Ja tipujem da među ovim Haifischovim biserima mora da se nađe review Eterna marke a uzimajući u obzir Haifischovu sklonost ka istoriji i nasleđu siguran sam da će to biti model Kontiki.
Kolega Nešoni!
Jedan ogroman like sa moje strane. Ne znam, kako sam zaboravio, da navedem Kon Tiki a gotovo, da ne prođe dan, da ne pomislim na neki iz te serije.
ZENITH CHRONOMASTER EL PRIMERO CHRONOGRAPH 03.2040.400/69.M2040
Pre nekoliko dana sam se našao u društvu prijatelja i počela je zanimljiva debata, ko od nas je svojoj najdražoj bio prvi. I ne samo njoj… Bilo je hvalisanja na pretek, sve jedan preko drugoga i možda je bolje, što nisam stigao na red, da ne bi nekome pokvario veče. Sve se svodilo na reč: Prvi.
Čestitke momci, skidam kapu i duboko se klanjam ali ja mislim, da je važnije i veći je uspeh, ako si kod svoje najdraže, poslednji.
Ako tematiku apliciram na još jednu veliku ljubav u životu....pa, slično je i ovde. El Primero ne bi bio tako moćan, uspešan i značajan, da je ostalo samo na tome, da je bio prvi. Važnija je činjenica, da je i danas prisutan. I te kako je prisutan.
U toj viteškoj bitki iz romantičnih šestdesetih, kada su Beatlesi karijeru polako svodili kraju, kada su Rolling Stonesi u naponu snage ostali bez Brian Jonesa, kada je Buzz Aldrin Omegu Speedmaster popeo na Mesec i kada je hladan rat dostigao po ko zna koju kulminaciju, Zenith El Primero 3019 PHC se prvi dočepao trešnje na torti.
I nakon 49 godina sladak ukus ne jenjava, dok njegovi tadašnji suparnici uživaju u zasluženoj penziji i razveseljavaju ljubitelje horlogije u vintage modelima. Chronomatic, odnosno Caliber 11 je zbog nejakog rotora i prejake glavne opruge već u nepunoj godini postojanja dobio novi outfit u obliku Calibra 12 i trajao je do 1976 godine (današnji Tag Heuer Calibre 12 , koji bazira na ETA 2892 i Duboiz Depraz hronografskom modulu 2022 nema direktnu povezanost sa Chronomaticom, koji je bazirao na Buren 1281 i Duboiz Depraz hrongrafskom modulu 8510), dok je Seikov mehanizam 6139 povučen iz proizvodnje 1980 godine.
Ali priča je mogla, da se odvrti u sasvim drugom smeru, da nema ljudi, koji imaju vizionarski vid. I ako se taj dar udruži sa inatom, onda se takav junak odaziva na ime Charles Vermot.
Kompanija je imala nesreću, da se u periodu od 1971 do 1976 nalazila u vlasništvu nekad vlastite organizacije Zenith Radio Corporation iz Čikaga. Ponešeni nesrećnim okolnistima zbog devalvacije dolara u četvorogodišnjem periodu i posledično poskupljenja švajcarskih satova za 4 puta u odnosu na ranije stanje, te zaneseni snagom kvarca, 1975 godine šalju naređenje u La Locle, da se uništi sva mašinerija, koja se upotrebljavala za proizvodnju mehaničkih satova i da se Zenith smesta, u celini preusmeri u produkciju kvarca.
Charles Vermot, časovničarski stručnjak za izradu mehaničkih hronografa je bio tehnički vođa hale 4, gde se odvijala proizvodnja El Primera a osim toga je bio uključen u njegovo stvaranje, već od samog početka. Uveren u pravilnost negiranja naredbe, svako veče je sa grupom poverenika, sakrivao opremu, skice i druge tehničke detalje. Ako uzmemo u obzir, da je samo mašina za presovanje bilo 150 i da težina svake od njih prelazi 1000 kilograma, onda možemo zamisliti, kako je ovaj čovek i njegova ekipa bila odlučna, da stogodišnji rad neće nestati samo jednom suludom odlukom. Svaki deo opreme, svaka pojedina skica i svaki pojedini šraf, koji su se našli sakriveni na tavanima i u podrumima postrojenja u La Locleu bili su zavedeni u posebnu kartoteku, koju je Charles sakrio u vlastitoj kući.
