Satovi za svakog - Pomoć pri kupovini

[klaker]

Koliko sam mogao da shvatim, više vam odgovoraju hronografi nego klasični 3 handeri (sat sa tri kazaljke).
Uzevši u obzir cenovnu granicu, onda se izbor sužava na kvarčne satove.

U svakom slučaju bi uvek dao prednost satu sa safirnim staklom i univerzalnom vodoodpornošću 10 ATM. U Swiss Made razredu bi u obzir uzeo hronografske satove sa Ronda mehanizmima, jer ETA u svojim boljim linijama (Normflatline i Flat line) nadmašuje cenovnu granicu, koju ste postavili. To znači, da bi iz izbora izbacio sve Tissote i Certine sa G10.XXX mehanizmima iz Fashion linije, koji su samo nešto sofisticiranija varijanta plastičnih swatch mehanizama.
Izbor bi suzio na Jaguar (ovde bi posebno napomenuo, da se ne radi o modnom brendu, u koji ga mnogi neuki svrštavaju, nego klasičnom, kvalitetnom švajcarskom assembleru), Roamer (linija Rockshell ili Tempomaster), Swiss Military Hanowa ili Candino. Njih pokreću Ronda kalibri 5030d ili 5040d sa 13 rubina (kod kvarčnih satova se kvalitet mehanizma odražava u broju umetnih rubina, koji se postavljaju u kinetički sklop i smanjuju habanje delova a ujedno predstavljaju i mogućnost klasičnog servisiranja kvarčnog mehanizma).
Kod japanskih proizvođača bi pre svega obratio pažnju, da satovi sadržavaju safirno steklo, što u slučaju Seika i Citizena nije apsolutna činjenica. Ako bi se već odlučio za jedan od ta dva brenda, onda rađe neki od Citizenovih Eco Drive modela.
Ovde bi ispostavio jedan sat, koji iskače iz cenovnog razreda ali pošto se trenutno nalazimo u vremenu izraženijih popusta, verovatno je do njega moguće doći povoljnije nego obično. Inače njegova standardna cena je oko 650 €. To je Bulova Lunar Pilot 96B258, sa kalibrom 8136, koji zahvaljujući 8 puta uvećanoj frekvenciji osnovnog kalibra Miyota 6S20, postiže veliku preciznost od +- 5 sekundi/mesec, koja je 4 puta bolja nego kod klasičnih kvarc mehanizama.
Osim toga, to je jedan od retkih kvarčnih satova, koji ima istorijsko uporište. Nije samo jedan iz hrpe japanskih štancovanih p.....ija. Istina je, da sadržava 0 rubina ali je kod njega mehanički sklop drugačije urađen nego kod Swiss levera i to ga ne stavlja u podređen položaj. Pored toga sa 45,0 mm prečnika predstavlja dobru soluciju za veće zglobove.

Hvala na detaljnom odgovoru! Proucicu dobro sve.

Napomenuo bih da u obzir dolaze i klasicni 3 handeri, video sam Certinu DS-4 koju je clan iznad pomenuo, takodje sam pogledao i Seiko 5 sports iz istog predloga, i tako nesto moze doci u izbor. Takodje mi je zapao za oko i Citizen Eegant Radio Controlled, dopada mi se tehnologija. Dakle odabrao bih tako 10ak izbora pa bih isao do Bomara kasnije da probam

[Haifisch23]

Sa 3 handerima i prečnikom 40,0 mm se izbor znatno proširuje.
Certina DS4 sa ETA 2825-2 je svakako odličan izbor. Ovde u obzir svakako dolazi i Tissot Visodate sa ETA 2836-2 kalibrom.
Seiko 5 sa Hardlex staklom i kalibrom 4R36 u ovom krugu...da citiram Boru Đorđevića:
Beži koliko te noge nose,
Beži glavom bez obzira
Beži i ne okreći se sine.....

Ako se ne varam, taj sat košta 400 €. Tragikomedija.

[klaker]

Sa 3 handerima i prečnikom 40,0 mm se izbor znatno proširuje.
Certina DS4 sa ETA 2825-2 je svakako odličan izbor. Ovde u obzir svakako dolazi i Tissot Visodate sa ETA 2836-2 kalibrom.
Seiko 5 sa Hardlex staklom i kalibrom 4R36 u ovom krugu...da citiram Boru Đorđevića:
Beži koliko te noge nose,
Beži glavom bez obzira
Beži i ne okreći se sine.....

Ako se ne varam, taj sat košta 400 €. Tragikomedija.

