Haifisch 23 - Moja kolekcija

[Nešoni]

Do sada 210 strana čiste poezije o satovima. Molio bih administratore da obrate pažnju da uvaženi kolega Haifisch ne obori slučajno sajt .

Dragi kolega, nakon završetka predstavljanja satova, ozbiljno bi trebao da razmisliš o jednom luksuznom izdanju knjige na engleskom uz malo bolje fotografije. Naziv My way by Haifisch - horology through the time

Sent from my BLA-L29 using Tapatalk

[Haifisch23]

Hvala kolega Nešoni!
Neke stvar je lepše ostaviti u sferi snova. Tako će i moja knjiga ostati nedovršena. Ali sanjati znači, nadati se...pa, ko zna.

[Haifisch23]

BREITLING AVENGER II SEAWOLF A1733110/I519

Ako ste ponosan vlasnik Breitling sata i ako vas kojim slučajem policija oglobi kaznom zbog prebrze vožnje, nemojte biti previše ljuti. Za sve je kriv Leon Breitling, koji je daleke 1905 godine patentirao Vitesse Timer, jednostavan tahimetarski hronograf, koji je pričinjavao veselje tadašnjim vozačima omogućivši im merenje brzine u rangu između 15 i 150 km/h. Sličan osećaj sreće je osetila i švajcarska žandarmerija, pa je ubrzo počela sa procesom izdavanja prekršajnih listića.
U to vreme, Leon Breitling je upravo odbrojao 100.000-ti prodani primerak džepnog sata sa hronografom, koji je dostizao preciznost od 2/5 sekunde a rezervu snage je imao 8 dana. Njegova proizvodnja je počela 1896 godine i to je bio sat, koji je mladi brend ustoličio u vrh tadašnje produkcije.

Sudbina je kao i ostale muške članove porodice Breitling, Leona prerano odvela sa ovog sveta, te nakon smrti 54-godišnjeg oca, 1914 godine, vodeće mesto preuzima najstariji sin Gaston. On je nasledio strast prema hronografskim afinitetima i već godinu dana kasnije razvija prvi hronograf u istoriji sa posebnim pusherem za pokretanje i zaustavljanje merenja.
1923 godine patentira prvi sat u istoriji sa dvahronografska pushera. To je bio džepni sat, koji je sadržavao dugmad za start /stop na poziciji 2 i reset na poziciji 4.
1927 godine prerano odlazi i Gaston a njegov 14-godišnji sin Willy je bio premlad, da bi preuzeo glavnu ulogu u komapniji, koja biva vođena od strane šireg menadžerskog tima do 1932 godine, kada kormilo naposletku prelazi u Willijeve ruke. U to vreme je brend u prodajnom portofoliu sadržavao 40 različitih hronografa.

Do 1934 godine su ručni satovi posedovali hronografe sa jednim pusherom, što znači, da je nakon zaustavljanja merenja brzo sledovao reset. Tek 21-godišnji Willy, nasleđenu genijalnost pokazuje patentiranjem prvog ručnog sata u istoriji sa dva pushera.

Brend se ovde ne zaustavlja i puno ulaže u razvoj. Tako 1942 godine izlazi legendaran model – Chronomat, prvi u istoriji sa unutrašnjim rotirajućim bezelom, koji je omogućavao kalkuliranje određenih pilotskih izračuna. Od tuda izvor imena CHRONOgraph + MATemathics.

Deset godina kasnije Willy razvija najpopularniji pilotski sat u časovničarskoj delatnosti. Navitimer. Nastao je na istoj osnovi kao Chronomat ali su dodatno unapređene funkcije omogućavale potpunu zamenu pilotske komandne ploče i moguće je bilo napraviti poptuni plan leta.

25-godišnjicu na čelu kompanije, Willy na iznenađenje mnogih, obeležava uvođenjem brenda u morske dubine. Izlazi jedna od najvećih prekretnica u istorji firme – ronilački sat, sa 20 ATM vodoodpornosti, SuperOcean, a godinu dana kasnije, sledi TransOcean. Oba modela su uspešno pratila popularnost pilotskih hronografa.

24.5.1962 godine Navitimer na ruci austronauta Scotta Carpentera, u okviru misije Aurora 7, kruži orbitom oko zemlje i utvrđuje ugled brenda širom sveta.

