Haifisch 23 - Moja kolekcija

[Ivke1]

Fino zvuci kad čujem da nisam jedini lud kad kažem da Daytona ima to nešto, takodjer vremenom sam uvidio neke čari Speeda ali kao sto si i naveo trebali su uraditi nešto sa ciferom da dobije na luksuzu a ne izgubi svoju prepoznatljivost.
Tvoji odgovori kao i uvijek do sad nisu bez nekakve podloge tako i odgovor koji ti je sat najljepši ima svoju priču.

[Ivke1]

Prolazim maloprije kroz tvoje satove i shvatam u momentu da na zadnjoj slici je samo jedan dio satova.
Sta je sa satovima koje si prezentirao ranije. Tu ima jako zanimljivih modela.

[Haifisch23]

Na toj sliki je kompletna sadašnja kolekcija, što znači da se znatno smanjila.

Da ne ispadne hvalisavo ali kada si toliko dugo i pre svega, tako intezivno u horologiji, kriterijumi se sve više zaoštravaju. Polako više nije dovoljno, da je na ruci prisutan samo dobar sat, nego svest i srce okupiraju činjenice, da li je reč o sastavljenom ili napravljenom satu, potpunim saznanjima o fazama proizvodnje (T0-T4) iz kojih dolazi određeni sat, da li se radi o vertikalno integrisanom proizvođaču (koje delove sata osim mehanizama, proizvodi sam), znanju, inovativnosti, doprinosu i uticaju na horološku sceni subjekta od kojeg dolazi sat, originalnosti tog subjekta, te pre svega načinu produkcije, koji je velikim delom odražen u količiniku obima godišnje produkcije i broja zaposlenih.
Već u kriterijumu originalnosti je iz kolekcije otpala Davosa Ternos, čija je kupovina bila impulsivna u ležernoj atmosferi na godišnjem odmoru. Taj kriterijum je na kraju odneo i Seagull hronograf, kao i Poljot Okean, Strelu i Sturmanskie.
U kriterijumu načina produkcije su otpali svi japanci, koji su industriju mehaničkih satova srozali na nivo produkcije kvarčnih satova - potpuna robotika, štancovanje i prvi susret sa ljudskom rukom tek u prodavnici. Sa rastankom od tog dela kolekcije nisam imao nikakvih problema: od 4R36, preko 6R15 i sve do 8R48, kao i Miyota 821 i 9015.
Kriterijum sastavljač / proizvođač je odneo oba Victorinoxa, Mido, Longines Hydroconquest, kao i nekoliko Hamiltona. Da budem precizniji sve Hamiltone iako mi je bila namera da Hamilton Auto Chrono zadržim, jer sam želeo, da ostavim najbolji model u entry level hronografskom mehaničkom razredu a osim toga, on mi je predstavljao drugu kupovinu istog sata, pošto mi je prvi isti takav otišao u kompletu pre tri godine. Ali desila se ista situacija. Kupac koji je kupio više satova, nije mogao da odvoji oči od njega i morao sam i drugi put, da se rastanem. Izdržao sam samo nekoliko meseci. Nema ni punih mesec dana, kada sam i po treći put kupio isti sat , ali ovaj put na originalnoj mesh narukvici.
Od sastavljača sam u kolekicji ostavio još Longines Conquest Rolland Garros, koji mi je draga uspomena a ujedno predstavlja vrhunski kvarčni hronograf sa preciznošću štoperice do 1/100 sekunde i čija je cena smešnih 1500 €, ranije pomenuti Yema Rallygraph Mario Andretti sa Valjouxom 7753, koji je inicijator mog hobija, kao i Tag Heuer Carrera sa Calibrom 16 odnosno Valjoux 7750, jer je reč o legendarnom modelu kao i o legendarnom mehanizmu i lepo ga je imati u kolekciji. Slično važi i za Moonwatch.
Najteže odluka je bila prodaja Hamiltona Pan Europa hronografa, Day & Date, Harrison Ford Field hronografa, kao i Mido Multifort Pande. Ali sa obzirom, da sam u poslednjih godinu dana kupio IWC Portugisier, Heuer Autaviu, Breling for Bentely Mulliner kao i Daytonu, prodaja tih satova je donela određenu finansijsku pomoć prilikom nabave pomenutih.
Kod kupovine Mullinera su bila još dva sata u igri. JLC Mariner Date i jedan mehanički Grand Seiko (naziv modela neću namerno pisati, da ga ne ureknem, jer se nadam, da ću ga jednog dana svrstati u kolekciju). JLC je otpao, jer mi je bilo suludo davati preko 11.000 € za sat sa mehanizmom sa industrijskim finišom. Znam, da je za ručni finiš vrhunskog proizvođača potrebno odvojiti preko 35 hiljada €, ali za model na nivou duplo jefitnijeg In House IWC je zaista previše.
Grand Seiko je jedini Seiko, koji je po mom mišljenju vredan kupovine. Dobiti sat iz Japana, čije je kućište napravljeno i finiširano na nivou IWC ili višeg razreda Omege i čiji je mehanizam sastavljen na način luksuznog Swiss razreda, te sa hronometarskom preciznošću, predstavlja privilegij i meni lično konačno stavljanje tačke na i, što se tiče Seika.
Na kraju je prevagnula strast u smeru hronografa i odlučio sam se za jedini, koga uživo nisam nikada video a kamoli držao u rukama. Mada zvuči neverovatno, Mulliner je finiširan tako, da ne mogu da shvatim, čemu toliko prašina i tronisanje Zaratsua a brojčanik je napravljen bolje nego kod preostala dva iz ovog trougla.

