe i prica za sebe. Jedna od najgradjivanijih i najstarijih firmi, postojala od 1790, mnogo patenate (recimo jump-hour), kompletna in-house manufaktura, radila ebauche za mnoga jaka imena (Rolex, Panerai, Omega, IWC...). Poznati po citavoj gami izvrsnih dzepnih satova koji su i dalje na nekoj dobroj ceni... Generalno, Srbi, Turci i Bugari su najvise zasluzni za pad cena ovih satova na svetskom trzistu. Od rucnih modela, tu su cuveni kalibri 66x, 677/678, 697, malo redji 720, koji posle dobrog servisa rade kao da su juce izasli iz fabrike.
Utisak kada radis Cortebert je da je stvarno neko ko zna svoj posao pravio taj mehanizam. Sve je na svom mestu, logicno rasporedjeno, nema egzibicija, sve je lepo upasovano i tolerisano, kvalitet materijala je nepobitan, ukrasi nisu preterani, diskretni su itd...
Cene su sarolike, ali dobar Cortebert i dalje nije dzabe.. I broj poklonika raste, pogotovo u homage zajednici, jer je Cortebert istorijska cinjenica u Panerai vintage satovima. Rolex 618 je specijalna verzija Cortebert-a 616 radjena za Rolex. Dalje, Rolex Elinvar je Cortebert 620 ili 624 itd... Opet, IWC jump hour je Cortebert ebauche. Da ne pricamo o ruskoj molniji koja je raadjena na Cortebert masinama i na osnovu Corteberta 620... Konacne, pre nego sto ce firma Cortebert da nestane 70-ih, 1962. god kupila ga je Omega, sigurno su imali razlog... Delova ima, osim cifera, kazaljki i krunica... Cesto se srecu modeli koji imaju ofarban cifer u crno, Bodonski krst je ispupcen i to deluje jako lepo ali je u sustini budzevina... Slicno se desava i sa starim Doxama, gde je logo Doxa ispupcen... Zajednicko je da se vidi farba i da nedostaje fini tampon print "Swiss made" ...

8. Doxa:
Ima je, cenjena je (mozda i zbog Balkan Express-a ). Dzepni modeli su kvalitetni i imaju lepu cenu. Rucnih satova ima ali su u ogromnoj vecini sa losim ciferom i tu nema leka, jer cena reparacije cifera je u rangu cene sata. Cuveni kalibri 103, 160 (ETA 2750-51) itd.... Kasnije se javlja i kao Doxa Synchron, u vreme kad je kupljena od strane kompanije Synchron... Generalno, najvise ih je u svetu proslavila diver edicija Doxa SUB i to je jako trazeno i dan danas...


8. Helvetia :
Izuzetni satovi i mehanizmi. Poticu od firme "Louis Brandt & Frere", koja je registrovala prvo brend Helvetia, a 1904 i brend Omega... Dakle, devojke iz iste kuce...
Skromno misljenje, Hlevetia je nepravedno zapostavljen brend. Prvo, njihovi dzepni satovi su odlicni, pocetkom XX veka te mehanizme je koristila i Omega dok nije "stala na svoje noge". Vintage rucni kalibri 80C, 82C su i dan danas jako cenjeni i retki. Malo mladji, cal 83x (830, 832, 836...) su fenomenalni mehanizmi, jako precizno uradjeni i veoma zahvalni za rad. Kasnije u automatic modele tokom 70-ih Helvetia ugraadjuje kvalitetne ETA mehanizme tipa 2472, 2783, 2789, 2873 itd... Ali to vise nije in house.. svejedno, kvalitet je nepobitan. Cene su sarolike a brend nema neku veliku traznju... Delova ima, osim cifera, kazaljki i krunica...

9. Marvin :
jako poznat na ovim prostorima. Kvalitetni satovi i mehanizmi. Dizajn vintage modela je odlican, pogotovo stariji modeli cal 540 ili 560 , sa zabljim batacima, crvenom sekundarom itd... Kod nas se najvise srecu kalibri 525 (mala sekundara), 560, 620, 620A, 621 (in house mehanizmi, centralna sekundara) i cal 700 (mala sekundara, kalibar koji je baziran na UT 176, isto kao Longines 490)...
Brend ima svoje trziste, najvise u UK i USA...Delova ima u skromnim kolicinama, osim ako trazite cifer, krunicu ili kazaljke Generaalno, nema mnogo franken satova....

10. Omikron : jako popularan kod nas, medjutim u svetu je vrlo malo poznat. Geenralno jako dobri satovi sa pouzdanim mehanizmima. Ako zelite dobar vintage sat za sebe, uzmite neki stari Omikron sa AS 1130 mehanizmom, nema greske...

12. Darwil: firma poznata samo na prostorima EX YU. Registrovani u Italiji, sklapali su solidne satove sa pouzdanim svajcarskim mehanizmima FHF, Unitas, kasnije i ETA automatici... Da nije bilo raspada YU, izrasli bi u odlican brend...

