Kvarcni sat do 400e?

[Zhile]

Opšte opredeljenje o kvaliteti švajcarskih kvarc mehanizama je sledeće:
1. ETA
2. Ronda
3. ISA

Apostrof je na opšte, pošto su Ronda mehanizmi bolji od ETA iz Fashionline i Trendline, jer su napravljeni su od metala i popravljivi.
Kao i ETA, tako i Ronda svoje mehanizme raspoređuje u linije: Slimtech, Startech, Normtech, Powertech, Xtratech i Mastertech. Samo što kod njih struktura linija nije razdeljena po kvaliteti kao kod ETE, nego po isključitvo tehničkim detaljima (dve ili tri kazaljke, datum, hronograf, Big Date i slično).
Što se tiče 715 i 5030D - ne treba brinuti. Prvi dolazi iz Normetech linije sa 54 meseci trajanja baterije, dok je drugi iz Startech linije sa 48 meseci trajanja baterije, jer se radi o hronografu, koji prilikom upotrebe dodatno troši bateriju. Oba su u celini iz metala, sa delovima, koji se mogu menjati, zato su i popravljivi.

Što se tiče ISA 8371B - ja ga ne bih uzeo. ISA je bila u vlasništvu kompanije Chung Nam iz Hong Konga, koja je u biznisu prisutna preko 70 godina i takođe je vlasnik Roamera. Zato se pomenuti mehanizam i našao u linkovanom Roamer satu. Oko tih mehanizama stvari nisu potpuno jasne, obično ih prate specifikacije sa slabo razrađenim i nejasnim detaljima.
Uglavnom, mehanizme su pravili u Kini, Francuskoj i u švacarskom selu Les Brenets, u blizini Le Loclea. To je bio manji pogon sa 50 radnika. Ono što je najvažnije, što se tiče ISA mehanizama je činjenica, da je Chung Nam, 2017 godine obustavio proizvodnju ISA mehanizama i izašao iz biznisa u tom segmentu. Zato je pitanje, kakva će biti dostupnost rezervnih delova. Verujem, da je Chung Nam kao vlasnik Roamera opskrbio svoj vodeći brend sa velikim zalihama ISA kalibara, pa će tako i 8371B biti još par godina dostupan.
Ali uopšte, koliko sam svojevremeno pratio zbivanja oko kvalitete ISA, bilo je dosta suprotnih mišljenja. Od slabih iskustava do velike naklonjenosti (ISA je ipak postojala 33 godine). U svakom slučaju previše mešanih osećaja u komparaciji sa Rondom i ETA, gde se preko 90 % komentara odvijalo u izrazito pozitivnom smeru.
ISA 8371B je metalni mehanizam, trebao bi da ima 9 rubina, a baterija traje 36 meseci. Inače je ISA bila poznata i po tome, što veći broj mehanizama nije opremala sa umetnim rubinima i u tom segmentu su više ličili na Epsonove (Seiko) i Miyotine mehanizme.
Kao što sam već u prošlom postu napisao. Segment kvarca je dosta opušteniji, što se ovog kriterijuma tiče. Plastika, sa ili bez umetnih rubina. Sve to nima takvu veliku ulogu i značaj, kao u segmentu mehanike.

Auuu kakvo izlaganje, ko iz topa, sedi pet! 👍😊

[Haifisch23]

Da, većina njih se pravi u obe verzije. U Aziji se prave Swiss Parts, u Švajcarskoj Swiss Made.
Ali to uopšte ne treba,da te brine. Ako na satu piše Swiss Made, onda mehanizam dolazi iz Švajcarske. Ako na satu piše Swiss Parts ili Swiss Movement onda sat dolazi iz Azije, u nekim slučajevima i iz SAD.
Jednako je kod ISA mehanizama. Swiss Made dolazi iz Švajcarske, za mehanizme napravljene u Aziji satovi sa ISA mehanizmom imaju oznaku Far East ASSY.

