Radionica - Rebelde satovi

[NickH]

veberz,djolea

ok ajd da pojednostavimo
[-1] ima 18,000 otkucaja na sat, frekvencija 2.5Hz
[-2] i ima 21,600 bph radi na nesto visoj frekvenciji, 3Hz

Kako je to mehanicki moguce za movement koji ima isti broj tockova i identican raspored? Jednostavno: [-2] ima drugaciji 'prenos' tj. vise zubaca
u svakom zupcaniku od federhausa nadalje. Drugim recima, tockovi nisu interchangable, kao naravno ni oscilator.

S druge strane, kad se digne frekvencija (sto je lako sa odabirom prenosa) potrebno je obezbediti i duzi feder da bi power reserve ostao neproemenjen. E tu ej mali problem, jer kuciste federa ne dozvoljava vise prostora za duzi feder. [-2] ipak ima nesto duzzi feder pa je power reserve donekle ocuvan.

Znaci u pitanju je kompromis: [-2] ima visu frekvenciju ali malo manji power res.

Zasto je veca frekvencija bolja? Nije u pitanju kozmetika vec cinjenica da mehanicki oscilator koji radi na visoj frekvenciji bolje podnosi spoljne sile koje uznemiravaju rad oscilatora. Da ne komplikujemo monogo: sat na ruci trpi konstatno "uznemirenje", zavisno od polozaja i pokreta, te spoljne sile nekad ubrzavaju a nekad upsoravaju oscilator, pa se greska na kraju nakupi i sat ne pokazuje tacno vreme. Dakle [-2] je teoretski bolji merac vremena na ruci.

Veca frekvencija zahteva i kvalitetnije lubrikante jer sat ima vise "obrtaja". Mehanicki satovi koji rade na jos visoj frekvenciji 5 Hz i visoj - su nalik na Formulu 1 znaci jos cesce odrzavanje i bolji lubrikanti.

U vezi federhausa i federa: rutinski servis sata zahteva (kad god je to moguce) zamenu opruge, kucista i osovine kucista federa. Te komponente se 'trose' a opruga vremenom gubi sposobnost da zadrzzi energiju. Sto se tice lezajeva federhausa, kao sto si primetio vecina mehanizama nema rubine (lezajeve) mada finiji satovi imaju. Pretpostavlja se da je sat predvidjen da radi 20-30 godina i da ce se pre istrositi nesto drugo.
Lezajevi na koje sam mislio (koje je dobro imati u rezervi) su prvenstveno incabloc sistema.

Iz prakticnog iskustva: svaki mehanizam je neverovatno individualan jer se radi o sumi toleranicja veceg broja komponenti. Neki satovi rade 'u sekundu' mesecima, dok drugi konstantno zure/kasne nekoliko sekundi dnevno. Tu pomoci nema, osim ako je vlasnik sata spreman da sat vraca u radionicu na 'stelovanje' svakih mesec dana. Uz malo srece, i takav sat mozze da se dotera da radi vrlo precizno ali to majstori ne vole i takve preterano pedantne musterije su na losoj reputaciji. O reputaciji lenjih majstora da i ne govorim.

Uz malo dodatne edukacije prilikom prodaje, musterija ce najcesce biti zadovoljna performansom sata, bez obzira na malu gresku. I jos jednom: greska postoji kod satova bilo koje marke i to nema ni najmanje veze sa cenom sata.

[VLADAN P]

'Ajde jedno ,usputno, pitanje koje me dugo interesuje a uvek zaboravim na njega-
Da li znači da se sat koji radi na većoj frekvenciji mora češće servisirati u odnosu na onaj koji radi na manjoj ili se to reguliše kvalitetnim materijalima u mehanizmu sa višom frekvencijom?
Verujem da je ovo drugo u pitanju.
Pretpostavljam da to zavisi i od proizvođača ali,eto, pitanje je da li tu ima nekog prvila?

[veberz]

Hvala na odgovoru. U pravu si (nisam dovoljno razmislio) sve je razlicito. Od nemirnice-balansa pa preko cele linije prenosa momenta. Sada si me vratio na zemlju. Moracu jos jednom da razmotrim problem. A vremena imam ...



Vladane, odgovor je prost. Ako pretpostavimo da se radi o materijalima istog kvaliteta, i ako zanemarimo termicke pojave (mislim da se kod satova to apsolutno moze zanemariti), habanje linearno raste sa rastom frekvencije. Otprilike. Verujem da je skoro linearni odnos.

A sto mi ne da da prepravljam?
Vidi sada dopusta. Aj' molim dezurnog moderatora da spoji moje dve poslednje poruke (hebiga izgubio sam rutinu )

[VLADAN P]

Veberz
To nije odgovor već logična konstatacija o linearnom rastu habanja

Iz toga proizilazi da bi servis na takvom mehanizmu trebalo raditi češće.
Sa druge strane nikada nisam naišao na tu konstataciju o potrebi češćeg servisa na satovima visokih frekvencija.

