637Likes
-
-
Re: Bluesky - Par mojih satova
Nema na cemu Zeleo sam iz vise razloga da podelim to sto znam sa vama svima. Sto se tice reklama retko sta mi je prezivelo, imam negde negative sa snimcima reklamnim satova, moram samo da potrazim to, drugu sam dao reklamnu Longines pepeljaru, imao sam delove standova ali su propali bili od vlage jer kuca gde su bili smesteni je propala, tu i tamo sam ranijih godina nalazio na roleks mesingane plocice reklamne, kao i dve kutije za Patek satove, gde mi je otac pogodivsi pravilno moj zbunjeno zapanjeni pogled kada sam ih iskopao u kuci, samo dobacio - mozes kopati kolko oces sat neces naci Inace imam i manzetne Longines, kao i verovali ili ne i maramicu Longines Sto se tice kataloga satova, e ovako kao dete se secam da mi je baka redovno seckala neke slicice od nekih kalendara, totalno nadrealne neke dirizable i tako to, zapravo to su bili Longines kalendari i katalozi satova, tako da je to nestalo pre nego sam ja krenuo u skolu manje vise. Kako su se i otaci deda dotle prestali baviti satovima, a imali su kontakt sa zastupnicima, katalozi im nisu vise trebali. E sada kad si dete nemas pojma sta je sta, mozes uzeti najskuplji sat i njime tuci po podu ili lupati cekicem da vidis sta ima unutra ako ti dozvole, kad odrastes onda mlatis svoju ludu glavu sta si ucinio Sreca, ja sam samo zvrljao po nekim katalozima i to je to slikacu okacicu samo potrajace dok sve iskopam
-
-
-
Re: Bluesky - Par mojih satova
E pa drustvo nije me bilo dugo
Ali imam bar jednu zanimljivu pricu
Naime pre skoro mesec dana pridje mi kolega na poslu sa informacijom da jedan stariji gospodin dolazi da se raspita za fotoaparate. Coveka sacekam, vidim stariji gospodin sa stapom, i malo popricamo o fotoaparatima, pa tu negde se ispostavi da je on zapravo i jedan od ucesnika II Svetskog Rata, bivse vojno lice danas u penziji, malo je reci da se stvari promene kada shvatite da pred vama stoji covek koji se borio u tom velikom ratu.
I zapocne on pricu, kako je 22 februara 1945. godine u okolini Travnika izvrsen prepad na oklopni voz kojim se povlacio glavnokomandujuci nemackih snaga iz Ukraine. Partizani minirali prugu kod mosta, kad je naisao voz digli prugu, i osuli paljbu po vozu, na vozu bilo par neispravnih tenkova bez gusenica al odlicnih bunkera sa topom, medjutim posle nekog vremena nemci se predali. Inace vredno je pomenuti da je Beograd oslobodjen 20. oktobra 1944. godine a da je ostatak drzave bio pod okupacijom jos uvek. Partizanske snage su napadale vece garnizone nemacke i tako ih drzale da nemogu izvrsiti kontranapad i povratiti oslobodjene teritorije.
Po predaji nemaca krenu ih voditi i ubrzo dodjose do reke koju je trebalo pregaziti, nemacki komandant zamoli preko prevodioca da ga prevedu na konu posto je star covek i ipak u februaru je reka hladna, partizanski komandant odbrusi prevodiocu da mu konj sigurno nije trebao kada su okupirali drzave, pa mu nece ni sada dati, nemac sta ce pregazi reku.
Sama prica je bila vrlo zivo interpretirana od strane mog gosta On je zapravo bio obavestajni oficir i motrio je na voz jer su znali da je preko pristine pokusavao da se domogne zapada i imao je plan da ga sprece.
A u pricu smo usli vrlo zanimljivo, posto smo ustanovili da mu nista od novih fotoaparata nije po volji, covek mi pomenu neke stare koje je imao, dakako jedan od njih je bio ratni trofej, pa malo po malo udjosmo u pricu i shvatih da je bio pukovnik koji je sada penzionisan. Ali kad je krenuo zapazih jedan vrlo zanimljiv detalj, sat na njegovoj ruci je imao crni vojni cifer u izuzetnom stanju, pogledah bolje kad ono vojni Zenith I tu mi rece pricu. Nemacki komandant je posle par dana kada su ga predavali komandi predao svoj pistolj i sat, pukovniku bi neprijatno ipak kako rece bese tu jos oficira iznad njega, on predade svom komandantu a on mu vrati pistolj i rece nek mu bude uspomena, a i sat takodje.
I tako od tada sat redovno i nosi a sat redovno i radi.
Posle rata je nastavio karijeru u JNA gde je bio oficir.
Gospodin sa kojim sam pricao je Pero D. Vukic, autor Šesta Krajiška NOU Brigada ilustrovana i foto-monografija
Pored te zgode stigao je da mi isprica jos par svojih borbi sa nemcima, kao i posleratnih dozivljaja na nemirnom granicnom podrucju FNRJ.
Na kraju razgovora stegoh mu ruku, jer ma sta mislio ja privatno o partizanskom pokretu, ipak je retkost danas sresti zivog ucesnika koji se borio sa nemcima i ucestvovao u oslobodjenju ovih prostora od okupatora. Gradjanski rat koji je nazalost pritom vodjen je nesto drugo i nebih sada o tome.
-
-
-
-
Re: Bluesky - Par mojih satova
pa vis da nije iz voza izlazio ni u blato
-
Vaš status
- Ne možete postavljati teme
- Ne možete odgovarati na poruke
- Ne možete slati priloge uz poruke
- Ne možete prepravljati svoje poruke
-
Pravila foruma
Bookmarks sajtovi