Još jednom, da opredelim tu večnu dilemu oko plastike u mehanizmima - ETA Fashionline i Trendline.

To nisu slabi mehanizmi, iako su napravljeni iz plastičnih delova. Već i sam naziv obe linije dovoljno jasno govori o čemu se radi. ETA je sa ovim mehanizmima izašla u susret 95 % kupaca satova, koji nisu ovakvi pacijenti, kao što smo mi na ovom i drugim forumima. To su obični kupci, koji kupuju satove, pre svega kao modni dodatak i nisu previše opterećeni, koliko će dugo sat trajati, nego im je prvenstven kriterijum, izgled sata. Redovno menjaju baterije a posle desetak godina, kada sat stane onda u najviše slučajeva ostaje u fioci i zamenjuju ga drugim (novim) satom.
ETA je sledila ukusu najvećeg dela tržišta i tako u ponudu uvela satove zvučnih imena, kao što su Tissot i Certina po cenama, koje konkurišu modnim i japanskim satovima. Uspeh prodaje ovih brendova dokazuje, da su napravili odličan potez.
Manjini od 5 %, koju predstavljamo takozvani ljubitelji satova i koji u sveukupnoj prodaji predstavljamo minoran udeo i koji nešto više znamo o satovima i optšoj horologiji, je normalno, da pri pomenu plastike u mehanizmima namrštimo obrve ali to ne znači, da će ETA Gxx.xxx ili Fxx.xxx riknuti odmah iza isteka garancije. Na žalost, baš takav mehanizam, zbog masovne proizvodnje predstavlja najeftiniji deo sata, što bar meni lično, ostavlja gorak ukus u ustima.
Za zahtevnije kupce postoje satovi lz jačih linija, koji su nešto skuplji. Ali opet u slučaju kvarca su te razlike puno manje nego kod mehaničkih satova. Ako bi transformirali cene kvarc satova po linijama u mehaničke, onda bi to u Swiss Made produkciji izgledalo ovako:
ETA Fashionline i Trendline (kvarc u razredu od 200 € do 600€, u slučaju mehanike bi to bili satovi od 800 € do 1.500 €), ETA Normflatline i većina jačih Ronda mehanizama (kvarc razred od 600 € do 1000 € u mehaničkim satovima bi iznosio od 1.500 € do 3.500 €, Eta Flatline (kvarčni satovi od 1000 € do 1.800 € u mehaničkoj liniji bi iznosili od 3.500 € do 7.000 € i Eta Thermoline (termokompezacijski kvarc mehanizmi najvišeg standarda), čije su cene u kvarc liniji iznosile od 2.000 € do 4.000 €, bi u mehaničkom segmentu predstavljali razred od 7.000 € do 12.000 €. Ali Themoline je razred, koji je premašio sopstveni domet, što se vidi u trenutnoj ponudi High End proizvođača sa ovim satovima. 98 % je linija satova za dame a razliku predstavlja Breitling sa Emergency linjom, dok su Omega i Rolex već odavno prestali sa proizvodnjom kvarc linije za muškarce, sa tim što Rolexov kvarc nikada nije bio klasičan kvarc nego kombinacija mehanike sa strujom. Klasičnim High End kvarcom se još jedino bavi Seiko u Grand Seiko liniji ali i tamo kvarc linija za cenovni razred ponude pokazuje, da su kupci takvih satova više izuzetak, nego pravilo. Ovde dostojan ekvivalent predstavlja Bulova sa Curve i Precisionist linijom.
Kralj kvarc segmenta još uvek ostaje Citizen sa Eko-Drive linijama. Ovde mislim na komercijalne poduhvate i nikako na kvalitet u komparaciji sa Swiss Made produkcijom.

