Hrono(graf)holičar - 7.deo
Pažljiviji i bolje upoznati pratioci horološke scene i njene istorije su se mogli na osnovi dosadašnjeg pregleda uvođenja In House hronografskih kalibara domoći do zanimljivog zaključka. Nijedan od navedenih proizvođača svoj prodajni program ne bazira pretežno na hronografskim satovima, nego su oni manji deo portfolia i priključeni su kao kvalitetna nadgradnja ponude sa jasnom porukom: imamo znanje, imamo sposobnost da osvojimo i savladamo teže i teške prepreke. Čak i prosečno upoznat ljubitelj satova zna, da postoje dva brenda, koja su najveću slavu i status horoloških ikona stekla zahvaljujući mehaničkim hronografima. Logično pitanje, koje izlazi na površinu je, čemu toliko čekanje sa uvođenjem vlastitog hronografa? Odgovor se skriva baš u tim ogromnim količinama, koje su učinile od njih to što jesu. Pre svega, ETA Valjoux je bio bogat izvor iz kojeg su se godinama napajali ali onda je došlo do postepenog i sve jačeg zavrtanja slavine. Istovremeno, novi trend i zahtevi tržišta su drugog velikog proizvođača generičkih hronografskih kalibara, Sellitu, postavili samo kao alternativu sa klupe za rezerve. Jednostavno, the name of the game was In House.
Breitling je već od prisvajanja Keleka i osnivanja pogona Breitling Chronometrie u rodnom La Chaux De Fondsu 2002 godine, sasvim jasno ukazao u kom pravcu ide. Cilj je dostignut 2009 godine, svojim Breitling B01, integrisanim column wheelom automatik kalibrom, sa vertikalnim kvačilom. Iako je konstruisan sa namerom proizvodnje u velikim serijama, analitičare je iznenadila kvaliteta strukture mehanizma. Mnogi su ga uporedili sa Rolexovim 4130 ali iskreno, za to mu nedostaje visoko tehnološki oscilator sa slobodnom oprugom (free sprung), mada i Index Regulating System savršeno izvršava svoj zadatak u smislu jednostavnog podešavanja kalibra. Osim toga BO1 nosi patent auto centralnog sistema za resetiranje čekića hronografa, što znači, da nema potrebe za podešavanjem svakog pojedinačnog hronografa, nego je njegov pravilan rad osiguran u koraku algoritma tokom serijske produkcije.
Faktor za koga analitičari tvrde, da B01 prevazilazi svoj cenovni razred je direktno pokretanje malog sekundnika na poziciji 9 sa strane kinetičkog voza mehanizma (gear train). Već je kod Rolexovog 4130 navedena opasnost od takve strukture u vidu zazora uzrokovanog prazninanama između zuba pri međusobnom spajanju. Dok je Rolex problem rešio sa LIGA sekundnim točkom, Breitling koristi sićušni LIGA srednji zupčanik između četvrtog točka i sekundnog točka hronografa u sredini. Time je takođe omogućen kontakt pune površine između zuba tokom spajanja eliminacijom zračnosti. Još važnija prednost te strukture je da na ovaj način direktno vođen mali sekundnik na poziciji 9, omogućava da se podbrojčanik na poziciji 6, koji prikazuje izmerene sate, može ukloniti bez ikakve prerade, kako bi se iz osnovnog compaxa sa tri podbrojčanika (Navitimer, Chronomat, Avi) prešlo na Bicompax sa dva podbrojčanika (Premier). Breitlingovi inžinjeri su se takođe pobrinuli za svoje časovničare – iako je reč o integrisanom mehanizmu, hronografski deo kalibra je moguće u celini razdvojiti od satnog dela.
Uz zvaničan status COSC hronometra i najmanje 70 sati rezerve snage, sa prečnikom 30,0 mm i visinom 7,2 mm, B01 i na području dekoracije nadmašuje očekivani stepen. Ivice mostova su mašinsko anglirane i u dijamantskom stepenu polirane, ploča je kružno satinirana, dok su mostovi i rotor obrađeni blagim spiralnim uzorkom i Ženevskom šarom.
Breitling B01, 2009, Millenarywatches.com
Breitling B01 Navitimer
LIGA srednji zupčanik B01 Thenakedwatchmaker.com
Za razliku od Breitlinga, koji je u to vreme bio nezavisan proizvođač, Tag Heuer je suštinske odluke donosio pod kontrolom vođstva LVMH grupacije, čiji je član od 2000 godine. Teoretski, takav status bi mu morao olakšati delovanje, jer uvek postoji međusobno pokrivanje subjekata unutar grupacije ali ako je kod Swatch i Richemont grupa takva opcija uvek otvorena, LVMH nije sadržavao proizvođača kalibara, koji bi vršio snabdevanje sa osnovnim elementom časovničarske industrije. Istina je i u tome, da je Tag Heuer, od 2007 godine zvanično najveći svetski prodavač mehaničkih hronografskih satova, računao sa time da će imati povlastice kod Nicolas G. Hyeka i da će se ETA Valjoux 7750 i Calibre 16 još dugo držati ruku za ruku, ali vođa i najveći vlasnik Swatch grupe nije hteo praviti razlike i gaziti svoju reč. Pošto je Sellita u to vreme bila još daleko od svog prvog hronografskog kalibra (klon ETA 7750-Sellita SW 500 je sa proizvodne linije izašao tek 2012 godine), došao je krajnji čas za akciju.
