Registracija
Help
20Likes
LinkBack URL
About LinkBacks
Tačnost automatskih mehanizama sa posebnim osvrtom na Miyota 9015
Poštovani,
u poslednje vreme sam dosta čitao o tačnosti satova na raznoraznim internet forumima i došao do nekih zaključaka koje ću pokušati da sumiram u ovom tekstu. Meni lično tačnost nije toliko važna (nikada nisam precizno merio odstupanja mog ljubimca), delimično zato što nosim satove u rotaciji, delimično zato što mi par desetina sekundi na dan gore ili dole ništa ne znači. Naravno nisam ni neki stručnjak za mehanizme ali me ovo zanima kao tema, pa ću kroz ovaj tekst napisati neka moja shvatanja, citirati / prepričati mišljenje iskusnijih i upućenijih kolega od kojih su mnogi profesionalni časovničari i od toga zarađuju za život. Ukoliko smatrate da sam nešto pogrešno shvatio, biće mi zadovoljstvo da me ispravite i naučite me nečim novim.
Prvi zaključak do koga sam došao je da postoji razlika između načina na koji proizvođači i korisnici testiraju tačnost sata. Proizvođači će koristiti tajmograf da testiraju sat u punoj snazi (navijen do maksimuma da se tako izrazim), a korisnici imaju tendenciju da svoja opažanja prave na osnovu merenja (u 90% slučajeva u dužini od 24 sata), i to na način da će meriti preciznost na ruci a neki na osnovu satova koji će mirovati – biti odloženi. Takođe časovničari koriste tajmografe a korisnici razne mobilne aplikacije koje za reper imaju vreme atomskog sata itd. Ljudi su izgleda više svesni kako položaj sata / mehanizma utiče na tačnost nego na to kako rezerva snage utiče na isti. Proizvođači satova imaju mnogo prigovora da se njihovi satovi prerano zaustavljaju to jest ne dostižu deklarisanu autonomiju, ali u veoma velikom broju (čitaj u skoro svim slučajevima) sat je bio u redu to jest mehanizam je radio u okviru zacrtanih specifikacija (izjava nekih od časovničara na netu), a korisnik ga jednostavno nije navijao do kraja, ili se kretao nedovoljno da bi se sat u potpunosti sam navio na ruci. Ako ljudi precenjuju doprinos sopstvene aktivnosti automatskom navijanju, onda je razuman zaključak da će sat raditi sa manjom snagom od maksimalne navijenosti, da će biti manje tačan i na kraju kao rezultat svega toga imati i manju autonomiju od maksimalno deklarisane. I na kraju sve ovo gore navedeno dovodi do zaključka da su stvarna iskustva korisnika satova drugačija od profesionalnih uslova na osnovu kojih se izdaju specifikacije – analogija ove tvrdnje je naprimer fabrički deklarisana potrošnja goriva automobila i stvarna potrošnja prilikom realne vožnje (svedoci smo koliko velika odstupanja mogu biti).
Dalje, mora se obratiti pažnja na još jednu pojavu koja se malo ređe spominje ali itekako ima uticaj na tačnost satova. Izohronizam (efekat gubitka tačnosti kao rezultat gubljenja snage sata) – uopšte nije isto da li se vreme meri na osnovu 100% navijenog sata ili na osnovu 1/2 rezerve snage - 24-satni rezultati su po pravilu drugačiji i postoje značajna odstupanja po pitanju tačnosti sata. Kada neko gleda na tačnost tokom perioda od 24 sata, mora se uzeti u obzir i nekoliko različitih činjenica - da li je sat ručno navijen pre nego što se odloži tokom noći, ili npr. da li je sat „napunjen“ posle samo jednog dana nošenja? (ovo za puno punjenje snage sata posle samo jednog dana nošenja je čini mi se široko rasprostranjena pretpostavka a nije tačna - uglavnom). Razlika u performansama tokom 8 sati pri punoj snazi i 8 sati pri maloj snazi mogla bi biti ogromna.
