davorb - moja kolekcija

[bezbi]

Послато са Redmi Note 7 помоћу Тапатока

[milek]

Pa dobro hoće li biti ta slika sata na ruci?

Sent from my SM-A605FN using Tapatalk

[davorb]

Pa dobro hoće li biti ta slika sata na ruci?

Sent from my SM-A605FN using Tapatalk

[bancika]

Meni deluje ok, jos iz tog ugla sat izgleda najvece, ali to nije kako ga drugi vide. Probaj da uslikas u ogledalu.

Vidi npr kako izgleda moja stowa tako izbliza i u ogledalu, kao da je 2 broja manji

[eee]

Stavi CW na neku kožu, krem/smeđe. Možda i malo ofucano što bi rekli distressed. Biće bomba.

Sent from my Nokia 6.1 using Tapatalk

[milek]

Jako lep sat. Čini mi se da nije preveliki za tvoj zglob.

Sent from my SM-A605FN using Tapatalk

[davorb]

Stavi CW na neku kožu, krem/smeđe. Možda i malo ofucano što bi rekli distressed. Biće bomba.

Sent from my Nokia 6.1 using Tapatalk

Been there done that. Malo više mi leži, ali disciplinujem sebe do kraja, ako cu se navikavam na veliki sat, ću se naviknem i na metalnu narukvicu

[davorb]

Nema smisla predstavljanje kolekcije zaustaviti samo na jednom satu...

Sledeći član je još jedan outsider po pitanju zastupljenosti, ali i obzirom koliko mnogo pruža svojim skromnim imenom:

Bile su to godine grandioznih stremljenja, velike misli su dosezale daleko, još veće ideje visoko. Radilo se, gradilo se, ni slutilo se nije kakvo skaradno, krvavo lice krije ljudski rod. Pre nego što će se pušiti rovovi bojnim otrovima koji padaju sa neba i armirane zgrade nestajati u prahu do temelja pod silinom detonacija sa nebesa, neka uglađena gospoda, zašiljenih masnih brkova, sa monoklima koji se kriju ispod cilindra, u visoko zakopčanim kragnama leptir mašnama, maštala su da dosegnu Ikarove visine, da prevaziđu DaVinčijev um i pokore nepregledna nebeska prostranstva.
Te davne 1900. godine, na pragu XX veka, velikim, crnim, serifnim slovima brujale su vruće odštampane novine o letećem gorostasu Lenkbares Luftfahrzug („upravljajućeščvujući vazdušovoz“, prim. prevod). Komplikovana letelica, još komplikovanijeg naziva (p)ostala je u istoriji poznata po imenu svog izumitelja. Zeppelin LZ1 bilo je leteće čudo skoro 130 metara dugačko, napunjeno sa 11000 kubika hidrogena, a ipak, lakše od vazduha, jedrilo je nebom bez mahanja krila.

30 godina kasnije Cepelini će dostići svoj vrhunac (i vrtoglavi, pa čak i eksplozivni pad) u vidu prefinjenih lebdećih transatlatnskih hotela poput lz127 (i (ne)slavnog Hindenburga), a još 70 godina kasnije će jedna mlada firma odati počast ovim lebdećim kolosima kroz dizajn svojih satova.

Firma PointTec osnovana je u Nemačkoj, zemlji koja je izrodila Cepeline, ne tako davne 1987. godine. Svoj hrabri dizajnerski jezik izdvojio ih je od samog nastanka, kada su prodavali prekomerno velike ženske satove prečnika do 48mm. 1996. godina je bila značajna za firmu, kada izbacuju na tržište svoj brend Junkers, mahom po uzoru na nemačke pilotske satove (a 1997. lansiraju liniju radio kontrolisanih satova Maximilian Munchen). Ipak strogu i asketsku liniju univerzalnog dizajnerskog jezika pilotskih satova, ponajviše B-Uhr-ova, dopunjuju jednim vrlo sličnim, a opet sasvim novim (i ponovo kao na početku-posve drugačijim) izgledom satova još jednog podbrenda-Zeppelin.