Tag Heuer je 2007 godine u Cornolu otvorio pogon za izradu i sastavljanje mehanizama i dolazeću 150-godišnjicu postojanja je želeo obeležiti sa vlastitim hronografskim kalibrom. Nije želeo ništa drastično drugačije. ETA 7750 položaj podbrojčanika u Calibre 16 je takoreći postao Tagov zaštitni znak, a velika želja je bila, da i novi kalibar sadržava prvo veliko otkriće i patent osnivača firme Edouarda Heuera, oscilarijući zupčanik, koji vrši funckiju kvačila i već je bio standardan deo u 7750. Kada se ta dva faktora ubace u jednačinu i osvrne se oko sebe – rezultat je bio samo jedan Seiko 6SXX. Seiko je do te godine ovu liniju bazirao na varijanti 6S37, pa mu prodaja verzije 6S78, kojeg je u sastavljenom stanju prodavao Junghansu, nije predstavljala nikakav problem. Naprotiv, prodaja prava na njegovo korištenje najvećem sastavljaču mehaničkih kalibara na svetu je donela milione, koje realizacijom samo na domaćem tržištu ne bi nikada dostigao. Nakon sticanja prava intelektualne svojine od Seiko Instruments Inc, Tag Heuer naredne 3 godine posvećuje reinženjeringu i ponovnom razvoju komponenti, kao što su mostovi i glavna ploča te dodavanju ekscentričnog vijaka za podeševanje na oscilirajući zupčanik. Takođe, pokrenut je proces razvijanja metoda za ugradnju drugačijeg šok apsorbera i regulatora mehanizma. Investicija u kupovinu opreme, intelektualnih prava i promena na kalibru je bila vredna preko 20 mil CHF.
Vek i po postojanja firme, 2010 godinu, Tag Heuer obeležava sa prvim vlastitim hronografskim mehanizmom, Calibre TH1887. Integrisani column wheel, prečnika 29,3 mm i visinom 7,13 mm, te rezervom snage od 50h predstavlja izuzetno robustan i kvalitetan mehanizam, koji sa nadgrađenim obostranim HER sistemom samonavijanja (High Efficiency Rewinding) donosi 30 % veću efikasnost od tradicionalnog švajcarskog inversor sistema u mehaničkim hronografima. Investicija u reinženjering osnovnog kalibra se u potpunosti isplatila, jer za razliku od 6S78, TH1887 dostiže Top Grade preciznost u osnovnom stepenu, te sa opcijom hronometarskog statusa ako se za to odluči proizvođač.
Dekoracija kalibra je napravljena u višem industrijskom maniru. Osnovna ploča je kružno satinirana, ivice mostova i poluga su mašinski anglirane, rotor je finiširan Ženevskom šarom a rubni delovi Snailing spiralnim uzorkom.
Ipak, pažljivim očima nekih analitačara (World Tempus) nije promakla očigledna osnovna strukturarna podudarnost sa Seikom, pa nekoliko meseci nakon predstavljanja dolazi do ogromne medijske afere, u kojoj je tadašnji CEO Tag Heuera Jean-Christophe Babin bio prinuđen, da se izvini javnost za pogrešnu upotrebu navoda: 100 % In House razvijeni kalibar i objasni, kakav je udeo Heuera u njegovom nastanku.
Tag Heuer je osvetlio obraz 2017 godine, kada uvodi 100 % vlastito razvijen i napravljen kalibar TH02. Očekivano, proizvođač je sa njime napravio korak napred. Bi(compax), integrisan column wheel sa vertikalnim kvačilom i koji zahvaljujući vlastito razvijenoj karbonskoj spirali omogućava rezervu snage rada od 80h sa samo jednom cevi za skladištenje energije. Takođe je napravljen u top grade rangu, sa mogućnosti COSC hronometarskog certificiranja. Dolaskom novog kalibra u kuću, TH1887 se 2018 godine preziva u TH01.
Tag Heuer Calibre 1887 2010 Tagheuer.com
Tag Heuer Carrera 2010 cal. 1887 Tagheuer.com
Ostajemo u okruženju broja 1. Aktivni učesnici, poznavaoci, posmatrači i horološki analitičari su svesni, da je Rolex prvo ime na sceni, koje je u komercijalnom i uticajnom smislu nedodirljivo ne samo godinama, nego dugi niz decenija, koji se sada već približava jednom veku. Ako je ikada imao paralelnog oponenta u smislu konkurencije, onda je to samo jedno ime. Omega. U jednom segmentu je čak prevazišla kralja iz Ženeve. Svakako su prodali više Speedmastera nego Rolex Daytona. Ali nakon završetka kvarčne krize a posebno dolaskom novog veka, stvari su se bitno promenile. Daytona je ušla v visoki luksuzni cenovni razred, dok je Speedmaster ostao u rangu srednjeg luksuznog razreda. Upoređivanje prodanih satova sa duplom međusobnom razlikom u ceni postaje samo statistička utvara. Ali možemo uporediti neke vremenske činjenice. Dok je Rolex bio 1. švajcarski proizvođač, koji je u novoj eri horologije na tržište izašao sa potpunim In House hronografskim kalibrom, Omega je bila tek 11. Vremenska distanca: skoro 11 godina. Kalibar Omega 9300 izlazi na scenu 2011 godine i predstavlja najbolji primer sinteze koaksijalnog escapementa i hronografskog dela mehanizma. O koaksijal izlazu je bilo napisano puno toga. Način njegovog rada sam opisao u ovoj temi u osvrtu na Omega Seamaster Planet Ocean hronograf kalibar 9900, pa ću ovde samo u najkraćim crtama. Srce mehanizma, oscilator se opsrkbljuje potrebnom energijom za održavanje pravilne frekvencije preko izlaza (escapementa). U tradicionalnoj strukturi (Swiss Lever) impulsi uključuju klizanje zupca točka duž nagnute površine palete. Ovaj klizni pokret stvara značajno trenje, čineći optimalno podmazivanje vitalnim ako želimo da klizač pravilno funkcioniše. Nasuprot tome, koaksijal escpament prenosi energiju koristeći bočne impulse. Za razliku od kliznog pokretača poluge, koaksijal sa manjom kontaktnom površinom i pokretom guranja značajno smanjuje trenje u klizištu, što dovodi do manjeg habanja i manje potrebe za podmazivanjem, pa time i u duže servisne intervale.