Tri godine kasnije, Willy Breitling se lično pridružuje Jack Heueru u okviru tajnog Projekta 99, zajedno sa razvojnim inženjirima tadađnjeg Hamilton-Burena i Dubois Depraza, sa ciljem stvaranja automatskog hronografskogmehanizma. Uspešan rezultaat ove suradnje biva predstavljen 3. marta, 1969 pod nazivom Caliber 11.

Aprila 1979 godine, bolesni i kvarčnom krizom razoreni Willy usled nesigurnosti u budućnost, prodaje brend i svu opremu Ernestu Schneideru, časovničaru, stručnjaku za mikrotehnologiju i nekadašnjem pilotu. Nekoliko nedelja kasnije, Willy Breitling umire u 67. godini.

30.Novembra, 1982 godine, Breitling Montres s.a. nastavlja, na kratko prekinutu priču na novoj lokaciji, od Saint Imiera nedalekom, Grenchenu. Stogodišnjicu obeležavaju redizajniranim Chronomatom, u jednakom stilu, koji je godinu dana ranije (1983) bio upotrebljen za slavni italijanski avijatičarski eskadron Frecce Tricolori. Model je doživeo potpuni komercijalni uspeh i već sledeće godine kompanija reizdaje verziju Navitimera na ručno navijanje a dve godine kasnije izlazi i prenovljena automatik varijanta ovog modela.
Ovim je Breitling potpuno uplovio u vode uspeha i Ernest Schneider je mogao slobodno da na zidu pored portreta Leona, Gastona i Willija, planira mesto za sebe.

1988 godine izlazi model Emergency, prvi ručni sat sa signalom za pomoć. Paleta modela se u narednim godinama širi u tolikoj meri, da danas postoji 5 osnovnih grupa: Navitimer (sa serijama Navitimer iMontbrilliant); Windrider (serija Chronomat i ostali pilotski satovi); Aeromarine (Transocean, Superocean, Avenger, Colt); Professional (Emergeny i Skyracer) i Breitling for Bentley.

Vrhunac pametnog rada predstavljaju za 125 godišnjicu postojanja – potpuni In House mehanizam Breitling 01. Radi se o automatskom hronografskom mehanizmu, koji je nastao isključivo na vlastitom razvoju. Sa frekvencijom od 28.800 b/h, sadrži 47 rubina a rezerva snage iznosi 70 sati.

Liniju Avenger, Breitling plasira 2001 godine a model Seawolf sedam godina kasnije. 2015 godine izlazi prenovljena verzija ovogmodela. A1733110/I519 dolaz iiz 2016 godine i ne znam, da li postoji sat, čiji naziv bolje opisuje njegove osobine, nego što je ovaj.

Kućište je sačinjeno iz nerđajućeg čelika. Sa strane je visoko polirano, na vrhu fino brušeno.

Prečnik sata bez krunice iznosi 44,6 mm, visina 18,7 mm a dužina 43,7 mm.
Razdaljina od luga do luga iznosi 54,4 mm a između lugova 22,0 mm.

Krunica se nalazi na poziciji 3. Dobro je zaštićena kućištem, ušarafljiva je. Napravljena je iz poliranog čelika i potpisana je. U skladu sa kućištem, prečnik iznosi impozantnih 8,7 mm. Prihvatni deo je gusto i duboko nazubljen, što omogućava lako i osećajno upravljanje. Odvijanje i uvijanje teče potpuno jednakomerno. Uprkos masivnosti, nije potreban jači pritisak, za početak uvijanja.

Na suprotnoj strani kućišta, na poziciji 9 je postavljen hellijumov ventil za odvajanje ovog štetnog plina prilikom dubokih potopa.

Bezel je jednosmerno rotirajući sa 120 klikova. Rotiranje je potpuno jednakomerno, nije primetno ni najmanje nestabilno klimanje. Bezel je napravljen iz brušenog čelika i sadrži urezane indekse minutne skale. Širina iznosi 5,8 mm. Koso se spušta prema osnovnom kućištu a njegov vanjski deo je ukrašen sa osam šrafova. Svaka četvrtina korone sadrži jako izbočen deo, koji služi za prihvatanje prilikom rotiranja a ujedno predstavlja i vrlo prijatan vizualni dodatak.

Poklopac kućišta je sačinjen iz kombinacije fino i grubo brušenog nerđajućeg čelika. Ušarafljen je. Svaki pojedini detalj prikazuje profesionalnost pristupa izradi sata. Natpis naznake kronometra i Breitlingov logotip predstavljaju pravu majstoriju graviranja kućišta.

