Pozdrav veliki!! Zanima me da li se isti Nivo mehanizama ugradjuje u Hamilton i u Longines modele (Elabore), ili u Longines ide nivo vise?
Pozdrav veliki!! Zanima me da li se isti Nivo mehanizama ugradjuje u Hamilton i u Longines modele (Elabore), ili u Longines ide nivo vise?
Generalno rečeno - DA. Longines je na višem nivou ali je slika sada drastično drugačija nego pre 10 - 20 godina, kada je za temelj služila osnovna ETA, koja se ugrađivala sa različitim gradacijama u određene brendove.
Sada je i osnova različita. Naravno, za potpunu sliku je potrebno ići od linije do linije svakog brenda ali se u najvećem delu portfolia oba brenda može podvući jasna crta.
Hamilton u najvećem delu za osnovu koristi H10 i H30 kalibre, čiju temeljnu osnovu predstavlja ETA 2824-2 i njen derivat ETA 2836-2.
H10 i H31 su powermatici izvedeni iz navednih ETA, sa frekvencijom 3Hz i rezervom snage 80 sati. U nekom gruboj klasifikaciji možemo konstatovati da se radi o Standard Grade ETA kalibara.
Uzmimo osnovni Longinesov kalibar, koji je u zadnjih 5 godina preuzeo glavnu ulogu u ponudi brenda. L888 - u svom temelju, to je ETA 2892-A2, koja uopšte ne postoji u osnovnom Standard stepenu, nego počinje sa Elabore gradacijom. Radi na frekvenciji za koju je ETA izračunala, da je daleko najidealnija za ovu vrsta mehanizama (3,5 Hz), pa se zato proširila i na luksuzni i ultraluskuzni razred Swatch grupacije (Omegu i Breguet). Zbog nešto veće frekvencije dostiže 8 sati manje rezerve snage od Powermatica ali zato još uvek odličnih 72 sata. Samo da napomenem, da se idealna frekvencija odnosi na ETA 2892-A2 sa silicijumovom spiralom a ona u L888 počinje sa verzijom L888.4. U entry razredu Longinesa ćemo naći osnovnu verziju L888, što znači bez silicijuma ali pošto se radi o eksluzivnom kalibru koja ETA pravi za Longines (i Rado), naravno da su ostali na pomenutoj frekvenciji. Osim toga, planiraju da polako tu bolju verziju spirale prošire na ceo razred L888 kalibra.
Sa druge strane u Hamilton Intra Maticu ćemo naći klasičan ETA 2892-A2 u svom osnovnom Elabore stepenu ali i sa klasičnom frekvencijom od 4Hz pa zato i sa rezervom snage od samo 42 sata. Ipak, taj kalibar u Intra-maticu nije ništa slabiji od L888 u Longinesu. Zato sam napisao, da bi dobili potpunu sliku, potrebno je što više sagledivanja cele ponude oba brenda.
Ali već činjenica, da je Swatch grupacija odlučila da iz Longinesa kao osnovni kalibar ukloni ETA 2824-2 (L633) i u entry level pređe na sofisticiraniji (znatno tanji) ETA 2892-A2, dovoljno svedoči, da je Longines kao brend znatno više pozicioniran od Hamiltona.
Slično je i hronografskom razredu oba brenda. Dok ćemo u Hamiltonu u najvećoj meri naići na H21 i H31, koji su derivati ETA Valjouxa 7750 i 7753, bez silicijum spirale (ovde samo da dodam, da se u zadnje vreme pojavljuje H21 i sa tim elementom), ovaj elemenat kod Longinesa je već skoro deo standardne opreme. Dok su Hamiltonovi hronografi odlične mašine sa Valjoux zaostavštinom (cam struktura i horizontalno kvačilo) u Longines hronografima sve više susrećemo Valgranges ekskluzivne kalibre, koja ETA za njih izrađuje sa column wheelom i vertikalnim kvačilom). To je takođe značajna razlika u korist Longinesa.
Dok su kod Hamiltona hronometarski kalibri izuzetak, Longines tržište sve više opskrbljuje sa najvišim stepenom gradacije. Jednostavno, Swatch grupacija mora da se sa Longinesom kvalitetno približi Tag Heueru, Tudoru i entry level Breitlingu iako ova tri brenda zajedno jedva da prodaju nešto više od polovine Longinesove godišnje realizacije.
