Da opise krenemo sa satom za koji me je dosta ljudi kontaktiralo preko PP... Tekst i slike sam pripremio ranije, ali sam suviše lenj da sve to ažurno i kačim... Ali napokon evo ga tu pred vama...
JAPANSKA REVOLICUJA IZ SEDAMDESET I NEKE
Tekst koji sledi posvećujem japanskom horološkom umeću, jednom od prvih automatskih hronografa u serijskoj proizvodnji i naravno Vama koji ovo čitate.
Uvod
O Seiko meračima vremena koje pokreće kalibar 6138 dosta toga je rečeno i napisano od strane kolekcionara i ljubitelja ovog Seikovog modela.
Naravno ni u ovom našem kutku internet prostranstva – univerzitetu za satologiju ili klinici za satitis (kako se uzme) – članovi nisu ostali imuni i vredno su zasukali rukave i opširno opisali istorijat, pojavne oblike, vrline i mane ovog Seikovog modela (pogledati tekstove SimeHrabrog, Waltera, burse i drugih nenamerno izostavljenih članova).
Pošto pretpostavljam da ste pročitali tekstove na koje sam Vas uputio ja ću ukratko i ovlaš napomenuti do je ovaj Seiko model živa legenda koja od njegovog stupanja na scenu 1970. godine pa do današnjeg dana ima kultni status među kolekcionarima i ljubiteljima Seiko merača vremena, pre svega zbog vanvremenske lepote i dizajna (pomalo ekstravagantnog), robusnog kućišta i pouzdanog, dokazano trajnog i kvalitetnog mehanizma sa više komplikacija (dan, datum, hronograf-sekundara, dva podbrojčanika 30-minutnog i 12-časovnog)...
Zanimljivo je da su im fanovi iz milošte nadevali nadimke, pa je tako SEIKO 6138-001x nazvan „UFO“, SEIKO 6138-004x je „Bullhead“, SEIKO 6138-802x se odaziva na „Panda“, a junak ove pričice SEIKO 6138-0030 znan je kao „Kakume“.
Kao što red i pravila lepog ponašanja nalažu prvo ćemo utvrditi šta uopšte znači „Kakume“.
Pomoću univerzalnog i sveznajućeg googla u tri klika postajemo pametniji (ili nam se bar čini da je tako) i saznajemo da reč kakume na japanskom (革命 (hiragana かくめい, romaji kakumei) znači „revolucija“.
Sledi opis samog sata.
Mehanizam
Ovaj Seiko pokreće mehanizam 6138 po kojem je i dobio ime, razvijen na osnovu mehanizma 6139 iz 1969. godine – prvog automatskog hronografa u serijskoj proizvodnji (ne i prvog ikad proizvedenog, ako je verovati švajcarcima).
Seiko 6138-ca je tehnički i kvalitetno vrlo napredan mehanizam, pouzdan i izdržljiv (moj časovničar bi ovde imao šta kazti kao kontra-argument), čemu svedoči i broj ovih satova koji su i dalje potpuno funkcionalni i u upotrebi iako dobrano gaze petu deceniju.
Mehanizam 6138 proizvodio se u dve verzije, verziji 6138A sa 21 rubinom nastaloj početkom 1970, i verziji 6138B nastaloj krajem 1970 godine koja se od prethodnika razlikuje po tome što ima 23 rubina. Dijametar mehanizma je 27,4 mm a debeljina 8 mm, radi na 21600 bph, sa deklarisanom rezervom snage oko 45 časova.
Kao što je pomenuto ima komplikacije brzopodešujućeg dvojezičnog dana i datuma, hronograf-sekundare i malih hrono merača podbrojčanika 30-minutnog i 12-časovnog.
Mehanizam se može i ručno navijati, i u biti je vrlo komplikovan i sastoji se od 80tak delova i bezbroj pratećih šrafova.
Više detalja o 6138 mehanizmu ovde bidfun-db Archive: Watch Movements: Seiko 6138B , a slika ovde WatchScape - Watch Image Gallery - seiko 6138 , a ako ste u „sam svoj majstor“ fazonu na internetu su dostupna detaljna uputstva za servis ovog mehanizma.
Brojčanik
Brojčanik je neverovatan, prelep i unikatan… Po mom mišljenju on ključan faktor u popularnosti Seiko 6138 modela. Kakume nije izuzetak niti ružan rođak porodice 6138 - jednostavno je prelep.
Brojčanik je mat teget-plave boje na kojem su srebrno-belom bojom označeni petominutni podeoci. Sat ima i unutrašnji prsten crne boje na kojem su označeni svi minutni podeoci i podpodeoci u okviru jednog minuta.