Kućište ovog divera je nešto najmasovnije, što sam do sada video. Kompaktno i stisnuto u neuništivi čelični oklop. Samo podatak o visini od gotovo 19 mm dovoljno govori kakva masovna strukutra leži na ruci vlasnika. Uprkos tome strmo padajući lugovi omogućavaju vrlo prijatno i udobno nošenje sata. Proizvođač je odličnom završnom obradom, gde bih istakao posebno fino zaokružene rubove, onemogućio prisutnost i najmanje iritantne oštrine.

Robustnost modela je vizualno potvrđena nešto grubljim finišiom bezela, koji je za nijansu izraženiji od završne obrade na vrhu lugova.

Staklo je safirno, antirefeksno. Postavljeno je 0,5 mm iznad osnovnog ruba prstena bezela i vrlo blago se uzdiže prema sredini. Izbočeni delovi bezela ga dodatno štite od direktnih kontakta sa okolnim predmetima. Prečnik staklene površine iznosi 34,5 mm. Omogućuje odličan pregled brojčanika iz različith položaja.

Brojčanik je žute boje, u nijansi osnovne boje Bretilinga. Datum se nalazi na poziciji 3. Duboko je postavljen u prozor. Okvir prozora je uramljen srebrnim poliranim rubovima u jednakoj kombinaciji, kao indeksi, što predstavlja vrlo prijatno vizualno rešenje.

Indeksi su o izraženi arapskim brojevima. Postavljeni su na površinu podlage. Breitling je i ovde pokazao potpunu posvećenost detaljima. Indeksi i markeri su nadprosečno visoki, čime je brojčanik pridobio na dubini. Brojevi su izraženi ukrasnim načinom ili kao što ih englezi nazivaju Stencil Numerals. To znači, da je broj razdvojen na dve polovine i ostavlja dojam, kao da je razrezan na pola u vertikalnom smeru. Ovakav postupak ne prozrokuje samo više posla, nego izuzetno podkrepljuje dinamiku brojčanika. Na pozicijama 6 i 9 su postavljeni luminirani markeri u obliku barova a na poziciji 12 je takođe luminiran marker u obliku diverskog trougla.

Pencil kazaljke su srednje široke i luminirane. Dodatak vrlo prijatnoj kombinaciji boja brojčanika dodaje zaključak sekundare u živo crvenoj boji, koji je u potpunoj skladnosti sa natpisom Automatic na poziciji 6.

Ovaj živahan ples boja lepo zaključuju crni natpis naziva proizvođača, te osnovnih podataka o satu uz kružnu minutnu (sekundnu) skalu na rubu brojčanika, koji se uzdiže strmo prema staklu. Kruna i centar svega na brojčaniku je grb Breitlinga na poziciji 12.

Breitling je uspešno našao odgovor na pitanje, kako nesmetano nositi izuzetno masivno kućište. Čelična narukvica je dovoljno debela, robustna i izdržljiva. Linkovi su vrlo pokretiljivi i nošenje ovog proizvoda nije ni za trenutak naporno ili neugodno. Uz sve to, vrlo je prijatnog izgleda.
Svi linkovi su fino brušeni i postavljeni u kosom smeru u odnosu na kućište. Iznenađujuće deluje izuzetna gibljivost unutrašnjeg reda. Prečnik narukvice je 22,0 mm kod lugova odnosno 20,0 mm kod kopče.

Kopča nastavlja fino brušeni stil završne obrade. Zatvara se na klik i potpisana je sa obe strane.

Težina sata sa originalnom narukvicom iznosi 236 grama. Proizvod je deklarisan na voodoodpornost od 300 ATM odnosno 3.000 metara.

Sat pokreće automatski mehanizam Breitling 17, sa opcijom ručnog navijanja. Mehanizam je nastao na osnovi ETA 2824-2. Do 2010 godine, proizvođač je od ETA naručivao ebauche verziju, koju bi potom sam dodatno usavršavao, prevukao rodijumom, dekorisao i doveo u stanje hronometara u svojoj fabrici u Grenchenu.
Ograničene dobave za naručioce izvan Swatch grupacije, napravile su Breitlingu puno problema, jer od 2010 godine dobiva mehanizme u kompletnom stanju, koje rasklapa i dodatno obrađuje, do COSC hronometarskog stepana, što znači, da je kalibar podešen na 5 pozicija, prosečno dnevno odstupanje iznosi – 4 do + 6 sekundi a maksimalno +-5 sekundi. Svaki COSC hronometar mehanizam prati zvaničan certifikat i naravno, to znatno povećava cenu konačnog proizvoda.