Kao što se može videti, Hamilton (zahvaljujući Powermaticu) i Longines su vremenom znatno napredovali, ali hierarhija unutar grupacije ostaje nepormenjena.
Početak predstavljaju Tissot i Certina u kojima možemo naći Powermatice sa plastičnim ankerom, nivo iznad su Hamilton i Mido bez plastike u sebi, gde je Mido ipak nešto više pozicioniran, jer mu ponudu čini uočljiv udeo COSC hronometara, dok se prelazak u srednji razred vrši preko Rado i Longinesa. Longines je u zadnjim godinama drastično odskočio od Rado, pa ga čak možemo svrstati i u vlastitu kategoriju, gde u svom vrhu ponude, jedini predstavlja ulazak u entry luksuzan razred Swatch grupacije.
Pravi odgovor bi bio, da se sada za razilku od prošlosti, kada su se u Hamilton i Longines ugrađivali isti kalibri sa različitim stepenom gradacije sada ugrađuju različiti kalibri ali je kvalitetna razlika još uvek i sve značajnije na strani Longinesa.
Poslednja ispravka: Haifisch23 (2.2.2024. u 16:44)
Hvala puno na detaljnom odgovoru Haifisch!!!Kao sto sam i mislio ipak Longines ugradjuje malo bolje mehanizme.
Ako ime je zadatak da se priblize Tag-u milsim da su uspeli u tome i cenovno i tim kakve mehanizme ugraduju tj kakve su poceli ugradjivati.
Realno i strogo tehnički gledano, u globalu Longines je po kriterijumu kvaliteta u ovom trenutku prilično ispred Tag Heuera. Posebno ako uzmemo u razmatranje nehronografski sektor oba brenda. Dok se ovde Tag Heuer oslanja uglavnom na Sellitu, bez prisustva silicijum spirale sa tek tu i tamo ponekim COSC hronometrom, Longines je za primetno nižu cenu prepun zvaničnih silicijumskih hronometara, koji u svom cenovnom razredu nude daleko najbolji odnos cena - kvalitet.
Slika je drugačija kada se pogleda sektor mehaničkih hronografa, gde je Tag Heuer još uvek kralj Swiss industrije i to je moramo priznati, oduvek i bio. Čak je i uspeh Daytone u '60 godinama prošlog veka temeljio na činjenici da je po dizajnu bila vrlo slična Autaviji.
I (Tag) Heuer je postao i ostao sinonim za mehaničke hronografe. Čak mu i kupovina i nesrećno predstavljanje Seikovog 6S78 kao potpuni In House produkt pre 13 godina nije nimalo štetila, da bi 2017 godine sa potpuno vlastitim TH 02 reputaciju podigao do maksimuma.
Pošto brend ne čini samo sadašnje vreme, na slavu Taga najviše utiče popularnost vintage modela. Kada su cene vintage Daytona postale nedostižne za 99 % posto kolekcionara, nisu se automatski preusmerili na logičan odabir u vidu Pateka, Vacherona i Audemarsa, nego na Heuer.
Tako je na primer model Autavia 3446 Indy, 2016 godine dostigla cenu od 199.500 $ a nekoliko meseci kasnije Autavia 2446 All Lume fantastičnih 220.000 $. U razdoblju od 2008 do 2017 godine su se cene Heuer vintage hronografa u dobrom stanju povećale za 10 puta i na aukcijama bez problema postizale cene izemđu 50.000 $ i 80.000$. Svemu tome je doprinela istorija, odvažnost i sreća u odlukama, koje je sprovodio Jack Heuer. Od famoznog udruživanja sa Leonidasom, gde je Heuer prosto progutao ovog stručnjaka za izradu hronografa, pa do toga, da je model Monaco postigao status legende, jer ga je Jack Heuer lično stavio na ruku Steve McQueena za potrebe filma Le Mans, jer se u te dve godine otkako je bio lansiran, zbog neobičnog oblika (kvadrat kućišta) katastrofalno slabo prodavao.
