Haifisch 23 - Moja kolekcija

[srdjanr]

Odličan opis Haifisch!


Dizajn ovog Inženjera je nešto što prvo upada u oči. Jednostavne linije, prelep cifer i integrisana narukvica ga čine jako zanimljivim.
Lično mi je jedan od omiljenih satova iz IWC ponude.

Rekao bih da se na njega jednostavno treba navići, jer odstupa od nekih standardnih normi sveta horologije.

Čitajući još neke recenzije na raznim forumima nailazio sam uvek na veoma pozitivne komentare, iz kojih se može zaključiti da je reč o izuzetnom satu.
Kolega sa foruma MMario ga je isto tako jako lepo opisao i nahvalio, ali sa tvojim osvrtom na istoriju brenda i pojedinostima oko nastanka ovog modela, priča o ovom inženjeru je apsolutno zaokružena.

Još jednom hvala na trudu, odvojenom vremenu i sjajnom opisu!

[Haifisch23]

Hvala Srđane!

[Haifisch23]

OMEGA SPEEDMASTER PROFESSIONAL MOONWATCH 311.30.42.30.01.005

20. jul, 1969 je dan, koji će zauvek ostati zapisan u istoriji čovečanstva. Misija Apollo 11 je pristankom na Mesec ostvarila vekovne snove ljudske rase. Astrounaut Buzz Aldrin je šetajući površinom Meseca noseći Omega Speedmaster 105.012 na ruci, upravo otpočeo snove miliona zaljubljenika u horološku umetnost, širom planete.

Sve je počelo 12 godina ranije, kada je Omega uvela novu liniju sportskih hronografa i nazvala je Speedmaster. Naravno, da u to vreme niko sa obe strane Atlantika nije ni sanjao, da će ovaj model završiti na Mesecu i time postati najpopularniji hronograf u istoriji časovničarske delatnosti.
Prvi model Speedmaster je nosio referencu CK2915, a u sebi je nosio mehanizam Omega 321, koji je bio konstruisan od strane vrhunskog časovničara Alberta Pigueta, kojemu je genijalnost na ovom polju bila postavljena već u kolevku, jer dolazi iz jedne od najuticajnih porodica u švajcarskoj horologiji, koja je odgovorna za nastanak Audemars & Piguet.
Prvi Albertov veliki rezultat u Leamaniji, gde je bio zaposlen od 1934 godine, je bio kreiranje hronografskog mehanizma za Omegu, pod nazivom 27CHROC12, 1943 godine. 27 je značilo prečnik mehanizma, CHRO se odnosilo na hronograf a C12 je označavalo mogućnost merenja vremena do 12 sati. Veliku pomoć kod nastanka mehanizma mu je pružio časovničar Jacques Raymond.
Mehanizmi Lemanie su se u to vreme smatrali kao Omega - In House kalibri, jer se ovaj proizvođač od 1932 našao u sklopu SSIH udruženja, koje je dve godine pre toga, nastalo udruživanjem Omege I Tissota, kao zajedničko rešenje za prebrođivanje teških posledica Prve ekonomske svetske depresije iz 1929 godine. SSIH se smatra kao zametak današnje SWATCH grupacije.

27CHROC!2 je od 1946 godine poznat kao kalibar Omega 321. O kakvom kvalitetu je reč, svedoči činjenica, da se kontinuirano proizvodio nešto više od 25 godina i da je bio ugrađivan u modele proizvođača, kao što su Patek & Philippe, Audemars & Piguet, Breguet, Heuer, Breitling…
U Omega Speedmaster se ugrađivao od 1957 do oktobra 1968 godine. Karakteristike mehanizma su bile 17 rubina, frekvenicja od 18.000 b/h i rezerva snage od 44 sati.
1960 godine Omega Speedmaster doživljava dizajnerske promene. Tachymetarski bezel je iz čeličnog promenjen u crni aluminijasti a kazaljke su iz streličastog preobilkovane u Alpha oblik. To je bio drugi model sareferencom CK2298.

Sudbina Omege Speedmaster, kao zvaničnog sata NASE je bila u početku više igra slučajnosti nego planirane odluke. 3. oktobra, 1962 godine u okviru svemirskog programa Mercury, astronaut Wally Schirra je poneo svoj lični CK2298 primerak na misiju, koji tako postaje prvi zvanični Speedmaster u svemiru.
Američka svemirska agencija je već uveliko pripremala nove programe Gemini i Apollo, u okviru kojih je bilo predviđeno napuštanje svemirskih letelica. To je značilo, da su astronauti morali biti opremljeni satovima, koji će izdržati izuzetno zahtevne uslove u svemiru. Kao primer, raspon temperature na Mesecu je od -160C do +120C.
U tu svrhu, direktor operacija u Nasi, Dick Sleyton, 21.septembra 1964 godine, izdaje zvaničnu naručbenicu za nabavu hronografa od bar 6 proizvođača, koji će biti podvrgnuti daljem ispitivanju sa ciljem mogućnosti upotrebe u svemirskim uslovima.
Vođa tehničkih inžinjera u agenciji, James Reagan je preuzeo operativni deo nabave i daljeg testiranja. James je poslao pismo o suradnji na adrese 10 različitih proizvođača ali je stiglo samo 4 odgovora: Rolex, Omega, Longines-Wittnauer i Hamilton. Hamilton je poslao džepni sat, koji je odmah bio izostavljen iz daljeg razmatranja. Omega je poslala najnoviju verziju Speedmaster 105.003, a Longines i Rolex, hronografe sa Valjoux 72 mehanizmima.

