Hamilton, Mido ili Longines?

[Baron]

Imam utisak da pričate o borbi mehanike i kvarca, a ne uviđate da je kvarc u ozbiljnim problemima!
Pa koliko mladih sada želi da nosi kvarcni sat? Sve manje. Pametni satovi će ih pregaziti. Nasuprot tome, prodaja luksuznih mehaničkih satova je veća nego ikad.
Ponovo analogija sa HiFi- striming prijeti da potpuno ugasi digitalne nosače zvuka (cd, memorijske kartice i sl.) dok se vinil povampirio i skuplji nego ikad. Pa i Croatia rekords izdala reizdanje Paket aranžmana na vinilu

Послато са SM-G960F помоћу Тапатока

[boskom]

Imam utisak da pričate o borbi mehanike i kvarca, a ne uviđate da je kvarc u ozbiljnim problemima!
Pa koliko mladih sada želi da nosi kvarcni sat? Sve manje. Pametni satovi će ih pregaziti. Nasuprot tome, prodaja luksuznih mehaničkih satova je veća nego ikad.
Ponovo analogija sa HiFi- striming prijeti da potpuno ugasi digitalne nosače zvuka (cd, memorijske kartice i sl.) dok se vinil povampirio i skuplji nego ikad. Pa i Croatia rekords izdala reizdanje Paket aranžmana na vinilu

Послато са SM-G960F помоћу Тапатока

[don Alberto]

Ha,ha,ha,večita borba između vinildżija i ostalih,ha,ha,ha. Ja npr.više volim CD da puštam,jer sam se smorio još davnih dana sa gramofonom. Jeste da je to stvarno poseban zapis sa kvalitetnim dubokim bassom,koji uzgred oboźavam,ali evo sa godinama mi se menja i percepcija zvuka,tako da sam jedno vreme slušao samo kasete,na kojima je bass baš onako masan,pun,a zadnju deceniju najviše slušam CD. Naravno,radio mi je uključen po ceo dan,a nekad i noć,koji sam intezivno počeo da slušam još kao tinejdżer. Puno zavisi od mnogo faktora,prostor u kome se sluša,izvor,transposrt,kablovi,żanr,...trenutno raspolożenje. Sve u svemu Hi-Fi oblast je skup sport,ali proizvodi bar meni veliku radost. Pozdravljam audiofile.

[don Alberto]

Da ne gušimo ovu temu mislim da je vreme da otvorimo naš Hi-Fi kutak.

[Haifisch23]

[QUOTE=Baron;290969]Imam utisak da pričate o borbi mehanike i kvarca, a ne uviđate da je kvarc u ozbiljnim problemima!
Pa koliko mladih sada želi da nosi kvarcni sat? Sve manje. Pametni satovi će ih pregaziti. Nasuprot tome, prodaja luksuznih mehaničkih satova je veća nego ikad.
Ponovo analogija sa HiFi- striming prijeti da potpuno ugasi digitalne nosače zvuka (cd, memorijske kartice i sl.) dok se vinil povampirio i skuplji nego ikad. Pa i Croatia rekords izdala reizdanje Paket aranžmana na vinilu




Sada, kada sam pročitao ovo o pametnim satovima setio sam se jedne zanimljive priče i o transformaciji mehaničara u elektroničara

Pam Koeslag, 42-godišnji holananđin je jedan od wunderkindera te malo poznate ali u modernom časovničarstvu zahvaljujući Christiaan Van Der Klaauwu i Gronfeldu, vrlo uticajne scene.
Nakon što je završio školovanje na časovničarskoj školi u Amsterdamu kao najbolji student generacije, nagrada je bila odlazak na specijalizaciju u Patek Philippe, koji mu je prepoznavši talenat vrlo brzo ponudio stalno zaposlenje. Ali njegov nemirni duh nije popustio pod težinom velikog imena, nego je na nekoj jednodnevnoj ekskurziji u Frederique Constantu i Alpini, koje su tada bračni par Stas postavljali na noge, na pitanje da li je neko od 15 talentiratnih časovničara spreman da im pomogne pri razvijanju vlastitih mehanizama, javio rečima "Do sada još nisam stvorio nijedan vlastiti mehanizam ali sam spreman da prihvatim izazov". Tako je postao prvi časovničar u tadašnjoj 10-članskoj ekipi Frederique Constanta. Nakon te 2003, svake godine je lansirao po jedan novi mehanizam, da bi došao do In House hronografa, torubillona, večitog kalendara pa do zadnjeg dela za FC a to je zaista impresivan Monolithic. Sve zajedno 30 vlastitih mehanizama i 10 patenata na njima. Kada je napustio Frederique Constant, ekipa časovničara je brojala 65 zaposlenih.

