Bez komentara

[jure17]

Ne znam da li je ovo pravo mjesto za ovo što ću napisati, pa ostavljam administratorima na volju da moju objavu premjeste, izbrišu ili kako već... Jednostavno...bez namjere da bilo kome podilazim imam potrebu napisati par rečenica.

Da uopće postoji čovjek koji se zove Nicholas Hacko saznao sam sasvim slučajno "guglajući" po internetu u namjeri da naučim sam servisirati satove, pa sam naletio na http://www.clockmaker.com.au/diy_seiko_7s26/index.html

Oduševila me činjenica da je čovjek koji se vrlo, vrlo ozbiljno bavi urarstvom našao vremena i volje objašnjavati nama amaterima kako servisirati sat i u tome nesebično pomagati. Kasnije sam shvatio da je "naše gore list" pa mi je onda bilo ipak malo jasnije.

Naravno, posebno mi je drago da je član našeg foruma i da imamo priliku saznati "male tajne" urarstva, ali i urarske industrije i urarskog "podzemlja" o kojima govori i u ovoj temi, a koje nam inače ne bi bile dostupne.

Bez namjere da diskutiram, podilazim ili radim bilo šta osim da kažem ono za čim imam potrebu... Hvala ti Nicholas Hacko.

[Haifisch23]

Citiram: Detalj koji bode oci je cifer. Novi luminova cifer je potpisan samo sa 'swiss' dok originalni tritium je 'T swiss T' .

Da bi se ovako nešto razumelo, potrebno je vratiti se u Roleks istoriju, odnosno ne samo Roleks nego i istoriju švajcarske produkcije satova od 1904 godine napred. Naime, te godine je časovničar i sin osnovača fabrike satova LIP iz francuskog Besancona, zamolio lične prijatelje, bračni par Marie i Pierre-a Curie, da mu pomognu i omoguće čitljivost sata i u mraku odnosno u uslovima slabije vidljivosti. Rešenje je došlo u obliku, 6 godina ranije pronađenog radijuma.

Ovaj jak radioaktivni materijal se u časovničarstvu, zajedno sa još jednim elementom Prometijem, upotrebljavao do 1958 godine, kada je švajacarski časovničarski savez, saveznim zakonom zabranio njegovu upotrebu. Razlog je bio u tome, što su pre svega ženske učesnice produkcijskog procesa u '30, '40 i '50 godinama masovno oboljevale od kancera, prouzrokovanog svakodnednoj, višečasovnoj izloženosti radioaktivnim efektima ovih elemenata.

Nakon 5-godišnjeg prelaznog perioda, tako i Roleks kao ostali Swiss proizvođači, 1963 godine, prelazi na upotrebu Tritijuma. Iako se radi o još jednom radioaktivnom elementu, jačina njegovog uticaja je puno manja od gore pomenutog Radijuma. Ipak, sa namerom zaštite vlastitih radnika i konačnih kupaca, te na preporuku horološkog saveza proizvođača Švajcarske, Roleks 1998 godine, konačno napušta upotrebu Tritijuma i prelazi na Luminovu i Superluminovu, gde u poslednjih 15-tak godina razvija vlastitu verziju ovog premaza.

Kolika je današnja upotreba tritijuma raširena među proizvođačima, govori činjenica, da ga od poznatih imena upotrebljavaju Ball, Luminox i Marathon, isključivo u takozvanim Tool modelima.

Ako se vratimo na konkretnu temu posta - zašto se u popravljenom Steve Mcqeen Exploreru nailazi oznaka Swiss umesto nekadašnje T Swiss T. odgovor je prilično jasan.
Proizvođač ne može opremiti brojčanik sa radioaktivnim premazom, koji više ne upotrebljava i koji zvanično nije preporučen. Zahtevati nešto takvo od njega je prilično neozbiljno. Ne ulazim u to, da li je i ovom detalju tekla komunikacija između vlasnika sata i servisera, jer to znaju samo oni ali uzevši u obzir, šta je sa strane zvaničnog (AD) servisera u temi Servisiranje satova navedeno na tu temu, mogu steknuti jasan lični utisak.