Bogu hvala, u mehaničkom segmentu su stvari, što se tiče ovakvih dilema smanjene na minimum, jer samo Tissot i Certina sa mehanizmima C01.211 i Powermatic 80.111 nude srce sata sa platičnim ankerom. Razlog je isti, kao u segmentu kvarca, samo u puno manjem uticaju. Određenom broju kupaca ponuditi jeftine mehaničke satove, koji sa Swiss Made znakom u sličnom cenovnom segmentu konkurišu ponudi iz Azije.
Na svu sreću su u ponudu uključili i Powermatic mehanizme, koji su u potpunosti napravljeni iz metala (80.621 i 80.811), sa kojima su uspešno pristupili zahtevnijem delu kupaca.

Ipak, kralj plastike u mehaničkoj liniji ostaje legendarna Lemania 5100, koja je dobila takav status zahvaljujući više drugom okolnostima, nego isključivo sopstvenom kvalitetu. Naime, Lemania 5100 je kalibar, koji je prepun plastike, posebno u onim delovima, koji nisu dostupni vanjskom pogledu.
To je bio kalibar, koji je Lemania razvila na vrhuncu kvarčne krize, 1978 godine. Pošto su mehanički satovi bili ne samo u drugom, nego u trećem planu, preostaloj nekolicini ljubitelja klasike je bilo potrebno omogućiti dostup do hronografa na automatsko navijanje. Pošto su do tada postojeći automatski hronografi (Chronomatic 11 i 12, Lemania 1340, Valjoux 7750, Zenith El Primero je u to vreme bio već nepostojeća prošlost) bili preskupi za proizvodnju, Lemaniji nije preostalo ništa drugo nego da razvije najeftiniji mogući, drugorazredni mehanizam, jer je reč o takozvanoj Pillar konstrukciji, kod koje su mostovi na glavnu ploču pritvrđeni tankim stubićima, pa zato nisu direktno utisnuti, što je slučaj u najvišem razredu. Uz to su ga opremili sa najmanjim mogućim brojem umetnih rubina za automatski hronograf - 17. Kalibar 5100 se odmah našao u modelu Sinn 142 a nekoliko meseci kasnije u Omegi Speedmaster Mark IV, Orfini za Porsche Design, pa čak i u reizdanjima legendarnih Heuer Modela Carrera, Cortina i Silverstone. Ovo je bila jedina suradnja Heuera sa Lemaniom a razlog je bio, što su u to vreme i jedan i drugi bili u vlasništvu Pigueta, sve dok je Heuer 1986 godine prodan grupaciji invstitora sa Bliskog Istoka i postao Tag Heuer a Lemania, 1992 godine završila pod okriljem Bregueta. Najveću slavu Lemaniji 5100 je donela Tutima, koja je ovaj mehanizam ugrađivala u legendarni Military Chronograph 798, za Bundeswehr - vojno vazduhoplovstvo SR Nemačke, od 1986 godine. Više igrom slučaja nego stvarnom namerom, pokazalo se, da su baš plastični amortizeri odlično upijali udarce i da su pri tome izdržali silu od 7G. Tako je Lemania 5100 dobila epitet neuništivog mehanzma i postala standardan deo vojničkih satova, iako se u višegodišnjoj praksi pokazalo veliko habanje sintetičnih delova kalibra.
Sa punim povratkom Valjouxa 7750, Lemania 5100 gubi na značenju i od 2002 godine nije u proizvodnji.

[bokanegra]

Kad čovek počne da čita ovako nešto, prosto ne želi da stane. Totalno drži pažnju i interesovanje kod nas, pravih ljubitelja satova. Svaka čast na svakom tvom tekstu i doprinosu - Haifisch23

[Waldi]