Pri kraju rada za FC je sa vlasnikom FC i Alpine ustanovio poznati studio Ateliers de Monaco, gde je sa satova od 30 hiljada eura preko vlastitio kreiranih Grand Tourbiollona Minute Repetitora, izrađivao remek dela sa 10 puta višom tržišnom cenom, koja su se odlično prodavala.

Prošle godine je ostvario mladalačke snove, postajući većinski vlasnik Christiaan Van Der Klaauwa.

Dok je radio za Frederique Constant, Peter Stas je odlučio da u portfolio preduzeća uvede i smart satove. Većina delova je ionako dolazila iz Silicujomove doline ali ih je bilo potrebno sastaviti, pa je pošao u potragu za formiranjem ekipe a pre sve nekoga, ko će sve to pravilno postaviti. Pam je ponovo video izazov i zabezeknutom Peteru potvrdio, da će on izraditi temelje za novi proizvod.
Kada su ga kasnije pitali, šta mu je bilo najteže. Rekao je, da taj osećaj, kada je sa navijača morao preći na lemilicu. Ali imao je veliki izazov oko čipa povezanog sa antenom. Sada se ne sećam najbolje, ali znam da se obratio za savet nekom tehničkom institutu gde je dobio objašnjenje da to Apple radi pomoću robota i da drugačije nije moguće.
Reći tako nešto nekome koji ugrađuje najfinije flying tourbillone...vratio se nazad u firmu, stavio čip pod mikroskop, izbrusio njegov gornji deo i ručno ga fiksirao tamo gde mora da bude.

Kada su ga pitali, šta je to što ga tako snažno drži u vezi sa mehaničkim satovima. Rekao je: "Citiraću Jean-Clauda Bivera: Mehanički sat je večnost uhvaćena u njegovom kućištu. Nijedan drugi to nije".

Da, sve više ljudi razume, da je mehanički sat rezultat istovremenog plesa i borbe sa zakonima fizike. I to poštuju i kao što su glavni inžinjeri Appla i Googla potvrdili vlasniku Pateka, Thierry Sternu: održava ih na zemlji.
Zato su su i sve više popularniji.

Uvek kada pratim statističke rezultate prodaje mehaničkih satova, najviše pažnje posvetim brendovima kao što su Tissot, Hamilton, Certina pa sve do Longinesa. Entry i početku luksuznog razreda, jer tu dobijem neku realnu sliku kakva je zaista snaga mehaničke grane časovničarstva. Naravno, tu uključujem i Seiko i Citizen. Zašto? Jer to je razred, gde kupac ima alternativu da posegne za kvarcem i elektornikom ali ipak se odlučuje za mehanički sat. Možda se varam, ali taj kupac vrlo dobro prepoznaje odnosno oseća princip rada mehaničkog sata i zato ga kupuje.
U luksuznom razredu je takođe slično ali tu je više uticaja snage brendova, gde određenu masu kupaca sa velikom kupnom moći više magnetizira naziv brenda nego sama srž proizvoda koji kupuje.
Na žalost entry i srednji razred je najviše izložen negativnim uticajima, kao što su ekonomske krize i uvek je u opasnosti da prvi padne.