Jack Heuer je imao izvanredan smisao za okolinu oko sebe. Još kao dete je čuo jadanje svog oca, koji se suprugi žalio, kako bi mu hronograf sa indikatorom mesečevih faza u povezanosti sa plimom i osekom, bila od izuzetne koristi jer su pečurke u obližnjoj šumi najbolje rasle kada se mesec punio, pa je u posetu doveo svog profesora fizike dr. Heinza Schilta - i tako je nastao Mareograph.
Današnji Tag Heuer učvršćuje status vodećeg proizvođača hronografa sa izvnarednim odabirom reizdanja i novih modela, koji po redu predstavljaju potpune komercijalne hitove. Taj osećaj je čak i nakon Jack Heuera ostao u DNK ovog brenda. Ako tome dodamo i odlične investicije u izgradnju vlastitih kućišta i brojčanika, čime sve više postaje vertikalno integrisani horološki subjekat, ne možemo im zameriti čak i nešto više cenovno pozicioniranje nehrnografskih modela, koji to realno i ne zaslužuju.
Ali sa druge strane, naterali su Swatch Grupaciju, da Longinesu sve više otvaraju vrata i polako ga vraćaju na pozicije pre razdoblja kvarčne krize.
Kad sam ovo pricao nekim prijateljima gledali me u čudu, usudio bih se da kazem i da je Longines HC zbog mehanizma ispred Oris Aqiusa, onog sa selitom, iako je ruku na srce dosta kvalitetnije uradjeno kuciste, narocito narukvica.
Da, to sigurno važi za nehronografsku sekciju oba brenda, dok je kod hronografa Tag Heuer sa 02 ipak "jači" od Longinesa.
Za razliku od Sellite, L888 je sada kao osnovni kalibar brenda opremljen sa sistemom regulacije poznat pod nazivom balans sa slobodnim oprugama, koji je napredniji sistem od klasičnog Etachrona na Selliti, pa čak i od klasičnog ETA 2892-A2, koji upotrebljava takođe Etachron, što je logično, jer ga je 1976 godine patentirala ETA. O tome sam nešto već pisao u temi Moja kolekcija ali na kratko:
Etachron - Balansna opruga ide između dva klina da bi podesila dužinu opruge pomeranjem regulatora u pravcu plus (+) ili minus (-). Ovo je jeftin i izuzetno uobičajen metod regulisanja proizvodnje satova. Međutim, utiče na izohronizam balansne opruge. Stopa se takođe menja kada je sat u različitim položajima.
Suprotno, balans sa slobodnim oprugama ima zavrtnje pričvršćene za ivicu balansnog točka. Masa šrafova i način na koji su zategnuti ili otpušteni utiču na inerciju nemirnice. Masa šrafova i položaj se koriste za regulisanje brzine.
Ovo je dugotrajniji i veštiji način regulacije, i ako je pravilno urađen, daleko tačniji, što znači da iziskuje dodatno usavršavanje časovničara kao i posebno oruđe, koje nije dostupno na širokom tržištu, pa je reč o zatvorenom sistemu servisiranja.
Ovaj sistem upotrebljavaju i Powermatic kalibri, koje koriste Tissot, Certina, Hamilton, Mido i Rado, pa zato predstavljaju dodatnu prednost u odnosu na ostalu konkurenciju.
O kvaliteti sistema svedoči činjenica, da ga je u ručne satove Patek Philippe uveo već davne 1952 godine i poznat je pod naziovm Gyromax, Rolex ga je uveo 1955 godine pod nazivom Microstella a danas ga koriste mnogi nezavisni vrhunski časovničari pa čak i sam Phillipe Dufour. Npr. Grand Seiko ga je uveo tek 2020 godine u novoj generaciji kalibara 9SA5.
Balans sa slobodnim oprugama omogućava dugovečnu stabilnost i preciznost mehanizama, a kada se mehanizam opremi sa silicijumovom spiralom, onda je to sve takoreći zabetonirano.
Sve ovo je uticalo, da je Longines sa satovima na tržištu od 1.1.2021 prešao iz garancijskog roka od 24 meseci na 60 meseci. Nikada ne smemo zaboraviti da iza Longinesa stoji ETA i mada se to meni kao ljubitelju ne sviđa previše, nema bolje garancije u segmentu masovne proizvodnje, kada su sastavljači satova u pitanju. Da, to mu svakako predstavlja prednost u odnosu na pomenuti Oris ili nehronografski Tag.