A kakvo je vase misljenje o gore pomenutom Citizenu?

Negde sam procitao da je zapravo 4R36 kalibar dobar, je l postoji razlog sto je u pomenutom Seiku los?


Sent from my iPhone using Tapatalk

[mihajlons]

Ovde i ja mogu da se pridruzim preporuci za Bulova Lunar Pilot, vrhunski kvarcni sat sa bogatom istorijom. Odlicno lezi na metalu i kozi. Ako se malo zagrebe, moze se povoljno naci


Sent from my iPhone using Tapatalk

[Haifisch23]

Radio Controlled - nemam nikakvo mišljenje. Cenim i poštujem satove, koji su pri radu zavisni sami od sebe a ne od vanjskog faktora - u ovom primeru satelita. Ok. Da objasnim. Moj pogled na horologiju je pretežno sa stanovišta ljubitelja, ali uvek pokušam da razumem nekoga, koji na sat gleda sa stanovišta korisnika, jer mu je preciznost bitnog značaja i zato je u mojim očima odluka za kupovinu Radio controlled tehnologije sasvim legitimna.
Slično važi i za kvarčne satove. Ako mi već neko drži pištolj na glavu, onda u svakom slučaju analogni, jer oni bar sadržavaju taj deo mehaničkog sklopa, koji sa ogromnom dozom optimizma možemo razumeti, da čak pripomaže osnovnoj definijici sata a to je časomer odnosno merač vremena, a ne samo da ga prikazuje, kao što je to slučaju sa digitalnim i smart satovima.
Uglavnom, preširoka tema o kojoj se mogu pisati knjige. Kada se jednom shvati i razume celokupni sklop, koncept i princip merača vremena, onda mehanika preokupira ne samo srce, već i razum.

Seiko 4r36 je sasvim solidan mehanizam za sat do maksimum 200 €. Sve preko toga je otimačina. To je potpuno štancovan mehanizam, čija je prodajna vrednost na tržitšu ispod 30 €. To znači, da je trošak njegove izrade 10 puta manji. Pod komercijalnim nazivom NH36 se može naći u skalamerijama od satova sa prodajnom tržišnom cenom ispod 100 €. Ljudski faktor prilikom njegovog nastanka se svodi na šetanje nekoliko radnika između redova mašina sa rukama na leđima i nadgledanjem, da li ih mašine nesmetano bljuju iz svoje utrobe. Podešen je fabrički, što znači da su mu specifikacije na rangu satova iz razdoblja od 1920 do 1930 godine. Neko vreme može da radi u hronometarskim granicama a može da radi i u granicama potpuno neprimerenim za 21. vek. Glavna opruga mu je klasična metalna, što znači, da je neelastična, slabo otporna na udarce, uticaje magnetnog polja i promene temperatura, a takođe je podložna oksidaciji. Ne bih da ponovo kačim video u kome se vidi razlika u proizvodnji Swiss i Japanskih kalibara ili da već po stoti put pišem o razliku između Sprona i Nivaroxa, kod čega 4R36 čak ne sadržava prvog od navedenih.
Kupovina sata sa takvim mehanizmom je avantura u nepoznato. Može biti ok a može biti i katastrofa. Samo je Seiko toliko pokvaren, da isti kalibar ugrađuje u sat za 100 €, kao i u sat od 600 €, što znači 20 puta veću cenu od tržne cene kalibra. Toga nema u Swiss razredu. Nisam video sat sa ETA 2824-2, 2836-2, Sellita SW 200 u standard gradeu sa cenom od 2000 € i više. Da ne govorim, da su Seiko fanovi oduševljeni napredkom ovog mehanizma u odnosu na prethodni 7S26, zbog toga jer ima hacking funkciju. Da, zaustavljanje kazaljke za sekunde prilikom podešvanja vremena je zaista izvanserijski luksuz u 21. veku. Hvala ti Seiko.