To je to. Probaću još doći do pomenutog Grand Seika a za dalju budućnost nemam određenih planova. Jedini korak napred bi bila prodaja ovih satova i prelazak na Pateka, Vacherona ili Langea. Ne znam, da li će se to ikad desiti ali ta ogromna razlika u ceni ne nalazi opravdanje u svesti, koja bi me navela na takav potez.

[bancika]

Koji Grand Seiko dolazi u obzir? Pretpostavljam da spring drive i 9f nisu opcija.

Da li je 9s65 dovoljno poseban ili ce biti nesto iznad? High beat su im drazesni.

[Ivke1]

Kao sto si rekao: prerastao si neke modele. Srećom imao si dobre modele satova koje vjerovatno nije bilo teško prodati.
Vremenom počinjem da shvatam da će ovaj hobi proći kroz nekoliko razdoblja ali se na kraju svede na jedan manji broj satova koje izaberemo stečenim iskustvom mijenjajući satove.

[StariAS]

Haifisch, htedoh i sam da postavim pitanje zašto su iz kolekcije nestali svi Poljoti.
I odgovor si nam dao, ali ostaje pitanje zašto nema Poljota 3017, npr. ranog Okeana 3133 ili pak Šturmana 3133/1659?
Pri ovom mislim na izvorne modele, ne na reizdanja.

[Haifisch23]

9F svakako nije opcija. Davati 2,5 k i više za kvarc, koji uprkos svim odama i slinavljenju sa strane njihovog marketinga donosi +-10 sekundi na godišnjem nivou, kojeg već imam na Longines Rolland Garrosu i to hronografu, ne predstavlja nikakvo uzbuđenje. Najbolja im je ona, da 9F sastavljaju dva časovničara. Jedan je zadužen za datum a drugi valjda ubacuje bateriju u mehanizam.
Sa Seikom uvek moraš biti oprezan. Njihova dvoličnost je bez granica. Dok su sa jedne strane celom svetu trubili, da njihovi standardni kvarčni mehanizmi koje u nekoliko stotina miliona komada svake godine prodaju pretežno modnim i entry sastavljačima ne sadražavaju umetne rubine, jer za to nema nikakve potrebe, tamo gde je igra ozbiljna (9F) onda je to sasvim druga priča. 9 rubina je nezaobilazno.
Šta uostalom očekivati od proizvođača, koji svoje satove diferencuje na takav način, da naglašava da je određena količina entry level satova (sećam se SKX serije) proizvedena u Japanu i tako su ih prodavali po većoj ceni. Time su degradirali stotine hiljada satova iste serije proizvedenih u Maleziji i kupce doveli u nezahvalan položaj, da se zbog potpuno jednakog sata dele na one sa boljom ili lošijom varijantom. Nisu samo diferenirali satove, nego i sopstvene kupce. A svi oni, koji su malo bolje upoznati sa scenom znaju, da je cela SKX serija proizvedena na istom mestu, na istim mašinama, samo je razlika u tome, da li je pojedine uzorke pregledala i potpisala domaća ili japanska kontrola kvalitetete, jer japansko zakonodavstvo omogućava oznčavanje Made in Japan, čak i ako određeni proizvod nije proizveden u Japanu, već postrojenje izvan Japana mora biti u vlasništvu japanske firme i završni pregled mora biti odobren sa strane japanske kontrole kvaliteta.

Spring Drive takođe izlazi iz izbora - mehanički sat sa baterijom i ujedno kvarčni sat sa uljem, koji zahteva servisiranje. Urnebes salata, koja nije po mojem ukusu. 85 % mehanike, koja hrani sama sebe, da bi dala energiju struji, koja održava dnevnu preciznost od 0,5 s do 1s. Određeni Švajcarci su to odradili sa 100 % mehanikom. Pošto je sada aktualan biciklizam (Tour de France), možemo ga u potpunosti uporediti sa horologijom.
Imamo:
1.Biciklistu sa željom, odlučnosti i stanjem psihofizičke kondicije
2.Bicikl sa svojom težinom, kvalitetom menjača i strukturom prenosnih stepena
3. Dužinu, strminu i strukturu uspona
Sve ovo je uporedivo sa kvalitetom časovničara, kvalitetom materijala i složenošću zadataka, koji mora savladati.
Neko se popne na vrh sa svim nabrojenim elementima (mehanički sat), neko ne može, neko u tome ne uspe, ne želi, uopšte mu nije bitno jer želi samo videti kakav je pogled sa vrha, pa upotrebi električni akumulator (kvarc) a ponekad se desi, da je postavljena određena vremenska granica u kojoj mora biti savladan uspon na vrh. Najbolji biciklista će to napraviti sam a naći će se neko, ko će 85 % uspona napraviti na jednak način kao najspremniji biciklista, dok će u zadnjih 15 % uspona upotrebiti električni akumulator. Na vrh će stići u nešto kraćem vremenu od varijante prvog takmičara. To je Spring Drive.