Kao i većina satova pod ovim imenom, Zeppelin lz 127 7666 karakteriše eklektičan retro stil. Međutim dok se pod retro najčešće pomišlja na dress satove 50ih, dajvere 60ih i 70ili-ili hronografe 70ih i 80ih, Zeppelin inspiraciju ponajviše crpi iz blistavih godina sa početka XX veka. Da vizuelni identitet ovog sata bude još jedinstveniji, kreatori su se našli sa otežanom okolonošću da su tih decenija ručni satovi bili u svojoj prenatalnoj fazi razvoja.



Visoko-ploirano kužište u primerenom art-deco stilu obiluje jakim geometrijskim linijama, koje nipošto nisu grube. Nekoliko prevoja na boku kućišta grade jedan od najzanimljivijih profila u savremenoj časovničarskoj industriji. Svoj karakter prvih dekada XX veka pojačava dodatna igra oblika lugova, koji su takođe isklesani u dve ravni dok izviruju iz oblog kućišta pod oštrim uglovima, kao u (dobra) stara vremena. Ispod ispupčenog stakla (nažalost mineralnog) krije se cifer sivkasto-šampanj boje. Površina cifera zahvaljujući boji deluje isprano i patinirano sve dok ga ne obasja jaka, direktna svetlost pod adekvatnim uglom, koja otkriva sedefastu teksturu i sitnu granulaciju.



Pomalo uvećana i oštro nazubljena krunica (na žalost bez tragova potpisa) komplementira kazaljkama za sate i minute u obliku izduženih dijamanta otkrivajući pomalo avijatičarski karakter sata (Cepelin je uostalom bio vrhunska leteća mašina). Odsustvo luminacije, koja je žrtvovana zarad visoko-sjajnih, širokih, crnih površina ipak uzdižu ovaj sat na gospodstveni nivo, baš kao što je to bila i namena istoimenim letelicama.



Da spoj nespojivog može dati odlične (i krajnje upečatljive) rezultate govore drugi vizuelni elementi ovog sata, koji koketiraju sa različitim stilovima, dekadama i podgrupama satova, ali sa jednom konstantom: nostalgičnom utemeljenošću u prošlosti. Po obodima brojčanika odštampana je minutna skala, koja uz satne markere u fontu nalik Bregeovim umetničkim delima i malu skalu podbrojčanika sekundare neodoljivo podseća na stare železničke satove Hamiltona ili Walthama.



Podbrojčanik za sekunde, iako asimetrično odsečen prozorčetom u samo srce sata, u odnosu na poprilično neskroman logo i par natpisa (o poreklu sata i vrsti mehanizma) gradi jednu skladnu i simetričnu celinu. Kroz taj prozor može se posmatrati precizno usaglasje natezanja i otpuštanja opruge, sa pomerajem ankera, koji poput glavne komore srca pumpaju život kazaljkama sata. Prefinjenost obrade ruba otvora, kao i glavnih elemenata mehanizma nisu na zavidnom nivou, ali privilegija prostog pogleda na unutrašnjost satnog mehanizma neodoljivo podseća na aspiracije stanovništva tadašnjeg vremena i njihovu ljubav prema lepoti mehanike.



Iako neotesanoj, lepoti mehanizma može se diviti i kroz providan poklopac na poleđini sata. Istina je da zahvaljujući istaknutoj šari i skeletoniziranom rotoru ovaj japanac deluje lepše i prefinjenije od nekih svojih koolega, ali tu svaka njegova superiornost staje. Prosečnog takta, sa mogućnošću navijanja, ali ne i zaustavljanja sekundare, Miyota 82S5 možda je najslabija tačka ovog sata, koji prosto vapi za nečim prefinjenijim. Sa druge strane njegova slaba preciznost, glasno zvečanje rotora pri najmanjim pokretima i jednosmerno navijanje, zahvaljujući kom isti može da se zaleti i po nekoliko sekundi, podsećaju na ista ta stara vremena u kojima (prosečnom čoveku) i nije bila od krucijalne važnosti svaka sekunda, niti se život merio proteklim vremenom, već se vreme merilo bogatstvom života. Naučiti živeti sa satom koji svakog dana ima drugačija odstupanja, koji vrlo lako može da se nedovoljno navije, pa u sred noći stane i uživati u njegovom zveketu, znači prigrliti bar dašak vremena u kojem su nebom krstarili divovi.