1978 godine dolazi u promeni vlasništva Zenitha i švajcarski Dixi Group je ubrzo prepoznao revival mehaničke grane horologije, pa je time digao rampu i omogućio povratak na stari kolosek. Na početku je Zenith u svoje satove ugrađivao Ebel mehanizme i nešto iz svojih starih zaliha, da bi se 1984 godine potpuno vratio u proizvodnju El Primera. Do ovoga ne bi nikada došlo, da Charles Vermot nije skinuo prašinu sa drvenih skrinja u kojima se nalazila oprema i dokumentacije, povezane sa ovim mehanizmom.
Osnovna zamisao za ovaj kalibar je bila započeta 1962 godine, kada je Zenith želeo obeležiti vek postojanja, koji se bližio (1965 godine) sa jednim od najvećih dostignuća u horologiji – pronalaskom automatskog hronografskog mehanizma.
Ne smemo zaboraviti, da je od tržišne pojave prvog automatskog ručnog sata od strane Fortisa, tada prošlo već 36 godina i da nijedan od najvećih umova horologije nije uspeo sastaviti hronograf, koji bi radio na istom principu.
Zenith je već u samom početku izabrao najteži put. Kalibar nije smeo da ima modularni tip konstrukcije (osnovni automatski kalibar na koji se onda nadgradi hronograf), već je morao da bude potpuno integrisan, što znači sa Column Wheel-om i centralnim rotorom. Uz dodatne zahteve, kao što su smanjivanje do takve mere, da su se na njega mogle dodavati komplikacije datuma i mesečevih faza.
Uz sve to, proizvođač je postavio još jedan cilj najviše klase. Novi mehanizam je morao biti najprecizniji hronograf u dotadašnjoj istoriji. Činilo se, da su se inžinjeri našli pred misijom nemoguće. O tome kakva je bila predanost i pripadnost ovoj veštini svedoči, ne samo činjenica, da nisu posustali pred naizgled nereševim problemima, nego i to, da uprava kompanije nije pritiskala i inisistirala, kada je bilo jasno, da će se projekat daleko odužiti preko 1965 godine i da će 100 godišnjica proteći umirenim tempom umesto slavljeničkom koračnicom.
Tako je sedam godina nakon prvog tehničkog crteža, u petak, 10. januara, 1969 godine, na dan kada je Sovjetski Savez u svemir lansirao modul Venera 6, koji je padobranom pristao na istoimenom planetu i kada su Led Zeppelin u legendarnoj dvorani Filmore West u San Franciscu, prašili Dazed and Confused, na konferenciji za štampu u Ženevi, Zenith svetu oznanjuje briljantnost i spretnost svojih i umova partnera iz Movada, koji su se kreiranju mehanizma pridružili u drugoj fazi nastajanja.
Predstavljen je El Primero, automatsk ihronografski mehanizam simboličnog naziva (na španskom jeziku: prvi) u dve verzije. 3019 PHC je sadržavala datum, dok je 3019 PHF sadržavala trojni dan, datum, mesec i indikator mesečevih faza. Nije se radilo samo o prvom u istoriji, nego El Primero je sadržavao sve ono, što je bilo postavljeno za ciljeve u 1962 godini. Tako je Zenith 40 godina kasnije ponovio podvig iz maja 1929 godine, kada je Britanski Astronomski Observatorij, službeno izjavio: Od 19.835 primeraka pregledanih i izmerenih satova poreklom iz celog sveta, Zenithov sat je postigao rekord u preciznosti sa dnevnim odstupanjem od 0,6 sekundi.