Sjajno pisanje i sjajan odgovor kao i uvek. Cudi me da ovakvi ljudi poput Haifsich23 ne pisu casopise ili clanke o satovima, nego je to vrlo cesto prepusteno 'novinarima' koji samo sturo iznose podatke o mehanizmima i ukrasavaju tekstove cistim opisom satova... Sad su stvari zaista puno jasnije, barem meni. I uz svo moje do sadasnje istrazivanje se iskreno plasim da ce za 5-10-20 godina mnogi brendovi satova koje poznajemo pasti pred navalom smart satova koji kod narocito mladje populacije imaju veoma dobro uporiste. Posto i sam spadam jos uvek u tu generaciju, rekao bih da su mehanicki satovi gotovo 'fosili' za koje 99% ljudi i ne zna da postoje uopste... Neki kada cuju da sat moze da se navije pokretom ruke ili putem krunice ostanu fascinirani... No na zalost, i takvih je sve manje... No bez obzira, kvalitet ce na kraju svakako izaci na videlo kao i dokaz da je ova industrija vec prezivela razne digitalizacije. Pri prici o zastiti zivotne sredine, eco mehanizmima, solarnim satovima, knetickim itd, opet dolazimo do cinjenice da su mehanicki satovi ubedljivo prvi na tim poljima ekologije i svakako ce naci svoje mesto 'pod suncem' i dalje.

Mislim da bi bilo samo jos korisno napisati po neku rec i o kvarcnim mehanizmima na solarno napajanje. Tu prvenstveno mislim na ECO drive (postoje li i tu klase ili je svaki eco drive u sustini isti) , Seikove V--- mehanizme, kao i Casio solarne (bilo za Edifice ili G-Shock, Protrek...itd) Veliki broj ovih mehanizama spada u kategoriju ove teme, odnosno oko 400e. (Mada da budemo malo i fleksibilniji, 500-600e, ali recimo hipoteticki su ti modeli su na snizenju, pa su blizu 400e)

[Haifisch23]

Hvala kolege! Drago mi, je da još neko deli ovu strast samnom.

[bezbi]

Kad čovek počne da čita ovako nešto, prosto ne želi da stane. Totalno drži pažnju i interesovanje kod nas, pravih ljubitelja satova. Svaka čast na svakom tvom tekstu i doprinosu - Haifisch23

Na pola teksta sam pokazao zeni sta citam, samo je prevrnula ocima, ne razume nasu dusu. Naravno, ja sam nastavio da citam nekad mi dodje da uradim copy paste nekih postova i da istampam u knjigu, jer ovakve informacije skoro ne mogu biti nigde nadjene.



Kada bih ja uzimao sat, ipak bih isao na varijantu boljeg mehanizma. Fasion i trend line bih ipak zaobisao, neki drugari su kupovali satove iz 1ve fasion linije, Tissote i jos neke, imali su problem sa mehanizmom. Problem je zamena mehanizma zato sto je ovo Srbija, treba da krenes da lomis nekome radnju da bi te shvatio ozbiljno, a i da te shvati ozbiljno na startu opet ti otvaraju skoro nov sat, i to vise nije to. A onda se prisete zeninih Fosila od 100e, gde mehanizam vredi 10e i radi 15+godina bez greske i stoji ispravan u fioci. Tako su drugari prosli. Naravno, neki drugi nisu imali problem. Certine su u rangu do 500e imale uglavnom bolje mehanizme od nor Tissota.

Haifisch23, svaka cast, ne znam sta drugo da kazem. Jel postoji neka oblast koju vise istrazujes, ili sve pratis, i Ruse i Japance?

[Zhile]

Na nekad mi dodje da uradim copy paste nekih postova i da istampam u knjigu, jer ovakve informacije skoro ne mogu biti nigde nadjene.

Ja otvorio word dokument jos kod prvog njegovog posta i sve kopirao, ovakve informacije tesko mozes da izguglas, uzivao sam citajuci, svaka cast druze! Nego ljudi pitaju za japance i ruse, mene posebno zanimaju japanski mehanizmi, ti slobodno opusti ruku i pisi sve sto ti je na dusi, ja vec spreman za copy-paste


Elem voleo bih da kupim neki svajcarski sat ali slobodno predlozite nesto drugo. Posto mi je za sad onaj Hamilton favorit i njega cu da narucim ako nista drugo ne nadjem, moze i preporuka za sat do 500e jer toliko je on u Bomaru. Od funkcija samo datum i moze dan, metalna narukvica. Najbitniji mi je ipak mehanizam, dugotrajan i popravljiv. Meni je ok i onaj Roamer Superior, ali mi je za nijansu ozbiljniji, nekako mi ide samo uz odela.

