Čika Kure vam predstavlja...

[DrAgod]

Svaka čast za tekst. Za boles' ne brini, neizlečiva je, a vreme samo pogoršava stvari...

[arch_m]

Kure, burazeru, svaka cast na trudu!

Opis prozet licnom notom uvijek mi je drago procitati, bez obzira radilo se o detaljima koji su mi vec poznati ili ne. Uvijek mi je bilo intetesantno slusati kad, kojim satom i zahvaljujuci kome se ko i kako okliznuo i bespovratno uletio u ovaj nas svijet satova.

Cestitke jos jednom!

[skydrummer]

Čestitke Kure i bravo za upornost da osposobiš sat.
Čekam i nadam se prikazu ronilačkog Citizena (onaj Halle Berry model).

[Vicko]

Nemoj da se lecis.Od te bolesti leka nema,na bacaj pare na lekove ,bolje kupi jos neki sat.Ja sam sto puta rekao sebi
ne kupujem nista idem samo da pogledam sta se nudi i naravno vratim se kuci sa novim satom.Vec odavno sam u fazi
da sam sebe iznenadim otkud meni ovaj sat,bas je dobar kad sam ga to kupio.Malo me grize savest,pa onda opet isto.
Izgovor uvek nadjes .Ovoje dobar sat za camac i pecanje,ovaj je redak i steta je propustit itd.
Onda jurnjava delova po sitemi sve je u redu ,samo mu ovo fali da ga kompletiram.Na kraju ogromno zadovoljstvo kad
sat ozivis i stavis ga na ruku.I tako do sledece prilike.

[KureNS]

Timex Black Max

Did you hear? Black Max is comin' to town... Black Max! It takes a real man to wear it!

Uvod

U narednih par redova teksta predstaviću vam jedan od modela američke časovničarske kompanije Timex, istovremeno jedan od njihovih poslednjih izdanaka pre nego što su se upustili u proizvodnju extra low budget satova ne bi li ostali konkurentni na američkom tržištu koje su 80-in preplavili satovi sa kvarcnim mehanizmima poreklom iz Azije.
Timex Black Max je sat urađen uz patronat švajcarske Orfine, a po uzoru na Maserati trkačke automobile 70-ih.
Sat je od starta pratila vrlo jaka medijska kampanja, dosta je reklamiran, a u njegovu čast je i komponovana jedna kabare numera od strane Vilijama Bolkoma u orginalnoj izvedni interpretirala Nadie Piave.
Kako je to izgledalo možete videti ovde:

Kao što možete pretrpostaviti simpatična prezentacija, lepe žene, brza kola, klasično-sportski izgled i niska preporučena prodajna cena sata doprinela je vrlo velikoj popularnosti ovog sata u Americi, gde je danas vrlo poželjan i cenjen među kolekcionarima, mada ima tu dosta nostalgija efekta.
Posle uvoda iz istorije sledi razrada u vidu opisa samog sata.

Mehanizam

Timex Black Max pokreće Timex M24 mehanički mehanizam (SLIKA 1.) bez rubina, koji je ekstremno tačan uz dnevna odstupanja od +2 sekunde na 47 časova (na 24 časa nisam vodio evidenciju) kolika je i rezerva snage primerka koji ja posedujem (iako vidim da je deklarisana rezerva snage 42 časa).

slika 1.

Model koji posedujem nema komplikaciju u vidu prikaza datuma, a njegovog brata sa tom zanimljivom i korisnom opcijom pokreće Timex M27 mehanički mehanizam.
Kao što sam već napomenuo početkom 80-ih, u raskoraku između vrlo velike popularnosti sata i težnje da zadrži korak sa jeftinim kvarcnim azijatima (npr. interesantan je podatak da je 1962. godine svaki treći sat prodat u americi bio Timex), Timex je počeo proizvoditi isključivo Black Max sa kvarcnim mehanizmima koja su se nalazila u plastičnim kućištima, tako da je ovaj moj „maksimalno crni“ iz 1979 jedan od poslednjih primeraka u kome kuca mehaničko srce.