[Dzigilibonglica]

Ja bih pre svega preporučio Roamer Searock. FENOMENALAN SAT!Nešto što je neverovatno je value for money, ovaj sat mnoooogo daje za malo para. Staklo je safir naravno, a najzanimljivije je da su bezel i centralni linkovi narukvice napravljeni od tungstena!!! Ni manje ni više...Tungsten je nešto najtvrđe od metala i njihovih legura što postoji, najbliže dijamantu(od njega se prave pancirna i protivoklopna zrna). Što je to bitno? Pa održavanje. Recimo Kada imate narukvicu kao kod ovog sata, gde je kombinacija, brušeno-polirano, kako to održavati....Pa nikako, sat će dobiti ožiljke, te će dobiti. Kod sata gde je brush cela narukvica(ili polish), Vi je izbrusite/ispolirate celu, i.... kao novo. A kod kombinacije,.... mrka kapa. E pa kod ovog može. Uzmete celu narukvicu izbrusite, ili ispolirate, kako god želite...., nije bitno, centralni linkovi ostaju uvek isti! Znači polirate fino na mirror finish, i bez brige, centralni linkovi ostaju isti i ne grebu se nikada (osim ako ne ogrebete dijamantom). Mehanizam STP je vrh, minimalno unapređeni klon ETA-e, Neverovatan sat!

Letos je bila neka akcija i znalo se naći po radnjama sa metalnom narukvicom plavi ili zeleni za svega 42,000 din, što je u okviru budžeta manje više. Sat je uživo prelep. Ima i na forumu slika ovih satova od članova

[bancika]

Moj pogled na horologiju je pretežno sa stanovišta ljubitelja, ali uvek pokušam da razumem nekoga, koji na sat gleda sa stanovišta korisnika, jer mu je preciznost bitnog značaja i zato je u mojim očima odluka za kupovinu Radio controlled tehnologije sasvim legitimna.

Ovim prisvajate termin "ljubitelj satova" za sebe. Preciznije je reci "ljubitelj mehanickih satova" jer se razliciti satovi mogu voleti na razlicite nacine i ni jedan nacin nije "ispravniji" od drugih. Skroz je legitimno diviti se tehnoloskom cudu koje staje na ruku a komunicira sa satelitom ili preko radia, podjednako ispravno i podjednako ludo kao diviti se besprekorno ispoliranom srafu.

[Haifisch23]

Ako je Searock još uvek dostupan, onda je takođe odličan izbor, posebno ako se uzme u obzir akcijska cena po kojoj se prodavao. Narukvica je zaista odlična, imao sam taj model. Mada ovde posebno preporučujem pažljivu probu uživo, jer je baš zbog načina završne obrade, narukvica za neke ukuse previše uočljiva.
STP1-11 sadržava glavnu oprugu Nivaflex NM, koju kupuje od Swatchovog Nivaroxa, a Swatch je u ugrađuje u Top i COSC razred. Za razliku od ETA i Sellita Standard i Elabore stepena, koji se podešavaju na 3 pozicije, STP 1-11 je podešen na 5 pozicija. Time je STP vezao buduće vlasnike na sebe, što vidim kao pozitivnu osobinu, jer je šteta takav mehanizam prilikom servisiranja osiromašati sa nižim kvalitetnim stepenom tih komponenti.
Jedina manja zamera na Searocku, koja se pokazala nakon određenog vremena je bila možda malo nevešta ugradnja prozora sa povećalom (cyclopa) na datumu, koji je postao odlično mesto za skupljanje prašnjavih čestica. Ovo može biti i individualnog karaktera i ne znači da sve serije dele ovu osobinu.
Ono što bih posebno istakao kod Roamera (mislim, da to još uvek važi) je 7 - godišnja garancija na kvalitet rada, što predstavlja totalni raritet u entry levelu industrije.

[Haifisch23]

Možda izgleda da sam prisvajao taj termin ali nije bilo mišljeno tako. Vodio sam se mainstream putem, koji je sličan najvećoj većini ljubitelja satova, gde je početak sačinjen sa stanovišta korisnika, a upoznavanjem materije se sve više ulazi u svet, naravno, mehaničkih satova. Ovim "hobijem" se bavim više decenija i ni na prstima jedne ruke ne mogu izbrojiti vršnjake, koji su veliki ljubitelji satova a da to nisu mehanički satovi i da su ostali na kvarcu. Čak se i ne sećam, da sam se negde sreo sa dva odvojena termina od kojih bi jedan bio ljubitelj kvarčnih satova.
Uostalom o tome svedoče mnogobrojni heroji horologije, najveći časovničari delatnosti, kao i neuporediv broj stručnog gradiva u komparaciji mehanički - kvarc satovi. Jedina ozbiljna knjiga na temu kvarca, koja je imala ikakav odjek u stručnoj javnosti je Electrifying the Wristwatch iz 2013 godine. Sve ostalo je neprimetno.
Naravno, nemam ništa protiv ako je neko ljubitelj kvarca, digitalnog kvarca ili čipovanog smarta. Njegov problem. Ali prenositi to u neku ozibiljniju horološku sferu je prilično neozbiljan pokušaj. To je individualni domet i pravo pojedinca ali nije nužno, da bude prihvaćen sa stručnijeg vidika. Da ne budem ponovo pogrešno shvaćen. Sebe ne smatram stručnjakom, nego ljubiteljem horlogije i kao što nije potrebno, da ljubitelj filma bude režiser, ljubitelj muzike profesionalni muzičar, kao ni ljubitelj književnosti književnik, da bi prepoznao šta je dobar film, kvalitetna muzika ili kvalitetna knjiga, tako je i u horologiji. Naravno i obožavaoc turbo folka može sebe smatrati ljuiteljem muzike, kao što obožavaoc Velikog Bleka može sebe smatrati ljubiteljem pisane reči ili kao gledalac Fast and Furios može sebe smatrati ljubiteljem filma ali to je samo stvar ličnog dometa individualca.