105.003 je treća generacija Speedmastera, iako postoji imodel sa referencom 105.002 ali on je smatran tranzcijskom varijantom. Glavna promena u odnosu na CK2298 su bile bele baton kazaljke umesto Alpha, koje su se još jače izdvajale od podlage brojčanika.
Tako je već u novembru 1964 počelo testiranje, koje je sadržavalo 11 etapa.

Prva etapa je sadržavala podrvgavanje visokom temperaturnom režimu: 48 sati na temperaturi od 71C, čemu je sledilo 30 minuta na temperaturi od 93C. Sve to na vazdušnom pritisku od 0,35 ATM i realitvnoj vlažnosti od 15%.

Druga etapa je značila testiranje rada na temperaturi -18C, u trajanju od 4 sata.

Treća faza je bilo testiranje rada u kombinaciji ekstreman vazdušni pritisak i ekstremna temperatura, što je značilo izloženost pritisku od 6 do 10 ATM na temperaturi od 71C. Odmah nakon toga sledilo je smanjivanje temperature na -18C, sledećih 45 minuta i zatim ponovo dizanje temperature na 71C, sledećih 45 minuta. Sve ovo je moralo biti ponovljeno u 15 kontinuiranih serija.

Četvrta faza se sastojala iz testiranja rada sata na relativnoj vazdušnoj vlažnosti od minimalnih 95 %, u temperaturnom razmaku između 20C i 71C u neprekidnih 10 dana. Para, koja se pri tom upotrebljavala, morala je da ima Ph vrednost između 6,5 i 7,5.

Peta etapa je ocenjivala rad u uslovima atmosfere od 100 % kiseonika, sa vazdušnim pritiskom od 0,35 ATM u 48 sati. Sve to na temperaturi od 71C.

Šesta etapa je predstavljala odpornost na udarce. Sadržavala je tesitranje izdržljivosti od 6 udaraca, svaki iz različitog smera, snage 40G. Pojedini udarac je trajao 11 milisekundi.

Sedma faza se sastojala od testiranja rada pod uslovima linearnog ubrzanja od 1G do 7,25 G, za vreme od 333 sekundi.

Osma etapa je testirala rad sata u uslovima vakuuma od 6 do10 ATM na temperaturi od 71C u trajanju od 90 minuta i sledećih 30 minuta, na temperaturi od 93C.

Deveta faza je donela izlaganje ekstremnom vazdušnom pritisku od 1,6 ATM u minimalnom periodu 60 minuta.

Deseta faza je sadržavala izlaganje satova ekstremnim vibracijama sa bočnog, vodoravnog i uspravnog smera. Tri ciklusa od po 30 minuta, sa rastućom frekvencijom od 5 do 2000 cp i ponovo vraćanje nazad na 5cp, narednih 15 minuta. Prosečno ubrzavanje jedinice impulsa je moralo biti najmanje 8,8 G.

Zadnja etapa je donela izloženost ekstremnoj buci. 130 decibila, sa frekventnim obimom od 40 do 10.000 Hz, u trajanju od 30 minuta.

Prvog marta, 1965 testiranje je zvanično bilo završeno. Longines-Wittnauer nije izdržao testiranje visokih temperatura. Staklo se iskrivilo i izobličilo.
Rolex nije prošao test vlažnosti. Mehanizam je potpuno prestao sa radom. Slično se desilo prilikom testiranja rada pod visokim temperaturama.
Sve faze je preživela jedino Omega i 1.juna, 1965 godine, Omega Speedmaster 105.003 dobiva zvaničan NASA certifikat za upotrebu u čovečjim svemirskim misijama agencije. Tako se ovaj model našao na rukama astronauta prilikom napuštanja letelica u okviru Gemini misija, već u istoj godini.

Proizvodnja modela 105.003 je trajala od 1964 do 1969 godine. Omega je već krajem 1964 godine predstavila četvrtu generaciju Speedmaster modela 105.012 a samo nekoliko meseci kasnije i petu generaciju sa referencom 145.012. Oba modela su imala ukrivljenije lugove nego 105.003, a glavna razlika je bila u tome, što su na brojčaniku sadržavala naznaku Professional, čime se opovrgava opšte uvaženo mišljenje, da je ova naznaka dodana na sat nakon 1.6.1965 godine, kada je NASA zvanično certificirirala proizvođača.

Još jedna velika misterija je bila vezana za ova tri modela. Dugo se nije znalo, koji tačno (105.003; 105.012 ili 145.012) je prvi kročio na površinu Meseca. Poznato je, da je Neil Armstrong, koji je misiju Apollo 11 obeležio time, što je prvi izašao iz modula i napravio prvi korak na ovom prirodnom zemljinom satelitu, morao svoj 105.012 da ostavi u modulu zbog greške na Bulovinom satu na nadzornoj ploči. Sat, koji je nosio Buzz Aldrin i koji je predstavljao jedini materijalni dokaz, je čudnovato nestao prilikom transporta u Smithsonian muzej 1970 godine i nikada nije pronađen. Michael Collins, treći član posade je nosio 145.012, ali on je protokolom, morao ostati u modulu. Ujedno, Collins je nosio verziju 145.012 iz 1968 godine, čiji hronografski pusheri su bili ušarafljeni u kućište i to je bio zadnji model, koji je u sebi nosio kalibar Omega 321.
Omega i NASA su tek kasnije zvanično potvrdili, da je Buzz nosio isti model kao i Neil, 105.012. Zato je ovo zvaničan model i Omega kalibar 321 je zvaničan mehanizam, koji su zaslužni za naziv Moonwatch, a ne kao što se takođe duže vreme nagađalo, da je to mogao biti tada novi Omegin kalibar 861, koji je bio predstavljen 8 meseci pre izleta misije Apollo 11 na Mesec.
145012 je ipak doživeo svoje trenutke na površini Meseca, na ruci Alana Sheparda, u okviru misije Apollo 14.