Prilikom novog podviga Zenitha, konkurencija je bila skoro 10.000 puta manja, jer su i igri bila još dva automatska hronografska mehanizma u nastajanju. Ali zato je borba bila puno važnija i nepredvidljivija, jer se za razliku od skoro pola veka unazad, radilo o nečemu sasvim novom u svetu horologije. Projekt 99 je započeo 1965 godine. Duboiz Depraz je prvi došao došao do ideje o kombinovanju vlastitog hronografskog modula sa Burenovim tankim mikro-rotor mehanizmom. Kada su ideju predstavili Burenu, dobili su odgovor i tehnički crtež u pregled, na kome je bilo evidentno, da se sa skoro identičnom idejom, kompanija Heuer nedugo pre toga, već obratila Burenu. Prvi pokušaji ova tri subjekta nisu urodili plodom i doneta je zajednička odluka, da u tim uključe još jednog jakog igrača. To je bio Breitling. Pošto je u međuvrmenu Hamilton postao vlasnik Burena, on je bio taj, koji je na ceo projekat postavio pečat odobrenja.
3. marta, 1969 rezultat Projekta 99, kalibar 11, odnosno Chronomatic doživljava svetsku premijeru na simultanim konferencijama za štampuu Ženevi, New Yorku, Hong Kongu i Bejrutu. Ovaj modularni automatski hronografski mehanizam je radio na frekvenciji od 19.800 poluoscilacija na sat. Kod nešto dužeg trajanja neprekidnog rada se ubrzo pokazalo, da je glavna opruga prejaka a rotor slabašan, pa je problem otklonjen u novoj verziji, odnosno kalibru 12, plasiranom u istioj godini i sa nešto većom frekvencijom rada od 3 Hz, odnosno 21.600 b/h.
Daleko od događanja u švajcarskim Alpama, Seiko je igrao igru u sopstvenoj ligi. Dva meseca nakon prezentacije Chronomatica, Seiko je već prve satove sa automatskim hronografskim mehanizmom dovozio retailereima širom Japana. Ti satovi su u sebi sadržavali mehanizam 6139, koji je bio integriran a još važniji detalj je, da se radiilo o prvom vertikalnom strukturiranom automatskom hronografu, koja je danas karakterističan za neke modele High End švajcarskih brendova. Samo nepunu godine kasnije, ovaj mehanizam je dobio odličnog pratitelja u vidu 6138. Oba su, kao i Caliber 12 radili na 21.600 udarca na sat.
Ali veliki su veliki i po velikim nelogičnim odlukama, pa su zato oba mehanizma u sledećih 10 godina skinuta sa proizvodnih traka.
El Primero je izuzetnu preciznost održavao zahvaljujući frekvenciji od 5 Hz, odnosno 36.000 jednočasovnih poluoscilacija. To je karakteristika i današnjih verzija ovog mehanizma i potrebno je napomenuti, da se još uvek radi o najpreciznijem automatskom hronografskom mehanizmu. Kvalitetu kalibra je potrvrdio i Rolex, kada je 1987 godine, nakon 24 godina opremanja modela Daytona, najpopularnijeg sportskog hronografa u istoriji, ručnim navijačem Valjoux 72 zamenio sa El Primerom 4030. Pošto 5Hz prilikom svakodnevne upotrebe ipak donosi nešto veću potrošnju materijala, Rolex je frekvenciju iz 36.000 b/h smanjio na standardnih 28.800 b/h i time smanjio frekventnost servisiranja. Ovaj mehanizam je u Daytonu ugrađivan sve do 2000 godine, dok Rolex nije razvio sopstveni 4031 automatski hronografski kalibar.
Želeo bih napomenuti, da satovi sa novim mehanizmom, nisu imali samo kvalitetno srce nego je Zenith zadržao najviše standarde i na drugim elementima proizvoda. Svetom se 1970 godine proširila priča o eksperimentu proizvođača, koji je dokazao izdržljivost El Primero modela.