Vi možete to shvatiti, da opet govorim, da je jedan način ispravniji od drugog ali nije tako. To je vaše shvatanje. Radi se samo o različitom horološkom dometu i različitom horološkom nivou pojedinca. Lično mislim, da je ključ u želji, volji i sposobnosti savladivanja horološke materije. Mi možemo na sat gledati, kao što je na ovom forumu široko prihvaćeno kao na komad čelika, kojeg je potpuno bespotrebno tronirati. Sasvim legitiman pogled, sa stanovišta korisnika. Ali postoji i drugi pogled. Taj komad čelika u sebi sadržava remek dela najvećih majstora horologije. Kako znanja, tako i umetnosti. Na kraju krajeva, horolog je ljudsko biće, koje se bori protiv temeljnh zakona fizike: vremena odnosno njegovog merenja i prikazivanja, trenja, gravitacije, vlage, oksidacije, elastičnosti.... da ne nabrajam više. Horolog je taj, koji se sa tim zakonima hvata u koštac i savlađuje ih i strpava u taj komad čelika i valjda kao poštovaoci tih uspeha imamo pravo na troniranje takvih uspeha.
Kako bi bilo, da upadnem na forum ljubitelja likovne umetnosti i da im ukažem na to, da je Mona Liza samo komadić platna sa 77 x 53 cm, kada danas postoje foto aparati, pa čak i na mobilnim telefonima odnosno ono što vi u vašem osvrtu nazivate tehnološkim čudom.
Ja nisam nigde napisao, da je neispravno voleti Radio Controlled satove. I oni su produkt velikog znanja i nastali su isključivo iz potrebe za što preciznijim merenjem vremena - što znači isključivo sa aspekta korisnika. Ali da li ste se ikada zapitali, koliko je u njima istinske horologije a koliko ostalog inžineringa? Niste ili možda jeste, pa ne možete to sebi dokučiti. To vidim po ovome što ste napisali na kraju o besprekorno poliranom šrafu. Kada budete jednog dana shvatili, kakva je istinska funkcija takvog šrafa u besprekornom mehanizmu, doživećete horološki zenit(h).

Ovim prisvajate termin "ljubitelj satova" za sebe. Preciznije je reci "ljubitelj mehanickih satova" jer se razliciti satovi mogu voleti na razlicite nacine i ni jedan nacin nije "ispravniji" od drugih. Skroz je legitimno diviti se tehnoloskom cudu koje staje na ruku a komunicira sa satelitom ili preko radia, podjednako ispravno i podjednako ludo kao diviti se besprekorno ispoliranom srafu.

[mihajlons]

Ja sam misljenja da je razvoj radio controlled satova i uopste takvih sistema bio neophodan. Svet je savladan, potreba za sinhronizacijom zbog transporta, putovanja, trgovine, vojne svrhe, dovele su do toga da je odredjena grupa ljudi u svojoj bransi morala imati sinhronizovane satove. Da li su morali biti tacni, realno i nisu, ali da daju identicno vreme e to su svakako morali. Tu nije bio pokusaj gusenja mehanickih satova, samo osnovna potreba u napretku poslovanja u bilo kom smislu.
Kao i prema horologiji, identicna ljubav je i prema klasicnim automobilima. Nema kompjutera, silne elektronike i senzora, samo cista mehanika i miris benzina. I svako se moze diviti izgledu automobila, kako je ofarban, boja sedista i enterijera, al ono sto je ispod haube e to je cista draz. Dok osnovni korisni automobila danas brinu o tome da imaju navigaciju u automobilu i da mogu preko bluetooth da povezu telefon i slusaju muziku, ili da ce ih prevesti od tacke A do tacke B.


Sent from my iPhone using Tapatalk