Oktobra 1968 na scenu ponovo stupa Albert Piguet, kada Omega predstavlja njegovo novo savršenstvo ili bolje rečeno, nadgradnju 321 mehanizma, pod nazivom Omega 861.
Column Wheel sistema hronografa je promenjen sa jednostavnijim Cam sistemom, koji nije ništa manje efikasan ali je jednostavniji za servisiranje i donosi manje troškove proizvodnje. Korišćenje običnog točka umesto točka sa zavrtnjima, omogućila je povećanje frekvencija za 1Hz odnosno iz 18.000 poluoscilaicja na 21.600 u jednočasovnom vremenskom periodu. Most mehanizma nije više imao oblik luka nego trapezoida. Zapravo Albert Piguet je dodatno pojednostavio prethodni mehanizam ne oduzimajući mu ništa na kvaliteti i istovremeno olakšao proizvodnju i njegovo kasnije uzdržavanje.
Ovaj genijalni časovničar je pre odlaska u penziju, 1977 godine (nakon 43 godine neprekidnog rada), dizajnirao još dva značajna mehanizma za Omegu, pod autorskim krovom Lemanije. To su bili kalibri Omega 910 1969 godine, hronograf sa GMT funkcijom i Omega 1045, 1974 godine, koji je bio Omegina verzija legendarne Lemanie 5100 i ugrađivao se u kasnije verzije Speedmastera: Mark IV, TV Dial, Tonneau i Mark V.

Briljantnost Omega 861 kalibra je potvrđena činjenicom, da je ugrađivan u satove sve do 1996 godina, kada ga nasleđuje Omega 1861 mehanizam, koji je zapravo minimalno promenjena verzija kalibra 861. Umesto bakra u mehanizmu, sada se koristi rodijum prevlaka, koja je poptuno antikorozivna. Dotadašnjim 17 rubina, dodan je još jedan, a povećana je i rezerva snage iz 44 na 48 sati. Zbog smanjene potrošnje materijala i omogućenog sistema samopodmazivanja kočnice u kalibru 1861 ,je sada sintetička i ujedno jeftinija za proizvodnju. Ovo je jedan od retkih primera, kada plastika predstavlja unapređenje i ne manjak u vidu uštede na troškovima. Ovde bih samo dodao, da se u verziji modernog Speedmastera sa transparentim poklopcem, još uvek koristi čelična kočnica iz razloga estetske prirode.

Ako podvučemo crtu, možemo slobodno reći, da se ovaj mehanizam kontinuirano proizvodi već 72 godine, što svedoči, da se radi o jednom od top ostvarenja u istoriji horologije.

Omega Speedmaster Professional je tokom godina izlazio u različitim verzijama. Od Alaska projekta sa potpuno belim brojčanikom, do automatskih verzija pod nazivom MK III i MK IV u 1973 i 1974 godini, do današnje verzije sa prednjim i zadnjim safirnim staklom ali samo je jedan legalan naslednik verzija 105.003, 105.012 i 145.012 i ima puno pravo, da nosi naziv Moonwatch. Ako zavrtimo tok vremena unazad, videćemo, da je model 145.012 sa mehanizmom 861 bio u proizvodnji do 1988 godine, kada je naslednika dobio u referenci 3590.50. Razlog je bila odluka proizvođača u novom sistemu obeležavanja proizvoda, takozvanim PIC sistem (Products Identity Code). Uvođenjem kalibra 1861 dolazi nova referenca u vidu 3570.50 a 2014 godine ga menja takozvana Full Set verzija. To je model 311.30.42.30.01.005:

Kućište je napravljeno iz nerđajućeg brušenog čelika. Površine su jednakomerno, fino brušene, jedino je gornji stranski deo bezela poliran.

Prečnik sata bez krunice iznosi 42,0 mm, visina 12,5 mm a dužina 42,0 mm.
Razdaljina od luga do luga iznosi 48,0 mm, između lugova 20,0 mm.

Krunica se nalazi na poziciji 3. Nije ušarafljiva ali je zaštićena kućištem. Osim toga, položaj hronografskih pushera na pozicijama 2 i 4 daje dodatnu zaštitu od mogućih povreda u slučaju neželjenog kontakta sa fizičkim preprekama. Kao i oba pushera, napravljena je od visoko poliranog čelika, potpisana je a prečnik iznosi 6,0 mm. Prihvatni deo je fino nazubljen i omogućuje lak prihvat za navijanje. Opruga nije tvrda i proces navijanja teče glatko i jednakomerno.

Bezel je fiksan. Korona prstena je napravljena iz aluminijuma i sadržava 60 stepensku tahimetarsku skalu. Širna prstena iznosi 2,5 mm. Zanimljivo je, da se jedva primetno uzdiže prema rubu bezela.

Poklopac sata je sačinjen od grubo brušenog nerđajućeg čelika. Ušarafljen je i sadržava odlično urađenu gravuru zmaja, simbola Speedmster serije, te navedbu, da se radi o Moonwatchu.