Na sreću, sada ima mesta za sve. Mehanički satovi se prodaju nekoliko puta manje kao pre 50 i 70 godina ali je zato sada njihov, ako to mogu tako da nazovem, integritet jači nego ikada do sada.
A tome je najviše pridonela ta borba (koju često ističem), časovničara sekundu za sekundom, kroz svo ovo vreme postojanja.
Kada to ističem, ne radi se samo o toj fizičkoj jedinici merenja vremena, nego svega onoga što u pozadini stoji iza nje. Kvalitet materijala, izrade i konačne kontrole.
Razumem da mnogima dosađujem time ali kada dajemo savete, moramo se postaviti u ulogu onoga ko ih traži. To su najviše puta članovi, koji su na početku puta i koji prvi put kupuju "ozbiljniji" sat. Ovde je bilo konkretna trilema, kao i pitanje da li cena predstavnika po imenu najjačeg brenda zaista opravdava takvu razliku u cenovnoj vrednosti. Davaoci satova su obično oni koji imaju kolekcije ili im je preko ruku prošla masa satova pa se više ne opterećuju nekim osnovnim elementima časovničarstva. Odnosno kako je Boško naveo, pri izboru novog sata se sve više vodi emocijama nego tehničkim detaljima. Ali emocije sa takvom kilometražom su sasvim drugog karaktera nego nekoga koji je na početku puta.
Sa znanjem kojeg imamo, moramo ponuditi što širu slike a kupac će se ionako na kraju sam odlučiti.
Mogu da navedem, šta bih ja uradio u ovoj trilemi. Pre 20 godina bi bez ikakvog razmišljanja uzeo Longines HC. Danas ne bi. Ne bi uzeo ni Mido Chronometer, već bi se naoružao strpljenjem i nekakao stisnuo još 500 € i kupio Longines hronometar.
Ako ni zbog čega drugoga, da ga ne sakrivam ili pomalo sramežljivo izbegavam komparaciju sa jačim satom iz "nižeg" razreda, nego da mogu da ga ponosno isprsim pred velikima i izazvati ih: ajde momci da vas vidim

[boskom]

Sada, kada sam pročitao ovo o pametnim satovima setio sam se jedne zanimljive priče i o transformaciji mehaničara u elektroničara

Pam Koeslag, 42-godišnji holananđin je jedan od wunderkindera te malo poznate ali u modernom časovničarstvu zahvaljujući Christiaan Van Der Klaauwu i Gronfeldu, vrlo uticajne scene.
Nakon što je završio školovanje na časovničarskoj školi u Amsterdamu kao najbolji student generacije, nagrada je bila odlazak na specijalizaciju u Patek Philippe, koji mu je prepoznavši talenat vrlo brzo ponudio stalno zaposlenje. Ali njegov nemirni duh nije popustio pod težinom velikog imena, nego je na nekoj jednodnevnoj ekskurziji u Frederique Constantu i Alpini, koje su tada bračni par Stas postavljali na noge, na pitanje da li je neko od 15 talentiratnih časovničara spreman da im pomogne pri razvijanju vlastitih mehanizama, javio rečima "Do sada još nisam stvorio nijedan vlastiti mehanizam ali sam spreman da prihvatim izazov". Tako je postao prvi časovničar u tadašnjoj 10-članskoj ekipi Frederique Constanta. Nakon te 2003, svake godine je lansirao po jedan novi mehanizam, da bi došao do In House hronografa, torubillona, večitog kalendara pa do zadnjeg dela za FC a to je zaista impresivan Monolithic. Sve zajedno 30 vlastitih mehanizama i 10 patenata na njima. Kada je napustio Frederique Constant, ekipa časovničara je brojala 65 zaposlenih.

Pri kraju rada za FC je sa vlasnikom FC i Alpine ustanovio poznati studio Ateliers de Monaco, gde je sa satova od 30 hiljada eura preko vlastitio kreiranih Grand Tourbiollona Minute Repetitora, izrađivao remek dela sa 10 puta višom tržišnom cenom, koja su se odlično prodavala.

Prošle godine je ostvario mladalačke snove, postajući većinski vlasnik Christiaan Van Der Klaauwa.