Verovatno će neko pomisliti, da bi u svrhu očuvanja vrednosti konkretnog sata, tamo morala biti T Swiss T naznaka. To bi značilo, da bi proizvođač prekršio poslovnu etiku natpisom, koji ne odgovara istini. Tako bi u ovom slučaju dobio Franken.
Ali svejedno, ako kupac smatra, da od servisera nije dobio kompletnu sliku predviđenih radova i ako za to ima dokaze, ima potpuno pravo zahtevati od proizvođača povratak sata u prvobitno stanje. To mu ne može niko sprečiti i serviser u takvom slučaju to mora uraditi ili nadoknaditi nastalu razliku.

Vlasnik takvog sata uvek ima uvek otvorenu opciju, da se posluži usluga nezavisnog časovničara ili restauratora, koji će možda uspeti doći do tritijuma, na tržištu polovnih satova, doći do određenih delova i tako pokušati koliko toliko sačuvati autenitične osobine svog sata. Naravno i ovde je prepušten sposobnostima i spretnostima izvođača i međusobnoj komunikaciji.
Ili da uvaži mišljenje stručnjaka u vintage segmentu, koji obično na ovakvim satovima preporučuju, da se u takvim primerima, što manje interveniše, jer samo potpuno originalno stanje održava i njegovu nominalnu vrednost.
Barem je očekivano, da vlasnik sata od desetine hiljada € prilikom njegovog eventualnog servisiranja potraži više opcija i da deo odgovornosti preuzme na sebe.

Zato sam i naveo trenutno stanje na tržištu ovog vintage modela, jer je potpuno logično, da se za navedenu sumu dobije već servisiran i obnovljen model. Naravno, bez namere, da bi koga sa tim vređao.

Ako neko misli, da je konačna svrha Roleksa sličnim servisima samo zarađivanje novca, preporučujem čitanje zanimljivog članka, koji prilično dobro daje jedan aspekt na vintage segement.
Link:
http://www.ablogtowatch.com/watch-lo...-rolex-pieces/

[NickH]

Pozdrav Jure - i hvala za komentar.

Da si malo blize, rado bih te pozvao da obidjes nasu radionicu i vidis cime se bavimo :-) Seiko projekt je bila jedna zanimljiva faza. Napisan je sa ciljem da upozna kolekcionare satova sa onim sto se desava 'ispod haube' sata, da ih navede malo na razmisljanje, i na karaju , da ih zintrigira da pocnu da rastavljaju sat sami, prateci tutorijal. Tokom godina, na stotine ljudi je usplo ne samo da rastavi vec i da sklopi sat - mnogi od njih nisu imali nikakav prethodni dodir sa casovnicarstvom. Kad se jave sa 'proradio je' onda mi to uvek bude drago. No tutorijal je bio narocito cenjen od strane casovnicara iz da tako kazem zemalja 'treceg sveta' koji nisu nikada imali prilike da se upuste u tematiku na nekom profesionalnom nivou. Drago mi je da se tebi svideo takodje.

Poslednjih nekoliko godina cilj mi je prvenstveno da okupim tim mladih ljudi koji zele da uce i rade. Nema nista lepse nego prenosti casovnicarsko znanje na klince: G (24) S(22) Josh moj sin je takodje 22, B (19) A(25) C (19) J(23). Prosek godina tima je ispod 22. To su mladi i ambiciozni ljudi koji su vec u stanju da koriste kompleksne CNC masine ali i da rucno doradjuju delove. Neki ultimatni cilj je in-house kalibar ali ne zelimo da zurimo. Taj kalibar ce biti rezultat naseg vlastitog znanja i sposobnosti da ovladamo procesima - od merenja, zatim izrade alata, preko izrade cilindricnih delova, glodanja, izrade zupcanika itd. Narociti akcent je stavljen bas na fundamentalne aktivnosti 1. razvoja procesa i 2. izrada alata. Deo (komponenta) za sat je onda jednostavno rezultat aktivnosti, a ne imitiranje neceg sto su napravili svajcarci ili nemci.