Utisak koji ostavlja kućište ovog sata je pitanje, kako je ovaj sat izdržao sve faze tako rigoroznog testiranja. Kada se pročitaju faze, kroz koje je morao da prođe, obično se očekuje neko čudovište, sa izuzetnom masom i kompaktnošću, slično Bretiling Awenger Seawolfu, koji bi izdržao i prolazak kroz crnu rupu. Ali ovde se radi o sasvim normalnom kućištu bez naglašene masivnosti i kompaktnosti.
Lično bi ovaj model pre očekivao na ruki dirigenta simfonijskog orkestra nego na ruci astronauta. Sve je u stilu apsolutne uravnoteženosti i Moonwatch je dokaz, da utisak i te kako može, da prevari. Zato su najveća dostignuća u nekom smislu zapanjujuća u suprotnosti efekta od očekivanog. Nešto slično, kao prvi susret sa Da Vincijevom Mona Lisom. Jedva, da je primetna na zidu Louvra i zastaneš u koraku sa utiskom: pa nije valjda ovo to?! Ali, kad se približiš i upustiš u detalje, obuzme te osećaj veličasnosti i večnosti. Tako je i sa ovim satom.

Staklo je akrilno. Uzdignuto je visoko nad razinom prstena bezela. Prečnik staklene površine iznosi 33,0 mm. Na sredini pleksi stakla se nalazi utisnut simbol Omege, čije slikanje mobilnim telefonom, na žalost, nije izvedljivo. Staklo omogućava dobru čitljivost brojčanika iz različitih uglova.

Brojčanik je crne boje. Izgledom potpuno prati stil izrade hronogafskih satova iz sredine prošlog veka. Klasična, sportska elegancija, van vremena i van modnih trendova.

Podlaga brojčanika se na minutno / sekundnoj kružnoj skal istrmo spušta prema rubu, što u kombinaciji sa uzdignutim pleksi staklom, daje poseban efekt dubine sata. Polja malog sekundnika i hronografa su spuštena pod razinu podlage.

Markeri su natisnuti na podlagu brojčanika. Bele su boje i luminiriani. Na pozicji 12 se nalazi karakterističan Omega marker sa tačkicom na levoj i desnoj donjoj strani.

Pencil kazaljke su izrazito bele i omogućuju izuzetnu raspoznatljivost u odnosu na podlagu. Karakteriše ih prilična dužina i primetno mala šiirina. Jednako važi i za kazaljke podbrojčanika. Sve zajedno satu daje vizualnu dinamičnost i time opredeljuje njegovu sportsku narav.

Čelična narukvica je elemenat, koji dizajnom prati model već od samog početka i našla je mesto duboko u podsvesti miliona poklonika ovog modela. Brušeni vanjski linkovi u kombinaciji sa poliranim rubovima unutrašnjog linka sačinjavaju vrlo prijatnu, mobilnu i prilagodljivu kombinaciju, koja se odlično snalazi na ruci vlasnika. Širina se ravnomerno spušta od početnih 21 mm do 18 mm, kod kopče.

Kopča nastavlja satiniranu izradu narukvice. Potpisana je i otvara se pritiskom na pushere sa obe strane.

Sat pokreće, već opisani, Omega 1861 mehanizam, ručni navijač nastao na bazi Lemania 1873 mehanizma. Sadržava 18 rubina, frekvencija iznosi 21.600 b/h a rezerva snage 48 sati.

Težina sata sa originalnom narukvicom iznosi 149 grama. Deklarisan je na vodoodpornost od 5 ATM odnosno 50 metara.

Luminacija je odlična. Čista i dugotrajna.

Od 2014 godine, sat prati full set ambalaža, koja predstavlja dodatnu vrednost.

Vanjska kutija je napravljena od izuzetno čvrstog i dodatno ojačanog kartonskog materiala, koji se otvara na sredini, kod Speedmaster grba. Unutrašnjost je obložena umetnom penom, koja čuva unutrašnju kutiju. Ova je u celini prevučena grubim pamučnom oblogom. Na vrhu je ukrašena mssivnim metalnim Speedmaster simbolom. Otvara se sa prednje strane, pošto se otkopčaju oba kaiša, koji pored esteske imaju i zaštitnu funkciju.

Unutrašnjost sadržava bogatu opremu. Normalan i produženi nato kaiš, koji je bio korišten za pričvrščivanje sata preko astronautskog odela. Tu je i alat za menjanje narukvice i kaiša. Sa leve strane u posebnom pretincu se nalazi časovničarska lupa a sa desne poseban Speedmaster medaljon.

Sat je sigurno i odlično postavljen na sredinu. Sa gornje strane je zaštićen debelom tkaninom obučenim unutrašnjim delom gornjeg poklopca. Sve drugo osim zahvalnosti Omegi za ovo rešenje bilo bi nepristojno.

4.500 € za ovaj sat ima veliku nominalnu vrednost. Ali uzevši u obzir njegovu horološku vrednost, uticaj u celoj časovničarskoj grani, popularnost u stručnoj i široj javnosti, renome proizvođača, nije potrebna velika logička obdarenost, da na ruci ne kuca samo vrhunski proizvod, nego ikona ove delatnosti. Uveren sam, da se radi o najbolje potrošenih ili tačnije najbolje uloženih 4,5 k za kupovinu ovog hronografskog dragulja.

[eee]

Po meni, mozda i najlepsi sat ikada. Prvi koji me je bas osvojio.

Sent from my SM-A310F using Tapatalk

[don Alberto]

Bravooo !!!!

[don Alberto]

Meni je planet ocean lepši,ali ovaj ima veću istorijsku vrednost.