[Haifisch23]

Hvala na opisu! Vrlo zanimljiv sat, brenda koj je vlastitim dizjanima uspeo naći svoje malo mesto na današnjoj sceni, dok se matična firma čak i uspela upisati u First in History poglavlje horologije.

Što se tiče preciznosti. U zadnje vreme se ovome elementu na forumu daje previše važnosti. Ipak, govorimo o mehaničkim satovima. Na osnovu ISO specifikacija se tačno može znati, šta se može očekivati od mehanizma a dostizanje što veće tačnosti na dnevnoj bazi postaje već opsesija. Jedan od draži mehanike je baš to, što si napomenuo, živeti sa satom, koji može svakog dana dostići drugačije odstupanje.
Što se tiče glasnog rotora. Meni lično je jedan od najlepših zvukova pokretanje Valjouxa 7750 ili 7753 i kada na ruci osetiš njegove vibracije prilikom nekog naglog pokreta. Sve je to draž mehanike.

Kome to smeta. Postoji kvarc.

[davorb]

Poslednjem mehaničkom članu porodice ne treba puno predstavljanja: jedan od popularnijih modela jedne od najpopularnijih serija, ubedljivo najpopularnijeg brenda, bar kad je ovaj forum u pitanju.

Iako najjeftiniji, ovaj sat je definitvno najvredniji primerak kolekcije u svakom pogledu: njegova svestranost ga čini satom za SVE prilike, njegova lepota i prefinjenost višestruko prevazilaze cenu, nikada me nijednom sitnicom nije razočarao, naručio sam ga bez velikih očekivanja, a uspeo je toliko sva da nadmaši, da merenjem ostalih satova prema njemu ne znam kada ću u budućnosti ponovo moći da budem posve zadovoljan novom kupovinom.



Na najlonu je casual, na koži dress, čak ga i na njegovoj originalnoj narukvici volim, jer ima neobjašnjiv šarm. Proviri suptilno ispod sakoa, a poslužio je i u akciji krečenja.



Ono što krasi kompletnu liniju petica, ali možda ipak snk385 izdvaja od nekih drugih modela je Seiko-va sposobnost da i u najjeftinijem satu ponudi mnoštvo prelepih detalja. Polirani, fasetirani markeri se masivno izdižu iznad kućišta dok se o njih prelama svetlost u svim mogućim uglovima, stvarajući svaki put novu i drugačiju igru odbljesaka. Čak su i kazaljke oborene prema obema ivicama, što neretko izostaje kod mnogo skupljih satova.



Sunburst cifer je navodno bele boje, ali se ta nijansa retko otkriva, pošto lice sata pokazuje sve nijanse sive i srebrne. Po obodu cifera, u širini markera je drugačija tekstura površine, izrezbarena koncentričnim krugovima-suptilan i retko uočljiv detalj, koji svojom skromnošću još više dolazi do izražaja.



Čak mi i naizgled skromna količina luminacije lako izmami osmeh na lice kada u prelasku iz svetlog prostora u polumraku ugledam blještave kazaljke i markere.



I baš me briga da li ga sklapaju roboti na malezijskoj štanc traci, i što mu mehanizam izgleda kao da su ga dizajnirali rekviziteri Blejd Ranera, jer proučavajući ovaj sat mislima mi se motaju 2 Van der Roe-ova postulata: „bog je u detaljima“ i „manje je više“. A kako obe ove izreke mogu da se nadju u istom kontekstu? Pa pitajte ljude iz Seiko-a…