Jedna od značajnih osobina ovog kalibra je koaksijalni štoper za sate i minute na poziciji 3, dok je kazaljka malog sekundnika na poziciji 9 indirektno vođena ali zato sekundnu kazaljku na hronografu direktno pokreće četvrti točak, što anuliše potrebu za posrednim točkom, kao što je to u slučaju Rolexa 4130 ili Breitlinga B01. Taj faktor utiče na znatnu visinu mehanizma, koja iznosi 7,6 mm. Omega 9300 je opremljen sa dve cevi za skladištenje energije, koje su spojene serijskim načinom. Prva cev je opremljena ručnom glavnom oprugom, dok je u drugoj taj elemenat automatski. Kada je prva cev potpuno namotana, druga počinje sa istim procesom. Dok sat radi, cev sa automatskom oprugom se odmotava i kad njena uskladištena energija postane jednaka količini energije u cevi sa ručnom oprugom, obe cevi počinju isotvremeno sa oslobađanjem energije, izjednačavajući protok obrtnog momenta. Kod ovakvog rešenja upotreba hronografa nema nikakav uticaj na smanjivanje rezerve snage kalibra, koja iznosi 60h. Već iz gore navedenog se može zaključiti da je reč o integrisanom automatik column wheel kalibru sa vertikalnim kvačilom, dvostranim sistemom navijanja, frekvencijom 4Hz i silicijum Si14 spiralom, koja predstavlja najbitniji faktor COSC hronometar statusa mehanizma.
Finiš mehanizma je napravljen u industrijskom višem stepenu. Nemirnica je prevučena DLC (diamond like carbon), koji metal oboji u karatkerističnu crnu boju, dok su mostovi i vitalni delovi platinirani rodijumom. Ivice mostova i poluga su mašinski anglirane, a rotor je ukrašen posebnom vrstom Ženevske šare, koju je uvela Omega za seriju top kalibara i naziva se Cotes de Geneve en Arabesque. Ova tehnika uključuje vrlo izrazite spirale, koje zrače iz centra rotora prema ivicama.
2016 godine izlazi unapređena verzija kalibra pod nazivom 9900. Tehničke karakteristike su ostale iste. Unpaređenje se sastoji od nezavisno podesive kazaljke za sat, titanijum nemirnice i anitmagnetne otpornosti od fantastičnih 15.000 Gaussa. Ovo je pravi kalibar, koji je certifikovan po novom Omeginom preciznostnom standardu METAS, koji pored ostalih paramatera uključuje i maksimalno dnevno odstupanje od 0 do 5 sekundi, što je znatno oštrije nego COSC sa -4 do +6 sec/d.
OMEGA 9300, 2011, ZEITAUKTION.COM
OMEGA SPEEDMASTER CO AXIAL CHRONOGRAPH OMEGA 9300 2011 OMEGA.COM
Chopard je vrlo zanimljiva kombinacija časovničarstva i visokog draguljarstva. Ovo drugo se odvija u Ženevi, a sa časovničarstvom je povezana produkcija zlatnih kućišta i sastavljanje satova, koji su nosioci čuvenog standarda Ženevski pečat. To znači, da se ovde nećemo zaustavljati, nego idemo na sever u srce firme – Fleurier. Chopard je 1996 godine od Swatch grupacije otkupio nekada slavnu fabriku mehanizama Fabrique D'Ebauches Fleurier (FEF) i u njoj otvorio pogon Manufacture Chopard. 130 zaposlenih se brine za ono najbolje što dolazi iz Choparda. Večiti kalendari, tourbiloni i Lunar Big Date. Ovde je nastao kalibar L.U.C 01-06L sa frekvencijom rada 57.600 b/h. Ali nećemo se ni ovde zaustavljati, nego ćemo poći samo 500 metara prema istoku i zavirićemo u ličnu kartu Choparda – sportski sat, odnosno Mille Miglia i Classic Racing. Pogon se naziva Fleurier Ebauches, zapošljava 80 časovničara i godišnje napravi 20.000 kalibara. Razvio je 6 In House kalibara a među njima je nakon 3 godine razvoja (2012 g) i prvi In House hronograf brenda Chopard 03.05.M. Nakon svega što je izašlo na scenu u 12 godina nakon Rolexovog 4130, možemo reći ništa spektakularno. Da, publika se brzo razmažava. Ali cilj Choparda je bio funkcionalan, punokrvan sportski hronograf o čemu svedoči komplikacija flybacka i COSC certifikat hronometra. Koliko je časovničarstvo napredovalo u tadašnjem periodu svedoči činjenica, da komplet sačinjen od automatskog integrisanog column wheela sa vertikalnim kvačilom i frekvencijom 4Hz predstavlja standardnu, takoreći podrazumivu opremu. Sa prečnikom 28,8 mm i visinom 7,6 mm, zahvaljujući tankoj ravnoj i natprosečno dugoj spirali dostiže respektabilnih 60 sati rezerve snage sa jednom cevi za skladištenje energije.
Chopard je nešto više osebujnosti uložio u izgled novog mehanizma, kod čega se izdvaja most sa lineranim utorima. Već prvi pogled na njega nudi zaključak, da se radi o industrijskom načinu finiša. Osnovna ploča je kružno satinirana, dok su ivice mostova i poluga mašinski anglirane.
