Registracija
Help
48Likes
LinkBack URL
About LinkBacks
Ženevski žig i COSC - dve oznake koje će nestati
Ženevski žig i COSC – dve oznake koje će nestati
Ženevski žig (Poinçon de Genève) i COSC (Contrôle Officiel Suisse des Chronomètres) jesu dva sertifikata koja se koriste u industriji satova, a koja se danas pokazuju kao zastarela.
Počnimo sa najpoznatijim i najčešće korišćenim: COSC.
Test podrazumeva merenja performansi mehanizma tokom 16 dana (po drugim izvorima 15, prim. prev.), u 5 različitih položaja. Testiranje obuhvata praćenje tačnosti mehanizma, pri čemu je dozvoljena tolerancija od -4 do +6 sec. dnevno. Može se diskutovati o tome da li su ta odstupanja velika, prevelika, normalna ili beznačajna, ali su to obično beskrajne i uzaludne diskusije.
Već čujem kako pitate: „Zašto bi, do đavola, COSC sertifikat sada bio zastareo?“ Pa, mnogo je razloga. Prvo, niko, zapravo, ne kupuje mehanički sat zbog preciznosti, naročito u cenovnom rangu gde se COSC pojavljuje. Podsetimo, COSC godišnje dodeli oko milion sertifikata, što je, ugrubo, samo 3% od ukupnog broja proizvedenih satova u Švajcarskoj. Prvi klijenti COSC-a bili su Rolex, a zatim Omega i Breitling – zanimljivo, jer svaki od ovih brendova ima po jednog predstavnika u Direktorskom kolegijumu COSC-a (ukupno ih je 8) – a kladim se u Grčki nacionalni dug da niko ne kupuje ove satove isključivo zbog njihove navodne tačnosti.
Drugo, COSC je, praktično, naslednik mnogih privatnih laboratorija koje postoje još od 19. veka (sam COSC je osnovan 1973), a kao baštinik njihove tradicije nasledio je i slabosti svojih predaka. Pre svega, to je činjenica da COSC testira mehanizme, a ne satove, i da mehanizam mora imati sekundaru da bi se testiranje sprovelo.
Razmotrimo prvu stavku (onu glavnu): COSC testira mehanizme van kućišta. Nekoliko primedbi:
- Šta će se desiti sa mehanizmom kada se stavi u kućište, ne uzima se u obzir. Smeštanje mehanizma u kućište je osetljiva operacija koja zahteva pritisak na mehanizam kako bi on dobro „legao“ u kućište, koje je i napravljeno da spreči mehanizam da „mrda“. Jasno, smeštanje mehanizma u kućište menja funkcionalnost mehanizma.
- COSC sertifikat sadrži redni broj, ali ne i datum (zapravo, datum je zapisan na drugom papiru, na kome se nalaze i rezultati testova, a koje brižljivo čuva – proizvodjač). Ko vam garantuje da vaš mehanizam nije proveo možda i nekoliko meseci ili godina čekajući na svoj brojčanik ili kućište...?
- Budući da mehanizam nije zaštićen kućištem, izložen je spoljnjim uticajima (prašina, vlaga), što svakako ne doprinosi njegovom dobrom radu. To znači da se mehanizam, kada bude vraćen sa testa proizvođaču, mora očistiti. A da bi se očistio, mora se rastaviti, što čini COSC sertifikat beznačajnim!
Mislim da naslućujete poentu. Zastareo! Beskoristan! Običan marketinški trik!
Sekundara, koja je neophodna za sprovođenje testova, diskvalifikuje one satove koji je nemaju. AP Royal Oak Jumbo, na primer, nema sekundaru i zato ne može biti podvrgnut testiranju.
Sva ova pitanja bila su razlog da neki od velikih brendova ne priznaju COSC i da naprave sopstvene testove. To su uradili Patek Philippe, Audemars Piguet, VC, JLC... Ove manufakture ne koriste COSC, a njihovi satovi nisu manje tačni od satova drugih proizvođača koji ga koriste.
Kao zaključak, mogli bismo reći da je tačnost ono što je gotovo uništilo industriju satova u Švajcarskoj sedamdesetih godina prošlog veka, kada je pojava kvarcnih satova dovela švajcarsko viđenje tačnosti u nezavidnu situaciju. Izgleda da su Švajcarci naučili lekciju, pa danas više niko ne govori o tačnosti. Shvatili su da tome niko ne pridaje važnost, a onaj ko to čini, sigurno neće razmišljati o kupovini mehaničkog sata. Mehanički sat je pitanje emocija, a ne tačnosti. Ovo je razlog koji će dovesti do nestajanja COSC-a u sadašnjem obliku, osim ako proizvođači i dalje budu želeli da plaćaju oko 10 CHF ni za šta (1).
Pogledajmo sada drugu ugroženu vrstu: Ženevski žig (Poinçon de Genève)
Ovaj žig je osmišljen 1886. godine, u vidu zakona koji su donele ženevske vlasti. Njegova svrha bila je definisanje standarda visokog časovničarstva u Švajcarskoj. A, zapravo, njegov pravi cilj bio je da zaštiti ženevske brendove od konkurencije iz Vauda ili Neuchatela. Zašto, pitate se? Surova istina glasi da su mnogi mali proizvođači i prodavci satova krajem 19. veka naručivali satove iz Vauda i Neuchatela i na brojčanike stavljali svoja imena jer su kupci konstatovali da su ti satovi često bili kvalitetniji od onih proizvedenih u Ženevi.