Dok je radio za Frederique Constant, Peter Stas je odlučio da u portfolio preduzeća uvede i smart satove. Većina delova je ionako dolazila iz Silicujomove doline ali ih je bilo potrebno sastaviti, pa je pošao u potragu za formiranjem ekipe a pre sve nekoga, ko će sve to pravilno postaviti. Pam je ponovo video izazov i zabezeknutom Peteru potvrdio, da će on izraditi temelje za novi proizvod.
Kada su ga kasnije pitali, šta mu je bilo najteže. Rekao je, da taj osećaj, kada je sa navijača morao preći na lemilicu. Ali imao je veliki izazov oko čipa povezanog sa antenom. Sada se ne sećam najbolje, ali znam da se obratio za savet nekom tehničkom institutu gde je dobio objašnjenje da to Apple radi pomoću robota i da drugačije nije moguće.
Reći tako nešto nekome koji ugrađuje najfinije flying tourbillone...vratio se nazad u firmu, stavio čip pod mikroskop, izbrusio njegov gornji deo i ručno ga fiksirao tamo gde mora da bude.

Kada su ga pitali, šta je to što ga tako snažno drži u vezi sa mehaničkim satovima. Rekao je: "Citiraću Jean-Clauda Bivera: Mehanički sat je večnost uhvaćena u njegovom kućištu. Nijedan drugi to nije".

Da, sve više ljudi razume, da je mehanički sat rezultat istovremenog plesa i borbe sa zakonima fizike. I to poštuju i kao što su glavni inžinjeri Appla i Googla potvrdili vlasniku Pateka, Thierry Sternu: održava ih na zemlji.
Zato su su i sve više popularniji.

Uvek kada pratim statističke rezultate prodaje mehaničkih satova, najviše pažnje posvetim brendovima kao što su Tissot, Hamilton, Certina pa sve do Longinesa. Entry i početku luksuznog razreda, jer tu dobijem neku realnu sliku kakva je zaista snaga mehaničke grane časovničarstva. Naravno, tu uključujem i Seiko i Citizen. Zašto? Jer to je razred, gde kupac ima alternativu da posegne za kvarcem i elektornikom ali ipak se odlučuje za mehanički sat. Možda se varam, ali taj kupac vrlo dobro prepoznaje odnosno oseća princip rada mehaničkog sata i zato ga kupuje.
U luksuznom razredu je takođe slično ali tu je više uticaja snage brendova, gde određenu masu kupaca sa velikom kupnom moći više magnetizira naziv brenda nego sama srž proizvoda koji kupuje.
Na žalost entry i srednji razred je najviše izložen negativnim uticajima, kao što su ekonomske krize i uvek je u opasnosti da prvi padne.

Na sreću, sada ima mesta za sve. Mehanički satovi se prodaju nekoliko puta manje kao pre 50 i 70 godina ali je zato sada njihov, ako to mogu tako da nazovem, integritet jači nego ikada do sada.
A tome je najviše pridonela ta borba (koju često ističem), časovničara sekundu za sekundom, kroz svo ovo vreme postojanja.
Kada to ističem, ne radi se samo o toj fizičkoj jedinici merenja vremena, nego svega onoga što u pozadini stoji iza nje. Kvalitet materijala, izrade i konačne kontrole.
Razumem da mnogima dosađujem time ali kada dajemo savete, moramo se postaviti u ulogu onoga ko ih traži. To su najviše puta članovi, koji su na početku puta i koji prvi put kupuju "ozbiljniji" sat. Ovde je bilo konkretna trilema, kao i pitanje da li cena predstavnika po imenu najjačeg brenda zaista opravdava takvu razliku u cenovnoj vrednosti. Davaoci satova su obično oni koji imaju kolekcije ili im je preko ruku prošla masa satova pa se više ne opterećuju nekim osnovnim elementima časovničarstva. Odnosno kako je Boško naveo, pri izboru novog sata se sve više vodi emocijama nego tehničkim detaljima. Ali emocije sa takvom kilometražom su sasvim drugog karaktera nego nekoga koji je na početku puta.
Sa znanjem kojeg imamo, moramo ponuditi što širu slike a kupac će se ionako na kraju sam odlučiti.
Mogu da navedem, šta bih ja uradio u ovoj trilemi. Pre 20 godina bi bez ikakvog razmišljanja uzeo Longines HC. Danas ne bi. Ne bi uzeo ni Mido Chronometer, već bi se naoružao strpljenjem i nekakao stisnuo još 500 € i kupio Longines hronometar.
Ako ni zbog čega drugoga, da ga ne sakrivam ili pomalo sramežljivo izbegavam komparaciju sa jačim satom iz "nižeg" razreda, nego da mogu da ga ponosno isprsim pred velikima i izazvati ih: ajde momci da vas vidim

Mislim da pišeš o Pim Koeslagu, i ta priča je odlična! Monolithic Oscillator je tek posebna tema i zaslužuje svoj thread!