Evo na kratko samo jedno vrlo fundamentalano 'dostignuce': juce smo objavili jos jedan kratki video na instagramu gde pokazujemo da nakon obrade trikompozitne legure titanijuma na plocici duzine 45mm odstupanje od perfektne 'visine' (flatness) je ispod 1 mikrona. Takve objave su prvenstveno interesantne za nase kolege mashiniste, a ne cak ni za casovnicare jer je ta tematika za njih manje bitna (i totalno nebitna za vlasnike satova) . No sposbnost obrade metala sa ovakvom preciznoscu je nesto sto je za nas fundamentano da bi isli dalje i dokaz da smo na pravom putu.

Mozes to pogledati na https://www.instagram.com/nicholashackowatch/

Na kraju, jos jedan 'novost' od juce : prva generacija srafova za satove napravljena od titanijuma, nakon poliranja i anodizacije. Za razliku od celika, titanijum je laksi, otporan na koroziju i moze da se 'oboji' skoro u bilo koju boju. Ekskluzivno za svet satova :-)



Srdacan pozdrav Jure i sve najboje za tebe i tvoje,
Nikola

[djolemag]

Ispod 1 mikrona na 45 mm duzine je zadivljujuc podatak!
Verujem da je i sam setup takve cnc masine cista egzotika

Sent from my ELE-L29 using Tapatalk

[NickH]

hi Djole- egzotika je prava rec. Ocigledno razumes se u detalje, pa sto samo lagano 'prosirenje preice'. Kalibracija masine se vrsi laserski, glavna radna ploca je 450mm sirine i meri se odstupanje od paralelnosti na svakih 10mm . Na citavoj duzini od 450mm odstupanje je jos uvek u nano opsegu, ispod 1 mikron. Odatle i dolazi ime masine: Pyramid NANO.

Kada smo prvi put kalibrisali masinu, ja sam bio totalno 'blown away' sa ovim detaljem. Na sto se shvaba inzenjer koji je dosao da kalibrise masinu samo nasmejao: to sto mi ocitavamo je jos uvek 'nivo suma' - termalna varijacija okruzenja i vibracije zgrade a ne stvarni nivo paralelnosti masine.

Kako i zasto je ovo stvarno moguce, mozda nekom drugom prilikom.







Djole pozdrav za tebe i tvoje,
Nikola

[Renault 4 GTL 1108 ccm]

Nikola,

hvala na ovom edukativnom postu, poznat je pomenuti problem kod Rolex satova, dešavao se puno puta i mnogo puta je opisan iz iskustva mnogih drugih ljudi. Mene fascinira zašto Rolex ne ubaci kuglice u rotor kao recimo ETA, nego insistira na ovom starom sistemu i dalje.

Interesuje me veoma kakva su tvoja iskustva sa Patek Philippe mehanizmima, pošto sam u potrazi za jednim. Mislim pre svega na njihove automatike do sredine osamdesetih godina. Pre svega sam mislio na njihovu in house seriju, ne na Jaegerov 890, mada bih voleo i o njemu da nam kažeš šta misliš, svakako očekujem da čujem kritiku :-)

Pre svega me zanima najviše 27-460, potom njegov pretodnik 12-600 koji je redak i veoma skup pa otpada kao izbor za kupovinu i na kraju me zanima serija 240 i serija 300 koji ide u nove Calatrava modele.

Kakav ti je stav takođe o navijačima iz Patek manufakture.

Pre svega me zanima da li je obrada mehanizama iz Pateka na višem nivou od recimo mehanizama iz svih drugih manufaktura i na kraju kakva je pouzdanost i robusnost?


