Sutra ce se proveriti u kakvom je stanju, zanimljiv sat za male pare al potraga se i dalje nastavlja za Strelom
Sent from my iPhone using Tapatalk
Definitivno se bacam u lov na СТРЕЛУ
Sent from my iPhone using Tapatalk
Liči na ovaj
https://uhrforum.de/threads/strela-c...s-38mm.477164/
jedino nije nov....ako je to uslov onda izvinite
Uz pomoć uvaženog člana ovog foruma ja sam imao vrlo dobro iskustvo kupovine na Uhrforum-u (nisam član foruma). Ne poznajem taj forum toliko i preprodavce tamo, ali ja sam prošao vrlo dobro.
Sent from my SM-A505FN using Tapatalk
Negde je bila informacija da te nove Strele prave sa Seagull ST19 mehanizmom, jer se 3133 vise ni ne pravi. Pa su onda krenuli sa "ubedjivanjem" kako je ustvari ST19 originalniji izbor nego 3133, jer se originalna sovjetska Strela nije nikad ni pravila sa 3133, nego sa 3017 mehanizmom, koji je kopija Venus 150 column wheel hronografa, pa mu je ST19 kao kopija Venusa 175 koji je isto column wheel hronograf blizi nego 3133 koji je kopija Valjoux 7734 cam operated hronografa.
Mislim da piše na sajtu koju su Strele sa Seagull a koje sa 3133.
@Petao da li lično znaš neka loša iskustva sa Kampanovim Strelama?
Slažem se da nije najasnija pozadina ko pravi, sklapa i kontroliše te Strele, ali ne bih ih tek tako osudio da su većinom loše.
Uostalom, mehanički hronograf za 300-500e, mislim da ni nema mnogo izbora.
Sent from my PAR-AL00 using Tapatalk
Treba traziti starije modele. Nemci su preuzeli proizvodnju i prodaju i rade tri dimenzije. U 38mm i 40mm ide Sea Gull ST19 a u 42mm ide p3133.
Isto tako istorijski gledano trebalo bi da je Leonov nosio sat belim dialom i pozlacenim kazaljkama a ne crni. Mada su oba odlicni i lepi primerci.
Sent from my iPhone using Tapatalk
Strela satovi, kao i ostali hronografi sa oznakom na brojačniku Zdelano v Rusiji ili Made in SSSR su napravljeni u Rusiji sa strane Volmaxa a u sebi nose mehanizme, koje je pravio Maktime.
Maktime je firma iz Moskve, koja je 2005 godine, od Poljota odkupila prava i opremu za proizvodnju svih hronografskih mehanizama tačnije : Poljot 3133 (dva subdiala, bez hackinga), 31659 (3133 sa hackingom); 31679 (2 subdiala + indikator Moonphase); 31681 (2 subdiala + inidkator za 24 sata) i 31682 (2 subdiala + indikator dan/noć).
Proizvodnja je trajala do 2011 godine, kada je preduzeće završilo u bankrotu. To je bila zadnja godina proizvodnje novih Poljot mehanizama. U tih 6 godina su mehanizme kupovali: Volmax, Alexander Shorkohoff, Vostok Europe, Moscow Classic, Poljot International i Junkers.
Volmax je firma, koju su 2009 godine ustanovili nekadašnji časovničari i službenici Poljota, kada su od Sergeja Pugacheva odkupili prava na upotrebu opreme, mašina i prostorija u Prvoj Moskvoskoj fabrici satova. Pugachev je odkupio ostatke Poljota 2006 godine.
Zato je najbolja reizdanja pravio Volmax, jer su satove radili isti ljudi, koji su ih radili u Poljotu. Poljot je 2002 godine lansirao sopstvena reizdanja ovih hronografa. Uz to, Volmax je jedini imao prava za komercijalnu prodaju Poljot hronografa.
Krajem 2012 godine i Volmax završava u bankrotu. Time je prodaja već napravljenih modela bila prepuštena distributerima a najveći je bio Jurij Levenberg. Od njega je najviše kupovao Poljot 24de (Julian Kampmann) i tako su se povremeno mogli dobiti neki NOS modeli.
Jurij Levenberg je u Rusiji rođen kolekcionar i poznavaoc sovjetske horologije. Još 1999 u Minhenu registruje svoju firmu i postaje glavni uvoznik Poljotovih hronografa za tržište Nemačke (Okean, Sturmanskie, Blue Angels i Aviator), koje je Moskvovska firma reizdala 2001 godine.
Kada su 2013 godine sa strane Evropske unije uvedene sankcije na uvoz proizvoda iz Rusije, firma Jurija Levenberga, Strela watches Company, počinje sa uvozom mehanizama iz Rusije, koje su zbog restrikcija označavali sa Ruskiji mehanizam. Radilo se već o napravljenim mehanizmima, koje je pre bankrota napravio Maktime. Ti satovi su onda sastavljani u Nemačkoj, tačnije u Minhenu, gde je Jurij organizovao proizvodnju. Radi se o vrlo malim količinama, po serijama od nekoliko stotina komada i taj posao je radilo nekoliko lokalnih časovničara a kućišta su uvozili iz Kine. Čak i takva, ta kućišta su bolja od originalnih, jer su napravljena iz punog čelika.
Kada je na tržištu nestalo 3133 mehanizama, tada Jurij u igru uvodi Seagul ST19 a Strela hronografe obično označava sa Ruskaja Legenda. Sve delove uvozi iz Kine i još uvek se sastavljaju u Minhenu. Bar je tako bilo do 2019 a verovatno je i sada.
Svaka Strela sa Poljot 3133 kalibrom nosi u sebi mehanizam, koji je zaista napravljen u Rusiji i zbog toga takav sat uprkos svemu ima određenu horološku vrednost, jer ga je stovrio legalni naslednik Poljota na istim mašinama i sa uglavnom istim ljudima.
Uzgred, ST19 nije nikakva kopija Venusa 150 nego je zvanično kupljen mehanizam Venus 175, kojeg je Fabrika satova Tianjin kupila od Venusa, 1962 godine, dok je Poljot 3017 iz 1959 godine zaista bila kopija Venusa 150.
Mihajlo, potražnja za satovima Junkers se neće povećati zato, što je vlasnik, firma Point Tec, morala da promeni ime (naime, porodica Junkers je odlučila, da će i sama započeti proizvodnju satova pod tim brendom), odnosno preuzmu naziv firme po jednoj od svojih linija - Iron Annie, nego zato, što se kalibar 3133 više ne proizvodi, pa će to u neku ruku (verovatno a i to će biti neznatno) podići cenu njihovih modela. Inače, staklo na poklopcu nije safirno nego mineralno, dok je prednje zaista safirno.
Poslednja ispravka: Haifisch23 (29.8.2021. u 21:40)
Bookmarks sajtovi