Inače, sto se tiče priče antene, misliš verovatno na ovo:

“In 2016, for Baselworld, we introduced the first connected Swiss watch,” he begins. “I had prototypes before the fair that were connecting to our phones quite well, but only up to a certain distance, then they’d disconnect. I realized I couldn’t present them like that.” Stas said they needed to find a solution and proceed as planned. An electrical engineer at Frederique Constant found a more powerful antenna but their circuit supplier said it couldn’t be done in time.

“So I bought a soldering tool and I refined the process and under the watchmaking microscope I soldered all 50 pieces,” Koeslag says. “It worked fine! But that same evening, when I was so devoted to the process, someone alerted me that my appointment was there—a customer for Ateliers deMonaco. I took their completed watch from the safe. It was like $150,000. I was still in my watchmaking outfit, in a different frame of mind, but I took an elevator to the second floor and presented the watch to the assistant of a president of a country. That’s the contrast I work in.”

(https://coolhunting.com/design/inter...r-pim-koeslag/)

[Haifisch23]

Bio je jedan deo u kojem je objasnio, kako su mu na institutu rekli, da to nije moguće ručno postaviti, pa ih je demantirao. Ako se dobro sećam, morao je pod mikroskopom izbrusiti vrh lemilice, da je došao do konačnog rešenja.

Ne sećam se više tačno, gde sam čitao taj intervju. To mi je najviše ostalo u sećanju, kao i jedan deo razmišljanja (sada ne znam, da li Pamovog ili nekog drugog časovničarskog aktera) i išao je u ovom smeru: Zašto elektronika nije dobra za sat? Jer će za nekoliko godina zastareti. Ako nekome kupite za poklon smartwatch, nakon nekoliko godina izgubiće ogroman deo upotrebljivosti. Ako nekome poklonite mehanički sat, neće izgubiti ništa u tom segmentu.---

[Haifisch23]

Nije mi jasno, kako se nisam mogao odmah setiti takoreći pionira u swiss industriji, koji su se iz mehaničara tranformirali u električare.

Maurice Grimm i Andre Beyner su u doba kada je kvarčna kriza masovno kosila po švajcarskim proizvođačima bila konstruktori mehaničkih mehanizma u ETA/ESA s.a, kako se nazivao tada centralni opskrbljivač kalibara u holdingu Ebauches s.a.
Izlet u svet kvarca su želeli začiniti sa nečim potpuno revolucionarnim, što bi moglo značajno promeniti način tadašnje proizvodnje.

Ako uzmemo u obzir, da baš svaki sat čine 4 osnovne komponente: 1. izvor energije 2. regulacijski sistem 3. kinetički (prenosni sistem) i 4. brojčanik, ova dva časovničara su umesto tradicionalnog načina slaganja nabrojenih sastavnih delova jednog na drugog, odlučili da to urade vodorovano. Končan cilj je bio tanko kućište. Bateriju su postavili na jedan deo mehanizma a elektroniku na suprotni deo. Time je visina kalibra bila determinirana samo visinom srednjeg zupčanika i jednog točka ispod njega. A ono što je bilo najluđe je bila odluka da se izbegnu tradicionalna ploča i mostovi, pa je bio fiksiran neposredno na unutrašnju stranu poklopca sata. Čak su se trajno oslobodili krunice i upravljanje sata prepustili pritiskanju na senzore poklopca kućišta.
To je bio tada (1979 godine) daleko najtanji kalibar ESA 999, koji je pokretao samo 1,98 mm visoke satove poznate pod nazivom Concord Delirium, Eterna Espada, a Longines i IWC su model nazvali Quartz.
Uprkos otverenom divljenju i masovnom odobravanju kojim je javnost dočekala sat, on je bio onako, tipičan švajcarski. Malo previše kompliciran i previše skup, da bi našao potvrdu i na tržištu. Ako se ne varam, bio je skuplji i od Royal Oaka, kao i od Nautilusa.

