Rolex kuciste: problem sa inferionirnim 316 celikom iz 1980s

**Renault 4 GTL 1108 ccm** · 29.5.2020., 11:25

Ja bih spomenuo i poslednji in house Longines, serija 890/990, možda i najbolji longines mehanizam uopšte koji danas se ugrađuje u Breguet i Girard Perregaux, mada je 990 bio barem dve tri decenije najtanji mehanizam i nije poznat kao savršeno pouzdan zbog svoje tankoće, 890 je jedan od najfinijih mehanizama ikada napravljenih

Lično veoma simpatišem i Roamer MST 471 mehanizam, a možda od svih najviše Omegine serije 500. Serija 1000 nije uopšte na tom nivou, tanka je, ima sitne zube, visoku frekvenciju

Takođe sam veliki ljubitelj IWC satova, mada mislim da su im automatici veoma fini, previše fini i osetljivi, nešto kao Patekovi automatici, dok je kalibar 89 verovatno najbolji navijač ikada napravljen na svetu

**Vladimir Pejakovic** · 29.5.2020., 14:35

Dejan125 kaže:

Evo i ja da se javim na ovu temu, jer mi je vise-manje u domenu mog zanimanja, pa da pokusam dati neke "teorije".

316 celik ne bi trebao ovako da se "ojede", prosto za to nije napravljen niti predvidjen. 316 celik, koliko se ja sjecam, ima 16% hromiuma, 10% nikla i 2% molibdena. Svi nehrdjajuci prije ovoga su imali sastav sa hromiumom i niklom, ali ovaj je bio medju prvima sa molibdenom koji mu daje dodatnu otpornost na razne vrste korozija.
Elem, kao i svaki nehrdjajuci, tako i ovaj ima dvije "faze". Jedna aktivna faza i druga pasivna. U aktivnoj fazi hromium nije u stanju oksidacije, tacnije nema prisutnog hromium oksida, dok u pasivnoj se stvara hromium oksid. Ovaj oksid stvara tanku prevlaku preko celika, debljine od oko 1-5 nanometara i to ustvari dovodi do veoma visoke otpornosti na koroziju celika.
Naravno, ostecenjem spoljasnjeg sloja oksida, dolazi do ubrzane korozije, i celik postaje manje otporan.

Postoji vise nacina kako je moglo doci do gubljenja pasivnog sloja, da celik udje u svoju aktivnu fazu. Ako izuzmemo mogucnost galvanske reakcije i korozije na taj nacin (jer se ovaj tip korozije uglavnom javlja kod zavrtnjeva kad 316 aktivni i pasivni dolaze u kontakt uz prisustvo nekog elektrolita kao sto je morska voda) ostaju, po meni dvije mogucnosti:

1. Greska u proizvodnji. - javljanje nepravilnosti u sastavu celika, los hemijski proces prerade ili mozda losa termicka obrada pri samom oblikovanju.
2. Mozda i najrealnije - "trljanje" celika sa celicnom vunom, celicnim cetkama, itd itd. Samim ovim procesom unistava se pasivni sloj oksida a unosi se dodatno zeljezo koje je, mogu reci, neotporno na koroziju. I naravno hlodiri, kiseline i ostali izazivaci korozija vrlo lako izazivaju trajne posljedice po celik na tom mjestu.

Dejane, pretpostavljam da si masinac

Elem, sto se tice tvoje teorije - o ''trljanju'' celika raznim cetkama i sl. u tom grmu i lezi zec. Naime, sprega mehanickog kontakta dva tela u prisustvu korozivnog medijuma dovodi do brzeg propadanja materijala. Ovaj mehanizam se zove tribokorozija, a sastoji se u konstantnom izlaganju nezasticene celicne povrsine korozivnom medijumu (najcesce znoj u ovom slucaju) i potom habanju usled kontakta sa drugim predmetima.

Fun fact. TiN (titanijum nitrid) koji se koristi kao prevlaka visokootporna na habanje (svi vrhovi burgija su mahom prevuceni sa TiN, to je ona zuta prevlaka) u standardnim procesima masinske obrade se pokazala kao izrazito efikasna. Sa druge strane u korozivnim medijumima (npr slanoj vodi) izrazito brzo propada. S toga se recimo vrhovi reznih alata u industriji busenja nafte u podvodnim busotinama oblazu drugim materijalom. Ove slike prikazane gore, posebno trosenje materijala u lugovima posebno idu u prilog tome sto si pomenuo. Piting nastao na mestu gde je zaptivka je verovatno bio izlozen slozenom hemijskom uticaju (degradacija zaptivke, znoj, ulje i slicno).

