Najbliže od svih sam stavu kolege vukasa, jednostavno stoga što razvoj kvarcnih mehanizama, pa i elektromehaničkih hibrida spring drive u odnosu na mehaniku, smatram samo pitanjem tehnoloških smena generacija, kojih će u budućnosti biti još, i to ko zna kakvih.
E, upravo stoga uvodim u priču jednu interesantnu naučno fantastičnu i futurističku pretpostavku: zamislimo da čovek budućnosti, savladavši neka od sopstvenih ograničenja i proširivši time upotrebne kapacitete mozga, ovlada moćima korišćenja pulsacija samog univerzuma, (samo jedna u nizu ideja ogromne Tesline naučne ostavštine), i time potpuno uskladi unutrašnji psihobiološki časovnik sa oscilovanjem samog univerzuma. Pitanje za vas: da li će tada, kada na jednu potpuno drugu ravan, danas nezamislivu, postavi pojam vremena, imati uopšte potrebu da poseduje časovnik u današnjoj formi, osim kao primerak u kolekciji?
Pošto su narav i priroda čoveka nepromenjivi, i tada će biti ljudi koji će se smejati nama što smo nosili nekakvu gvožđuriju na rukama, ali će biti i onih koji će se diviti inženjerskom dometu i znati da cene neprolaznu lepotu jednog Blancpain Villeret Squelette, Vacheron Constantin Patrimony Traditionnelle, NIGHTHAWK-a...i ostalih.
Za druge ne znam, ali sam siguran da će i tada postojati klubovi ljubitelja crnog i oranž monstera...
Bookmarks sajtovi