Mehanizam ima hacking funkciju a komplikacija je datum.

Od 3000 metara vodoodpornog sata, sve osim odlične luminacije, bilo bi ogromno razočaranje.

Sat je pakiran u dve vrlo privlačne i izuzetno kvalitetne kutije. Kućište unutrašnje je napravljeno iz prave kože u smeđoj bojii. Ovalnog je oblika sa velikim logotipom Breitlinga na vrhu. Unutrašnjost je obučena finim filcem, koji odlično štiti proizvod. Sat je sigurno smešten na sredini.

Vanjska kutija je prilično veća i četvrtastog je oblika. Gornji deo je tamno smeđe boje, takođe sa logtipom proizvođača. Sačinjena je od ojačanog tvrdog kartona a kraće stranice su ojačane metalnim zakovicama. Donji deo je drven i sadrži prostor u kojem je moguće čuvanje dokumentacije ili delova narukvice. Vrlo kvalitetna, vrlo privlačana i vrlo praktična ambalaža. Breitling zaslužuje sve pohavle za ovaj prateći elemenat proizvoda.

Cena od 3960 € za ovaj model svakako ulazi u sferu, u kojoj raspravljanje nema kraja, a nema ni većeg smisla. Tržište je potrvdilo, da je cena prihvatljiva. Rad se o high-end proizvođaču i onaj, kome renome, tradicija i bogat deo horološke istorije donose radost na ruku i u srce, prihvatiće ovu sumu, kao logičan zaključak nevedenog.

[eee]

Prvo sam pomislio - 300ATM, greska u pisanju. Al nije

Kolega, hvala na jos jednom odlicnom opisu odlicnog sata

Sent from my SM-A310F using Tapatalk

[Haifisch23]

Hvala kolega!

[srdjanr]

Po ko zna koji put odlična recenzija, dotaknuta istorija brenda, realan opis propraćen lepim fotografijama.

Ovaj Breitling je jedan od njihovih modela kojeg bih voleo da imam u svojoj kolekciji.

Hvala ti na trudu,izdvojenom vremenu i velikom doprinosu forumu.

[Haifisch23]

Hvala Srđane!

[marko14]

Njega sam cekao,odlicna recenzija ,hvala🤙

Sent from my SM-G960F using Tapatalk

[Haifisch23]

Hvala kolega!

[Haifisch23]

IWC INGENIEUR 3227-01

Sredinom 19. veka, kada je nekoliko hiljada ljudi svakodnevno odlazilo iz Evrope u Severnu Ameriku u potrazi za novim, boljim životom, Florence Ariosto Jones putuje u suprotnom smeru. 26-godišnji inžinjer iz Bostona stiže u Schaffhausen 1867 godine, gradić na švajcarsko-nemačkoj granici na krajnjem severu države, gde je bio zadužen, da u neposrednoj blizini znamenitih vodopada Rhines, izgradi hidrocentralu.
Njegova pasija su bili satovi i boravak u zemlji najboljih mehanizama, dodatno je rasplamtao vatru, pa tako već sledeće godine uz pomoć časovničara Johana Heinricha Mosera, osniva International Watch Company. Čak ni činjenica, da je vlasnik zgrade u kojoj se odvijala proizvodnja bio Moser, novom preduzeću nije puno pomogla, jer su uvozne dažbine u SAD, gde je IWC prodavao skoro čitavu proizvodnju, bile vrlo visoke, pa kompanija u sledećih 10 godina doživljava dva bankrota, da bi se 1880 godine našla u rukama lokalnog industrijalaca Johannesa Rauschenbacha, koji se bavio izradom i prodajom poljoprivrednih mašina.
Iako već sledeće godine novi vlasnik umire, porodica Rauschenbach je sa sledeće 4 generacije vodila brend i podigla ga na nivo najboljih časovničarskih kompanija u istoriji horologije. Kada je Johannesov sin Schenk, koji je preuzeo vođenje brenda, prerano preminuo u 50 godini života, 1905 godine, IWC je zapošljavao 220 radnika. Baš u to vreme je 25 % deo firme pripadao slavnom psihoanaltičaru Carlu Gustavu Jungu, zahvaljujući činjenici, da je bio suprug Schenkove sestre, Emme Marie Rauschenbach.