[bezbi]

Ja sam ga pitao da li ima neka oblast koja ga posebno zanima, ali sam se setio kako da dobijem odgovor na to pitanje. Otisao s ponovo na temu satovi iz njegove kolekcije i naravno prijatno se iznenadio. Ima dosta satova, uglavnom su to oni must have satovi, ima i Rusa i Japanaca i Nemaca i Svajcaraca, svega, i za svaki je napisao clanak, i u okviru clanka sve sto treba znati o istoriji proizvodjaca i o mehanizmima u njima.

[Haifisch23]

Do sada su u horologiji postojale 4 krize, koje su imali veliki uticaj na prodaju satova.

Prva je bila 1922 godine, kada je preko hiljadu švajcarskih proizvođača radilo isključivo svaki za sebe, sam vršio izvoz na svetska tržišta, što je donelo takav stepen konkurencije, da su cene mehanizma pale na najniži mogući nivo, što su spretno iskoristili prvenstveno američki, nemački i francuski uvoznici, pa su satove sa istim mehanizmima nudili po nižim cenama, kao originalni proizvođači iz Švajcarske. Ovo je dovelo u stvaranje Saveza švajcarskih proizvođača i udružavanje u grupacije (Ebauches s.a, Alpina Horlogere s.a., SSIH i Asuag). To je omogućilo konsolidaciju celokupne industrije i brzu, potpunu prevladu na globalnom tržištu.
Druga kriza je došla 1929 godine sa Prvom svetskom ekonomskom depresijom, koja je sa sveta skinula oko 50 % tadašnje produkcije. Na primer, Patek Philippe je 1932 godine tehnički već bio u bankrotu. Jaeger-LeCoultre je već poslao zvaničnu ponudbu za kupovinu brenda, ali u igru dolaze braća Stern, vlasnici preduzeća Cadrans Stern Freres, tadašnjeg najvećeg svetskog proizvođača satnih brojčanika i ujedno najvećih obožavaoca Patek Phillipa. Braća Stern kupuju sve akcije Pateka, za glavnog direktora postavljaju Jeana Pfistera, koji je bio tehnički vođa Tavannes Freres iz Ženeve i koji u istoj godini kreira model Calatrava. Tako se PP u rekordnom vremenu vraća na stare pozicije. Ova kriza je donela još jednu veliku stvar u horologiji. 1930 godine produkcija ručnih satova prvi put nadmašuje obim proizvodnje džepnih satova i čitava proizvodnja kreče u moderno doba, koje je još i danas prisutno (pojava prvih sportskih satova, divera, sve veća proizvodnja automatskih satova, pilotskih hronografa).
Treća kriza je kvarčna kriza, koja je prozrokovana četvorogodišnjem konstantnim padanjem cene nafte na svetskom tržištu (1970 - 1974 godine) i posledičnom 40 % devalvacijom US dolara u odnosu na švajcarski frank, što je dovelo u 250 % povećanje cene švajcarskih satova. Ovo je kupce odvelo u smeru jeftinih japanskih kvarčnih satova, što je na kraju švajcarsku produkciju smanjilo za 60 % manji broj proizvođača u odnosu na kraj '60-ih godina. Ipak i ova kriza je donelo pozitivnu okolnost u vidu potpunog vraćanja klasičnoj mehaničkoj horologiji, koja je zaživela u najvećem sjaju.
Četvrta, nešto manja, kriza je bila Svetska ekonomska depresija 2008 godine, koja je određeni deo kupaca okrenula u smer modnih satova. High End produkcija nije doživela neki veći udarac ali je proizvođače u affordable razredu naterala, da se još više približe potrebama najvećeg broja kupaca. Donela je još jednu novost. Sa poplavom modnih satova je koncepcija jedan sat za ceo život u velikoj meri izbledela, pa je čak i opšta populacija zahtevnijih ljubiteljia satova podsvesno podlegla novom trendu, što je donelo i povećanje potrošnje skupljih satova, masovnih stvaranja individualnih kolekcija, nastanak mnoštva ineternet foruma, gde su pronašli zajednički jezik i time u nešto manjem globalnom obimu, doprineli većoj kupovini boljih satova.