Brojčanik

Brojčanik Black Maxa je neverovatan, prelep, unikatan… Rađen po uzoru na brzinomer Maserati trkačkih automobila iz 70-ih (verovatno po uzoru na Maserati Kyalami (SLIKA 2.) jer mi se čini da je taj auto model u reklami).

slika 2.

Brojčanik je mat crne boje sa brojevi i podeocima bele boje. Pored tih oznaka na brojčaniku se nalazi još natpis „TIMEX“ i oznaka vodootpornosti. Oko brojčanika, a ispod stakla, se nalazi bazel - TACHOMETAR.
Iako je upotreba ovog pojma izazvala brojne rasprave i nedoumice na forumima gde se okupljaju ljubitelji ovog sata (da, da i to imaju), postignut je konsenzus da je isti iskorišćen kao omaž brzinomeru trkačkih automobila jer je tahometar izraz za instrument za merenje brzine rotacije osovine ili diska, izražene u minuti ili u drugim jedinicama, čiji najpoznatiji predstavnik je baš merač brzine u automobilima (brzinomer).
Mnogo uobičajeniji pojam u svetu časovničarstva je tachimetar instrument za merenje brzine kojom smo prešli neko rastojanje.
Brojčanik je izuzetno čitak i pregledan.
Kazaljke nemaju luminaciju, satna i minutna kazaljka su vrlo debele, što ponekad otežava „čitanje“ tačnog vremena. Narandžasta oštra kazaljka-sekundara je prosto predivna.
Zanimljivo je da na brojčanicima mehaničke verzije ovog modela stoji da je proizveden u Velikoj Britaniji (natpis GREAT BRITAIN) ako je u pitanju model bez datuma, odnosno u Engleskoj za model sa datumom (natpis DIAL ENGLAND, SLIKA 3.), dok kasnije kvarcne verzije nemaju „zemlju porekla“ na brojčaniku (SLIKA 4.).

slike 3. i 4.

Kućište

Kućišta je mesingano (pretpostavljam), tretirano niklom pa premazano PVD premazom crne boje.
Široko je 37mm (40mm sa krunicom), debelo 12mm, sa lugovima od 18mm.
Sat uživo deluje znatno veće nego što se to čini na osnovu dimenzija, pre svega jer je brojčanik vrlo čitak i pregledan, a spoljni bazel vrlo tanak, pa je ceo prednji deo sata u staklu.
Oblik kućišta je vrlo zanimljiv, elipsast sa skrivenim lugovima.

Staklo

Staklo je mineralno, ravno. Kao što sam napisao vrlo je veliko, prečnika 35mm.

Narukvica

Pre 1980. godine mehanički Black Max je dolazio na metalnoj narukvici (rekla-kazala), a posle toga kvarcna verzija na gumenoj narukvici, obe verzije u "Rolex Presidential" stilu (SLIKA 5.), ali pošto mi je ta narukvica nedostupna (i u prvom i u drugom pojavnom obliku) stavio sam mu najobičniji gumeni kaiš (koji se sinoć pukao), iako sam se dugo vodio idejom mu stavim crnu čeličnu narukvicu koje kod nas nema ni za lek.

slika 5.

Slike





Zaključak

Sat Timex Black Max nije čudo časovničarske industrije, nema mehanizam sa trista rubina i milion bita u sekundi, nema čelično kućište i ne možete sa njim zaroniti 20.000 milja pod more, ali je autentičan predstavnik jednog vremena i jedne epohe i kao takvog ga morate voleti ili bar ceniti entuzijazam i ljubav onih koji to čine.

[skydrummer]

Čestitke. Lep prikaz. U zdravlju te služio.

[MMario]

Komso bas lep sat.....cuvaj ga! Kao sto si sam rekao,nema ovo, nema ono, nema......ali je predstavnik jedne prosle epohe i treba ga sacuvati. Uzivaj u njemu!

p.s.: jbg nedavno je netko prodavao na kp, metalnu u PVD-u 18mm. Kako to nisi video?

[Djordje Sugaris]

Još jedan lep prikaz zanimljivog sata! Skoro je jedan bio na voćnom sajtu, da li je to taj?

[KureNS]

Još jedan lep prikaz zanimljivog sata! Skoro je jedan bio na voćnom sajtu, da li je to taj?

Nije, ja ovaj sat imam bar godinu dana, možda i nešto jače...