CHOPARD 03.05M, 2012, CHOPARD.COM
CHOPARD SUPERFAST CHRONO, CHOPARD 03.05.M, 2012, WORLDTIME.DE
Priča o prvom vlastitom hronografskom kalibru Ulysse Nardin UN-150, predstavljenog 2012 godine je zapravo priča o horološkom nomadu, koja shvatanje pojma In House dovodi do krajnjih granica racionalno mogućeg stepena prihvaćanja. Vraćamo se 3 decenije nazad. Kada je vođa proizvodnje Zenitha i ujedno heroj, koji nije sledio komandama vlasnika, da se unište mašine za presovanje El Primera, Charles Vermot napokon počeo da uklanja debeo sloj prašine sa sakrivenih mašina i tehničkih karta kalibra 3019, obratio se za pomoć firmi Ebel. To je bilo krajem 1981 godine i Ebel je imao na zalihama priličan broj mehanizma Ebel 134, kako su nazvali verziju El Primera, koju su kupovali u sastavljenom stanju od Zenitha. Tih nešto preko hiljadu komada je Zenithu omogućilo, da stidljivo počne sa oživljavanjem legende, koju će od 1985 godine početi serijsko da proizvodi pod nazivom El Primero 400. Iako je Ebel bio usredotočen na proizvodnju kvarčnih satova u koje je ugrađivao vlastiti kalibar Ebel 057 i koja mu je odlično uspevala, jer je istovremeno sa tim mehanizmom proizvodio velike količine satova za Cartier, još uvek je izdavao male količine mehaničkih hronografa sa pomentim Ebel 134 kalibrom. A onda im se dešava Sonny Crockett odnosno Don Johnson, detektiv u to vreme najpopularnije TV serije Miami Vice sa zlatnim modelom Ebel 1911 BTR. Mehaničkom hronografu se preko noći diže popularnost, što se odrazilo u višestruko povećanoj prodaji. Zenith je već imao potpisan ugovor sa Rolexom, po kome mu je na godišnjem nivou isporučivao oko 15.000 komada El Primera za Daytonu, istovremeno potražnja za Zenithovim modelima se sve više povećavala i ubrzo je postalo jasno, da će Zenith početi da kašlje i posustaje, te da će Ebel u tom trouglu postati suvišan. Vlasnik Ebela i sin osnivača Alain Blum u potrazi za rešenjem spas nalazi u Lemaniji. Lemania je bila već u dubokoj fazi razvijanja novog kalibra 1350 i Ebel ga obojeručke uključuje u ugradnju tada već proslavljenog Don Johnsonovog 1911. Da, to je tačno onaj mehanizam, koji ga Lemania isporučuje Breguetu za legendarni Type XX pod nazivom 582Q. Integrisani cam lever sa horizontalnim kvačilom. Ebel vrši određene dorade na kalibru, pre svega na balansnom točku, sistemu navijanja i zupčaniku srednjeg točka, što ga dovodi do statusa zvaničnog COSC hronometra. Udeo dorada je bio kvalitativno i kvantitativno dovoljan, da otkupljuje prava na njega i daje mu naziv Ebel 137.
U vreme nastanka kalibra 1350, na adresu Lemanije se obraća Ludwig Oechslin, tada već prilično poznat časovničar Ulysse Nardina ali još ne sa statusom legende, kakav ima danas. Za nastanak modela Ludwig Pereptual Calendar mu je bila potrebna osnovna ploča, čija izrada u matičnoj radionici nije bila moguća. Ploča Lemanie 1350 je bila savršena. Tom prilikom su se prvi put preplele niti sudbine, koji će Ebel 137, 16 godina kasnije dovesti do Ulysse Nardina. Ebel nakon Blumovog odlaska u penziju odnosno 1999 godine postaje član LVMH grupacije ali ni tu nije uspeo da se skrasi pa 2004 godine postaje član Movado Group-a. Utisak je, da nije našao balans između kvarca i mehanike i da nije znao iskoristiti ugodan vetar, koji mu je doneo model BTR 1911 i kada je neko vreme bio skoro u ravnopravnoj trci sa Omegom, Zenithom i Rolexom. Zanimljivo je, da je incijativa za prodaju mehanizma Ulysse Nardinu došla upravo sa strane Ebela. Pošto se prvi već nalazio na raskrsnici tražeći pravi put za odgovor na sve veću potražnju u smeru hronografskih satova, ponuda je bila ekspresno prihvaćena. Ulysse Nardin nije kupio samo prava na upotrebu Ebela 137, nego i svu mašineriju, kao i 5 časovničara, koji su se preselili u susedni deo La Chaux de Fondsa.
Sasvim logično je bilo, da Ulysse Nardin kao proizvođač, koji je prvi u istoriji u svoj sat (model Freak), 2000 godine ugradio silicijum spiralu, da će se ona naći i u novom kalibru. Pošto taj proces nije izvediv preko noći, jer je potrebna izrada novih kalkulacija prenosa energije, kao i konfiguracija zupčanika i ukupnog sklopa kinetičkog prenosa (gear train), trajalo je skoro dve godine za inauguraciju UN-150. On je dalje ostao u društvu onih menje cenjenih – cam lever sa horizontalnim kvačilom. Ali, kaakv cam lever. Ako je Breguet 584Q proglašen za najbolji cam lever ikada, to jednako važi i za UN-150, jer su istoga porekla, jednakog DNK i slobodno mogu napisati, jednakim performansom. Čak je i stepen polemike, da li je reč o istinskom In House kalibru na jednakoj razini. Logična pretpostavka definicije razumevanja In House, nije samo pravna svojina i mesto proizvodnje, nego bi moralo biti i mesto odnosno izvor razvoja. Ali ako smo iskreni, ko sve danas izlazi sa vlastitim mehanizmima, onda bi FHH morao da uvede detektivsko odeljenje za istraživanje porekla pojedinog kalibra i imali bi prepune ruka posla.
Kalibar sa prečnikom 31,0 mm, visinom 6,4 mm, frekvencijom 28.800 b/h i rezervom snage 48h sati je finiširan u visokom industrijskom stepenu. Osnovna ploča je kružno satinirana (cirucular graining), točkovi su rodijum platinirani, rubovi mostova i poluga mašinsko anglirani a rotor je ukrašen metodom snailinga – spiralnog uzorka.