Pored tih oznaka na levoj strani brojčaniku se nalazi natpis „Seiko chronograph automatic“, a malo desno od centra brojčanika i sićušni logo Suwa Seikosha – dva latinična slova S stilizovana u obliku vira (naišao sam na podatak da Suwa (諏訪市 Suwa-shi) pored toga što je ime grada i jezera u japanskoj prefekturi Nagano koja je bila sedište kompanije, označava i kovitlac ili vir na vodenoj površini tj. naziv je za Suwa Shinkō nekog boga vetra i vode, što bi objasnilo izgled znaka kompanije).
Desnom polovinom brojčanika dominira prozor za dan i datum (crn ili srebrn zavisno od modela), a gornjom i donjom podbrojčanici srebrno-bele boje kvadratnog oblika. Dan je ispisan na dva jezika, najčešće na engleskom i španskom, ali umesto španskog prisutni su dani u nedelji ispisani kanji znakovima i arapskom... Kao što je rečeno, podbrojčanici su 30-minutnog (donji) i 12-časovnog tipa (gornji), prvi meri minute i napravi pun krug po isteku 30 minuta, a drugi meri sate i napravi pun krug po isteku 12 sati.
Ceo brojčanik je nekako reljefan, trodimenzionalan, odaje osećaj dubine jer su podeoci, znaci, podbrojčanici i prozor dan-datum izdignuti ili pak spušteni u odnosu na glavni brojčanik. Taj osećaj je najizraženiji kada se sat posmatra pod uglom.
Seiko Kakume je rađen u dva osnovne verzije – verzija za japansko tržište (pre bih rekao azijsko) i internacionalna vezija namenjena ostatku sveta. Prvu verziju karakteriše natpis „Seiko 5 sports Speed Timer“ i okvir za dan-datum prozor srebrno-bele boje, a drugu natpis „Seiko chronograph automatic“ i okvirom za dan-datum prozor crne boje.
Svaka od verzija ima podverzije, tako japanska verzija ima tri podverzije brojčanika - 0040T, 0044T i 0045T koje se razlikuju po obliku kazaljki budući da samo podverzija 0040T streličaste minutne i satne kazaljke sa iluminacijom, dok druga dva modela imaju hromirane kazaljke bez iluminacije. Takođe, podverzija 0045T ima i drugačiji natpis pa umesto uobičajenog „Seiko 5 sports Speed Timer“ piše samo „Seiko Speed-Timer“ (pogledati slike).
Internacionalna verzija brojčanika nosi oznaku 0050T.
Među kolekcionarima postignut je konsenzus da postoji podverzija internacionalnog brojčanika Kakumea rađenog za arapsko tržište koju karakteriše natpis „Seiko chronograph automatic“ i okvir za dan-datum prozor srebrno-bele boje, dakle miks dve uobičajenije verzije, što je verzija koju i ja posedujem.
(Sa leva na desno: podverzija 1 i podverzija 2)
Priča se da postoji i mitska verzija naizgled slična drugoj podverziji brojčanika sa oznakom 0050T, ali sa drugačije osmišljenim podbrojčanicima. Evo slika preuzete sa interneta, a vreme će pokazati da li je rađen i ovakav brojčanik Kakumea ili je neko sitnom modifikacijom u Photoshop-u ustalasao duhove njegovih poštovalaca...
Bez obzira na verziju, brojčanik Kakumea je izuzetno čitak i pregledan, dobrog kontrasta.
Minutna i satna kazaljke su vrlo lepe i elegantne, streličaste, u crno-beloj kombinaciji, sa luminacijom vidljivom i 40 i kusur godina od njenog nanošenja.
Kazaljka hronograf-sekundare i kazaljke podbrojčanika su specifičnog oblika, bez luminacije, obojene crvenom bojom (mada i to varira, pa sam u zavisnosti od stepena očuvanosti viđao i Kakumea sa narandžastim ili čak žutim kazaljkama).
Kućište
Kućište Kakumea je izuzetno masivno, prečnika 42mm bez drukera i krunice (oko 45mm sa drukerima i krunicom), debelo 16mm, sa lugovima koji su usečeni ispod kućišta (tzv. hooded lugs) širine 18mm.
Masivno kućište i mali razmak između lugova doprinose tome da ovaj sat ne izgleda dobro na kožnim kaiševima, bar ne onim širine 18mm, ali uvek postoji opcija usecanja šireg kaiša na potrebnu širinu, ili upotreba čelične narukvice.
Hooded lugs
Celo kućište je izrađeno od kvalitetnog nerđajućeg čelika i vrlo je teško.
