Haifisch23 kaže:
Što se tiče navoda Swiss na Presence ili Flagship linijama Longinesa, nije potrebna nikakva nedoumica. Akteri to rade, kada na tržište lansiraju reizdanje nekog od istorijskog modela i time preslikavaju prvobitan dizajn ili jednostavno karakteristike određene linije (npr. Patek Philippe na Calatravi ručnom navijaču i dalje navodi Swiss, dok na automatik liniiji uglavnom upotrebljava Swiss Made).
"Oprez" je potreban kod sastavljača satova na kvarčni pogon iz nešto nižeg Swiss ranga (obično sa Ronda kalibrima), gde se pojedini mehanizmi prave i u Evropi i u Aziji pod jednakim nazivom, sa time što su ovi zadnji nešto lošije kvalitete, koja se ogleda u manjem broju rubina, kao i u u načinu platiniranja (pozlata vs. niklovanje). Satovi sa takvim mehanizmima su označeni sa Swiss ili Swiss Parts i uglavnom su namenjeni prodaji na istočnim tržištima.
Od ponuđenih satova bih izdvojio oba Longinesa, Mido Baroncelli i Mido Bellunu.
Hydroconquest uslovno može proći i u nešto formalnoj sferi a na prvi pogled to još više važi za Conquest. Mada, savetujem oprez jer je Conquest sa prečnikom od 43,0 mm zaista ogroman sat čija dužina daleko premašuje 53 mm i nije ga lako upariti sa košuljom i formalnim outfitom. Ovde su oba modela Mida sa univerzalnih 40,0 mm u znatnoj prednosti.
Odgovor na drugi deo tvog pitanja: Da li su zaista bolja kupovina za nešto veći novac?
Zavisi od ličnih afiniteta. Strogo tehnički gledano: svakako da nisu.
Baroncelli i Belluna su modeli sa zvaničnim statusom hronometra. Njihov Powermatic C07.811 sadržava silicijevu spiralu, koja zbog stabilnosti, elastičnosti i antimagnetnim sposobnostima omogućava postizanje kriterijuma COSC hronometra.
Navedene Longines modele pokreće mehanizam L888.3 sa klasičnom Nivarox spiralom, dok slilicijeva opruga započinje sa verzijom L888.4 i naravno sa time primereno većom cenom. Većina L888.3 može raditi u hronometarskiom kriterijumu ali je zvanično specifikovan u granicama -10s do +10 sekundi dnevnog odstupanja, jer je sasvim jedno moći raditi u hronometarskim granicama a sasvim drugo morati raditi u tom krieterijumu, kako važi za C07.811.
Mido kalibri imaju i najmanje 8 sati veću rezervu snage u usporedbi sa Longinesom, a uzrok je u 1/2 Hz nižoj frekvenciji, koja donosi nešto niži utrošak energije.
Koliko je značajan COSC hronometar status kod Mida svedoči činjenica da na te satove nudi 5-godišnju garanciju (koja je jednaka kao i kod Longinesa), dok na nehronometarske satove sleduje klasična 24-mesečna garancija.
Ali kada oba brenda stavimo u matricu, koju često navodim i koju sastavljaju sledeći elementi:
1. Znanje
2. Inovativnost
3. Doprinos delatnosti
4. Uticaj na delatnost
5. Tradicija
6. Originalnost,
čak i uz površno poznavanje horološke scene i njene istorije, potpuno je jasno, zašto je Longines više cenovno pozicioniran na tržištu od Mida i Hamiltona. Ovo ne važi samo za ovu trilemu, nego se u navedenu matricu može postaviti bilo koji brend i biće nam potpuno jasno zašto su neki satovi skupi a zašto su neki još puno skuplji.
Jedno od nepisanih pravila delatnosti je da niže pozicionirani brendovi u svom vrhu portfolia nude više od više pozicioniranih u svom entry levelu.
Rezultat navedene matrice se može projektovati i na budućnost kupljenog sata. Longines će bolje i duže držati cenu od Mida i biće ga lakše prodati ako se pojavi želja za nekom prinovom, pa će time Longines svakako opravdati barem deo sadašnje razlike u ceni.
Na kraju bih savetovao da nije loše uzeti na odmet i garancijske uslove prilikom kupovine novog sata. Kao što sam naveo, ovde se radi o 5-godišnjem periodu, što zaista nije malo. Ali garancija važi samo ako je sat kupljen kod zvaničnog prodavca i ponekad je potrebno staviti na vagu šta je bolje. Nešto niža početna cena ili duža praktička sigurnost.
Bookmarks sajtovi