Predlozi za kupovinu sata do 1000 EUR

[bancika]

Hvala na zanimljivom odgovoru.

Dodao bih da mislim da nije tako crno-bela podela na ljubitelje i korisnike. Ima i nas izmedju koji umemo da cenimo sitne detalje, sto vizuelne, sto mehanicke, sto istorijske, samo ne bezuslovno i bezgranicno. Nije fer reci - ko ne ceni in-house je samo korisnik satova.

Ovde mislim da je stvar kao kod vecine drugih hobija, vazi "law of diminishing returns". Onda je na svakome od nas da proceni koliko hoce da se "popne" na toj krivoj odnosa datog/dobijenog, tj koliko je voljan da plati ekstra za dobijenu vrednost koja je sve manja i manja. Ja volim da mislim za sebe da sam ljubitelj, na nekom nivou entuzijaste, svakako ne vrsnog poznavaoca...ali nemam neogranicen budzet i onda se trudim da nadjem idealan odnos datog i dobijenog. U tom smislu, ne bih svakako dao x5 za cosc verziju mehanizma, ali svakako umem da cenim top verziju koju imam u stowi, i mehanicki, i istorijski, i vizuelno, i ona mi se uklapa u sistem vrednosti koji sam postavio sebi. Mogu da platim i vise od pomenute stowe, ali sat mora da ponudi nesto vise od pomenute stowe (tu mi upada npr hamilton panda, sa komplikovnijim/lepsim dizajnom i chronograph funkcijom, ili neki grand seiko).

Sve najbolje

[Al_Capone]

bancika, mislim da te kolega Haifisch nije "osudio" da si korisnik (a ne ljubitelj), nego je samo ukazao na dva razlicita pristupa materiji. Naravno da jedno ne iskljucuje drugo, mislim da smo svi mi ovde istovremeno i ljubitelji, i korisnici, samo je pitanje ko na koju stranu prevaze i u kojoj meri.
O situaciji sa in-house mehanizmima je kolega Haifisch dovoljno rekao, kljucna stvar je broj zaposlenih i godisnja produkcija. Te informacije govore sve. Mnogi brendovi se promovisu sa in-house kalibrima koji su u sustini preimenovani mehanizmi mainstream proizvodjaca. To je najcesce slucaj sa swatch-grupacijom i ja im licno zameram, sto na sajtovima sve manje informacija o mehanizmima stoji na raspolaganju. Covek mora da kopa po internetu i forumima da bi saznao neke osnovne stvari.
No, nije to sad tema. Misljenja sam, da svaki proizvodjac (pogotovo manji!) koji u danasnje vreme uspe da razvije svoj sopstveni mehanizam-ma koliko jednostavan on bio, zasluzuje postovanje. Da li je doticni mehanizam bolji ili losiji od nekog ETA/Sellita/Miyota nije nesto sto se moze generalizovati i zahteva dodatno istrazivanje.
Sto se konkretno Nomosa tice, firma posluje izuzetno transparentno, informacije stoje javnosti na raspolaganju i ubedljivo nude najvise za dati novac.

Sent from my Redmi Note 8 using Tapatalk

[Haifisch23]