Dakle,hteo bih da mi to neko potvrdi ili uobičajeno vreme servisa (4-5 godina) opravda informacijom o upotrebi kvalitetnijih materijala.

[NickH]

Mislim da je 'cesce odrzavanje' pogresno izabrana rec. Adekvatnije bi bilo 'redovno odrzzavanje'. Zenith ElPrimero treba kompletno servisirati svakih 4-5 godina, sto je preporucljivo za gotovo sve mehanicke satove, dok npr traktor 6497-1 mozze da se razvuce i na duzzi intrval bez narocitog habanja, recimo 6-8 godina. Mnogi rolexi rade i po 20 godina bez servisa ali onda je obicno kasno za samo ciscenje vec treba menjati gomilu delova. No razlog za ovakvu dugotrajnost je prvenstveno odlicna vodootpornost kucista tj. nema prasine koja pomesana sa lubrikantom pravi haos. Svi znamo da Seiko 5 radi 20+ godina bez servisa, ali on i nije originalno dizajniran da se cesto srvisira vec je throw-away sat. Definitivno napravljen bolje negso sto su Japanci i ocekivali. Pre nekoliko dana sam nabasao na Patek iz 1965. cal 3425 koji nije ni jednom otvren, a kamoli servisiran. Nosen je jednom godisnje i izgleda perfektno. Naravno, long overdue za servis, ali kad se ocisti i podmaze, radice kao nov! Ovakve 'djevice' me uzbudjuju!

[Neša]

Nick, ako sam te dobro razumeo, da li to znači da ne postoji nekakav 'univerzalni recept' po pitanju servisa, odnosno održavanja, već da sve zavisi od opštih karakteristika sata i njegovog mehanizma?

Ukratko: dobar mehanizam + dobro zadihtovano kućište = dugovečnost.

[VLADAN P]

Mislim da je 'cesce odrzavanje' pogresno izabrana rec.

Slažem se.
Zato je i nisam upotrebio

Pominjao sam "češći servis" u smislu eventualne potrebe skraćenja servisnog intervala.

[nokru]

Fantastičan werk

[NickH]

Ukratko: dobar mehanizam + dobro zadihtovano kućište = dugovečnost.

Neso, kao sto znas, formula je ipak malo kompleksnija: dobar mehanizam + dobro zadihtovano kućište+pazljiv vlasnik+sat se nosi jednom nedeljno = dugovecnost. Ako bi insistirao na nekom vremensko intervalu, onda je najbolje i najjedonstavnije konsultovati proizvodjaca, sto je opet najcesce 4-5 godina.

Kao i mehanizmi, i vlasnici pokrivaju sirok spektar: od ekstremno pedantnih vlasnika do bahatih koji ne postuju ni workmanship ni proizvodjaca. Tu su i oni ignoranti koji nemaju nikakav osecaj za mehaniku niti elementarno razumevanje kako sat radi. Njih educiramo, i vecina kad ukapira da je sat prvenstveno precizan mehanicki INSTRUMENT, pocne da drugacije gleda na sat.

Ozbiljni kolekcionari uglavnom ne servisiraju satove jer smatraju da sat koji se ne nosi ne treba 'dirati'. Naravno cena servisa je prohibirajuci faktor - ko ce svake godine servisirati 10 satova koji i onako stoje u sefu? Vintage Rolex satove po mom misljenju ne treba slati u Rolex servis jer rolex menja skoro sve komponente - narocito kazaljke i cifere sto totalno devalvira sat. Vintage 5512, 5513, 1680 narocito "red" je najbolje ne servisirati, vec ostaviti 'takve kakvi su' u dobro zasluzzenu penziju. Kad je u pitanju servis, najsrecniji vlasnici satova su Japanci: cene servisa su 'normalne' a sat se vrati kao nov. Sve marke imaju predstavnitvo u Tokiju, udjes u servis, ostavis sat nasmejanoj gejshi, znas da je sigurno i da se nece izgubiti, dobijes najnoviji katalog firme i kad je sat gotov padnes u nesvest kako to dobro izgleda. Tamo je lako biti zaljubljenik u satove...

[Милан Милановић]

Nick, mislio sam da je u pitanju Rolex poslovna politika kad je kratki servisni interval kad su u pitanju Rolex satovi, dakle sto nam ga cesce saljete, vise zaradjujemo na vama, jer su sevisni intervali za Rolex zaista kratki, a cena servisa astronomska, doduse oni sve odrade na tom servisu, pa cak i poliranje, sto bih ja licno izbegao kad bih tamo slao sat


no da li vazi ako ja imam Rolex sat koji nosim 20 puta godisnje, da moram da postujem taj uski interval ili mogu malo da ga produzim samoinicijativno, kao ovaj vlasnik Pateka