Malo o Miyoti 9015 i odnosu na ostale mehanizme.
Jedan od članova na WUSu je upoređivao odnos potrebnog broja okreta krunice sa brojem rotacija rotora a sve u cilju pune navijenosti sata. Za ručno navijanje, 25-40 puta pune rotacija krunice (u zavisnosti od mehanizma) će dovesti do maksimalnog punjenja rezerve (u zavisnosti od kretanja), ali to automatski i znači više od 1000 okretaja rotora (prvenstveno mislim na Etine mehanizme). Miyoti 9015 treba još više okretaja rotora - 1200. Pošto je u svom pravcu navijanja jednosmeran, kod Miyote pretpostavimo da svako „ljuljanje“ naše ruke dodaje 1/3 rotacije - potrebno je da zamahnemo rukom skoro 4.000 puta dnevno da bi došli do pune navijenosti. Ako ne napravimo minimum 3000 koraka u jednom danu, verovatno je da naš sat neće biti u punoj navijenosti kada ga skinemo. Međutim iskustvo proizvođača satova / časovničara sa Miyotom je sjajno. Ono što je spomenuti član WUSa (RatFace mu je nick na WUS-u ako nekoga zanima) je da je izmerio efekat izohronizma na 9015 i usporedio ga sa švajcarskim mehanizmima. Kada Švajcarci urade COSC testiranje, oni testiraju varijacije dnevne stope odstupanja pri različitim pozicijama. Testiraju se pri punoj snazi navijenosti u roku od 24 sata, nakon čega se postupak ponavlja (navijanje do pune snage, novih 24 sata itd). Testiranja se ne rade kada sat ima manje od 1/2 snage. Ovo iz razloga što se podrazumeva da će posle 24 sata čak i najtačniji mehanizam izgubiti tačnost i napustiti zapisanu specifikaciju. Međutim pokazalo se da je Miyota 9015 izuzetno otporna na promene položaja držanja i izohronizam. Može se desiti da 9015 radi na +/- 15 sekundi / danu, ali je više nego verovatno da će se kretati na taj način bez obzira na poziciju, i bez obzira da li se meri pri punoj navijenosti ili skoro bez ikakve snage. Dok standardni ETA / Sellita mehanizmi rade tačnije pri punoj snazi, kasnije kada satovi nisu napunjeni do kraja imaju mnogo više promene tačnosti u zavisnosti od varijacije položaja,kao i od njihove trenutne snage. Logično je zaključiti da jednosmerno navijanje 9015, pogotovo kada se kombinuje sa višim odnosom automatskog navijanja (potrebno je više rotacije rotora od švajcarskog mehanizma), učiniti manje efikasnim automatskim navijanjem, ali većina časovničara / proizvođača je došla do suprotnog zaključka. Možda se rotor koji se slobodnije okreće pretvara u efikasnije automatsko navijanje (pretpostavka Docvail-a (njegov nick na WUSu) - vlasnika NTH mikro brenda) . Imali smo mnogo više ljudi (nastavlja Docvail svoju konstataciju) koji su imali reklamaciju / pitanja za rezerve snage sa švajcarskim mehanizmima nego što smo imali sa 9015.
By the way, evo da prikažem specifikacije za neke od mehanizama i poređenja odstupanja pri punoj navijenosti, promeni položaja i postojanje izohronosti (manje od ½ navijenosti) a na osnovu merenja već spomenutog vlasnika NTH a za mehanizme koje je koristio u svojim satovima:
STP1-11 - Prosečna deklarisano odstupanje od +/- 15 sekundi / dan, testirana pri punoj snazi (25 kompletnih rotacija krunica, ili 50 polu-okreta krunicom), mereno u 5 pozicija. Varijacije usled promene položaja iznosi +/- 20 s a varijacije zbog čistog gubitka snage ispod ½ snage iznose do +/- 25 s
Miyota 9015 - prosečna dnevno odstupanje od -10 do +30 sekundi / dan, pri punoj snazi (40 kompletnih rotacija krune, ili 80 polu-okreta), zbog razlike u položaju 30 s / dan , i 25-30 sekundi / dan - razlika zbog izohromizma (gubitak tačnosti na manje od 1/2 pune snage).