Za razliku od sličnih uticajnih giganta švajcarske časovničarske delatnosti, vlasnici IWC odnosno porodica Rauschenbach, nije direktno učestvovala u tehničko-tehnološkom razvoju ali je imala genetsku zaostavštinu vrhunskog vođenja posla, što znači, da su imali izuzetan osećaj u odabiri pravih ljudi, koji su najzaslužniji, da brend još uvek čvrsto stoji u klasi High End subjekata. Jedan od tih ljudi je bio časovničar Urs Haenggi, koji je postao vođa proizvodnje 1883 godine i mesto tehničkog direktora zauzimao sledeće 52 godine. On je najzaslužniji za nastanak važnih mehanizama 63, 74, 75, 76 i 87. Njegova zaostavština i prenos znanja na celu plejadu firminih časovničara je doprinela, da je IWC plasirao svoj prvi pilotski sat, model Special's Pilot Watch, sa unutrašnjim rotirajućim bezelom i antimagnetskom zaštitom mehanizma. Taj model je bio baza za nastanak prvog Big Pilot Watch, 1940 godine.
Godinu dana pre toga, u Schaffhasen dolaze portugalski biznismeni Rodrigues i Teixieira i izražuju želju za izradom vrlo preciznog pomorskog hronometara. Rešenje je bilo moguće samo prenošenjem mehanizma iz džepnog u ručni sat. Taj mehanizam je bio IWC 74, ali je njegova veličina rezultirala, za to vreme, ogromnim ručnim satom sa prečnikom od 43 mm, koji je bio 10 mm veći od uobičajenih vršnjaka. Naziv modela je bio Portuguese. Zbog veličine, ovaj sat nije doživeo veći komercijalni uspeh, pa je zbog visokih troškova proizvodnje bio posle nekoliko godina uklonjen iz programa.
Ostao bi među manje značajnim produktima brenda, da se 1990 godine nije sudbina još jednom, srećno poigrala sa legendarnim IWC časovničarom Kurt Klausom, koji je originalan model ugledao na ruci jednog od klijenata u svom ateljeju, prilikom poslovne posete. U trenutku je u sebi prelomio i 3 godine kasnije, sa 125 godišnjicom brenda, izlazi linija Portuguese sa In-house kalibrima.

Najznačajnija ličnost u tehničkom aspektu IWC je svakako Albert Pellaton. Stručnjak, koji je rođen 30 godina nakon osnivanja brenda, u 46 godini života, odnosno 1944 godine, postaje tehnički direktor kompanije. Nepune dve godine kasnije dovršava pravo remek delo, mehanizam 89, sa centralnom sekundnom kazaljkom i sa izuzetnom preciznošću. Radi se o jednom od najboljih mehanizama tadašnjeg doba, koji je IWC vinuo u sam vrh svetskog časovničarstva. Koliko je mehanizam bio vrhunsko projektiran, govori podatak, da je u punoj proizvodnji bio sledeće 44 godine.

Drugi veliki pronalazak ovog stručnjaka je bio dvosmerni sistem za navijanje mehanizma, po kojem je dobio i naziv i zapisao se u istoriju horologije kao Pellatonov sistem navijanja.

Treće poboljšanje, koje knjiži Albert Pelllaton je omotovanje mehanizma u mekanu zavesu od čeličnih vlakana, čime je u potpunosti zaštićen od učinaka magnetskog polja. Taj sistem je plasirao u prvi model Pilot's Watch Mark XI, 1948 godine.

Gospodin Pellaton je i autor prvog automatskog IWC mehanizma, kalibra 85, kod kojeg je efikasno upotrebio gore pomenuti sistem navijanja. Mehanizam 85 je nastao 1950 godine.

Kao odgovor na vrlo značajan opšti globalni tehnološki razvoj nakon završetka II. svetskog rata, koji je izražen i sve većim porastom magnetskih polja u svakodnevnom životu običnog građanina, IWC 1954 godine plasira liniju Ingenieur.