Ali, da ne budem krivičan prema Tagu. I ovde se stvari drastično pomeraju na bolje. Prvi zadatak Carole Forstier Kasepi nakon prelaska iz Cartiera u Tag Heuer i preuzimanja mesta direktora Razvoja firme je bila stvaranje High Grade mehanizma sa 3 kazaljke. Dama, koja je kreirala čuveni Astrotourbillon, kao i Cartierov workhorse kalibar 1904 (kojeg je preuzeo Vacheron Constantin za liniju Fifty Six) je u suradnji sa Sellitom stvorila Tag Heuer TH 31-00, koji radi na frekvenci 4 Hz, rotor sa dvojnim kugličnim ležajevima, ima 80 sati rezerve snage i zvaničnu COSC specifikaciju. Proizvodi se u AMT s.a, posebnom, visokotehnološkom pogonu Sellite u Grangesu. Trenutno se može naći samo u najvišem razredu linije Aquaracer ali će se u bliskoj budućnosti proširiti i na ostale (običnije) modela brenda. Tag Heuer je došao do tačke, gde mora da konkuriše La Joux Perretu, Kenissiju i Conceptu, pa čak i razgorapađenom Longinesu i ovo je najbolji mogući način.
Poslednja ispravka: Haifisch23 (5.2.2024. u 12:43)
Koliko god da ima negativnih komentara na kvalitet (i nisku cijenu i pozicioniranje ) HC, u kalibru L633, mogu ponoviti moje zadovoljstvo sa satom koji je već proveo preko 2500 dana na ruci, u svim vremenskim uslovima, bez otvaranja mehanizma ili servisa, sa radom i rezervom približno kao prvog dana. Iako znam da mu je nomenklaturno vrijeme za servis, imam neki strah da nikad više neće biti isti nakon otvaranja…
Sent from my iPhone using Tapatalk
I ja sam prezadovoljan sa L633 kalibrom, uzivanje je gledati kako sekundara klizi, lepse nego L888.Sa rezervom snage nemam problem jer ga skidam samo pred spavanje.Iznenadjujuce je precizan, proveravao vise puta na mesecnom nivou, oko minut +/-
Poslednja ispravka: sasa14 (5.2.2024. u 18:17)
Verovatno grešim ali imam osećaj, kada sam u više navrata navodio, da je određeni model sata unapređen sa novim kalibrom, osetim neku vrstu povređenosti kod vlasnika satova sa prethodnom varijantom.
Nema nikakve potrebe za takvim osećanjima. Mehanički satovi nisu windowsi, gde je 15 godina stara verzija neupotrebljiva ili nekoliko godina stari smart satovi, gde je čitavi smisao postojanja upgrade na upgrade a downgradu je mesto u kanti za smeće.
Ne znam ko je kritikovao i negativno se odnosio prema L633, jer taj sigurno nema pojma o satovima ali svaki mehanički sat je odraz vremena u kojem je nastao i sa dolaskom nove garde, ne znači da je postao upitan smisao njegovog postojanja. Neo Vintage Daytona sa El Primerom je u mnoštvu primera skuplja od nove sa In House 4130, ne zato što je bolji mehanizam, jer to svakako nije, nego zato što je vrhunsko obavljala svoj zadatak u vremenu svog postojanja.
L888 je svakako značajno unapređenje u odnosu na L633 ali penzija nije uvek kraj, nego može i biti novi početak.
Naravno da je L888 unapređenje u odnosu na L633, u smislu preciznosti i rezervne snage,al mislim da je L633 robusniji i da se lakše navija. Intezivnim biciklarenjem sam mu odvalio i aluminijski prsten bazela, ali mehanizam je kao i prije 10god. Nemam iskustva sa L888, al posjedujem Longines sa L619. Teže se navija, treba mu više da bi se pokrenuo, i svaki đavo mu smeta. Kupio sam ga novog a išao je na servis posle 2 god i posle 5 god (u garantnom roku u Švajcarsku Longinesu).
Nego odoh u off, vratimo se Hamiltonu. Meni je pik njihov navijač, kakav je? Ustvari tražim klasičan nevijač, koja bi bila bolja alternativa iz srednje klase?
Poslednja ispravka: Baron (6.2.2024. u 19:32)
Bookmarks sajtovi