[don Alberto]

Kolega!!!
Ovoj tvojoj kolekciji,nedostaje još jedan legendarni sat i da ti priča bude zaokružena na najlepši način,a ako ga nemaš,skupljaj pare pa ga u budućnosti pridodaj svojoj lepoj i interesantnoj kolekciji.
Patek Philippe calatrava

[Haifisch23]

ROLEX SUBMARINER 114060

»Uprkos izuzetno visokoj sadržini soli u vodama Mediterana, tropskih temperatura i vlage, kojoj je sat bio izložen tokom individualnih zarona, nisu primetni ni najmanji tragovi korozije. Takođe, nije utvrđena nikakva navlaženost unutar sata. Svi prethodni testovi vodoodpornih satova vrhunskih brendova, pokazali su prodor vode od prvog trenutka zarona, koji se mogu identifikovati kondenzom, nastalim na unutrašnjoj strani stakla. Sat je bio više puta nošen prilikom ronjenja sa izvučenom krunicom (krunica je bila postavljena u položaj za podešavanje kazaljki). Sa svrhom zaključivanja ovih testiranja, sat je bio pričvršćen na tanku vrpcu i spušten do dubine 120 metara, što iznosi dve razdaljine od 60 metara, a to je maksimalna dubina, koja se može dostići sa ličnom opremom za kompresovan vazduh. Nikakvo propuštanje ili curenje nije bilo identifikovano ni u jednočasovnom periodu provedenim na ovoj dubini«.
Ovo je prevod isečka iz zvanične objave Instituta za dubokomorska ispitivanja u francuskom Kanu (Cannes), objavljene 26. oktobra, 1953 godine, nakon petomesečnog testiranja prototipa novog Rolexovog modela.
Ovim činom su dugogodišnji snovi Rennea Paula Jeannereta dobili zeleno svetlo za prelazak u javu. Renne je bio član upravnog odbora Rolexa, a ujedno i strastveni ronioc. Njegova zamisao je bila stvaranje punokrvnog ronilačkog sata, koji bi ujedno bio potpuno upotrebljiv u svakodnevnim, opštim uslovima upotrebe.
Pošto je tada već 72-godišnji Hans Wilsdorf, osnivač i vlasnik Rolexa, još uvek bio potpuno otvoren za nove ideje i pomno prihvatao zamisli svojih podređenih, nije imao ništa protiv za još tesniju suradnju matične firme sa italijanskim partnerom Panerai. Panerai je bio distributor Rolexa u Italiji a njegova primarna delatnost je bila razvijanje i izrada ronilačkih instrumenata. U tu svrhu, Rolex je Panerai opskrbljivao sa Cortebert satnim mehanizmima.

Poznata je činjenica, da je Rolex već 1926 godine plasirao prvi ručni sat sa potupno vodoodpornim kućištem i nazvao ga Oyster. Sledeće godine je stigao zvaničan dokaz, kada je engleska plivačica Mercedes Gleitze preplivala La Manche, kod čega je svih 10 sati na ruci nosila Oyster. Poduhvat nije preživela samo ona, nego i Rolex.
Kada se zbroje sve navedene činjenice, dodavši i Rennejev prijateljski odnos sa već tada slavnim avnturistom i pomorskim istraživačem Jacques Cousteau-em, rezultat je bio izrada prvog ručnog sata u istoriji sa vodoopornošću od 10 ATM, odnosno 100 metara. To je bio model Rolex 6204, koji je bio predmet, ranije navedenog, procesa testiranja.

Ali Renne je od Hansa Wilsdorfa naučio genijalan pristup marketingu i tako je Rolex mesec dana pre zvaničnog plasiranja modela 6204, svetu naznanio, da ima sposobnost izrade potpunog ronilačkog sata. U tu svrhu je bio napravljen ronilački instrument, više-manje u obliku ručnog sata, koji je zbog visine i izuzetno ispupčenog stakla bio neprimeran za svakodnevnu upotrebu. Auguste Piccard je u septembru 1953 sa batiskafskom podmornicom uronio 3131,8 metara duboko u okean. Na krov male podmornice je bio pričvršćen Rolexov sat, koji je bez ikakvih problema normalno radio i kada je podmornica izvučena nazad na površinu.
Ako se neko, vođen logikom upita, kakva je svrha bila na ovakav način reklamirati sat, koji nema praktičku upotrebljivost, treba znati, da je Rolex želeo dokazati moć Oyster kućišta. Sve ovo je bilo nadgrađeno sedam godine kasnije, kada je podmornica Trst (Trieste) spuštena na dno Marijanske brazde, 10.916 metara pod vodom i kada je, kao i u prethodnom slučaju jednako postavljen prototip Rolexa preživeo pritisak od 1,125 kg/cm površine. Rolex je ugledavši dnevnu svetlost radio potpuno jednako, kao i pre zarona.

Model Rolex Submariner 6204 je bio zvanično predstavljen u proleće 1954 na tradicionalnom sajmu u Bazelu, pod motom: Submariner – roniocov prijatelj. Bio je to prvi sat u istoriji sa vodoodpornošču od 100 metara ili 10 ATM, zahvaljujući ušarafljivoj krunici, odnosno Twinlock sistemu uvijanja. Sat je takođe sadržavao čelični bezel, koji se rotirao u oba smera i minutnu skalu razdeljenu na 5 minuta. Poziciju 12 je krasila strelica u smeru dole, a njenu sredinu je ponosno ispunjavao luminirani marker oblike bisera.
Samo nekoliko meseci kasnije, kupci su dobili još dva modela Submarinera. Prvi je imao referencu 6200 i vodoodpornost od 200 metara odnosno 20 ATM a drugi sa referencom 6205 je imao isti mehanizam, kao i 6200, odnosno kalibar A.260, dok je vodoodpornost iznosila 10 ATM. Ono što je posebno razlikovalo ovaj model od ostala dva su mercedes kazaljke, koje su zahvaljujući Submarineru postale jedan od najprepoznatljivijih elemenata u horologiji.
Zajedničko svim ovim najranijim modelima je bilo, da nisu sadržavali natpis Submariner i da krunica nije imala zaštitu kućišta sa gornje i donje strane.