ULYSSE NARDIN UN-150, 2012, WATCHLOUNGE.COM
ULYSSE NARDIN MANUFACTURE CHRONOGRAPH UN-150 2012 WATCHINSIDER.COM
Kada u mehanizmu ugledamo dve cevi (bubnja) za skladištenje energije, obično se prva misao odnosi na rezervu snage i pitanje: za koliko je veća od prosečnih 48h? Druga pomisao obično ide u smeru: Odlično, hronograf može raditi bez uticaja na smanjivanje rezerve snage kalibra. Ali, glavni dizajner kalibara u Cartieru, Carole Forestier-Kasapi je imala nešto drugo u mislima, kada je 2013 godine predstavila prvi In House hronograf brenda – Cartier 1904 CH MC. Mehanizam ima rezervu rada od 48h, odnosno ništa posebno u doba kada se 60h smatra u nivou očekvinog. Da, mehanizam radi jednako dugo, čak i ako je hronograf često u upotrebi. Ono što je Carole imala u mislima nije usko vezano na hronograf, a to je sposobnost sata, da održava potpunu jednaku preciznost, bez obzira, da li je mehanizam navijen 5 %, 10 % ili 100 %. Dodatni osigurač je našla u još jednom odličnom arhitektonskom rešenju – bolje samonavijanje je omogućila odbacivanjem tradicionalnih reversora i ubacivanjem inovativnije metode na bazi klika, koji uz keramički rotor sa kugličnim ležajevima omogućava izuzetno brzu navijenost sata.
Cartier je u srži brend dress satova, pa je očekivanje sata sa flyback ili rattraparante funkcijom, te učestalom prisutnošću tahi(tele)metra iluzorno. Cartier De Calibre Cartier je u osnovi bicompax sa malim sekundnikom na poziciji 9, štoperom do 30 minuta na poziciji 3 i tekućim datumom na poziciji 6 u pravoj harmoniji sa ukupnim paketom. Fokus Carole Carestier-Kasapi je bio na funkcionalnosti i performansu. Integrisani column wheel sa vertikalnim kvačilom garantuju navedeno a prečnik 26,18 mm i visina od 5,75 mm dopunjuju i praktičnost korištenja onoga u šta je ugrađen.
Cartier 1904 CH MC je kalibar čija namera je pokretanje brendove linije satova, koje se mogu u srednji ili viši luksuzni razred. Kao što smo u dosadašnjem pregledu već mogli uočiti, finiširanje tih satova se izvršava u industrijskom maniru. Tako je i kod Cartiera osnovna ploča obrađena kružnim zrnjenjem, rubovi mostova su mašinski anglirani a rotor je ukrašen Ženevskom šarom.
CARTIER 1904-CH-MC 2013 CARTIER.COM
CARTIER DE CALIBRE CARTIER CHRONGRAPH, 2013, CARTIER 1904 CH MC, WATCHINSIDER.COM
Girard Perregaux je kao jedan od najtradicionalnijih proizvođača ostao dosledan renomeu i prilikom snovanja prvog In House hronografa. 2013 godine predstavljen GP 3800 je integrisani ručni navijač, column wheel ali sa horizontalnim kvačilom. Odraz kvaliteta se nalazi u dimenzijama 25,6 mm širine i 5,40 mm visine, a vhrunskost izraza je iskazan u direktnom pogonu centralne sekundne kazaljke kao i kazaljkom za izmerene minute na štoperu, koja skače nakon svakog izmerenog 60 sekudnong intervala na narednu vrednost, izbegavajući klizenje, što omogućava lakše čitanje vrednosti merenja. Osim toga, poluga čekića je napravljena tako, da omogućava da se ruka čekića više ili manje namota zahvaljujući eksentriku, kako bi se što bolje pozicinirao na osovinu minutne kazaljke.
GP 3800 kuca sa frekvencijom 28.800 b/h i ima 58 sati rezerve rada. Reč je o bicompax hronografu sa malim sekundnikom na poziciji 9, štoperom do 30 minuta na poziciji 3 i datumom na poziciji 6. Posebna pažnja je posvećena završnoj obradi kalibra, što znači, da ćemo u njemu naći ručno anglirane čelične ivice, kao i kružno zrnaste točkove, termalno uplavljene eksentrike, te mostove sa Ženevskom šarom.
GIRARD PERREGAUX GP 3800 2013 GIRARDPERREGAUX.COM
GIRARD PERREGAUX 1966 CHRONOGRAPH, GP 3800, 2013, LUXOIS.COM
Nakon Glashutte Original, Bregueta i Omege, Blancapain postaje četvrti brend iz Swatch grupacije, koji ostvaruje In House hronografski mehanizam. Blancpain F385 je predstavljen na Baselworldu, 2014 godine. Mehanizam je urađen u maniru visokog luksuznog razreda sa pretežnim sportskim usmerenjem, gde komplikacija flyback predstavlja deo očekivanog kompleta. F385 donosi još dodatan faktor distanciranja od cenovno pola rareda nižeg, od onoga čiji je pripadnik. To je frekvencija sa 36.000 poluoscilacija. Time je dostignuta preciznost hronografa u vrednosti 1/10 sekunde u odnosu na 1/8 u standardnoj frekvenci 28.800 b/h. Integrisani, column wheel sa vertikalnim kvačilom i rezervom snage od 55h, prečnika 31,8 mm i respektabilne visine od 6,65 mm, dodatnu vrednost nalazi u silicijum spirali, koja ga čini preciznim u rangu od +0 do +7 sekundi maksimalnog dnevnog odstupanja i odličnim antimagnetnim svojstvima.
Izgled brojčanika iznad njega je klasičan compax sa malim sekundnikom na poziciji 6, štoperom do 12 sati na poziciji 9, kao i sa štoperom do 30 minuta na poziciji 3, te datumom na 4.30.
Jaču stranu predstavlja i završna obrada mehanizma. Na mostovima ćemo naći tehniku finiša nazvanu sunburst graining (spriralni uzorak, koji se koso širi iz centra prema rubovima), ivice su mašinski anglirane a rotor je iz 18 karatnog zlata sa logotipom brenda.