Na konstrukciju točkova aviona Boeing 707, broj leta AFO15, Air France, na liniji Paris – New York, pričrvršćen je jedan od satova iz ove serije. Tempeartura vazduha na pisti iznosila je 4C, dok je 20 minuta kasnije na visini 10.000 metara pala na -62C a zračni pritisak je dostigao 4 puta niži stepen od onoga na zemlji. Nakon pristanka u New Yorku, pošto je bio izložen ogromnom tresenju, sat je još uvek pokazivao jednaku preciznost, kao pre poletanja.
Prvi modeli El Primera su dolazili u raznim dizajnerskim varijantama ali najupečatljiva je bila srebrna boja brojčanika sa podbrojčanicima u plavoj, sivoj i crnoj boji. Godina dana pre proslavljanja 50-godišnjice modela, jedan od mojih najvećih snova, postao je java.
Kućište je napravljeno iz nerđajućeg čelika. Na vrhu i sa strane je visko polirano, dok je gornja strana lugova fino brušena.
Prečnik sata bez krunice iznosi 42,1 mm, visina 12,8 mm a dužina 41,8 mm. Razdaljina od luga do luga iznosi 48,2 mm a između lugova 20,0 mm.
Lugovi su postavljeni u maniru doba nastanka sata. Lepo otvaraju kućište, blago se spuštaju prema ruci i uspešno zahvataju površinu sa kojom se sat stapa u celovitu strukuturu, pa zato nošenje pruža izuzetno prijatan osećaj.
Krunica je postavljena na poziciju 3. Nije ušarafljena i nema zaštitu kućišta ali joj potrebnu meru sigurnosti omogućuju hronografski pusheri na pozicijama 2 i 4. Krunica je potpisana Zenithovom zvezdom. Kao i pusheri sjaji se u visoko poliranom čeliku a prečnik iznosi 6.6 mm.
Upravljanje hronografom je jednostavno. Pusheri su odlično odazivni, štoperica se resetira tačno na početnu poziciju. Zanimiljivost predstavlja Zenithova posebnost, da se izvučenom krunicom u prvoj poziciji podešava vreme, dok se tek izvlačenjem na drugu poziciju postavlja datum.
Bezel sata ili bolje reći obruč oko stakla je fiksan. Sačinjen je od poliranog čelika, širina iznosi 2,0 mm i pod uglom od 45 stepeni se spušta prema rubu kućišta.
Poklopac sata je sačinjen iz kombinacije visoko poliranog nerđajućeg čelika i transparentnog većinskog dela iz safirnog stakla. Na čeliku je ugraviran naziv modela, referenca sata, serijski broj i vrednost vodoodpornosti a kroz staklo je vidljiv horološki dragulj, sa naznakom naziva i prelepim ukrasom u vidu simbola proizvođača i ženevske šare.
Završna obrada je u potpunoj harmoniji sa renomenom Zenitha. Elementi su u savršenoj simetriji, visoko polirani delovi se odlično uklapaju sa (na vrhu) brušenim lugovima. Kućište je kompaktno, nije izrazito masivno, što priliči satu sportsko elegentnog usmerenja. Rubovi su vrlo pažljivo obrađeni i proizvodu daju određenu dozu mekoće i topline, koja ga čini još lakše i lepše nošljivim.
Prednje staklo je safirno. Visoko je postavljeno na osnovno kućište, što znači, da se rub uzdiže 2,0 mm nad podlogom. Staklena površina se vrlo blago uzdiže prema sredini, omogućava odličnu čitljivost brojčanika a njen prečnik iznosi 38,8 mm.
Brojčanik je srebrne boje. Ono što ga sudbonosno determenira su različite boje hronografskih podbrojčanika i malog sekundnika. 30 minutni podbrojčanik je tamno plavo boje, podbrojčanik 12-satnog hronografa je crn, dok je mali sekundnik sive odnosno antracit boje. Ova kombinacija predstavlja jednu od najupečatljivijih dizajnerskih rešenja u modernoj časovničarskoj delatnosti i sama po sebi, na neki način simbolizira Zenith.
Moglo bi se reći, da uspešno prati poznatu Zenithovu petokraku zvezdu, koja je postavljena na poziciju 12. Ispod nje je na podlagu natisnut naziv proizvođača i naziv modela.