Stvaranje Submarinera je bio prvi stepen u verovatno najplodnijoj dekadi bilo kojeg brenda u istoriji časovničarstva – plasiranje više linija profesionalnih satova, koji su bili namenjeni posebnim pripadnicima zahtevnih zanimanja, kao što su ronioci, piloti, naučnici, ekstremni sportitsti. U kasno proleće, 1953 godine, 29. maja, prvu uspešnu ekspediciju na Mount Everest zaključio je Edmund Hillary, koji je sa domaćinom Tenzingom Norgayem prvi kročio na krov sveta. Kao i vođa ekipe, pukovnik John Hunt, svi su bili opremljeni satovima Rolex Oyster Pereptual. U tu čast, već iste godine, pokrenuta je proizvodnja Oyster Perpetual Explorer.

Dve godine kasnije Rolex uspešno prati pravu eksploziju internkontinentalnih letova. Model GMT Master postaje zvaničan sat nekoliko avio kompanija, između kojih je bila ona najveća – Pan Am. Prvi put se u istoriji pojavljuje dvobojni bezel, kojeg danas poznajemo pod nazivom »Pepsi«, sa kojim je bilo omogućeno razlikovanje dnevnih od noćnih časova.

1956 godinu Rolex nastavlja još jačim tempom. Oyster Perpetual Day-Date je prvi sat u istoriji, koji je prikazivao datum i dan u nedelji sa punim nazivom. Sa president narukvicom, koja je bila karakteristika samo ovog modela, postao je simbol vlasništva najbogatijih i najuticajnih ljudi.

Čak i oni najučeniji su dobili sat, sa kojim su mogli i u fizičko-simbolnom smislu, odstupati iz proseka. Iste godine Rolex plasira model Milgauss. Kada ti proizvod certificira CERN (Evropski institut za nuklearna istraživanja), onda znaš, da je svaki od 1000 Gausa magnetne odpornosti zaista stvaran. Rolexovi inžinjeri su ovaj podvig ostvarili razvijanjem materijala iz fero-magnetnih legura, koji su omogućivali potpunu zaštitu mehanizma.

1960 godina je 9. jula, odnela Hansa Wilsdorfa ali ga je ipak usrećila izuzetnim poklonom. 23. januara. Hansov sat je sedam godina nakon avanture na najvišoj tački planeta, besprekorno radio i na njegovoj najnižoj tački, odnosno 10.916 metara duboko.

Dekada se zaključuje 1963 godine predstavljanjem najpopularnijeg sportskog sata u istoriji. To je bio hronograf Rolex Daytona.

Ali vratimo se Submarineru. Već godinu dana nakon predstavljanja na Bazelskom sajmu, 1955 godine pojavljuju se tri nove reference.
6536 je sadržavao malu krunicu a 6538 veliku (oversized). Treća verzija je bila 6536/1, koja je bila hronometarska verzija 6536. Zajedničko svim modelima je bilo, da su sadržavali unapređen mehanizam u obliku 1030 kalibra, sva tri su imala mercedes kazaljke i natpis Submariner sa navedenim podatkom o vodoodpornošću u metrima. Model 6538 Britanska Kraljeva Mornarica uzima za svoj zvaničan sat a sledeće godine to čini i kanadska mornarica.

Razvoj ne prestaje. Već 1958 stižu modeli 5508 i 5510 sa mehanizmom 1530.

Početkom '60 godina, dolazi do značajnih promena u dizajnu modela. 5512 (hronometar verzija) i 5513 (nije hronometar) dolaze u prečniku od 40 mm, što je za 4 mm više od prethodnika. Bitna promena se odnosila i na produženje kućišta na takav način, da je krunici omogućavalo zaštitu sa gornje i donje strane. Na brojčaniku modela 5512 se prvi put pojavljuje natpis »Superlative Chronometer. Officially Certified«. Još jedna znčajana promena se odnosila na obustavu luminacije iz radijuma i prelazak na tritijum premaz.
1965 godina donosi obustavu izrade zlatne i srebrne pozlate na brojčanicima i uvođenje belih indeksa.

1966 godina, Submariner končano pretvara u sat masovne potrošnje. To je omogućio model 1680, koji je prvi sat iz ove serije sa prozorom za datum. Na pleksi staklu se nalazilo i sočivo za lakše čitanje datuma. Novi model je doneo i novi kalibar, 1575. Popularnost modela je u trenutku dostigla najviši stepen.
Ovim činom, Submariner postaje uglavnom više-manje sat, koji je i danas prisutan. Unapređenja su naravno bila prisutna svo vreme ali su bila ređa i nisu radikalno uticala na izgled ili kvalitet sata. Možemo reći, da je Rolex dopustio modelu, da se normalno razvija i visokim kozmetičkim korekcijama je samo utvrdio njegov status ikone u modernoj horologiji.

Značajna promena stiže 1979 godine sa modelom 16800. Submariner dobija safirno staklo a vodoodpornost se povećava na sadašnjih 30 ATM, odnosno 300 metara. Dve godine nakon toga, postojeći modeli se opremljuju sa jednosmerno rotirajućim bezelom i mehanizmom 3075.

1988 godine u Submariner Date 16610, počinje ugradnja i danas prisustnog kalibra 3135.

2003 godine, Submariner slavi pola veka postojanja i dobija slavljenički zeleni bezel. Nije se radilo o limiitiranoj seriji. Proizvodnja je trajala do 2010 godine.