BLANCPAIN F385, 2014, GMTPOST.COM
BLANCPAIN FIFTY FATHOMS CHRONOGRAPH 5200, F385, 2017, ZEITAUKTION.COM
Drugi član svete trojke, Vacheron Constantin je sa prvim In House hronografskim ostvarenjem izašao 6 godina nakon Patek Philippa – ali, kakav je to izlazak bio. Izvinjavam se, trebao sam upotrebiti množinu. Naime, Vacheron je te 2015 godine u liniji Harmony, odjednom izašao sa čak tri vlastita hronografska mehanizma: VC 3300 Monopusher, VC 3500 Harmony Ultra Thin Grande Complication i VC 3200 Harmony Tourbillon Chronograph. Prvi i treći su ručni navijači a VC 3500 je automatik. Zajednička im je struktura column wheela i horizontalnog kvačila, koje bi po definiciji trebalo predstavljati određeni horološki deficit ali Vacheron Constantin je najbolji primer, da se taj sistem koristi zbog naglašenih estetskih prednosti u odnosu na vertikalno kvačilo. Što se tiče tehničkog deficiita, najveća imena časovničarstva dokazuju, da je to za njih samo izazov u čijem rešavanju nalaze lično zadovoljstvo. Uobičajena probleme skakanja sekundne kazaljke hronografa u prazno (mucanje) prilikom aktiviranja štoperice i slabije efikasnosti prenosa, Vacheron je rešio time, da je umesto tradicionalnog točka kvačila, ugradio dva točka, koja je naslagao jedan na drugoga. Zlatno platinirani točak se nalazi na vrhu čeličnog točka sa žbicama, koje formiraju simbol malteškog krsta. Gornji točak je u stalnom kontaktu sa pogonskim točkom, dok čelični točak sa drastično finijim zupcima zahvata točak za sekundnu kazaljku hronografa, kada se uključi. Tim načinom je znatno smanjena međusobna frikcija i dostignut je učinak ravan onom kod vertikalnog sitema kvačila. Istovremeno, ova konfiguracija omogućava, da gornji točak ima konvencionalni tip zubaca za optimalni prenos energije, dok donji točak sa finijim zupcima u punom smislu podržava funkciju horizontalnog kvačila. Ali to nije sve – Vacheron je održao tradicionalan raspored horizontalno spregnutog mehanizma i time obezbedio maksimalan estetski učinak kalibra. Vezano sa time, postoje dva vrlo zanimljiva detalja. Uočljiv je natprosečno veliki balansni ventil (balance cock) i u međusobnom poređenju, relativno mali balansni točak. Ovaj manji asimetrijski faktor pruža odličan dokaz na koji način se planira dizajn mehanizma, u kome su časovničari već na kalibru 3300 imali u mislima postavljanje tourbillion kaveza, odnosno kalibar 3800. Pošto površinu na kojoj nije postavljen tourbilon regulator treba nečim popuniti, taj zadatak je pripao znatno uvećanom balansnom ventilu. Drugi detalj se odnosi na vrlo široke i ravne poluge mehanizma hronografa. Dizajneri su ovim rešenjem pridobili na snižavanju visine kalibra, koja iznosi 6,9 mm, što ga je održalo u merama proseka za kategoriju ručnog navijača, čiji prečnik iznosi velikih 31,8 mm, frekvencije 19.800 b/h, te rezerve snage 65h.
Moglo bi se reći, da je Vacheron Constantin u toj 2015 godini, jednim udarcem utamanio dve muve. Na sceni se pojavio sa In House hronografima na ručno i samonavijanje. Kao što doliči takvom imenu, kalibar VC 3500 je automatik sa rattraparante komplikacijom. Column wheel sa jednakim sistemom horizontalnog kvačila, kao kod ručnih navijača 3200 i 3300. Ipak, izdvaja ga rotor sa perifernim sistemom navijanja, kao i to da je jedini od sva tri modela sa potpuno podržanim hronografskim kvačilom, koje se pokreće preko pogonskog točka, što je u odnosu na njegovu visinu izuzetno dostignuće. Kada smo kod visine mehanizma, VC 3500 je sa 5,2 mm najtanji split second (rattraparante) hronograf na automatsko navijanje u istoriji, čime je za 0,05 oborio rekord Patekovog CHR 27-525 PS. Ali to je samo jedna strana medalje. Taj rekord je zahtevao žrtvu, pa je Vacheronovo savršenstvo sa ogromnim prečnikom od 37,66 mm, čak za 10,06 mm širi od Pateka, što mu znatno sužava krug praktičke implementacije. Svejedno, časovničari iz Le Brasusa su uspeli, da ga uglave u koliko-toliko prihvatljivo kućište od 42,5 mm. Ne zaboravimo, ovo je hronograf dress usmerenja. I da ne zaboravim – mehanizam kuca sa 21.600 poluoscilacija/h a rezerva snage je prihvatljivih 48h.
Što se tiče završne obrade, dovoljno je reći, Vacheron Constantin je nosioc standarda Ženevskog pečata, koji zahteva najbolje poslovne prakse u ovom segmentu. Ručno angliranje, zrcalno i black mirror poliranje, ručno graviranje a kod ovog proizvođača, koji je na području tehnike Perlage vodeći na sceni, ona je izražena u poptunoj savršenosti. Školovanje za ručni nanos kružnih zrnaca traje 18 meseci u okviru vlastite škole posvećene samo ovoj veštini.
Sva tri mehanizma se nalaze u cenovnom rangu satova od 70.000 € do 240.000 €, pa nije na odmet napomenuti, da je Vahceron sledeće 2016 godine, znatno dostupniju liniju Overseas opremio sa još jednim novim In House ostvarenjem kalibrom VC5200, integrisanim column wheelom sa vertikalnim kvačilom i sa dve cevi za skladištenje energije, koje uz frekvenciju 4Hz omogućuju 50 sati rezerve rada.