13. Nivada : cenjen brend, mada nemam saznanja da su imali neki svoj in house kalibar. Dugo godina prvi covek Nivade je bio covek sa nasih prostora, cime je i porasla popularnost Nivade kod nas... Vidjao sam lepe modele sa ETA 2873 itd...

14. Dzepni satovi : ko jednom pocne da kupuje, sve ih teze prodaje, jer imaju neki svoj poseban sarm.... Tolika kolicina vremena i truda je ulozena u svaki detalj porcelanskog cifera, izdignutih markera, rucno radjenih kazaljki koje su "oplavljene" zagrevanjem, ukraseni mehanizmi... Lepota za oko... Mali off: skoro sam jednom poznaniku uradio pregled i servis A. Lange und Sohne dzepnog sata iz 1920-ih... Savrseno...
Generalno, trziste dzepnih satova je svet za sebe... Ima ih, cene niko ne moze da utvrdi u nekom rasponu, vec ide od slucaja do slucaja... Delova ima, cene nisu male, no veci je problem utvrditi kalibar i onda naci deo... Licnio poznajem coveka koji ima preko 500 dzepnih satova, nema nameru da bilo sta proda, a inace se bavi drvetom i parketom... Dakle, covek to jednostavno voli.... Posebno je istorijski interesantna cinjenica da su dzepni satovi bili od krucijalnog znacaja za zeleznicu, koja je bila u to vreme ono sto je danas avion...
Tu nema ko nije ucestvovao u toj trci, skoro sva svetska imena su prisutna. Interesantno je da se polako vraca trend i da neka velika imena ponovo proizvode dzepne satove...
Generalno, porast traznje za unitas/eta 6497/8 diktira i visu cenu dzepnih satova....

15. Zlatni satovi:
Interesantna tema... Zlatu stalno skace cena. Opet, u zlatna kucista su oduvek isli prefinjeni mehanizmi... Vise puta sam imao prilike da kupim mehanizam izvadjen iz zlatnog kucista, sto rucnog sto dzepnog... Poo meni je to kanibalizam i svetogrdje, ali sta da se radi... U proseku rucni sat bez narukvice ima od 7 do 12 grama, dzepni oko 30 gr, zavisno do velicine i broja poklopaca... Tako da kad vidite zlatan sat na prodaju, odmah racunajte da je prodavac ukalkulisao "zivu vagu" + mehanizam... Realno, dobar zlatan sat je odlicna investicija. S druge strane, stvar ukusa, znam coveka koji radi u zlatari i ne moze da podnese sat zlatne boje, vec samo celik... Jedna bitna stavka: ako prodajete zlatan sat preko, ulazite u darkside, jer gospoda sa carine imaju razlicita tumacenja, da li prodajete, sat, nakit ili plemeniti metal, sto je naravno zabranjeno Cisto kao tema za razmisljanje, nikad se ne zna...

16. SEIKO

da ne zaboravim, jedna od retkih fabrika koja jos uvek pravi mehanizme... Sta reci sto vec svi ne znaju... Nema los Seiko, samo moze da bude zapostavljen i u losem stanju. Svaka serija ima neku svoju draz i cenu. Cuveni su i po prvim jeftinim hronografima serije 6138 i 6139, koje je dalje proslavio pukovnik Willam Pogue sa seiko Pepsi bezel satom 6139-6002, koji je nosio na misiji Skylab 4, umesto oficijelne Omege Speedmaster....
Otisli su dalje sa prvim kvarcnim hronografima 7A28, poznatiji kao James Bond chronograph, jer ga je isti nosio u filmu... Odlicni kvarcni mehanizmi, prava mehanika sa 15 rubina i step motorom...
Najtrazeniji su stariji modeli Seiko, kako navijaci 2205, 66A itd, tako i automatici 63xx serije, kod nas najcesci je 7009 aka Seiko 5....
Ipak, najvise je Seiko proslavljen po diver modelima i to je vec posebna tema.
Generalno, mehanizmi su odraz japanske filozofije i inzinjeringa, resenja su jedinstvena, mehanizmi nisu namunjeni vec su lenji, da bi mogli da traju kao sto je i vreme pokazalo.... Ako pogledate Seiko lume, videcete bitnu razliku u odnosu na svajcarce, jer Seiko je napravio svoj Nemoto lume jos odavno, karaktereistican je po plavkastom odsjaju... Sve u svemu, Seiko je prica za sebe i kod nas je nepreavedno potcenjen samo zbog masovne produkcije i masovne prisutnosti na prostorima EX YU... Ako poredimo podatak da Omega proizvodi satove u mas produkcijskom rangu 1M +, dakle isto kao i Seiko, sta je to po cemu bi ona bila 20x bolja? cisto tema za razmisljanje...