Ono što je u vezi sa njim najbitnije je to, da su 4 godina nakon toga, isti sistem, samo potpuno očerupan preuzeli Elmar Mock i Jacques Miller pri kreiranju takozvanog Delirium Vulgaris (delirium za masu) u Swatch satu, koji je predstavljao potpuni kontraudarac japanskom kvarcu.

Ubrzo nakon "neuspeha" Delirium modela, Maurice Grimm i Andre Beyner napuštaju ETA/ESA s.a i kreću na samostalni put i vraćaju se korenima - mehaniki. Sada su ideju vlastitog kvarčnog mehanizma transformirali u mehanički odnosno u prvi serijsko proizvođen automatski sat sa Tourbillonom. To je čuveni kalibar AP 2870, koji su časovničari prodali Audemars Piguetu. Normalno, da sada ne idem u detalje, ovde nisu mogli da izbegnu ploču i mostove, nego su preko samo jednog mosta i rotora, koji nije pravio tradicionalni 360 stepenski put, jer su koristili veoma teško klatno sa zamahom od 15 stepeni, omogućili potpunu efikasnost zamišljenog koncepta.

[boskom]

Čemu priča o ljubavi prema mehaničkim satovima ako nema volje za učenjem, istraživanjem i razumevanjem tog dragocenog i nepresušnog gradiva?
Mislim da nema potrebe za naglašavanjem, da se ovo poslednje ne odnosi na tebe, nego mislim sasvim suprotno, a da ih inače ima..ima ih.

Sad mi je sve jasno.

Ako nisi već pogledao, ovo je skoro postavljeno na YouTube-u, što se mene tiče naj bolja stvar s Dubai Watch Fair-a ove godine:

https://www.youtube.com/live/J1xQWri...-rNmQgpOx44O7g

Romantika, ba!

Uživajte!

[Haifisch23]

Hvala Boško! Ne, ovo prvi put vidim, mada mi je Stephen McDonnell poznat već neko vreme.

Zaista odlična prezentacija i uživao sam svaku sekundu u njoj. Kakav vatromet strasti, predanosti, nadmoći i ujedno nemoći, prepletenosti sreće i straha, genijalnog znanja i sumnji, uverenosti i poniznosti i onog najznačajnijeg: iskrenosti.
Imati hrabrost, pred svetom otvoriti dušu i predstaviti psihološki aspekt posla je na mene napravilo najveći utisak i to je ono što sam već negde u ovoj temi naveo - kada od žestine spoznanja osetiš bol u grudima. Drago mi je što sam upoznao i ličnu notu ovog vrsnog časovničara, mada ostajem zabrinut za njega i bojim se da će jednog dana puknuti.

Svakako, odlična ideja Max Bussera da tvorac mehanizma prezentira svoje dostignuće, koje mu je uzelo 6 godina i nadam se da će ovo predstavljati novi vetar u modernoj horologiji. Naravno, uz obaveznu konstataciju, da si ovako nešto može priuštiti samo nezavisno časovničarstvo, jer ako bi je proširili na srednji luksuzni razred, mitovi o tamošnjoj In House produkciji bi se pretvorili u jeftine humoreske.

