Par novih fotki vec postojecih satova
Inace zlatni Longines isto ima pricu i ona pocinej ovako, 1973.godine dolazi do izgradnje dva bazena u beogradu, jedan je kompleks bazena Banjica a drugi Tas na Tasmajdanu u zgradi nekadasnje Vatrogasne komande ( doticna zgrada je tada naruzena u izgled koji danas ima), povod je bilo to sto je SFRJ bila domacin Prvog Svetskog Takmicenja u Vodenim Sportovima
Светско првенство у воденим спортовима — Википедија
E sada Longines je radio merne uredjaje i Semafore, to su oni isti koji su i danas tamo, mada su sada veoma neugledni, i otac je pripremajuci ceo projekat dobio u dokumentima projekte bazena sa Olimpijskih Igara u Minhenu 1972. godine, naime tada je tek pocelo da se radi da bazeni budu sa prelivom, tj onakvi na kakve smo danas navikli, voda se preliva i upada u kanale oko bazena, e to je bilo bitno da bi mogao da se napravi odgovarajuce tacnosti uredjaj za merenje vremena plivacima, shvativsi da je to od vaznosti , otac je odma poslao po coveku projekte za Svajcarsku, naravno u Minhenu Longines nije radio semafore vec druga firma, ali ovako su mogli da skrate vreme u projektu i da obore cenu izrade i kompletnog zavrsenog sistema, sto je odgovaralo kako longines-u tako i nama.
Uporedo sa time bilo je obilje problema, naime na banjici je semafor ako se secate podignut na jednu plocu iznad i nije bilo odgovarajuceg krana a kasnili su, i uz nerviranej prisutnih svajcaraca iz Longines-a koji nikako da ga postave otac je nasao solomonsko resenje, poslao je jednog coveka iz firme sa sefom svajcarskog tima u obliznju samoposlugu da nabave meze, hleb, pivo i jos kojesta, kada ga je uklonio jer je on zahtevao specijalni kran, specijalno ovo ono, a toga nije bilo u Beogradu i dok bi doslo kaznjenje bi bilo preveliko, otac je prisutne radnike drugih firmi koje su postavljale staklo, kao i radile keramiku na bazenu zamolio da pripomognu, tipicno u duhu naseg naroda oni su prihvatili, i sto polugama sto sa nekom skelom uspeli da podignu bez masina ceo semafor na njegovo mesto. Dok su to uradili doslo je i meze i klopa i pice, par dasaka spojeno eto stola i svi su se pocastili. Sef tima nije verovao da su uspeli da dignu semafor samo ljudskom snagom, i uz komentar da se tako nebi ni usudili da urade negde drugde, otac mu je uzvratio da negde drugde penali za kasnjenje nebi bili kao kod nas
Posle uspesno organizovanog takmicenja, i zbog toga sto je vise nego jedanput pomogao kompaniji Longines i ustedeo im brdo para na razvoju sistema za prelivne bazene, ocu su darovali jedan poseban sat. Kako mi je on opisao to je bilo jedno odelenje u okviru firme koje je radilo avangardne umetnicke satove, koje su radili umetnici i vazilo je za zaista nesto veoma posebno cak i za Longines brend.
E sada posle svega deda je javio ocu da se kod generalnog direktora Interkomerca pojavio predstavnik firme Longines i nahvalio ga i predao poseban poklon za njega, sat, i uzgred deda mu je pojasnio da sanse da ce ikada videti sat su nikakve. o cemu se radi, svajcarska firma nije htela da ide mimo hijerarhije Interkomerca, i da direktno uruci mom ocu sat, oni su bili svesni koliko im je pomogao a samim tim i celom projektu, i hteli su da Interkomerc da sam taj sat njemu. Naravno neki od direktorcica je prisvojio sebi sat sa recima da jedan radnik nemoze da ima tako dobar sat, nije to njegov nivo.
Posle toga otac je prosto digo ruke od svega, uvek poslovicni svajcarci su kipeli od besa sto mu nisu licno dali sat jer on taj sat nije ni video i tom prilikom su mu dali ovaj zlatni Longines FLagship. Otac je kasnije iskoristio prvu priliku da predje u jednu novootvorenu kompaniju poznatu kao Generaleksport Geneks, i po prelasku na zahtev svajcaraca jos jedno vreme je radio kao zastupnik za satove i onda je prestao nikada vise ne radeci to. Po njegovim recima taj dogadjaj mu je bio dovoljan da batali satove.
Inace sat je imao na poklopcu posvetu Darku Jankovicu zahvalan Longines, e sada moje pitanje je kakav covek neko moze biti pa da nosi sat koji je posvecen nekome drugome? Pola godine kasnije Martinovic koji je bio prekoputa Interkomerca je zvao oca da brzo dodje, kada je dosao pokazao mu je sat, video je posvetu i zvao ga je, direktorcic je imao malenu rucicu pa mu je trebalo smanjiti narukvicu. Otac je rekao da je to zaista bio vrhunac casovnicarskog zanata i umeca i umetnosti, vise nikada nije kupio niti jedan sat, i ove postojece slabo je nosio. Nikada mi nije bilo jasno zasto ga prosto nije uzeo i onako je njegovo ime na njemu. Nazalost otac je preminuo a nije uspeo da mi objasni niti kako je izgledao sat niti koji je to ogranak Longines firme.
Ako neko naleti na doticni sat ili samo na poklopac neka mi javi bar da ga vidim
Bookmarks sajtovi