1967 godine IWC obelodanjuje svoj prvi diver – model Aquatimer, sa 20 ATM vodoodpornošću. Istovremeno brend sudeluje sa Omegom na razvoju prvog švajcarskog kvarc mehanizma – Beta 21, koji je bio predstavljen na Baselworldu 1969 godine.

A onda dolazi 1974 godina. Sa njom je kulminirao takozvani kataklizmatički rast cena zlata. U periodu od 1970 do 1974 je cena zlata za unču iz uobičajenih 4,85 švajcarskih franaka otišla na 18,0 švajcarskih franaka, što je prouzrokovalo devalvaciju američkog dolara za 40 % u odnosu na švajcarsku valutu. I ostale veće svetske valute nisu otale neoštećene ovim procesom. Rezultat ove matematike je bio rast uvoznih cena švajcarskih satova za 250 % na tržište SAD.
Uz činjenicu, da je istovremeno svetsko tržište bilo preplavljeno jefitnim japanskim kvarc satovima, ne čudi, da je u samo nekoliko narednih godina došlo do kraha ove plemenite industrijske umetnosti.
Ovo je vrlo značajan podatak, za koji imam utisak, da je zaboravljen. Zato pratioci horoloških zbivanja imaju običaj permanentog navođenja, da su Seiko, Citizen i Casio kvarc satovi srušili švajcarsku industriju satova u to doba. Ali postoji i ona druga strana ogledala, koja pruža realniju sliku. Navedene japanske firme su se samo našle u pravom trenutku na pravom mestu. Pokrenuti val enormnog porasta cena plemenitog metala je ove firme postavio na sebe i istovremeno potopio tradicionalne evropske proizvođače.

IWC je spasilački pojas potražio sve većom preorijentacijom u izradu džepnih satova. Došlo je do vrlo važne koalicije sa legendarnim dizajnerom, Ferdinandom Porsche-jem, usled čega je nastala nova linija satova.

Kompanija je preživela kvarčnu krizu i već krajem 80-tih vratila delovanje u nornalnu fazu. 1991 godine direktor IWC Gunter Blumlein ustanavlja LMH grupaciju, sa sedištem u Schaffhausenu. Grupacija je postala 100% vlasnik IWC, 60 % vlasnik Jaeger-Le-Coultre, a ponovnim uzdizanjem nemačkog brenda A. Lange & Sohne, postaje njegov 90 % vlasnik.
2000 godine LMH grupacija prelazi u ruke Richemont Group, holdinga iz Južne Afrike za proizvodnju i prodaju luksuzne robe, ali je ugovorom obezbeđeno, da zadrži 100 % vlasništvo i uticaj u LMH.

Vratimo se Ingeineur-u, satu sa izgledom standardnog klasičnog merača vremena ali koji u sebi krije puno toga, što ga od njega istovremeno udaljuje.
Albert Pellaton je kod razvoja ovog modela imao u mislima, kako napraviti sat, koji bi po svim kriterijumima zadovoljio vrlo zahtevan segment kupaca – naučnike, stručnjake, inžinjere, koji dolaze iz tehničke sfere naših života. To je značilo izdržljivost, vodoodpornost, zaštitu od magnetizma i izuzetnu preciznost. Rezultat se pojavljuje 1954 godine pod nazivom IWC Ingenieur sa referencema 666A sa kalibrom 852 i 666AD sa kalibrom 8521. Mehanizam opremljen Pellaton sistemom za navijanje je bio smešten u omot od mekog čelika, koji je zajedno sa kućištem omogućio magnetnu zaštitu od 80.000 ampera na metar, što je značilo 16 puta više od tadašnjeg važećeg švajcarskog standarda za ovu vrstu zaštite. Uz to,sat je omogućavao 10 ATM vodoodpornosti, što je za vreme nastanka bila prava retkost.

U dizajnerskom smislu, sat je bio civilna verzija pilotskog Marka XI, sa elegantnijim izgledom brojčanika i Dauphne kazaljkama. Krasio ga je naziv Ingenieur podvučen sa gornje i donje strane strelicama u obliku munje. Sat je vrlo brzo doživeo odličan prijem i komercijalni uspeh.

Glavnu promenu model dožvljava 1976, kada novi oblik izlaz iiz ruku najvećeg dizajnera u oblasti horologije, Geralda Gente. Čoveka, koji je takoreći Audermars Piguetu sa revolucionarnim pristupom oblikovanju, 6 godina ranije, udahnuo večiti život. Majstora, koji je između ostalog, osmislio Universal Geneve Polerouter, Bulgari – Bulgari, nekoliko modela u liniji Omega Constellation, Patek Philippe Golden Ellipse i Nautilus, te Cartier Pasha.