VACHERON CONSTANTIN VC3300 MONOPUSHER, 2015, MASTERHOROLOGER.COM
VACHERON CONSTANTIN HARMONY MONOPUSHER VC 3300 2015 MONCHROME.COM
VACHERON CONTSANTIN VC 3500 GRANDE COMPLICATION 2015 VACHERONCONSTANTIN.COM
VACHERON CONSTANTIN ULTRA THIN GRANDE COMPLICATION VC3500 2015 HODINKEE.COM
Svaki dolazak novog In House hronografskog mehanizma obogaćuje horološku scenu i dobija veliku pažnju sa strane više ili manje stručne javnosti. Do sada smo mogli videti, da su prvi vlastiti mehanizmi predstavljali novost u visokim ili najvišim cenovnim razredima, pa je zato sa toplom dobrodošlicom sačekan i prvi In House hronograf subjekta iz srednjeg vrednostnog staleža. 2017 godine dolazi Frederique Constant FC-260. Današnja cena satova, koje pokreće iznosi oko 4,5 k €.
Ovo ostvarenje predstavlja prilično dobar dokaz, kakva je cena razvoja vlastitog hronografa, posebno kada se radi o proizvođaču, koji samo naizgled dostiže velike prodajne količine. Istina je da Frederique Constant na godišnjem nivou realizuje oko 120.000 satova pod svojim nazivom i 15.000 satova pod brendom Alpina. Ali tu ima svačega, od kvarca, smart satova, preko mehaničkih generičkih mehanizama pa do nekolicine In House produkta. Zbog toga je prva pomisao prilikom zasnivanja FC-260 bila što niži troškovi proizvodnje uz što viši mogući kvalitet. Ono što prvo upada u oči nakon 6 godina razvoja je modularni kalibar. FC 260 je modularni hronograf, koji je naslonjen na In House 3-hander FC 710. Umesto klasičnog column wheela, koji prilikom nastanka zahteva mlevenje iz osnovnog materiala, FC 260 sadržava točak u obliku zvezde, koji se može natisnuti, što je značajno jeftinije. Zvezdasti točak omogućava upravljanje hronografa, čiji je modul sastavljen iz samo 96 delova. Hronograf takođe uključuje i vertikalno kvačilo i jednodelni čekić za resetovanje. Najznačajniji faktor je da su i u ovakvoj strukturi uspeli dodati flyback funkciju, kod koje će se hronograf resetovati i ponovo pokrenuti pritiskom na pušer na poziciji 4, bez potrebe za korišćenjem postupka zaustavljanja i resetovanja. Uz podatak, da sat pored sekundnog centralnog hronografa, sadržava mali sekundnik na poziciji 9, štoper do 30 minuta na poziciji 3 i takozvani Pointer datum na poziciji 6, ovaj kalibar nudi sve što je potrebno, da obistinjuje svoju namenskost. Najmanje upečatljiva osobina FC-260 je siromašna snaga rezerve rada, koja zbog osnovnog mehanizma iznosi 38h.
Frederique Constant je sa puno ukusa ostvario dekoraciju kalibra. Osnovna ploča je finiširana perlage tehnikom, dok je zlatno platiniran rotor finiširan uzorkom ravnih spirala, a tu su i termalno obojeni plavi šarafi, koji nisu učestali pratilac ovog cenovnog razreda.
FREDERIQUE CONSTANT FC-760, 2017, ABLOGOFWATCH.COM
FREDERIQUE CONSTANT FLYBACK CRHONOGRAPH FC-760 2017 ABLOGOFWATCH.COM
Čulo se škljocanje ključa u upravo zaključanoj bravi i reči: »Niko ne napušta ovu sobu, dok se ne dogovorimo o najvažnijim opcijama i donesemo temeljne odluke za razvijanje vlastitog hronografskog mehanizma«. To su poznate reči Francoisa-Henry Bennahmiasa izrečene svojim menadžerima nakon preuzimanja funkcije lidera Audemars Pigueta u jesen 2013 godine. U to vreme hronografski pokretači brenda su bazirali na Frederic Piguetu 1185, te na JLC 889 sa Dubois-Depraz hronografskim modulom. Pet i po godina kasnije, u proleće 2019 godine, Audemars Piguet predstavlja novu liniju Code 11.59 sa prvim vlastitim hronografskim pokretačem AP4400.
Ako smo od druga dva člana svete trojice, Pateka i Vacherona, dobili ekstra specijalitete u vidu rattraparantea, Audemars je ostao čvrsto na zemlji i sve je podredio hronometarskoj preciznosti i stabilnosti kalibra. Namesto balansa ugrađen je poprečni most za ravnotežu. Na svakoj strani se nalazi zavrtanj za podešavanje ravnoteže. Veliki balansni točak sa tri stabilizatora i 6 tegova sa podešavanjem, te sa inercijom 12mg na kvadratni centimetar, obezbeđuje maksimalnu stabilnost rada. AP upotrebljava reversore sa krugličnim ležajevima za namotavanje glavne opruge, dok velika cev za skladištenje energije omogućava odličnih 70 sati rezerve rada. Frekvencija kalibra iznosi 4 Hz. Zanimljivost predstavlja rešenje slično onom u Rolex 4130 i Breitling B01 kalibru, kod kojih četvrti točak nije integrisan u vertikalni sklop kvačila, da bi se oslobodio prostor u sredini. Tako je i kod AP 4400 dizajniran drugi točak sa opružnim zupcima izrađen na bazi LIGA tehnologije, koji omogućava maksimalan stepen anuliranja i najmanjeg vazdušnog zazora između točkova zbog dubokog prodiranja između zubaca.
Mehanizam ima flyback komplikaciju, prlično velik prečnik iznosi 32,0 mm a visina je prosečnih 6,8 mm.