U katalozima iz vremena kada je sat ugledao svetlost dana stoji da je sat vodootporan, ali bez preciznijeg objašnjenja koliko „voli vodu“.
Naišao sam na podatak da je u prvim katalozima štampanim od 1970 do 1972. godine stajalo da su satovi vodootporni do 70m (tačnije 229ft), ali je to naknadno obrisano, verovatno zbog velikog broja reklamacija, što je pretpostavka koju sam formirao sudeći po broju oštećenja na ovim modelima (uopšte 6139-kama i 6138-cama) nastalim kao posledica kontakta sa vodom koje sam video na slikama i dva takva slučaja za koja sam čuo od časovničara koji mi je popravljao sat.
(Sa leva na desno: katalog od 1970 do 1972 i katalog posle 1972)
Zanimljivo je da u katalogu možemo videti da je cena Seika 6138 1970. godine bila 145$ što je danas ekvivalentno 885$, ako je verovati specijalizovanim sajtovima za praćenje inflacije.
Gornjim delom kućišta dominira čelični bazel sa umetkom plave boje sa tahimetar skalom.
Poklopac je jednostavan, bez gravura.
Staklo
Staklo je mineralno – Seikov hardex – blago ispupčeno i zaobljeno. Kao što sam napisao, vrlo je veliko, prečnika 37mm. Kao i sa ostalim delovima za 6138ce i nalaženje orginalnog stakla u slučaju neke havarije (pu, pu, daleko bilo) bio bi ogroman problem budući da ih Seiko ne proizvodi bar 20-25 godina.
Uvek snalažljivi azijati (mahom Filipinci) su i ovome doskočili i postoji vrlo jaka aftermarket zajednica koja izrađuje delove za Seiko 6138, nažalost sa promenjivim uspehom, što važi i za akrilno aftermarket staklo iz njihove radinosti gde je jedna serija odlična, a već sledeća neupotrebljiva.
Aftermarket brojčanik, ni blizu orginala
Lične impresije i zapažanja
Za starovremenske Seiko automatske hronografe sam se zainteresovao tek nedavno, privučen njihovim nesvakidašnjim dizajnom i bogatom istorijom.
Posle izvesnog vremena na jednom domaćem sajtu koji se bavi kupoprodajom preko interneta nabasao sam na Seiko 6138 Kakume, koji je sa estetskog aspekta bio u lošem stanju (brojčanik, kazaljke i sl), ali po tvrdnjama prodavca mehanički savršen i nedavno servisiran (što je kod ovih satova bitna stavka).
Pregovori su tekli kilavo, uz gomilu informacija, poluinformacija i mutnih slika, ali sam na kraju prelomio da sat kupim budući da je prodavac insistirao na tome da je mehanički savršen i nedavno servisiran, staklo sata ispolirano, i za trećinu oborio početno traženu cenu.
Po prijemu sata, i neposredan uvid u stanje, ispostavilo se staklo sata nije dovoljno dobro ispolirano, pored estetskih nedostataka uočenih na slikama uočeni su još neki sitniji nedostaci. Sa mehaničkog aspekta sat se ponašao vrlo dobro i u skladu sa opisom prodavca („držao vreme“, prebacivao datum, imao pristojnu autonomiju rada, uredno resetovao i startovao hronografe), dakle sve u redu, bar se tako meni laiku činilo.
Za svaki slučaj sat je odnet kod prijatelja časovničara I iz Novog Sada na mehaničko-estetsko proveru i davanje stručnog mišljenja.
Prilikom pregleda na vibrografu (valjda se tako zove ono čudo za podešavanje tačnosti sata) utvrđeno je da sat radi dobro u smislu odstupanja vremena, ali da ima ogromne oscilacije u radu, pa npr. posle odstupanja od +- 2 sekunde u toku 24 časa, u naredna 24 časa odstupanje bude +-2 minuta.
Uzrok navedenog ponašanja bio je naravno nikad servisiran mehanizam (zaključeno po stanju šrafova mehanizma na kojima nije bilo tragova odvrtanja), pa je sat samim čudom u ovom stanju radio vrlo dobro i posle 40 godina od kada je proizveden. Takođe je utvrđeno da krunica sata nije oginalna, da je ključ polomljen pa nastavljan, da satu fali povratna opruga na jednom drukeru, da dan i datum prebacuje tek oko 8 časova ujutro narednog dana.
Sve estetske mane su potvrđene, s tim da je većina njih bila rešiva (odmašćivanje bazela, unutrašnjeg prstena, kućišta, brojčanika i kazaljki), ali sama reparacija brojčanika i bazela nije bila moguća.