Hvala puno unapred i da spomenem da jako cenim i pratim dugo tvoj rad, pa i ovaj sa ravnanjem ploče, vijcima, Rebeldeom ii tako dalje.

[NickH]

Pozdrav reno -

otvorio si tesku temu sa Patekom.Ja nisam Patek expert iz vise razloga- prvenstveno, Patek ima verovatno najboli servis za restauraciju satova od svih svajcaraca, delove je skoro nemoguce dobiti te rutinski saljem musterije direktno u Patek AD koji onda satove salju u svajcarsku. Servis uzme 6-9 meseci i sat dodje kao nov. Korsitio sam ih licno u vise navrata i to je sve standardno; niko ne pita koliko kosta, to je kao sto niko ne pita koliko kosta servis na porseu. Isti je slucaj sa Lange.To nisu satovi koji se servisiraju u malim casovnicarskim radionicama. Sledeci element je cinjenica da Patek nije interesantan za male dilere, na pateku nema 'ni za ladne vode'. Vlasnici Pateka nisu desperatni za pare, i kad prodaju obicno ocekuju da dobiju dalkeo vise nego sto sat vredi na trzistu. Godinama sam gubio zivce sa takvim vlasnicima, i na kraju odustao. "Nema i ne interesuje me". Naravno , sa strane kupca slika je drugacija i jedan ili dva liepa pateka u kolekciji su obavezna stvar. Moj savet je iskljucivo glanc nov, od autorizovanog dilera. Patek se kupuje u svajcarskoj, kad se ode na poslovni put, odradi posao, pa se covek nagradi, ili kad se proslavlja neki veliki i vazan datum. Npr 50. rodjendan. Ceo ugodjaj je bitan: odes u Zenevu, odsednes u Beau Rivage, prva dva dana poseta patek muzeja, onda obilazak dilera - cisto da se vidi ko sta ima na lageru, izabers model, platis punu cenu (naravno bez seljackog cenkanja) i onda baziran u Zenevi, sa voljenom osobom, polako dnevne ture oko Lac Leman, prema Neuchatel i odsedanje u La Chaux de Fonds, srce casovnicarstva. Dakle - kljucna rec je sofistikacija, i tu smo mi balkanci hiljadu godina iznad azijata koji nemaju veze nisacime. Znaci, ili ceo ugodjaj, ili nista dok se ne ukaze prilika :-)

U vezi 27-460 sta reci osim verovatno jedan od najlepsih pateka iz zlatnog doba. Nista komplikovano, ali sve na mestu, automatik sa kalendarom, sekundara na 6 sati. To je to - a svaka komponenta izfinishirana do savrsenstva. Kad zavrnes saraf, klobn samo sedne :-) Stambilj zeneve ( Poinçon de Genève) je 60ih bio vrhunac u casovnicarstvu, a i danas, koji regulise sta se moze nazvati 'zeneva'. Od rubina do spirale, mehanizma za navijanje, sve je propisano. U pateku nema zica! Ref 3445 kao i svi ostali bazirani na cal 27-460 su pravi gospodski satovi, to nije za skorojevice. To nose Japanske arhitekte, hirurzi, kompozitori - i pravi ljubitelji satova. Svakako pretpostavljam da ti ovo sve vec znas, dakle nista novo, pare se potrose a Patek ostaje.

NIsam ljubitelj Calatrave. Suvise jednostavno. Nisam ni ljubitelj Nautilusa koji je do pre koju godinu mogao da se nadje kod svakog dilera. Cene su sulude, ne isplati se. Alternativa : Lange. Ali o tome nekom drugom prilikom.

I sad mala digresija: javna je tajna da patek rutinski biduje na aukcijama i placa top cene za svoje modele iz 1940s i 1950s. Njima cena nije bitna, bitno im je samo da se o novom rekordu sto vise pise u medijima sto dize cenu novih modela. To je za mene malo degute, i prelazi u zonu 'insider tradinga'.