Sva tri polja podbrojčanika su postavljena pod površinu podlage i ukrašena su vertigo uzorkom. Datum je postavljen direktno na poziju 6 i odlično se uklapa u dizajnersku kompoziciju brojčanika.
Markeri su postavljeni na površinu brojčanika. U obliku su barova, sa uzdgnutim središnjim delom, koji je crne boje i time usklađen sa minutnom kružnom skalom, dok su površine sa strane visoko polirane. Vrh svakog markera, koji se koso spušta na površinu je luminiran.
Pencil kazaljke su srednje široke i potpuno primerene dužine. Uovičene su visokim crnim čeličinim rubovima a unutrašnjost je kod minutne kazaljke luminirana polovinom ukupne površine, dok je na satnoj kazalkji taj udeo dvotrećinski.
Najlepši deo predstavlja start štoperice i klizenje tanke i dugačke crvene kazaljke sa frekvencijom 10 pokreta u sekundi. Kao, da to nije dosta, njen vrh je ukrašen crvenom skeletoniziranom petokrakom zvezdom, pa su tako malo nadoknadili nepravdu zamene vlastitog simbola u početku '60 godina prošlog veka, nakon toga što su padale primedbe zapadnog tržišta na kombinaciju naziva i logotipa, koje su nepoznavaoci locirali u geopolitičku zonu iza gvozdene zavese.
Brojčanik se vrlo lepo zaključuje unutrašnjom belo/crnom tahimetarskom skalom, koja se jedva uočljivo uzdiže prema rubu kućišta.
Čelična narukvica predstavlja vrlo dostojan nastavak sata, podjednako iz perspektive kvaltieta i vizualne privlačnosti. Oba vanjska reda linkova su fino brušena, dok je unutrašnji link visoko poliran. Glavna osobina narukvice je osećaj elegantnosti, kojim odiše. To znači, da je dana prednost ovom utisku pred masivnošću. Ali zato uopšte ne nedostaje dojam sigurnosti i trajanosti ovog elementa. Posebno vanjski linkovi su maksimalno mobilni i odlično spajaju proizvod sa podlogom, na kojoj se nosi. Širina narukvice je 20,0 mm kod lugova i 18,00 mm kod kopče.
Kopča se zatvara leptir sistemom. Potpisana je sa obe strane i finiširana je fino brušenim postupkom obrade čelika.
Pošto se pretežni deo ovog osvrta bavio mehanizmom, ovde se ne bih previše zadržavao. Oznaka mehanizma je Zenith El Primero 400B. Sačinjen je od 326 komponenti, sadrži 31 rubin, rezerva snage iznosi 50 sati a frekvecnija 36.000 poluoscilacija na sat. Komplikacije su datum, mali sekundnik i hronograf.
Težina sata sa originalnom narukvicom iznosi 155 g a deklarisana vodoodpornost 10 ATM odnosno 100 metara.
Luminacija sata vrlo korektno izvršava svoju funkciju. Dugotrajna i dovoljno jaka i bistra, da ništa više osim pozdrava u znak odobravanja, nije potrebno.
Vrhunski sat prati i vrhunska ambalaža. Bez pompoznog izgleda, već potpuno harmoničnog, elegantnog dizajna i što je još važnije izuzetnog kvaliteta. Vanjska kutija se po funkcionalnosti ne razlikuje od mnoštva švajcarskih proizvođača. Tvrd, dodatno ojačan karton, koji se otvara u celoj prednjoj strani, sa pretincem na dnu, u kome se čuva Zenithova knjiga i uputstva za upotrebu, te dokumentacija vezana za dotični model. Na vrhu je utisnut logotip proizvođača.
Unutrašnja drvena kutija je obučena u kožu, takođe je crne boje sa utisnutim logotipom Zenitha na vrhu. Ceo gornji deo se otvara pomoću elegantne kopče za prednju stranu. Unutrašnjost je obučena mekanom tkaninom a sat se nalazi na postolju, tesno postavljenom u predviđeni prostor na donjoj strani. Sve ovo satu daje odlilčnu sigurnost prilikom transporta a uz to omogućava vrlo prikladno mesto za svakodnevnu upotrebu.