Uveren sam, da smo upravo svedoci uvoda u petu časovničarsku krizu. Kakvu će štetu Covid 19 doneti časovničarskoj industriji, tek ćemo videti. Ali ubeđen sam, da će biti određene štete. Što duže zaustavljanje javnog života traje, toliko će veći impakt biti u bliskoj i daljoj budućnosti horologije. Sumnjam, da će najmanje trpeti najeftiniji razred satova (evo velike prilike za Seiko) a da će najviše biti pogođen srednji i visoki razred. Ako zatvaranje preduzeća, posebno uslužne delatnosti, potraje više od dva meseca, mislim da će se to odraziti na potrošnju satova bar za sedam do osam puta duži period. Mnoštvo vlasnika takvih firmi će biti primorani u davanje otkaza svojim radnicima, ogromno takvih firmi neće preživeti. Poznato je, da baš ti vlasnici kupuju satove srednjeg i visokog razreda satova. Osim toga, srednji sloj potrošača, koji su takođe kupci ovakvih satova će morati u određenoj meri smanjiti kupovinu, verovatno će puno teže dolaziti do potrošačkih kredita kod banaka i tome slično. Iskreno, plašim se za neke brendove, kao što su Montblanc, Oris, Fortis, Panerai, Blancpain, Ulysse Nardin, Zenth...Da li će se smanjiti lista čekanja na Rolex satove, jer će mnoštvo kupaca, koji sada čekaju za neko vreme promeniti prioritetu potrošnje? Možda. Sa druge strane, oni koji će kupovati satove, želeti još više nego sada, uložiti novac u najsigurniju moguću kupovinu, a to je Rolex. Mislim, da će Rolex kao i uvek do sada iz ovoga izvući sa nekoliko manjih ogrebotina i da ću na žalost još dugo čekati na poziv, od lokalnog AD, da me kod njega čeka, upravo pristigla Daytona.
Svakako će biti zanimljiva zbivanja na Vintage tržištu. Ponuda će se verovatno još povećati a cene će posledično padati. Svakako, u ovom momentu je nemoguće predvideti, šta će se sve desiti ali očigledno je da je industrija satova, kao i sve druge grane privrede i kao i čitavo čovečanstvo zavisna od jedne male ampule sa spasonsnom vakcinom.

Želeo sam, da kažem da je u svih pet slučajeva krize, samo prvu sama sebi skuvala časovničarska industrija. Svaka je na kraju donela nešto novo i pozitivno, pa se nadam, da će i ova. Možda će to biti ta promena u glavi nas zavisnika, pa da nas konučno preokupira misao, šta imamo a ne kao do sada, šta nemamo.

Da li će najviše iz nje izvući smart satovi? Ne verujem. Uprkos velikim sudbonosnim prognozoma, ove naprave, koje su daleko od satova su imale određeni uticaj samo u niže razrednom i srednjem razredu kvarc ponude, koji nema uticajnih kontakta sa segmentom mehanike.