I kad sam vec tu, komentar na cene rolexa. Pitanje: da li ce cene da i dalje rastu? Odgovor je jednostavan- naravno. Postoje dva krucijalna faktora zasto novi sportski modeli ne mogu da se dobiju i zasto se prodaju po duplo vecoj ceni nego RRP. Prvi razlog: kineska vlada ima vrlo restriktivnu polisu u vezi iznos para iz Kine. Godisnje, maksimalna knverzija iz yuan u USD je 50,000 i naravno svaka veca transakcija je registrovana. Sa druge strane, san svakog kineskog milionera je da sto vise para izvuce iz Kine. I naravno, mnogo je elegantnije parkirati pare u rolexe i pateke, izneti ih iz zemlje i unovciti jednog dana 'preko grane'. Svima ide u korist da cene satova rastu sto vise- proizvodjacima, kupcima i dilerima. Kako broj kineskih milionera raste, tako raste i potraznja.

Drugi razlog je manje prozaican. Iako pojava nije nova, u poslednjih nekoliko godina veliki biznismeni koji do para ilegalno i kriminalno su shvatili da je dalkeo bolje drzati cash u rolexu nego pod slamaricom. Placanje u 'rolex valuti' je daleko elegantnije nego nositi sa sobom kofere pune para. Danas kad sletite u bilo koju metropolu sa 10 satova od po $100,000 komad bicete pozdravljeni sa bonjour mosnieur horologer . Dva na ruku, dva svalerki, dva u carape i gace - milionce preneseno iz zemlje. I ruku na srce, mnogo 'sofisticiranije' sa rolexom na ruci nego sa hard drajvom lodiranim sa bitcoins. Ko ce da se divi harddrajvu oko vrata? Pricalo se da je najveci problem kolumbijske narkomafije bio rat ne sa policijom i drzavom vec rat sa pacovima. Stakori ne mogu da izgrizu rolex, a rolex je mnogo likvidniji od zlatnih poluga.

Sto je onomad rekao Djoka Balasevic, 'malko mi se to sve gadi'. Kad vidim balavca sa zlatnim submarinerom na jednoj, i nautilusom na drugoj ruci, onda samo kazem: izvini mladicu, mi samo menjamo baterije, gazda nije danas u radnji.

Fotka of 27-460

[djolemag]

Svaka cast sto bi rekli "svaka ko u Njegoša"


Sent from my ELE-L29 using Tapatalk

[djolemag]

hi Djole- egzotika je prava rec. Ocigledno razumes se u detalje, pa sto samo lagano 'prosirenje preice'. Kalibracija masine se vrsi laserski, glavna radna ploca je 450mm sirine i meri se odstupanje od paralelnosti na svakih 10mm . Na citavoj duzini od 450mm odstupanje je jos uvek u nano opsegu, ispod 1 mikron. Odatle i dolazi ime masine: Pyramid NANO.

Kada smo prvi put kalibrisali masinu, ja sam bio totalno 'blown away' sa ovim detaljem. Na sto se shvaba inzenjer koji je dosao da kalibrise masinu samo nasmejao: to sto mi ocitavamo je jos uvek 'nivo suma' - termalna varijacija okruzenja i vibracije zgrade a ne stvarni nivo paralelnosti masine.

Kako i zasto je ovo stvarno moguce, mozda nekom drugom prilikom.







Djole pozdrav za tebe i tvoje,
Nikola

Hvala na detaljima, prava poslastica Fasciniran sam detaljima... Mada Kern je stara firma sa tradicijom, ne cudi me da tako nesto dolazi od njih..
Veliki pozdrav i sve najbolje!

Sent from my ELE-L29 using Tapatalk

[djolemag]

Pogresan thread, sorry...
Sent from my ELE-L29 using Tapatalk