Istakao bih i Stephenovo naglašavanje, da pogled na mehanički sat na ruci nikada ne sme ići u smeri uzimanja zdravo za gotovo, jer je u njemu sadržana ogromna količina znanja i spretnosti, kao i razmišljanje o svrhi kupovine luksuznog mehaničkog sata, što i sam uvek naglašavam deleći potrošače na ljubitelje i korisnike.
A za sve to je potrebno razumevanje i shvatanje koncepcije njegovog rada, kao i načina izrade. Sećam se jednog intervjua Philippa Duffoura na švajcarskoj tv, kada se prisećao svojih početaka kao samostalni delatnik. Nakon povratka sa US Devičanskih ostrva i neuspele suradnje sa Geraldom Gentom i Commor Watchom, kao prvi u istoriji komplikaciju Grand Sonnerie minutni repetitor ugrađuje u ručni sat ali mu je nedostajalo novaca, da obezbedi advekatno kućište iz plemenitih metala. Obilazio je razne prodavače i kolekcionare, svi su mu se otvoreno divili ali je na tome i ostalo. Poslušao je predlog jednog od njih i nakon dužeg perioda ponovo pokucao na vrata Audemars Pigueta.
Kada je rekao, da je odmah dobio narudžbu za izradu 5 satova sa tom komplikacijom, voditelj emisije je zajapuren glasno protestvovao: "Šta? Samo 5 komada?! Kako ih nije sramota!". Philippe je onako na svoj način uzvratio: "Ne - baš suprotno. To je za mene značilo 5 godina zagarantovanog posla"
Ostalo je već istorija. Dufour je utabao stazu, Daniel Roth je bio sledeći, zatim Franck Mulller, pa onda sledi najuticajniji čovek moderne nezavisne horologije Francois-Paul Journe, kod koga su svi želeli da rade. Čak je i čuveni Ludovic Ballouard, autor legendarnog modela Upside Down, kod F.P Journa na komplikaciji Sonnerie Souveraine imao normu 4 mehanizma u godini dana ali mu je zahvalnost za gostoprimstvo uzvratio sastavljajući 6 komada u istom časovnom periodu. Sve ukupno 7 godina.

Tako i veza između Max Bussera i Stephen McDonnela odlično deluje. A šta drugo i očekivati od "ludog" Maxa, koji je samostalan put počeo tako, što mu ušteđevina od 900.000 CHF, koje je zaradio radeći za Harry Winston, nije bila dovoljna, pa je nedostatak od 700.000 CHF dobio tako, da je 25 komada budućeg modela HM1 prodao unapred ubedivši neke od trgovaca i kolekcionara da mu daju avansnu uplatu od 35 %, čak za 2 godine unapred

Naravno, ne odvijaju se sve stvari ovako uspešno. Posebno u industriji, koja je (razumljivo) tromija i sporija, kada su promene u pitanju. Ako se vratim nazad kroz ovu temu, gde si pomenuo švajcarce i kvarc, setio sam se primera Patek Philippa.

1931 godine se Patek nije našao pred bankrotom samo zbog učinka Velike svetske ekonomske krize, nego i zbog činjenice, da tadašnji menadžment nije pravovremeno prepoznao rapidan rast prodaje ručnih satova, koja je dve godine pre toga prvi put nadmašila prodaju džepnih. Patek se lenjo kupao u prethodno stečenoj slavi i nije našao potrebu u prilagođavanju novom trendu. Kada je porodica Stern 1932 godine preuzela vlasništvo, panično su pristupili reševanju problema. Iz Tavannes Watch co. dovode vrhunskog časovničara Jean Pfistera, koji pravi mehanizam za prvu Calatravu, kojom se ponovo vraćaju na vrh delatnosti.
Jean Pfister je predstavljao potpunu suprotnost od prošlog kadra kompanije. Potpuno okrenut novotarijama kojima je posvećivao najviše vremena. U Patek uvodi Nivarox antimagnetnu spiralu i berilijum nemirnicu, čime postiže hronometarske specifikacije mehanizama.
Opsednutost tačnošću u sledećih 26 godina, koliko je bio na čelu tehničkog segmenta preduzeća, sprovodi 1948 godine kada Patek formira odeljenje za elektroniku. 4 godina kasnije nastaje sat na kvarčni pogon sa dimenzijama 1,5 m visine i 0,7 m širine. Do kraja decenije veličinu smanjuju na mere stolnog sata i postaju dobitnici glavne nagrade Agencije USA za minijaturizaciju.
1962 godine nastaje revolucionarni model Chronotome, prvi serijsko proizveden kvarčni hronometar aparat, koji je bio precizniji od mernih uređaja u opservatorijama u Neuchatelu i Ženevi.
Time se budi i krajnja ideja, da se nastavi smanjivanje tog mehanizma sa kvarčnim oscilatorom do veličine ugrađivanja u ručni sat.
Nakon udruživanja sa ostalim proizvođačima, osnivanjem CEH - krajnji rezultat je Beta 21. Ali tu se nekako odražava taj švajcarski, da ga tako nazovem, akademski pristup konačnom rešenju. Dok su japanci u nekoliko godina prešli na masovnu proizvodnju ovih kalibara izraženu u destinama milijona osnovnih količinskih jedinica, ukupan broj proizvedenih Beta 21 kalibara je iznosio samo oko 6000 komada. Ipak, Patek je ostvario zaostavštinu Jeana Pfistera, koja se odnosila na "ništa nas više ne sme iznenaditi" pa je sa 500 potrošenih kalibara predstavljao najvećeg klijenta u krugu 19 preostalih članova CEH-a Npr. Rolex je proizveo 200 satova sa Beta 21 kalibrom.
Zanimljivo je da je čak i Philippe Dufour sarađivao na nastanku Jaeger Le-Coultre verzije ovog kalibra (JLC 352) ali je brzo odustao, jer je po vlastitim rečima ugrađivanje integralnih ploča i zamena baterija, živa dosada.