Dakle, ova oznaka je više zakon koji je štitio lokalne proizvođače nego vid standardizacije u časovničarskoj industriji. Tako gledajući, tačno je da su uslovi propisani za dobijanje Ženevskg žiga bili reper za visoko časovničarstvo, ali ga prvi uslov – da priznaje samo proizvođače registrovane u Ženevskom kantonu – čini prevaziđenim.
Druga važna stavka jeste činjenica da je Žig sve, samo ne kontrola preciznosti, budući da procedura izgleda ovako: proizvođač predaje JEDAN mehanizam da bi se overili svi slični mehanizmi, dok na proizvođaču ostaje odgovornost da kontroliše primenu pravila. Wow! Kao da ste svakom fudbaleru dopustili da tokom utakmice bude sam sebi sudija!
Činjenicu da je Ženeva želela da 1886. godine zaštiti svoje proizvođače satova teško je komentarisati iz današnje perspektive. Ovaj zakon promenjen je 2009. godine (2), ali je geografsko ograničenje još aktuelno. Ono je uzrokovalo da, npr., Patek Philippe uvede sopstveni žig, nešto što se zaista retko viđa u bilo kojoj industrijskoj grani. Ali, na ovo ćemo se vratiti kasnije.
Oznaka kvaliteta je ubedljiva ako je dodeljuje nezavisan autoritet svim potencijalnim kandidatima, i bez obzira na njihovo poreklo. I, takođe, ako je kontroliše isti taj autoritet, a ne onaj koji bi trebalo da bude kontrolisan!
Pogledajmo sada situaciju izbliza. Patek Philippe je morao da prestane da koristi Ženevski žig zato što ima dve radionice u kantonima Vaud i Neuchatel, u Le Brassusu i La Chaux-de-Fondsu, budući da se u ovim gradićima mogu naći najbolje obučeni majstori, kojih, opet, nema tako mnogo u Ženevi. Istini za volju, mnoge komplikacije, poput turbijona i/ili minutnog ponavljača ženevskih brendova proizvode se u njihovim radionicama izvan Ženeve!
Ovde je, na primer, Patek imao dvostruki problem: prvi problem je bio uslov da mehanizam mora biti sklopljen i smesten u kućište u Ženevi; drugi problem se ticao ponosa njegovih najboljih časovničara: da bi se ispoštovali uslovi za dobijanje Žiga, potpuno beskorisnog u Vaudu i Neuchatelu, njihov naporan rad trebalo je da završi neko drugi u Ženevi, a to je bilo, pa, najblaže rečeno, vrlo loše primljeno. Tako je Patek morao da odustane od Ženevskog žiga.
Ali, poći, a nemati odredište nije moguće; nije bilo moguće ni prihvatiti uslove Fleurier Quality Foundation, budući da je i to još jedna geografski uslovljena etiketa (3). Jedino rešenje bilo je, dakle, stvoriti sopstveni žig, Patek Philippe žig. Prilično arogantno, ali je uspelo! Naravno, bilo je nemoguće kopirati Ženevski žig, pa je Patek izmislio sopstveni. Dodali su uslugu servisa i tzv. „habillage“ (kriterijum koji se odnosi na sve „spoljašnje“, vidljive delove sata: kućište, brojčanik, kazaljke, krunicu, kaiš, koji treba da prate i odslikavaju savršenstvo izrade unutrašnjosti sata, tj. mehanizma) na listu standarda koji se odnose na sam mehanizam, a koji su vrlo slični onima propisanim Ženevskim žigom. Drugim rečima, Patek je nastupio vrlo ozbiljno, naglasivši da njegov žig ide korak dalje od standarda Ženevskog žiga, budući da se ne ograničava samo na mehanizam. Ne želimo da kritikujemo Patek, ostavljen je bez izbora. Istina, mogli su i odustati od bilo kakvog žiga, poput AP ili Bregueta (da ne pominjemo Greubel Forsey, Philippe Dufour, Romain Gauthier, DeBethune, Haldimann...), ali bi to verovatno izazvalo više pitanja nego kreiranje sopstvene oznake kvaliteta.
Ova pitanja jasno pokazuju ograničenja Ženevskog žiga, a na švajcarskim vlastima ili FHS (Fédération de l’industrie Horlogère Suisse) je da hitno predlože žig koji se ne bi služio ovakvim trikovima; švajcarskoj časovničarskoj industriji potrebna su jasna pravila kako bi se zaštitla od najvećeg neprijatelja – sebe same.
Izvor: TWE, Geneva Seal and COSC, two labels that will disappear. | TWE's blog
Preuzeto, prevedno i objavljeno uz saglasnost i dozvolu autora.
___
Komentari, tj. prim. prev.:
(1) Sudeći po raznim dostupnim izvorima, ova cifra je sigurno znatno veća, a zavisi od vrste mehanizma i količine koja se testira.
(2) Istina, neki važni kriterijumi su ponovo revidirani 2011. godine. (prema Ženevski žig – važnost detalja)
(3) Ovo i jeste i nije tačno, jer je FQF sertifikat i zamišljen tako da (bar delimično) prevaziđe nedostatke i ograničenja Ženevskog žiga. Ovaj sertifikat je ocena kvaliteta ukupnih tehničkih i estetskih kvaliteta sata i može ga dobiti bilo koji proizvođač iz Švajcarske, ali i Evrope. S druge strane, međutim, on se definiše i doživljava kao naslednik časovničarske tradicije iz regije Val-de-Travers, a za njegovo dobijanje potreban je i COSC sertifikat.
jole777 kaže:
Odgovor sa citatom
(i ne samo nasim), pa sam mislio da nije lose dopuniti arhivu i jednim ovako lepo srocenim pogledom iz druge perspektive, sa kojim tesko da cemo se upoznati na sajtovima proizvodjaca 
Bookmarks sajtovi