Gentin Inegenieur je bio dosta sličan Royal Oaku. Imao je guilloche tehniku izrade kućišta, integriranu metalnu narukvicu i sa 40 mm je bio veći od predhodnika, pa je odmah dobio nadimak Jumbo. Pošto je bilo vreme kvarca, izašao je i u ovoj varijanti sa referenčnim brojem 3003. O tome, kakvu pustoš je napravio kvarc cunami svedoči činjenica, da je automatskih modela sa mehanizmom 8541 bilo napravljenih samo 1000 primeraka. Danas ti modeli prelaze cenu od 10.000 €.

Sledeće izdanje dolazi 1983 godine a njegova glavna osobina je bila, da ga nije pokretao In-House mehanizam, nego tada upravo rođena, ETA 2892-2, čiji rotor je zamenjen vlastitim iz 21 karatnog zlata i ukrašen u domaćem maniru. Taj kalibar je poznat, kao IWC 375.

Neuspešnom se može smatrati naredna serija, 500.000 A/m, iz čijeg se naziva može naslutiti, koliko je iznosila anitmagnetska zaštita. Ovaj model nije sadržavao Faradajev kavez kao štit, već su najosetljiviiji delovi mehanizma napravljeni iz niobium-cirkonija 25, koji je potpuno neosetljiv na megnetizam. Može se predpostaviti, da su troškovi razvoja bili ekstremno visoki ali delovi mehanizma iz novog materijala se nisu pokazali izuzetnom preciznošću, pa je proizvodnja posle 3000 napravljenih primeraka, 1991 godine bila zaustavljena.

Iste godine izlazi nova verzija Ingenieura, koja je predstavljala kombinaciju mehanike i quartza. Radilo se o takozvanom Mecha-Quartz kalibru 633, kojeg je izrađivao član sveže ustanovljene LMH grupacije – Jaeger LeColutre.

I onda dolazi 2005 godina i sa njom model IWC Ingenieur 3227-01, koji je najverodostoniji i koji se potpuno približava verziji iz 1976 godine. Doživeo je najveću popularnost u celoj seriji a posebnu draž kolekcionirama predstavlja činjenica, da je u proizvodnji bio do 2009 godine, pa je zato ponovo reč o ograničenoj seriji, pošto je bio napravljen u broju od 7850 komada. Imao sam sreću, da se dokopam jednog iz te serije.

Kućište predstavlja kombinaciju fino brušenih i visoko poliranih površina. Prečnik sata bez krunice iznosi 42,5 mm, visina 15,0 mm a dužina 42,5 mm.
Razdaljina od luga do luga iznosi 51,0 mm, između lugova 20,0 mm.

Krunica se nalazi na poziciji 3. Ušarafljena je. Obrađena je finim poliranjem, potpisana a prečnik iznosi 6,6 mm. Uvijanje u kućište je potpuno jednakomerno, ležište prihvata navoj već u prvom stepenu i nije potreban veći pritisak za početak ušarafljivanja.

Bezel je fiksan. Gornji deo je brušen, dok je sa strane visoko poliran. Gerald Genta je sa 5 otvora na prstenu bezela, koje virtualno stvaraju oblik zvezde, ostavio upečatljiv dizajnerski potpis. Širina prstena iznosi 4,3 mm i koso se spušta prema rubu osnovnog kućišta.

Poklopac sata je ušarafljen. Sačinjen je od brušenog nerđajućeg čelika. Osobine sata lepo predstavlja neukrašena površina, osim odlično ugraviranog naziva proizvođača i modela sata.

U skladu sa zamislima Albera Pellatona, sat ispunjuje sva očekivanja. Masivno, kompaktno i stisnuto kućište pruža odličnu zaštitu iznutra i vani. Sat ostavlja utisak neuništivog čeličnog sklopa. Završna obrada je izuzetna. Polirane i brušene površine su potpuno odvojene ali istovremeno se odlično međusobno pretapaju. Lugovi su otvoreni i vrlo široki i zajedno sa integriranom narukvicom sat zatvaraju u retro stilu.