Što se tiče Eco Drive mehanizama i G Shock segmenta. Tu nema neke posebne priče, to su dve grupe, koje se takmiče u okviru vlastite proizvodnje i isto tako imaju grupu vernih potrošača (posebno G Shock), koja je već od početka u blagom usponu. Tu se invocije svode najviše na neke tehničke detalje, koji su vezani na napredak vanjskih tehnologija, koje integrišu u sopstvene redove. Ovo je određenom broju kupaca zanimiljivo i privlačno a tradcionalistima ne predstavlja nikakav izazov i sve više ih odbija od takve vrste ponude. Ipak Eco Drive sa ekološkim pristupom pozitivno smanjuje uticaj baterijske ponude i to mu predstavlja još veći napredak u budućnosti.
Citizen je svoju Eco Drive koncepciju pokušao spojiti sa mehaničkom koncepcijom na automatsko navijanje - takozvani automatic quartz. Tako je model Citizen Promaster Eco Duo Drive, lansiran 1998 godine, sa kojim su pokušali da se domognu nižeg srednjeg razreda, neslavno propao.
To je bio puno zahtevniji pokušaj nego Seiko Kinetic linija, koja je ipak izdržala 32 godine, mada je njena prisutnost u opštem smislu jedva primetna. Zanimljiva je ta opsednutost japnskih proizvođača sa ujedinjavanjem kvarca i mehanike. Jedini takav, komercijalno uspešan pokušaj predstavlja Seiko Spring Drive koncepcija, koja ne čudi, pošto je njen stvaraoc Yoshikazu Akahane došao iz sveta kvarčnih mehanizama (Seiko Epson). Nkda mi neće biti u potpunosti jasno zašto naziv Spring Drive, pošto on u punokrvnom smislu predstavlja ono što je švajcarski Eberhard patentirao još davne 1997 godine. Tamo se radi o potpunoj mehaničkoj koncepciji. Biće zanimljivo posmatrati, koliko dugo će se Seikov Spring Drive održati na globalnom tržištu, jer za ovih 15 godina su rezultati u konstantnom padu. Osim toga nije napravila nikakav veći uticaj na sceni, pošto je niko od vrhunskih proizvođača nije preuzeo. Baš po ovom segmentu se vidi značaj određenih noviteta u horologiji. Razlog ne leži u tome, što to niko drugi nije sposoban, već u činjenci, da nije dovoljno interensatan.

Pitao si za Seiko VD mehanizme. Radi se o klasičnim japanskim kvarc mehanizmima, koji su robusni i vrlo pouzdani. Proizvodi ih Seiko Epson. U potpunoj su komparaciji sa Miyota kalibrima, što znači, da svoju funkciju odlično rade bez ugrađenih rubina. Rado ih koriste modni proizvođači, kao i Casio, Jacques Lemans i slični satni proizvođači.

Da li su japanski kvarc mehanizmi široke potrošnje slabiji od švajcarskih? Ne bih rekao. Ono što ide u prilog švajcarskim proizvođačima, što za samo nešto višu cenu nude bolju ponudu u smislu safirnog stakla, potpisanih krunica i slično. Ali i ovde bi trebalo ići od modela do modela.
Npr. ono što nudi Casio Duro za 65 € je za mene lično najbolji price performance u kvarčnom segmentu.

[Haifisch23]

Hvala na čitanju Zhile i Bezbi! Zaista mi je drago, da ste pronasli nešto korisno u mojim postovima.

Koliko uspevam, pratim kompletnu horologiju. Daleko najdraža mi je švajcarska produkcija. Nadam se, da niko opet neće biti uvređen ali Japan sa sobom nosi zanatski pristup, dok je švajcarski koncept spoj umetnosti, tradicije i znanja. Toliko toga sam pročitao, proučavao, razgovarao sa aktivnim učesnicima na sceni, da ovo mogu slobodno napisati.

Kolega Zhile. Hamilton je odličan izbor.
To je bolji sat od Roamera, nešto bolji mehanizam. Osim toga Hamilton je u zadnjih 50 godina puno jače ime od Roamera.

Shvatam, da si napisao da ti je jedan od prioriteta metalna narukvica. Ali pošto si izrazio želju za dugotrajnim i popravljivim satom, sa funkcijom datuma a može i dan, savetovao bih da uzmeš u razmatranje Tissot Visodate.
https://www.tissotwatches.com/en-en/...301603101.html

https://bomar.rs/tissot-heritage-vis...t0194301603101

Sa nešto popusta, došao bih do odličnog mehaničkog (automatskog) sata, koji u sebi osim kvaliteta nosi izuzetnu tradiciju. Za mene najbolji price/performance u razredu do 600 €,