2009 i 2010 godina donose prve Submarinere sa keramičkim bezelom (116613 i 116619) u kombinacijama zlato, belo zlato, čelik, sa plavim brojčanicima.
116610LV ima zeleni brojčanik sa zelenim keramičkim bezelom. Svi modeli su dobili novi oblik narukvice a za to je bilo potrebno odebljati lugove.

2012 godina donosi prilično prenovljen model Submariner No Date. Referenca 114060 donosi novije, malo više kvadratasto oblikovano, takozvano Maxi Case kućište, sa nešto dužim i debljim lugovima, novom narukvicom sa sistemom Glidelock za proširenje, keramičkim bezelom, Chromalight markerima i plavom Parachrom Hairspring u mehanizmu 3130.

2018 godina donosi 114060 jednu malu promenu na brojčaniku. Slovo m, kod natpisa 300 metara je sada bliže nego kod modela u periodu 2012 –2017. Moj primerak dolazi iz marta, 2018 godine.

Kućište je napravljeno iz nerđajućeg čelika sa oznakom 904, kvalitetnijim od 316 nerđajućeg čelika, koji se uobičajeno upotrebljava u časovničarskoj industriji i garantuje maksimalnu moguću zaštitu od oksidacije, pa se zato upotrebljava u visoko tehnološkim postupcima, takozvanoj svemirskoj produkciji i najsloženijim postupcima u hemijskoj industriji. Sa gornje strane je fino brušeno a sa strane visoko polirano.

Prečnik sata bez krunice iznosi 40,3 mm, visina 13,3 mm a dužina 40,3 mm.
Razdaljina od luga do luga iznosi 48,0 mm a između lugova 20,0 mm.

Krunica se nalazi na poziciji 3. Odlično je zaštićena kućištem sa gornje i donje strane. Ušarafljiva je, prečnik iznosi 6,1 mm. Napravljena je od visoko poliranog čelika i potpisana. Duboko nazubljeni prihvatni deo omogućuje odličan prijem prstiju i manipulacija sa ovim elementom je potpuno jednakomerna. Ležište prihvata navoj već u prvom koraku i potreban je vrlo blag pritisak za početak procesa uvijanja.

Bezel je jednosmerno rotirajući. Sadrži minutnu skalu. Za ceo krug je potrebno 120 klikova. Gusto nazubljeni deo je sačinjen iz brušenog nerđajućeg čelika, a prsten iz keramike odnosno iz njene posebne vrste, kerakroma. Širina bezela, koji se koso spušta prema rubu kućišta iznosi 4,6 mm.
Indeksi i markeri na koroni prstena su prevučeni platinom. Bezel se vrti u potpuno jednakomernom ritmu. Bez preterane lakoće ili potrebe za upotrebom jače sile. Sve je glatko. Pod prstima se oseća opruga ali nije dopušten nikakav prazan hod u smeru gore – dole.

Poklopac kućišta je napravljen iz nešto grubljeg brušenognerđajućeg 904 čelika. Ušarafljen je i ne sadrži ukrasne gravure ili podatke o modelu, što (bar meni) predstavja veliku prednost, jer ovako lepo obrađen čelik, nisam video ni na jednom drugom satu. Vizualnu raznolikost poklopca ipak definira gusto nazubljen prsten gornjeg dela poklopca.

Za razliku od modela pre 2012 godine, nešto duži l deblji lugovi, pored toga što sat još bolje postavljaju na ruku, novom Submarineru pridodaju utisak potrebne robustnosti, jer ipak, ovaj sat je pre svega ronilačke naravi. Ono što bih posebno istakao je primetno strukturirano kućište sa pravouglim crtama, koji 114060 još jače povezuje sa svojim primarnim izvorom iz sredine prošlog veka.

Staklo je safirno, antirefleksivno, jedva primetno uzdignuto nad rub korone prstena bezela i spušta se prema sredini. Prečnik staklene površine iznosi 30,4 mm i omogućava odlično očitavanje brojčanika iz raznih položaja.

Brojčanik je crne boje. Podlagu definiše natisnut Rolex logotip sa standardnim natpisom Oyster Perpetual na poziciji 12. Kao što sam napomenuo na početku opisa, model iz 2018 dolazi sa postavljenim slovom m bliže broju 300, nego što je to bilo u periodu od 2012 do 2017.

Markeri su postavljeni na podlagu brojčanika. U obliku su bisera, osim 3, 6 i 9, koji imaju oblik barova. Na poziciji 12 je karakterističan ronilački marker u obliku obrnutog trougla. Svi markeri su uovičeni rubovima iz 18 karatnog belog zlata, sa ciljem očuvanja trajnog sjaja. Unutrašnjost je luminirana.

Submariner i mercedes kazaljke su najprepoznatljviija i najviše puta kopirana kombinacija ovih elemenata u horologiji. Kao i markeri, luminacija je sačinjena iz plavog kromalita.

Brojčanik se završava kromiranim i strmom uzdignutim unutrašnjim bezelom, koji od 2008 godine sadrži natpis ROLEX ROLEX ROLEX… i takozvani Rehaut – serijski broj modela.

Na safirnom staklu na poziciji 6 je jedva primetan lasersko ugravirana Rolex kruna.

Prema navedbama Rolexa, Oyster čelična narukvica predstavlja perfektnu alhemiju forme i funkcionalnosti, estetetike i tehnologije, koja je napravljena, da bude istovremeno robustna i udobna. Mogu samo potrvrditi navedeno. Glidelock sistem omogućava podešavanje dužine narukvice sa untrašnje strane bez alata i vrlo je jednostavan. Zaista pohvale proizvođaču, koji je ovom narukvicom u potpunosti uspeo ispratiti kvalitet sata.