Staklo je safirno i antirefleksno. Uzdgnuto je 0,5 mm iznad ruba prstena bezela i jedva primetno se spušta prema sredini. Omogućuje odlično očitavanje brojčanika. Prečnik staklene površine iznosi 30,5 mm.

Brojčanik je sivo-crne boje. Vrlo teško je opisati 3D uzorak, koji je Gerald Genta oblikovao za podlagu. Radi se o izuzetno gustom i sitnom uzorku, prostim rečima napisano, širokog velikog slova H, kod koga je svaki elemenat guilloche tehnikom,pojedinačno urezan u podlagu. Tako brojčanik čini nekoliko desetina potpuno uočljivih i odvojenih sićušnih uzoraka, koji su raspoređeni u 3D savršenu i vizualno nerazdvojivu celinu. Iz guste nasićenosti se kristalno čisto izdvaja srebrni natpis IWC Schaffhausen na poziciji 12 i naziv modela na pozicji 6, naravno podvučen prepoznatljivim strelicama. Oba natpisa su precizno natisnuta na golu podlagu, što u kombinaciji sa uzorkom dočarava izuzetnu dubinu brojčanika.

Markeri su kombinacija indeksa (12 i 6) i barova. I jedni i drugi imaju udubljenu unutrašnjost, koja je premazana luminiranim sredstvom. Postavljeni su na podlagu a uzdignuti rubovi su visoko polirani, što im omogućava izuetnu refleksiju i time natprosečnu čitljivost. Predstavljaju odličan pokazatelj potpune posvećenosti detaljne izrade.

Pencil kazaljke pravom širinom, dužinom i dvostranskom poliranom, refleksnom strukturom satu daju odmerenu i potrebnu dozu galantnosti. Na taj način masivnu i neuništivu čeličnu strukturu uvode u formalnu, akademsku okolinu.

Datum se nalazi na poziciji 3 i više ostavlja utisak funkcionalnosti nego vizualne prepoznatljivosti, čije zahteve ispunjava jako dubokim prozorom.

Gerlad Genta je sa integriranom čeličnom narukvicom, koja nastavlja liniju kućišta sata i čini ga u nedeljivu celinu, još jednom ostavio pečat vlastite genijalnosti. Linkovi su brušeni, izuzetno mobilni i vrlo dobro prilagdoljivi ruci. Nošenje sata čine vrlo prijatnim, uprkos masivnosti. Širina narukvice iznosi 25,0 mm kod lugova i 20,0 mm kod kopče.

Kopča nastavlja satiniranu obradu narukvice. Potpisana je, otvara sa pritiskom na malu oprugu sa leve strane.

Težina sata sa originalnom narukvicom iznosi 216 g. Deklarisana vodotesnost je 12 ATM odnosno 120 metara. Antimagnetna zaštita iznosi 80,000 Ampera/metar.

Sat pokreće In-house automatski mehanizam sa opcijom ručnog navijanja, IWC 80110. Mehanizam ima hacking funkciju, dok se komplikacija sastoji iz datuma. Kalibar je nastao 2005 godine, sadrži 28 rubina, frekvcencija iznosi 28.800 poluoscilacija na sat a rezerva snage dostiže 44 sati. Važi za jednog od najizdržljivih i najrobustnijih mehanizama proizvođača. Sadrži IWC Pellaton sistem navijanja i IWC patentiran antišok sistem zaštite.

Luminacija sata ispunjava norme očekivanog. Nije blještava ali je dovoljno prepoznavna i dugotrajna, da se sasvim fino uklapa u sistem ovog proizvoda.

Sat dolazi u standardnoj IWC crnoj drvenoj kutiji. Osim privlačnosti, krasi je kvalitet izrade i izdržljivost materijala. Sat je sigurno smešten u sredini unutrašnjeg dela, koji je presvučen filcom i umetnom kožom. Jednostavna, prijatna i vrlo kvalitetna ambalaža, koja omogućuje dugu upotrebu.

Maloprodajna cena modela je iznosila 4.800 €. Nakon 13 godina od plasiranja prve verzije, cene polovnih satova, kojih nema puno u prodaji, u mint stanju, bez ikakvog problema dostižu 4000 €. High End reonimrani proizvođač i Gerald Genta predstavljaju velik magnet, da ovaj antimagnetni model još uvek drži visoki ritam i u ovom segmentu.
Za mene, IWC Ingenieur predstavlja najisplativiji sat za kupovinu u High End razredu.