Seiko NH35 - Prosječno od -25 do +35 sekundi / dan, 55 potpunih rotacija krune, ili 110 polu-okreta, mereno u 3 pozicije, do 60 sekundi / dan razlike u položaju i 20-40s zbog izohromizma.
napomena: Docvail nije ovako precizno merio Etine mehanizme ali iz iskustva, njihova odstupanja zbog promene položaja i izohromizma su daleko veća ali je njihova tačnost (kada se regulišu u „fullu“ npr. u slučaju top grade-a i sa punom rezervom snage) veća od ovde spomenutih mehanizama.
Zašto sve ovo prethodno navedeno ima važnost? Zato što je iskustvo u stvarnom svetu važnije, i može biti veoma različito od onoga što proizvođači vide na vremenskom tajmografu to jest onoga što se stavlja i naglašava kao specifikacija. Takođe može se reći da je Miyota koja radi +/- 15 sekundi / dan i koja drži to odstupanje bez obzira na poziciju, pa čak i na maloj snazi , veoma efikasan automatski mehanizam i ima prednost u odnosu na onaj koji ima niži nivo okretanja rotora (ali je tačniji – u uslovima potpune ili bolje podešenosti) pri punoj snazi, ali takođe ima više odstupanja od promena pozicije i gubitka snage – lično ga smatram manje efikasnim automatskim mehanizmom. Znači, može se desiti da deklarisanih +/- 10 sekundi / dan u stvari bude jednako +/- 20 sekundi tokom 24 sata (u zavisnosti od prethodno nabrojanih parametara). Smatram da poziciona stabilnost i otpornost na izohronizam predstavlja veoma značajan aspekt tačnosti sata i ima veoma veliki uticaj u stvarnom svetu u kome je činjenično stanje da satovi nisu navijeni do kraja, da se često menja položaj nošenja satova (u kombinaciji sa odmaranjem sata) itd.
Veliki broj automatskih mehanizama može da se podesi da radi u okviru COSC specifikacije. Npr. jedan korisnik kaže da podešavanje 9015 da radi u okviru COSC specifikacija košta 200 usd i da se može bez problema uraditi to. U poređenju sa onim koliko košta da kupite sat sa COSC mehanizmom to i nije preterano skupo (pogotovo ako uzmemo u obzir sate i sate podešavanja koje časovničar mora da uloži a koji su potrebni za kompletno podešavanje). Ali u poređenju sa satom od 350 -700 usd koliko otprilike košta 9015, mnogi ljudi će se složiti da je to jako skupo. Zato i mikro proizvođači satova vole 9015. Direktno iz kutije, on je već podešen na 4 (od 6) pozicija, i od onoga što smo videli, veoma je otporan i na promene položaja i izohronizam. To znači da postoji velika verovatnoća da će sat nastaviti da se kreće unutar specifikacija sve do mrtve tačke, to jest totalnog gubitka snage. Neki će raditi bolje, čak i unutar COSC-ovih specifikacija, ali generalno proizvođači satova sa Miyotinim mehanizmom nisu zabrinuti zbog pritužbi u pogledu točnosti kod japanskih mehanizama, kao što su mikro proizvođači koji koriste standarda 2824-2 ili SV200, koji su podešeni samo na 2 pozicije, i podložniji na promene položaja, izohronizam i šokove. Kod njih postoji potreba podešavanja pre slanja satova a i to nije garancija totalne tačnosti zbog razloga koji su navedeni ovde.
Pozdrav, očekujem vaše mišljenje i sugestije....
Odgovor sa citatom
Nešoni kaže:
Bookmarks sajtovi