Raspisao sam se malo vise, izvinjavam se ako je preopsiran post. Brendovi poredjani gore nisu ni u kakvom hijerarhijskom nizu vec samo kako mi je sta padalo na pamet... Ako bih jos malo razmislio, sigurno bi dodao jos ponesto.
Svaki komentar je veoma dobrodosao!

[djolemag]

Ima zanimljivih postova i u drugoj uporednoj temi.

Moram da odem u mali off, al ocigledno je da dosta ljudi zeli za male pare opipati mehanicke cari, koje danas nisu toliko dostizne. Ja se bojim da, sve sto vise vreme prolazi, noviji noviji satovi sve manje i manje imaju dodira sa starim satovima, a sve su skuplji. Dal ce za 5 godina uopste imati da se kupi sat sa Etom 2824, ili ce to biti nesto sasvim losije sa pola plasticnih delova, a 2824 samo u top brendovima? Da li ce imati Seiko ispod 600e? Ako se nastavi ovaj trend, cini mi se da ce mehanika nasim naslesnicima biti samo misaona imenica, kao sto su sad mnogima od nas sportski automobili.
Toliko se vremena provede na forumu pisajuci koji proizvodjac ima bolju istoriju, dal Roleks vredi koliko kosta, dal je neko Seiko fanatik, zasto Rusi nemaju postovanje kao ostali, dal je Steinhart nesto najbolje ili nesto najgore sto je izbacila indistrija itd itd...a za to vreme 95posto mladih ljudi i u ovom sad trenutku kupije modne satove, smart satove, qvarcne, solarne...tek se sad vidi sta je najbolja stvar zadjih 15 godina koja se desila mehanickom odeljku ove grane, a to je 7sxx. To je mehanizam koji je uveo vise mladih u mehaniku, nego sto ce u buducnosti bilo koji drugi. Retko ko se vratio na ostale satove posle njega, dosta njih je otislo dalje, na Svajcarce ili neke trece. No i njegovo vreme je proslo, pitam se sta ce sada mlade ljude od 15god pa navise odvratiti od ostalih satova i uvesti ih u mehaniku. Izgleda da je Sellita sa mikrobrendovima, 820x, 9015 i Sll, i po neki losiji Seiko jedino sto pocetnicima preostaje. Kineze i dalje ne racunam. Ipak je to previse los kvalitet.

Na zalost, danas ko nije otisao u IT sektor, gleda da bude menadzer U Srbiji ne postoji nikakva skola za casovnicarsku bransu.... Znam cak i da su mnoge tehnicke srednje skole pre 15 godina izbacili esencijalna zanimanja kao sto je metalostrugar... Sad su svi CNC operateri. Sve je to lepo, ali bez razumevanja materijala i tehnike obrade, bez prakticnog iskustva kako nesto napraviti na masini koja ima rucice a ne dugmice i kompjuter, CNC nije od velike pomoci, samo veliki racun za unisten alat i materijal i dugacka kriva ucenja...
Nekada su autolimari imali za maturu da naprave cekic iz komada, sa tacno zadatom tezinom...
Bojim se da to iskustvo sa mehanickim satovima ce biti kuriozitet za ove mlade nadolazece generacije...
Postoje razna drustva i udruzenja gradjana za zastitu i ocuvanje svega i svacega... Ima li nesto slicno za ocuvanje starih zanata kao sto je precizna mehanika, casovnicarstvo itd?

[Haifisch23]

Vrlo lepo napisano Djolemag! Hvala, što si me spasio, pa mi sad nije potrebno posebno pisati o mehanizmima u ovoj temi, jer ja bi to još puno šire ,pa ionako niko ne bi čitao.

Samo nekoliko manjih korektura:
Alpinini mehanizmei iz zlatnog doba dolaze iz Švajcarske a ne iz Nemačke. Odmah nakon rata, nemački ogranak Alpine je prezvan u Dugenu
Cortebert nije autor Jump Hour sata. Mehanizam za Jump Hour satove je razvio austrijski časovničar Josef Pallweber 1883 godine i po njemu su ti kalibri dobili naziv. Kupci prava za upotrebu tog mehanizma su bili IWC, Cortebert i Thommen (kasnije poznatiji kao Revue Thommen). Cortebert je bio samo jedan od tri proizvođača, koji je koristio patent na ovaj mehanizam.
Kalibar Longines L490 nema nikave veze sa Unitasom. Radi se o kalibru Election 885, koji je ovaj proizvođač razvio 1950 godine.

Komparacija sa Seikom i Omegom je diskutabilna. Ti si brojio ukupan broj proizvedenih satova a ne broj modela, koje Seiko obično duplira ili čak jedan model proizvodi u tri različite verzije sa minornim izmenama.
Osim toga 99 % satova, koji dolaze iz Omege su COSC hronometri, dok je to za Seiko samo misaona imenica. Čai i za Grand Seiko, gde bi ovavkva komparacija uslovno bila na mestu. Ne možemo porediti entry i srednji level Seika sa Omegom. Zato usporedba o broju proizvedenih satova nema nikakakvog smisla.