Bancika,

Ne radi se o nikakvoj crnoj-beloj podeli ili za osuđivanje, koje si naveo. Sve se svodi na ono što je Al Capone napisao, na koju stranu više naginješ. Nigde nisam napisao, ko ne ceni In House, on je samo korisnik satova. Kada ti napišeš, da nisi spreman, da platiš za ekstra vrednost, koja je sve manja i manja, onda imam pravo, da na tebe gledam, kao na pretežnog korisnika satova. Jer ti ramišljaš praktički. Ja te sa time nikako ne osuđujem. Za nekog je ta ekstra vrednost sve veća i veća i zato je spreman, da plati više. Takođe razumem i njega, odnosno taj princip mi je bliži.
Evo, da bi me lakše razumeo. Gledano sa praktičke (korisničke) strane, potpuno je suludo odvojiti 100k za IWC Tourbillon mehanički hronograf, jer Tourbillon na ručnom satu nema nikakvu praktičku ulogu. Čovečja ruka je sama po sebi tourbillon i zbog toga je preciznost tog sata duplo manja od jednog entry Rolexa za 5,6 k €. Ali svako, ko zna koliko znanja, spretnosti, prirodne nadarenosti je potrebno časovničaru za razvoj i ugradnju tog kaveza u mehanizam razumeće tu cenu, koju je neko spreman da plati za taj sat.
Gledano sa praktičke strane, takođe je u današnje vreme "čudno odvojiti" za Haute Horlogerie sat 50 i nešto k €, jer je završna obrada mehanizma sačinjena od angliranja i svih mogućih vrsta najfinijeg poliranja. Plava boja šarafa nije dostignuta farbanjem nego hemijskim reakcijama. Za 10 puta manji novac je moguće kupiti gore pomenuti entry Rolex, koji će zahvaljujući Blue Parachromu raditi preciznije i najmanje jednako dobro. Ali kada shvatiš, da je za poliranje samo jedne ivice mosta potrebno trljati najmanje 8 sati običnom drvenom četkicom a da je za taj stepen potrebno obrazovanje u trajanju od 2 godine i da je taj postupak potpuno identičan onome, što su nekad radili Czapek, Patek i Phillipe u soju sveća, onda je razumljivo da je ljubitelj horologije spreman odvojiti takvu sumu za takvo umeće.
Sve ovo možemo preneti i na puno niži nivo. Nadam se da niko neće biti uvređen ali za dostizanje određenog stepena ljubavi prema horologiji je potrebna određenja doza savlađivanja materije. Što dublje ulaziš unutra, cenovne granice postaju sve bleđe i brzo se brišu. Kada na ovaj naš hobi počneš, da gledaš ne koliko si spreman, da daš, nego koliko si spreman, da se odrekneš zbog određenog sata.....to je ljubav. Ono prvo je ipak samo korišćenje.

[bancika]

Ma skroz je ok, nisam ja pominjao nikakvu osudu, nego kolega @Al_Capone. Samo sam misljenja da ima vise od dve kategorije ljubitelja satova. Agree to disagree

Osim satova, bavim se i muzikom (gitare) i fotografijom, i slicne obrazce vidim i u tim oblastima, mada je u horologiji veci raspon i cena i nijansi.

Ako je glavno merilo to koliko ko daje za satove, oni koji kupuju one uzasne Richard Mille mogu da pisaju po svima ostalima i sebe nazivaju jedinim pravim ljubiteljima horologije.

Zivi bili

[StariAS]

Stari Ase,

Da, svakako vredi tog novca. Nova generacija In House kalibra, nadgradnja prethodnog 1000, idealne mere (48 mm L to L) i proizvođač, koji ne preteruje sa cenama i polako, korak po korak, vraća staru slavu.
Ipak nije ne odmet upozoriti, da servisiranje takvog sata odnosno takve vrste proizvođača, koji nema široku distribucijsku mrežu na terenu, ima neke svoje karakteristike, koje mogu malo zakomplicirati logističku stranu. Pošto se radi o In House kalibru a Yema osim na tržištu Francuske uglavnom posluje On Line, servisiranje ide putem pošte. Ipak je puno lakše ako postoji zvanični dealer u državi kupca, pa se taj deo može odraditi puno jednostavnije. Slično je i sa drugim brendovima sa delimičnom In House produkcijom (Titoni, Frederique Constant, Maurice Lacroix, čak i Oris nije baš masovno zastupljen na srednjim i manjim evropskim tržištima). Nije baš presudan razlog, koji bi sprečio kupovinu odličnog sata ali smatram da je ipak bolje znati u procesu donošenja odluke.

Haifisch, samo ću reći da si srce!

U principu servisiranje je nešto o čemu nisam uopšte razmišljao, a treba imati na umu posebno što sam u Rusiji 90% vremena. Evropu sve ređe i ređe posećujem, bar je takva situacija trenutno.
Sat mi se stvarno sviđa upravo zbog toga što je mehanizam In House i što se uklapa u neki realan budžet, međutim spreman sam da saslušam ako imaš još neki interesantan i edukativan predlog u istom cenovnom rangu.