Pet decenija kasnije, svedoci smo da ima mesta za sve. Kvarc, elektroniku i mehaniku. Sećam se reči jednog od najvećih magova revitalizacije mehaničkog časovničarstva, Jean-Clauda Bivera, kada su pre pola decenije neki panično nagoveštavali još jedan kolaps švajcarske mehaničke grane zbog uništavajućeg stampeda smart satova:
"Ne, ne radi se o nikakvom takmičenju, jer jedno je tehnologija a drugo je mehanika. Tehnologija znači zastarelost, a mehanika znači večnost. Zastarelost se nikada ne može takmičiti sa večnošću".
Ko je pre 6 godina kupio smart sat i uporedi ga sa današnjim, dobro zna šta je imao u mislima. Još više, ako je u isto vreme kupio i mehanički sat.
Sećam se, da je misao nastavio u šaljivom tonu, da bi swiss industrija trebala Apple za svaki prodani smart sat nagraditi sa 1$, jer su 30 miliona ljudi koji svake godine kupe taj sat nosioci poruke: Hej, to je nešto što nosite na ruci i štva vam pruža informaciju. Kada to rade, zapravo nam olakšavaju posao, jer nam je puno lakše poručiti tim istim kupcima: Hej, takođe možete kupiti kvalitetan swiss sat, koji će vam takođe pružiti informaciju, jednostavnu ali urađenu sa dušom.
I onda ga iz vlastitih redova zaj...i lansiraju Swatch Omegu

Sušta i žalosna istina je i ovo što si preneo u zadnji post, gde sam naveo: Čemu priča o ljubavi prema mehaničkim satovima ako nema volje za učenjem, istraživanjem i razumevanjem tog dragocenog i nepresušnog gradiva?

Mehanički sat ujedno predstavlja i poligon najdubljih i najplićih izliva osećanja određenih pojedinaca. Ne sećam se više gde ali sam pre neki dan naišao na nekom forumu zapažanje, gde je bila slika Calatrave 5196 a ispod komentar, da kada bi na tom satu pisalo Casio umesto Patek Philippe, niko ga ne bi ni štapom dodirnuo. Sledilo je neko objašnjenje vlasnika o harmoniji elemenata na ciferu i vanvremenskom dizajnu itd. I takvo nešto se pojavi na forumu ljubitelja satova.
Čak i ako uzmemo u obzir, da postoje oni koji nemaju tu osnovnu sposobnost prepoznavanja da kao i kod svih velikih stvari i ovde lepota dolazi iznutra, kako onda shvatiti taj pothvat upoređivanja dva sata iz sasvim različitih sfera i horoloških razreda samo na osnovi fizičkog izgleda? I to sa strane onih, koji sebe smatraju ljubiteljima satova. Uvek će se naći oni, koji za sobom ne povuču vodu.To je rezultat neprestanog zurenja u slike satova na svim mogućim mestima, umesto upuštanju u njihov sadržaj. Da, uvek je lakše samo gledati nego misliti.