Neeema odustajanja, kada je SS u pitanju ! Ja sam propatio oko 2god od kako sam poželeo da ga imam. Onda se odjednom pojavio, kada sam već (tako reći) počeo da gubim volju. Na kraju i kad sam ga video u tom trenutku sam se "pržio" na drugi model. Oko kolebanja mi je pomogao VladanP, kome nisam ni rekao da sam jurio dve godine isti model. Kaže on "uzmi Rusa, drugi put ćeš Seika" . Ja ga uzeh i ne nadajući se , da će ubrzo baš taj sat postati deo mene i pridobiti me u celosti. Sada ga više i negledam kao sat, već kao deo mene, kao nešto bez čega ne bih više ni bio u ovom svetu. Nemam pojma ni kako da napišem, samo znam da je taj SS daleko više od sata za mene i da ni prema jednom drugom nemam takav osećaj. Znači, u svetu urarstva postoje satovi i SS. To je moja podela... Još jedna sreća u celoj priči je, što mi je taj model prodao naš član jagos , koji voli satove više nego samog sebe, te sam dobio tako reći nov sat po više nego razumnoj ceni. Ehhh , kakva je to sreća bila kada je sat stigao. I sada kada ga uzmem Nedeljom, osećam tu istu sreću, kao da sam ga nabavio pre dva dana... Nema ovo veze mnogo sa tematikom, ali sam morao to napisati... nekako se dobro osećam.
Bookmarks sajtovi