EDIT: Hvala svima... Biće još jedan opis ovih dana, ovog puta idemo na istok iz "gvozdene zavese"...

[KureNS]

Nastavljam sa opisima, baš kao što sam obećao...

SSSR RAKETA 24

Tekst koji sledi posvećujem ruskom horološkom umeću i naravno Vama koji ovo čitate.

Uvod

Junak ovog teksta je jedan prilično neuobičajen sat.

Spisak neuobičajenih karakteristika počinjemo od početka, tj. od samog imena i prezimena sata.
Ovaj sat je u narodu (pre svega među zapadnjačkim svetom) poznat kao Raketa 24 „radio room“.
I dok je ime sata - „Raketa 24“ - logično jer je reč o satu sovjetske fabrike satova PČZ linija satova Raketa koji ima 24 časovnu skalu (koja je, između ostalog, i proslavila tog proizvođača satova), njegovo prezime „radio room“ je neobično i pre svega netačno.
Naime, Raketa 24 „radio room“ uopšte ne pripada klasi satova koje su koristili radio operateri kao pomoćni instrument i podsetnik da je vreme za radio tišinu i „osluškivanje“ radio etra kako bi se čuo eventualni SOS poziv u pomoć što je obaveza uvedena 1913. godine nakon potonuća Titanika u 1912. godini. Očigledan dokaz u prilog toj tvrdnji je taj što radio tišina za osluškivanje poziva u pomoć ima ukupno 4 intervala od po tri minuta, a ova Raketa 24 ima šest vremenskih intervala (tri bela, dva plava i jedan crveni interval) trajanja od po četiri sata.
Daljim istraživanjem dolazimo do saznanja da ti intervali u stvari predstavljaju tradicionalni mornarički sistem smena straže na svaka četiri sata koju obavljaju mornari podeljeni u tri grupe, pogađate, belu, plavu i crvenu grupu. Ovakva podela na tri grupe omogućuje da se stražari duže odmaraju između dva intervala stražarskih dužnosti, pa posle četiri sata straže imaju osam sati odmora (vidi sliku 1.), što nije moguće kod mornarički sistem smena straže koje obavljaju dve grupe jer tada mornari posle četiri sata straže imaju samo četiri sata odmora (vidi sliku 2.). Postoje i drugi mornarički sistem smena straže koje najverovatnije ne razume ni onaj ko ih je osmislio.

slika 1.


slika2.

Dakle, sa priličnom sigurnošću možemo tvrditi da naša Raketa 24 treba da se preziva „stražarska“, jer joj je sekundarna namena (pored primarne kao merača vremena) da mornaru bude neka vrsta podsetnika kad je na njega red da stražari, što je verovatno bilo i vrlo korisno u hladnoći, sivilu i monotoniji mornarskog života negde u sred Severnog ledenog okeana gde je i bog rekao laku noć.
Što se tiče samih stražarskih smena i među njima ima jedna specifična – crvena – takozvana „pseća straža“ koja traje od 16.00 do 20.00 časova, a naziv je zaslužila jer u tom periodu stražari samo nekolicina mornara dok gotovo sva posada večera i odmara. U skoro svim mornaricama sveta pseća straža ima dva podintervala od po dva sata (prvi podinterval od 16.00 do 18.00, pa smena nove pseće straže koja stražari podinterval od 18.00 do 20.00, pa redovna smena straže i stražarenje redovnog četvorosatnog intervala). Moglo bi se reći da su u većini mornarica pseće straže popularne jer posle osam sati odmora od redovne straže, stražariš samo dva sata, pa imaš novih šest sati odmora do naredne straže. Naravno Sovjeti – ludaci su, za razliku od svih ostalih mornarica, praktikovali četvorosatne pseće straže, pa ko živ ko mrtav, gladan ostaješ sigurno.
Eto, kada smo razrešili tu dilemu, ostade još dilema šta znače markeri pored satnih podeoka 6 i 7 i 18 i 19, pogađate, oni označavaju period plime i oseke.
A posle uvoda iz istorije sledi razrada u vidu opisa samog sata.