Oyster kopča brušenim čelikom predstavlja prirodni zaključak narukvice. Potpisana je i sadrži sigurnosni poklopac. Dužinom i estetikom upotpunjuje robustno-elegantan karakter proizvoda.

Sat pokreće Rolex - In House, 3130 automatski mehanizam sa mogućnošću ručnog navijanja. Nastao je 2001 godine. Radi se o identičnoj varijanti 3135 mehanizma, bez funkcije datuma. Diametar mehanizma iznosi 28,5mm a visina 6,0 mm. Opremljen je sa 31 rubinom, rezerva snage rada je 48 sati a frekvencija 28.800 b/h.
Opremljen je sa Rolex Parachrom Hairspring sistemom, koiji omogućuje veću otpornost na udarce i temperaturne devijacije. Kao i svi mehanizmi ovog proizvođača i 3130 je COSC certificiran a njegovo dnevno odstupanje iznosi +- 2 sekunde.

Težina sata sa narukvicom iznosi 156 g a deklarirana vodoodpornost 30 ATM, odnosno 300 metara.

Luminacija je vrhunska. Čista, moćna i dugotrajna.

Ambalaža u kojoj dolazi sat je još jedan u nizu manje važnih ali ipak prisutnih bisera, koji su doprineli ovome, što danas ime Rolex znači. Ništa pompozno ali vrlo skladno, ukusno i praktično. Transportna kutija je napravljena iz tvrdog drap kartona, sa proizvođačevom krunom na vrhu. U sebi nosi odlično napravljenu drvenu kutiju u zelenoj boji brenda. Poklopac kutije je reljefan i vrlo dobro odslikava dugogodišnju tradiciju proizvoda, koje nosi.
Sat je tesno postavljen u ležište na sredini kutije. Unutrašnjost je obložena mekanom tkaninom a poleđina unutrašnjeg dela, koja sadrži logotip Rolex se otvara i ustupa prostor za čuvanje dokumentacije ili određenih delova sata.

Napisati, da je Rolex Submariner vrhunski sat, je premalo. Mišljenja sam, da ovaj sat, kao i svi ostali modeli ovog proizvođača zaslužuju razmatranje u širokom i sadržajnom smislu a ne samo po površini, kao što se u kontekstu sa ovim brendom najviše puta dešava. Naime, poznajem puno ljubitelja satova, kojima je jedna od najvećih želja, da se dočepaju Rolexa ali isto tako poznajem priličan broj vlasnika Rolexa, koji nisu ljubitelji satova, mada sebe smatraju i uvrštavaju u tu grupu. Za njih važi ona: Ima se, može se. Znaju, da je Rolex odličan proizvođač, sat isključivo razumu kao statusni simbol, pokazatelj opšteg uspeha u životu i što kažu anglo-saksonci: »go with the flow«.

Ipak, na kraju krajeva, Hans Wilsdorf je još kao dete, koje je ostalo bez roditelja, uvek želeo ljude činiti srećnim. To mu je uspelo do savršenstva. Srećni su i jedni i drugi.

Sebe ubrajam u grupu istinskog poštovaoca brenda i želja za ovim modelom je bila dugogodišnja. Ovo svakako nije najbolje što je Rolex napravio ali za mene predstavlja njegovu suštinu. Dugo vremena nisam mogao. da prelomim, da li uzeti Submariner Date sa mehanizmom 3135, koji je nastao 13 godina pre 3130 ali sam se na kraju odlučio za model, koji je nastao 13 godina pre Date i koji je po DNK zasnovi najbliži izvoru.

[Haifisch23]

Kolega, evo šta nedostaje mojoj kolekciji, da bi potpuno zatvorio krug: Glycine Combat, Edox Delfin ili Class 1, Fortis Flieger, Oris Diver, Sinn U1, Doxa Sub Professional, Stowa Flieger sa Unitas 6497, Universal Geneve, Yemma Rally Chronograph, Heuer Autavia ili Monaco sa Calibrom 11 ili 12, Chopard Mille Miglia, Grand Seiko, Blancapain Fifty Fathoms, Panerai Radiomir, Girard Perregaux, nešto sa kalibrom Peseux 7001, Landeron chronograph, Valljoux 72, Venus 188, božanstvenom Lemaniom 5100, Breitling Navitimer, IWC Big Pilot, Rolex Daytona i naravno Veličenstvenih 7: Patek Philiipe, Audemars Piguet, Vacheron Constantin, Jaeger LeCoultre, Ulysse Nardin, Breguet i A. Lange & Sohne.
Skromno, zar ne?
Ili da prevedem, možda u nekom drugom, trećem ili četvrtom životu.

Kolega!!!
Ovoj tvojoj kolekciji,nedostaje još jedan legendarni sat i da ti priča bude zaokružena na najlepši način,a ako ga nemaš,skupljaj pare pa ga u budućnosti pridodaj svojoj lepoj i interesantnoj kolekciji.
Patek Philippe calatrava

[don Alberto]

Pa ja sam taman pomislio da ti skratim muke stvaranja kolekcije,pa da preskočiš gomilu dobrih satova,koji su obeležili jedno vreme i da nabaviš PP i kraj,al vidim da si ti već odavno stvorio spisak u glavi i da ga polako ispunjavaš.Znaš i sam da to sve ne możeš fizički da postigneš u ovom životu,a nešto se zadnjih dana razmišljam,kako nam tako prođe život u skupljanju satova , što iziskuje puno ljubavi,vremena i novaca i na kraju kad umremo,to neko rasproda.u minuti.Tako da se razmišljam da ozbiljno stanem na kočnocu i da usporim,jer tu nema kraja.Satitis nas je obuzeo odavno.