Zenith El Primero nije samo odličan sat, već je jedna od bitinijih prekretnica u celoj horološkoj istoriji. Za mene predstavlja ikonu i gledajući iz tog aspekta, preporučena cena od 7.300 € u današnjim dešavanjima na tržištu nije nešto, što bi mi donosilo osećaj, da sam prevaren, da sam žrtva švajcarskog marketinga ili slično. To je sat, koji je bio El Primero na dugogodišnjem spisku velikih želja i time je moj put dobio potpuni smisao.
Još jedan legendarni sat u tvojoj zanimljivoj kolekciji.Osećam da ćemo se ovde još koji put obradovati legendarnim modelima,koje predstavljaš onako na kašičicu,tj.polako nam pokazuješ svoju kolekciju,koja je sve zanimljivija,sa sve većim horološki vrednim satovima,koji su obeležili ovu vrstu manufakture. Osećam da ćemo uskoro ugledati ovde još neke legendarne satove,kao npr. Patek Philippe calatrava,nautilus,IWC portoghese,Breitling navitimer,Omega,Rolex,...
Čestitam ti na ciljanoj kolekciji.Svaki sat si odabrao po istorijskom značaju,a tu je draž još veća.
Uživaj prijatelju.
Hvala prijatelju! Mogu samo poželeti: ispod tvojih prstviju u božje uši. Za sada je ovo sve.
Ujedno bih se zahvalio svima, koji su pokazali interes, iskazali pažnju i pročitali ove moje osvrte, dali feedback......
Nadam se, da su pronašli nešto interensatno u njima i da su osetili bar tračak strasti, koju gajim do horolgije. Uopšte nije važno, da li se slažemo, da li su nam ukusi slični ili različiti....
Naklonjenost i ljubav prema satovima je intimna stvar pojedinca ali je lepo, kada se može podeliti sa istomišljenicima.
Nadam se, da če se još neki od kolega odlučiti i napisati svoje mišljenje i zapažanja o satovima, koji im puno znače. Lepo ih je videti u rubrici Koji sat nosite danas, ali bilo bi još lepše, pročitati zapažanja, saznati neku informaciju, koja nije poznata široj javnosti i na taj način se edukovati.
Ako sam mogao ja, sa nebrojenim jezičkim barijerama...onda, to može svako.
I u ovom postu si savršeno dotakao sve što treba da bi opis bio prevashodno edukativnog karaktera.
Moram priznati da sam iz tvojih recenzija dosta naučio o pojedinim brendovima koji su mi bili totalna nepoznanica.
Podržavam apsolutno tvoj predlog da se svi na forumu angažujemo više, u vidu postovanja kvalitetnih i sadržajnih tekstova poput tvojih, kolega Piksi-ja, Skydrummer-a kao i drugih aktivnih članova, i na taj način podignemo kvalitet foruma na još viši nivo.
Moram još da ti odam priznanje na tome što si smogao snage da se upustiš u ovoliko pisanje, uprkos poteškoćama koje su vezane za pravopis.
Znam koliko je to naporno, pošto sam i sam iskusio kako je to kad pišeš kompleksne tekstove na jeziku, koji ti nije po default-u onaj koji koristiš svakodnevno.
Po stilu i izražaju, ako se ne varam, rekao bih da ti je i profesija baš vezana za pisane medije.
Hvala još jednom na velikom doprinosu i odvojenom vremenu.
Hvala Srđane!
Sećam se, da si napisao da imaš već nešto spremljeno za predstavljanje Certine DS Divera a jedva čekam i tvoja zapažanja o Tuni.
Tvoje recenzije su mi drage za čitanje jer sadržavaju puno ličnog pogleda.
Registracija
Help
3004Likes
LinkBack URL
About LinkBacks
Re: Haifisch 23 - Moja kolekcija
Vaš status
Odgovor sa citatom
Bookmarks sajtovi