Mehanizam

Raketu 24 Stražarsku pokreće slavni, pouzdani i robusni 2623h mehanički mehanizam (bidfun-db Archive: Watch Movements: Raketa 2623.H) tipičan za gotovo sve Raketine 24 časovne satove. Iako star, jednostavan i vizuelno neugledan mehanizam je prilično tačan uz dnevna odstupanja od +5 sekundi na 46 časova (na 24 časa nisam vodio evidenciju) kolika je i rezerva snage primerka koji ja posedujem deklarisana rezerva snage oko 45 časova).

Brojčanik

Brojčanik stražarske Rakete je neverovatan, prelep, unikatan… Brojčanik je mat sivo-srebrne boje na kojem su crnom bojom ispisani brojevi i podeoci koji označavaju sate, a plavom bojom podeoci koji označavaju minute. Pored tih oznaka na brojčaniku se nalazi još natpis „РАКЕТА“ i сделано в ссср crne boje i amblem sidra i dve oznake za plimu i oseku plave boje. Oko brojčanika, a ispod stakla, se nalazi dvostrano pokretan bazel sa ukupno šest podeoka o kojima je već bilo reči u uvodu, koji se podešava okretanjem krunice koja se nalazi na poziciji 8:00.
Brojčanik je izuzetno čitak i pregledan i ja uopšte nisam imao problema da se naviknem na njegovu 24 časovnu fizionomiju, čak štaviše na prvi pogled mi je taj način prikazivanja vremena bio logičan i blizak, mada sam čitao da zapadnjaci muku muče oko toga.
Kazaljke nemaju luminaciju i vrlo su tanke, ali zbog dobrog kontrasta čitljive i pri slabom osvetljenju.

Kućište

Kućišta stražarske Rakete je široko 39mm (42mm sa krunicom), debelo 12mm, sa lugovima od 18mm. Sat uživo deluje znatno veće nego što se to čini na osnovu dimenzija, pre svega jer je brojčanik vrlo čitak i pregledan, a spoljni bazel vrlo tanak, pa je ceo prednji deo sata u staklu.
Celo kućište je mesingano, tretirano hromom, osim poklopca koji je čeličan. Činjenica da kućište nije od čelika bi mogla odbiti nekoga od nabavljanja ovog ili ovakvog sata, ali meni lično to ne predstavlja problem pre svega zbog visokog kvaliteta postupka hromiranja i kvaliteta materijala koji su sovjeti koristili, u što smo se svi uverili u slučaju sovjetskih komandiraca čija hromirana kućišta su znatno kvalitetnija i postojanija od kućišta postsovjetskih ruskih.
Vodootpornost je deklarisana na 30m, ali kako neko reče to znači da ovaj sat ne treba prinositi vodi bliže od 30 metara, što je aluzija na tradicionalno lošu vodootpornost ruskih Raketa 24.

Staklo

Staklo je akrilno, blago ispupčeno i zaobljeno. Kao što sam napisao vrlo je veliko, prečnika 37mm.

Slike








Zaključak

I da opis ovog sata završim rečenicom kojom sam i počeo „junak ovog teksta je jedan prilično neuobičajen sat“, a sad znate i zašto.

Napomena: Bez obzira što sam u tekstu naveo da je Raketa 24 Stražarska vojni sat, tj. sat koji se koristio u sovjetskoj mornarici, čemu idu u prilog citirani dokazi prikupljeni iz prilično pouzdanih izvora, ja lično sumnjam da je ovaj sat ikad korišćen u sovjetskoj mornarici, a ako je i korišćen to nije bilo masovno i planski već kao personalni gest pojedinih sovjetskih mornara. Takvo mišljenje sam bazirao na činjenici da je ovaj model sata proizveden oko 1988-89 godine, kada je sovjetski medved već dobrano posrnuo i čisto sumnjam da je Crvena armija planski snabdevala armiju meračima vremena, i sprovodila složene i skupe mornaričke vojne vežbe kad realno nisu imali sredstava ni da napune bar pola rezervoara T-80. Takođe, slaba tj. nikakva vodootpornost ovog sata izaziva sumnju da je bio upotrebljivan od strane mornara koji se prilikom vršenja dužnosti pokvase bar deset puta dnevno.

Sledeći opisani će biti Sky-ov ljubimac...