Finiš je ekvivalent reputaciji AP. Perlage je prisutan na obe strane mostova, odnosno i na onoj, koja se ne može videti kroz transparentno staklo poklopca sata. Osnovna ploča je satinirana kružnim i ravnim spiralnim uzorcima, angliranje ivica je odrađeno ručno a prisutna je kombinacija ručnog i mašinskog (dijamantskog) poliranja. Graviranje u zlatnim tonovima je ručno. Skeletoniziran rotor je napravljen iz 22 karatnog zlata.
AUDEMARS PIGUET AP4400 2019 MONOCHROMEWATCHES.COM
AUDEMARS PIGUET 11.59 CHRONO AP4400 2019 NAKEDWATCHMAKER.COM
Najteža tradicionalna časovničarska komplikacija je minutni repetitor. Pored izuzetnog talenta i stručnosti, časovničaru je potrebno prosečno oko 20 godina rada na stepenu visoke horologije, da bi stekao veštinu izrade ovog remek dela. O složenosti procesa svedoči činjenica, da je u čitavoj švajcarskoj industriji samo 12 časovničara vično ovom izazovu. Čak 1/3 od njih je zaposleno kod Bulgarija. Šta se desi, kada se brend, koji u sebi udružuje znanje nekadašnjeg Daniela Rotha i dizajnerski talenat brenda Gerald Gente, odluči da napravi hronograf? Hrongraf sa minutnim repetitorem i usput još i tourbillon. To je bilo ove godine, ali ćemo se radije zaustavite na prvom In House hronografu brenda – BVL 318 iz 2019 godine.
Kada je prvi Octo Finissimo sa ovim mehanizmom doživeo promociju na Baselworldu, aprila 2019 godine, učesnike je bez daha ostavljala visina kućišta tog hronografa, koja je iznosila 6,9 mm. Samo da podsetim, da takva vrednost predstavlja odlično dostignuće već samo za mehanizam automaskog hronografa. Odmah je bilo jasno, da pred sobom gledaju najtanji hronograf na automatski pogon u istoriji horologije. BVL 381 je visok tričavih 3,30 mm. Još ako uzmemo u obzir, da se radi o column wheel strukturi, izmerena vrednost predstavlja gigantsko dostignuće. Kako su to postigli? Pošto smo se do sada dobro upoznali sa hronografima, mogu sebi uzeti slobodu i nabrojiti samo elementarne činjenice:
- Prečnik kalibra 37,2 mm – veći prečnik, manja visina, slaganje komponenata u istu ravan
- Periferni rotor sa keramičkim krugličnim ležajevima. Rotor je napravljen iz platine, čime je dostignuta maksimalna čvrstina
- Horizontalno kvačilo
- Oscilirajući zupčanik
- Tradicionlani puni mostovi – veća stabilnost
Mehanizam radi na frekvenciji 28.800 b/h i omogućava sasvim dovoljnih 55 sati rezerve rada, prečnik kućišta je uprkos dijametru mehanizma 37,2 mm, prihvatljivih 42,0 mm.
Ovaj kalibar je predstavljao još jedan u nizu Bulgarijevih istorijskih rekorda u nizu, koji je započet 2014 godine sa najtanjim tourbillonim, najtanjim minutnim repetitorem 2015g, najtanjim automatskim satom (5,15 mm) – 2016 g, najtanjim tourbillonom u mehanizmu sa automatskim pogonom (2017g) i najatanjim večitim kalendarom 2021 godine.
2020 godine je na BVL 318 dodan Tourbillon, pa smo time dobili i najtanji tourbillon hrongraf u istoriji sa visinom mehanizma od samo 3,5 mm, a kao što sam na početku napisao, ove godine su predstavili i najtanji hronograf sa tourbillonom i minutnim repetitorom – kalibar BVL 388 sa visinom od neverovatnih 3,5 mm.
BULGARI BVL 318, 2019, REVOLUTIONWATCH.COM
BULGARI OCTO FINISSIMO BVL 318 2019 REVOLUTIONWATCH.COM
Time smo završili hronološki pregled nastajanja najznačajnijih hronografskih mehanizama u dosadašnjoj istoriji. Videli smo očiglednu razliku u delatnosti časovničarskih subjekata u vremenu pre i nakon kvarčne krize. Iako u prvom delu te raspodele In House produkcija takoreći nije ni postojala i najveći udeo je bazirao na proizvođačima generičkih mehanizama, zanimljiva je činjenica, da čak i među njima veći deo nije nikada krenuo tim težim putem ponude i ostao je u sigurnoj sferi klasičara sa tri ili četri strune na gitari. Tako ćemo uzalud tražiti hronografski sat, koji pokreće mehanizam jednog od velikih imena generika kao što su A. Schild (Adolph Schild), Unitas, Peseux, FHF (Fabrique D'Horlogerie De Fontianemelon), FEF (Fabrique D'Ebauches Fleurier), Cortebert, Felsa, Aurore Villeret, Buren, Lanco, Sonceboz, Phenix, Durowe, PUW, Bifora, LIP i France Ebauches. To ujedno znači, da je scena hronografskih satova pre kvarčne krize bila znatno homogenija nego danas, jer su sastavljači bili zavisni od malog broja proizvođača, čija im je ponuda diktirala dizajn, pa su zato satovi iz te epohe međusobno vrlo slični.
Najveća imena su izbegavala takav položaj znatnim individualnim modifikacijama, čime su takođe odskakala i u smislu kvaliteta konačnog proizvoda.
Suprotno od toga, moderna scena hronografske ponude je u odnosu na prošlost kao odraz u ogledalu. Diferenciacija tržišta i rapidan napredak u tehnologiji izrade su doveli do toga, da je In House produkcija časovničarskih aktera znatno šira, brojnija i raznovrsnija nego ikada ranije.
Bookmarks sajtovi