Generalno kvalitet kucista vintage satova je na nizem nivou nego kod savremenih. Usudio bi se to reci. Svima je poznato da je usled WW2 pristup resursima pojedinim proizvodjacima bio ogranicen, te su se stoga morali snalaziti kako su znali i umeli. Recimo svaki Seiko iz 70-ih na koji sam naleteo je bio iskvrcan kao uskrsnje jaje iako je nominalno kuciste celik. Svajcarci su tu daleko kvalitetniji. Mada, u vreme kvarcne krize svasta se moglo i kod njih videti, pa su tako kucista i kod nekih omeginih modela (licno se uverio na tuning fork) blago receno upitnog kvaliteta.

**djolemag** · 30.5.2020., 1:05

Renault 4 GTL 1108 ccm kaže:

Ja bih spomenuo i poslednji in house Longines, serija 890/990, možda i najbolji longines mehanizam uopšte koji danas se ugrađuje u Breguet i Girard Perregaux, mada je 990 bio barem dve tri decenije najtanji mehanizam i nije poznat kao savršeno pouzdan zbog svoje tankoće, 890 je jedan od najfinijih mehanizama ikada napravljenih

Lično veoma simpatišem i Roamer MST 471 mehanizam, a možda od svih najviše Omegine serije 500. Serija 1000 nije uopšte na tom nivou, tanka je, ima sitne zube, visoku frekvenciju

Takođe sam veliki ljubitelj IWC satova, mada mislim da su im automatici veoma fini, previše fini i osetljivi, nešto kao Patekovi automatici, dok je kalibar 89 verovatno najbolji navijač ikada napravljen na svetu

Da, zaboravih Roamer.. Ima jos mnogo onih koje nismo pomenuli, da ne sirimo priču...
Slazem se da Omega 1000 serija nije tako prefinjena kao 5xx ali je ipak pokazala pouzdanost tokom decenija...
Licno mišljenje, setite se Helvetia cal 83x, precizno i lepo uradjen mehanizam, moze da stane na crtu svakoj odgovarajucoj omegi iz tog vremena. Ako se dobro secam onoga sto sam procitao, Omega kao brend je i nastala iz iste kuće kao i Helvetia...
U staroj YU bilo je prisutno dosta svetskih brendova, firme su zavisno od finansijske snage poklanjale satove za razne jubileje svojim radnicima... Ko je imao srece, bilo je tu dosta Longinesa, Omega, Certina, Zenitha, Marvina, Corteberta, Eterna, GUB Glashütte, Junghans, pilotima hronografi itd... Opet, u slabijim izvlacenjima je bilo Nivada, Darwila, pa onda ruska skola itd... Svaka kuca je imala bar po jedan Seiko 5...
Interesantna je činjenica da svi ti satovi su sad (poslednjih godina) izvuceni iz fioka i cirkulisu na tržištu... Stanje od +9 do minus beskonačno

Uglavnom, zajednicko za sve je upravo činjenica da su prvenstveno zanemareni spolja, da su kucista uništena, neka lose ispolirana, ako ima dihtung- to uglavnom lici na žvaku itd...
Generalno, nije mnogo ljudi nosili sat na redovan servis vec uglavnom kad ima problem, kasni:zuri:stao itd..
Ne znamo istoriju pomenutog Rolexa s pocetka diskusije, koliko je redovno odrzavan itd, bar ja nisam primetio u tekstu, izvinjavam se ako sam propustio.
Elem, poenta bi bila da je preskakanje ili produzavanje servisnih intervala moguc uzrok ovakvog stanja kućišta...
Nagađam, ne tvrdim... I dalje mi je jako čudno da takav propust u kvalitetu ima firma koja prodaje luksuz, kao sto je Rolex...
Moguce da vlasnik nije bas mazio taj sat...

Sent from my ELE-L29 using Tapatalk

**djolemag** · 31.5.2020., 17:58

Malopre sam gledao neki stari seiko quartz chronograph 7a28-702a, izguljen i vidi se da nije mnogo pazen... Ipak , nema tragova na kućištu kao ovaj pomenuti Rolex... Slika govori..

Sent from my ELE-L29 using Tapatalk

Sent from my ELE-L29 using Tapatalk