Zato ostaje samo mehanički 9S. Sada, kada sam nabavio sve ono što mi je najviše značilo, mogu sebi priuštiti, da u kolekciju uključim i Grand Seiko. Ipak, kada bih strogo gledao na kvalitet sata, uvek bih dao prednost švjacarcima u tom cenovnom razredu, koji su u mehaničkom smislu nešto kvaltietniji satovi od Grand Seika (Rolexov Superlative Chronometar, Omegin Metas...). Zbog toga je i kod Grand Seika potrebna opreznost. Japanci su se decenijama furali na moto, da sve što urade švajcarci, oni mogu potpuno jednako ali po znatnoj nižoj ceni. To su preneli i na Grand Seiko, pa zato nešto što je sasvim uobičajeno u lukusuznom razredu u očima fanovima japanskih satova dobiva epske razmere, jer obično mašta i znanje tih fanova idu u sasvim dva suprotna smera. Kada peremo tanjire uobičajenim kružnim pokretima ruke, niko neće pomisliti na to, jer se radi o više-manje automatizovanim potezima, dok bi Seiko takvom kretanju dao neko posebno ime i onda bi određeni deo publiciteta ostao otvorenih usta od divljenja. Sva ta nadčovečja pažnja izrade Grand Seika je sasvim uobičajena poslovna praksa u Swiss razredu. Danas i jedne i druge komponente nastaju na bazi MEMS, Sparkle Wire Erosion i LIGA, CAD i CNC sistema. Ne tvrdim da ima određenih modela Grand Seika, koji finišom kućišta mogu prevazići pojedine švajcarske luksuzne satove ali još nikada nisam naišao, da je neki stručnjak postavio jedan sat ispred drugoga, odnosno da je kvalitetniji jer je lepše finiširan. To je moguće samo na forumima, gde se oko toga lome koplja istih onih, koji bi se podsmevali onima, koji bi tvrdili da li je Liverpool bolji klub od Real Madrida, jer ima lepše dresove.

U igri je 9S sa standardnom frekvencijom od 4Hz. Lično ne vidim nikakav benefit u 36.000 High Beatu, koji je ujedno i skoro 2k skuplji. Najveću prednost sata sa takvom frekvencijom vidim samo u slučaju hronografa, koji je zbog toga precizniji (1/10 sekunde vs 1/8 sekunde kod standardnog beata). Ali to Grand Seika otpada, jer ne proizvodi hronografe.

Koji Grand Seiko dolazi u obzir? Pretpostavljam da spring drive i 9f nisu opcija.

Da li je 9s65 dovoljno poseban ili ce biti nesto iznad? High beat su im drazesni.

k

[Haifisch23]

Tačno to što si napisao. Svi na ovaj hobi gledamo istim očima ali ga različito shvaćamo. Nije sve u samo dobrom satu. Ako bi bilo samo to u igri, bar danas to nije problem. Teško je kupiti loš sat. Svi su ok i svi će svojom funkcijom opravdati uloženi novac. Od Jacques Lemansa, Festine pa sve do nekog od Swatch sastavljača, gde se za ispod 1000 € može dobiti hronometar sa silicjevom spiralom. Više od toga čoveku ne treba. Ali horlogija nije samo sušto merenje vremena, koje je u biti njen cilj. Svi znamo, da cilj nije prioritet, nego da je važniji put. E, na tom putu se prave astronomske razlike i upoznavanje tog puta je najlepši i ponekad najružniji deo ove naše ljubavi.

Kao sto si rekao: prerastao si neke modele. Srećom imao si dobre modele satova koje vjerovatno nije bilo teško prodati.
Vremenom počinjem da shvatam da će ovaj hobi proći kroz nekoliko razdoblja ali se na kraju svede na jedan manji broj satova koje izaberemo stečenim iskustvom mijenjajući satove.

[Haifisch23]

Na žalost, nikada nisam imao izvorne modele satova, koje si naveo. Svi su bili deo priče Maktime & Volmax. Iza njih je stajao Jurij Lavenberg i iako je ironija, da su bili kvalitetnije napravljeni od civilnih sovjetskih verzija - to ipak nije bilo to.

Haifisch, htedoh i sam da postavim pitanje zašto su iz kolekcije nestali svi Poljoti.
I odgovor si nam dao, ali ostaje pitanje zašto nema Poljota 3017, npr. ranog Okeana 3133 ili pak Šturmana 3133/1659?
Pri ovom mislim na izvorne modele, ne na reizdanja.

[StariAS]

Razumem, no trebalo je da navedem da sam mislio na modele Okean/Šturman koji su bili vojni i koji su svakako bili kvalitetniji od civilnih verzija ovih satova.
No, jasno mi je da svakako po kvalitetu ne mogu da se uklope u koncepciju koju je tvoja kolekcija posle toliko godina dostila.
Hvala ti na odgovoru.