[Haifisch23]

Zaista ne podnosim, kada neko uzima moje reči iz konteksta i manupuliše sa njima. Ono što si ti napisao, ja ne mogu ni da pomislim, a kamoli da javno izjavim. Nisam tako plitak i jadan. Nikada i nigde nisam izjavio, da je glavno merilo ljubavi prema horologiji, koliko ko daje za satove, nego koliko je neko spreman, da se odrekne nečega zbog određenog (ih) sata (ova). Neko se teže odrekne nečega zbog jednog običnog Seika, nego kao neko ko kupi novog Richard Millea.
Ljubav prema horologiji se ne meri samo temperaturom vatre u srcu, nego i stanjem i sposobnošću savladivanja i osvajanja informacija i saznanja o istoj, u razumu odnosno mozgu. Vatra se lako pali ali se zato vrlo teško održava. Potrebno je neprestano dodajanje goriva i čuvanje od štetnih uticaja okoline. Zato neću uzeti sebi tu slobodu, da komentarišem misao o "užasnim Richard Mille satovima". Ostaću pri svome: kvalitet je objektivna konstanta a odnos prema materiji je subjektivna varijabila.

Ma skroz je ok, nisam ja pominjao nikakvu osudu, nego kolega @Al_Capone. Samo sam misljenja da ima vise od dve kategorije ljubitelja satova. Agree to disagree

Osim satova, bavim se i muzikom (gitare) i fotografijom, i slicne obrazce vidim i u tim oblastima, mada je u horologiji veci raspon i cena i nijansi.

Ako je glavno merilo to koliko ko daje za satove, oni koji kupuju one uzasne Richard Mille mogu da pisaju po svima ostalima i sebe nazivaju jedinim pravim ljubiteljima horologije.

Zivi bili

[Haifisch23]

Milane,

Što se tiče Cartiera, mnoge stvari vezane za istoriju su poznate, zato se tu ne bih zadržavao. Možda malo svežijih informacija.
Cartier ukupno broji 1000 zaposlenih a godišnja produkcija im je ogromna - 650.000 satova. To je zato, što je oko 570.000 satova na kvarčni pogon.
Firma je specifična po tome što sama razvija svoje Haute Horlogerie mehanizme, pravi komponente, sastavlja, takođe sami prozvode kućišta i narukvice a ono što ih izdvaja od ostalih je to, da sami prave safirna stakla i kazaljke. Osim toga u La Chaux De Fondsu imaju posebno odeljenje za proizvodnju emajliranih brojčanika.
Jedinstveni su još po nečemu - tehnički direktor i glavni dizajner najboljih In House kalibara (čak i tourbillona) je gospođa Carole Ferstier - Kanapi, koja je u Cartier došla iz čuvenog studia Renaud & Papi. To je isti onaj studiio, koji je stvorio Andreasa Strehlera, Chrostophe Clareta, kroz njega su prošli Armin Strom pa čak i Kari Vouitalainen i neko vreme Philippe Dufour. To je isti onaj studio, koji je baš te 1999 godine spasio Audemars Piguet od bankrota. Naime, AP se našao u potpuno crvenoj zoni i slamčicu spasa su potražili na taj način, da su prodali 40 % vlasništva, koje su imali u Jaeger Le-Coultru, odnosno za 450 Mio $. Najveći deo novca su uložili u kupovinu studia Renaud & Papi, koji je specijalizovan za izradu najtežih komplikacija. Ironija je u tome, što su vlasnici studija Dominic Renad i Giulio Papi bili nekadašnji časovničari tog istog Audemarsa Pigueta, koga su napustili 1992 godine, da bi krenuli svojim putem. Tako su se uz pomoć novog člana u firmi uspeli vratiti na pozicije, koje su zauzimali pre kvarčne krize. Veliki izvor prihoda AP predstavljaju mehanizmi, koje današnji Audemars Piguet Renaud & Papi studio izrađuje za ostale Haute Horlogerie brendove. Jedan od najvećih kupaca je Richard Mille, za koga prave Tourbillone i hronografe.

Inače u Cartier pogonu u Couvetu je zaposleno 300 časovničara, koji izrađuju Cartierove mehanizme, mehaničke i kvarčne. Cartier kvarčni mehanizmi, koje pominješ imaju za osnovu Piaget mehanizme, pre svega DNK legendarnog 7P kalibra iz 1976 godine. Naravno, sada su to Cartier, jer je brend 1993 godine postao vlasnik Piageta i Baume & Merciera a danas su svi članovi Richemont grupacije.
Nepotrebno je ispostavljati, da su njihovi određeni mehanički mehanizmi oličenje Haute Horlogerie razreda i u segemntu angliranja i black & mirror polishinga. Čak su i njhove narukvice izrađene i finiširane ručnom tehnikom. Sve ovo ne čudi, ako znamo, da su pripadnici Cote De Geneve standarda, koji zahteva najbolje prakse na ovom području.
Neki od najdrogacenijih satova se ukrašavaju dijamantima u najboljim Pariskim draguljarnama.

