Haifisch 23 - Moja kolekcija

**chuck** · 20.10.2020., 21:25

Vrhunski review!

**Haifisch23** · 20.10.2020., 21:54

Hvala Chuck!

**milek** · 20.10.2020., 22:17

E ovo je sat za prvi čovekov put na Mars! Svaka čast.

Sent from my SM-A605FN using Tapatalk

**bancika** · 20.10.2020., 22:21

Sve bolje i bolje

**Baron** · 20.10.2020., 23:11

Kakav sat! Pročitano u dahu.

Послато са SM-G960F помоћу Тапатока

**bezbi** · 20.10.2020., 23:13

Kazem ja, finalne epizode tek slede a napetost raste

prelep, i predobar, kao i svi predhodni.

Samo jedno tehnicko pitanje. Kvarcnom satu se sekundara pokrene jednom u sekundi, pri cemu se krece npr 0.1s, pa 0.9 stoji, pa se ponovo krece 0.1s pa 0.9s stoji. Prilikom zaustavljanja dolazi do blagog udara, udar se vidi na usorenom snimku https://youtu.be/IuwfDc3O1WQ i kontam da taj mini udar krece od srca mehanizma ka sekundari.

Mehanicki sat ima vise pokreta sekundare u sekundi, konkretno sat od 28800 ima 8 u sekundi, znaci na svakih 0.125s jedno kretanje. E sad, i tu, sekundara se krece npr(otprilike) 0.025s pa se zaustavi i stoji 0.1s, pa se opet pokrene i krece se npr 0.025s pa stane i ceka 0.1s. Prilikom svakog zaustavljanja, opet dolazi do mikro udara, slicno kao na snimku gore. Koliko kontam, tih 0.025s je u stvari vreme za koje se krece escapewhell, a udari se javljaju jer se escapewheel zaustavi odjednom, momentalno. Da li je kod Co-axiala taj udar mnogo manji? Na simulacijama se cini da se escapewheel sporije krece, odnosno da mu taj treci kamen ne dozvoljava da dobije preveliku brzinu , cini se da umesto da "odapne" kao kod klasicnog ankera i da napravi "eksploziju" kad stane, ovde sporije "klizi"i ne moze toliko da "udari" kad stane, i da to "klizenje" prenosi dalje na zupcanike i kazaljke, a ne udare. Jel to ima logike, ja sam tako shvatio celu poentu, da sat vise traje zbog toga sto klizi, a ne udara?

**Haifisch23** · 21.10.2020., 10:18

Zahvaljujem kolege!

Odličan sažetek Bezbi! Uopšte ne znam, šta bih dodao. Poanta je u tome, da ceo sistem zaskočnog escapementa radi preko klizenja. Udarci su znatno blaži, zato je trenje skoro anulirano.
Najveći izazov hronometarskom kalibru predstavlja održavanje dugovečne preciznosti, jer sa godinama habanje "kvari" međusobnu finesu, koja to omogućava. Ovde je to rešeno na najelegantniji način. Zato što nema trenja, jer sistem temelelji na međusobnoj rotaciji (klizenju), preciznost je garantovana na dugi rok.

**bezbi** · 21.10.2020., 10:50

Haifisch23 kaže:

Najveći izazov hronometarskom kalibru predstavlja održavanje dugovečne preciznosti, jer sa godinama habanje "kvari" međusobnu finesu, koja to omogućava. Ovde je to rešeno na najelegantniji način. Zato što nema trenja, jer sistem temelelji na međusobnoj rotaciji (klizenju), preciznost je garantovana na dugi rok.

Ako je ovo tacno i ima toliki pozitivan efekat na mehanizam, onda je sam koncept mnogo bitniji od npr. Seikovog SpringDrive sistema. Koji je preporucen vremenski interval za ovu grupu mehanizama, jel duzi nego za klasicne?

**Haifisch23** · 21.10.2020., 16:21

Seiko Spring Drive je više zanimljivost nego ozbiljna horološka prekretnica. Postizanje preciznosti mehaničkog mehanizma pomoću elektronike nije baš nešto, što bi konkurenciju ostavilo bez daha i nateralo, da se i sami dočepaju tih "visina".

Co-Axial predstavlja potpunu revoluciju. To je direktna intervencija u mehaniku sa čistom mehanikom. Svi znamo, šta je otac časovničarstva, Abraham Louis Breguet, 1780 godine izjavio: "Dajte mi perfektno ulje i imaćete perfektan sat". Sada ovo više nije ultimatum.

Svakako, biće zanimljivo pratiti, kako će se stvari odvijati napred. Ako se ne varam, ove godine je isteklo trajanje patenta za Co-Axial i Omega neće biti ekskluzivni nosilac prava na njega. U Švajcarskoj, kada prođe zakonski rok trajanja patenta, onda pronalazak prelazi u vlasništvo švajcarskog časovničarskog saveza i svi imaju pravo na njegovu upotrebu. Peh za konkurenciju svakako predstavlja činjenica, što je Omega bila prvi i jedini korisnik Co-Axiala svo ovo vreme. Od početnih problema, kada su ETA 2892-2 preoblikovali u osnovu za Co-Axial, kalibar 1120, pa sve do kalibra 2500, koji je bio predstavljen 2007 godine. Čak je i on bio doživeo verzije A,B, C i D i tek sa C i D je bio potpuno usavršen, odnosno 100 % su ostvarili originalnu zamisao Georga Danielsa, koji je konačno dočekao besprekoran rad, pre smrti 2011 godine.
Sada će i drugi moći doći do njega ali potreban je određeni vremenski rok na adaptaciju, promenu hardware-a i što je najbitnije, razvoj vlastitog mehanizma sa Co-Axial Escapementom. Biće zanimljivo, ko će od velikih prvi krenuti ovim putem ali vremenom će svi to uraditi.

Omega preporučuje servis za Co-Axial na 8 do 10 godina. Naravno, sve zavisi u kakvim uslovima je nošen sat. Za Planet Ocean sa 60 ATM nema toliko uticaja, ako ga neko kupi u Norveškoj, Sibiru ili neko na Antilima. Drugo je sa kućištem od 10 ATM atmosfera, gde ipak postoji veći uticaj velike stalne prisutnosti vlage u vazduhu.
Ovde dolazi do zabune, jer jjoš uvek stoji zvaničan interval servisa za Omega satove od 4 do 6 godina. Ali tu je, kao i kod svih drugih, mišljen pregled sata, tesnila, krunice itd, što ne znači, da se vrši intervencija i na samom mehanizmu.
Ubeđen sam, da će se kroz nekoliko godina ovaj rok produžiti na 10 do 12 godina.

Puno zavisi i od kvalitete materijala iz kojih je napravljen mehanizam. Kod Omege je to besprekorno. Videćemo, kako će biti kada Co-Axial pređe u širu upotrebu, kod nižih razreda.
Npr. Rolex, bez Co-Aciala dostiže rok za servisiranje mehanizma takođe od 8 godina, za satove, koji su napravljeni nakon 2016 godine. I ovde isto važi - u zavisnosti od uslova nošenja.