Kakume pre sređivanja
Sada sledi mala digresije i razbijanja jednog mita koji živi na forumu na temi „restauracija vintage satova“.
Naime pošto sam iz Novog Sada, nije mi bilo teško da radi dobijanja drugog mišljenja u vezi mogućnosti reparacije brojčanika odem i do čuvenog novosadskog časovničara S, o čijim poduhvatima na temu reparacije uništenih brojčanika se naširoko i naveliko pisalo u okviru navedene teme foruma. Čovek mi je lično rekao da on taj i takav posao ne radi, da ga nikad nije ni radio, i da takve zahvate, po njegovim saznanjima, ne radi niko u Srbiji. Kada sam se pozvao na forumska pisanja i tvrdnje da je on stručnjak u toj oblasti, on se samo nasmejao i rekao da ljudu brkaju čišćenje i odmašćivanje brojčanika i njegovu kompletnu reparaciju, i ponovio da reparaciju ne radi, niti ju je ikad radio.
Tu naravno nije bi kraj mojim naporima, na predlog jednog kolege sa foruma kontaktirao sam i zemunskog časovničara KD, koji mi je rekao da zahvate reparacije brojčanika on ne radi lično već da oštećene brojčanike šalje kod nekih svojih saradnika u Švajcarsku, i da to „zadovoljstvo“ košta minimum 80€, verovatnije 120€ za ovaj model sata, a na brojčanicima skupljih i zahtevnijih satova i više.
Posle toga sa časovničarem I sam se dogovorio da kompletno servisira mehanizam i preduzme sve što može da bi sat sa estetske strane izgledao što bolje, s tim da smo postigli koncenzus da nikakvo poliranje kućišta i zamena brojčanika i kazaljke aftermarket delovima ne dolazi u obzir, jer uništava kolekcionarku vrednost ovog sata. Formiranju ovakvog mog mišljenja i stava u mnogome su doprinele i kolege sa foruma preko PP poruka.
Časovničar I se prihvatio posla, totalno je rasturio mehanizam, odmastio ga, podmazao, pa ponovo sklopio, zajedničkim snagama smo pronašli i napravili nedostajuću povratnu oprugu drukera (verovatno pretpostavljate da je u pitanju opruga iz hemijske olovke koja savršeno obavlja posao), zatim je odmastio brojčanik, koliko se moglo sastrugao štroku sa donjeg hronografa, očistio kazaljke i izvršio ostala neophodna podešavanja.
Sve ovo je potrajalo dve do tri nedelje, jer je mehanizam neverovatno složen i pipav za rad, a i čekalo se staklo koje je na mašinsko poliranje poslato u Beograd.
Za kraj malo suvoparnih podataka o samom satu.
Kakume kojeg posedujem je proizveden u julu 1977. godine i pokreće ga 6138B mehanizam, vrlo tačan i precizan uz odstupanja od + 2 do 4 sekunde na 24 časa, uz to i prilično nečujan (što im baš i nije karakteristika), sa rezervom snage oko 45 časova koju lagano ostvaruje nakon 10tak sati nošenja na ruci. Sat ima opciju ručnog navijanja, koju sam našao vrlo korisnom, u smislu da ga pri startovanju (ako je stao) ručno navijem deset okreta i tako predupredim eventualno zastajanje u radu tokom nošenja izazvano neaktivnošću leve ruke (kancelarijski posao).
Kao što je već napomenuto sat je u nekom periodu svog veka „popio vodu“ pa mu brojčanik nije u sjajnom stanju (posebno donji podbrojčanik), ali bilo je sve to mnogo gore pre nego što se majstor-časovničar prihvatio gore opisanog posla na „ulepšavanju“ sata, iako to nema mnogo veze sa njegovom strukom, na čemu sam mu zahvalan.
Staklo na mom modelu je mineralno, orginalni Seikov Hardex.
Za mene je bila nemoguća misija pronalaženje orginalne Seiko narukvice iz tog perioda, pa sam se odlučio da sat stavim na kožni kaiš prikladne plave boje.
Zaključak
Bilo da Vas je opčinio izgled Kakumea i vrckavi duh 70tih, ili vas je zainteresova njegova istorija, ili ste prosto rešili da si priuštite kvalitetan automatski hronograf po pristupačnoj ceni, jedno je sigurno – horološka revolucija na japanski način je tu već 40tak godina i nemoguće joj je odoleti.
Registracija
Help
84Likes
LinkBack URL
About LinkBacks
Čika Kure vam predstavlja...
Odgovor sa citatom
, neki oboleli odavnooooooo pa su sada imuni na kuknjavu vas "mladih".
.
Bookmarks sajtovi