Vrhunski satovi, vrhunskog brenda, mada ima onih, koji ih svrstavaju u modnu sferu. Verovatno zato, što je 90 % kupaca predstavljaju dame.
Ponekad imam utisak, da dele sudbinu sa Bulgarijem. A malo ko zna, da je srce Bulgarija nastalo na osnovi nekadašnjeg Haute Horlogerie mikro brenda Daniel Roth, koja je zajedno sa sestrinskom firmom Gerald Genta, 2000 godine prešao pod 100 % vlasništvo Bulgarija. Još manje ih zna, da je Bulgari vertikalno integrisan proizvođač, koji sam razvija, izrađuje mehanizme, kućišta, brojčanike i narukvice. Još manje je poznato, da danas u Švajcarskoj postoji samo 12 časovničara, koji su specijalizovani za izradu minutnih repetetitora. Broj je tako mali, jer je za to potrebno 20 godina rada u najvišem časovničarstvu. Bulgari zapošljava čak četvoricu. Jedan je Irac, jedan je Portugalac a dvojica su Francuza.

[Haifisch23]

Uvek preporučujem Nomos. O njemu je bilo reči nekoliko postova ranije. Vredno je proveriti, možda imaju AD u Moskvi, pa je onda servisiranje puno lakše. Ako Nomos ima AD kod nas u Sloveniji, mnogo je veća verovatnoća, da je zastupljen i u Rusiji.
Zaista odlični i cenovno pristupačni satovi.

Haifisch, samo ću reći da si srce!

U principu servisiranje je nešto o čemu nisam uopšte razmišljao, a treba imati na umu posebno što sam u Rusiji 90% vremena. Evropu sve ređe i ređe posećujem, bar je takva situacija trenutno.
Sat mi se stvarno sviđa upravo zbog toga što je mehanizam In House i što se uklapa u neki realan budžet, međutim spreman sam da saslušam ako imaš još neki interesantan i edukativan predlog u istom cenovnom rangu.

[bancika]

Zaista ne podnosim, kada neko uzima moje reči iz konteksta i manupuliše sa njima.

Makes two of us. Ne pokusavam ni da napadam, niti da se branim. Zao mi je ako je zazvucalo pogresno. Cenim tvoje postove i puno sam naucio iz njih. Samo sam probao da iznesem malo drugaciju perspektivu.

"Korisnici" su po meni ljudi koji ili dobiju ili kupe sat koji im se dopadne u tom trenutku i nose ga. Mogu da ih imaju i vise komada. Ide im uz odevnu kombinaciju ili im se svidja iz bilo kog razloga i to je to. Ne mlate se da iscitaju ni mehanicke karakteristike, istoriju brenda, modela, dizajna, itd. Na drugom kraju sprektruma su "fanatici" koji ce dati sve sto imaju jer su sraf na satu polirali deda-mrazovi patuljci krvlju device pod punim mesecom, i to rade zadnjih 200 godina na isti nacin. Izmedju jednih i drugih ima puno nijansi...i ne moze se reci da je ni jedna ispravna ili neispravna.

"Objektivni kvalitet" mi je takodje upitan kao aksioma. Kao i u svim drugim oblastima, i u ovoj ima puno prodavanja magle.

Ziveli

[Haifisch23]

Bancika,

Ne razumem, zašto si shvatio pojam korisnik kao nešto negativno. Ja to nemam u mislima, kada pišem o tome. Na to više gledam, kao na praktičnost. Da, slažem se, ljubitelji su obično fanatici.
Naravno, svako sebe vidi svojim očima. Ti si sebe smatraš ljubiteljom. Ja ti baš i ne verujem, dok pišeš da je In House produkcija hvalisanje, da su Richard Mille užasni satovi i da šraf poliraju deda-mrazovi patuljci krvlju device pod punim mesecom. Ali to što ja verujem ili ne, to ne sme da bude tvoj problem. To je samo moj pogled.