Haifisch 23 - Moja kolekcija

[Baron]

Pravi si horološki guru
Pitam se zašto si prodao IWC Ingenieur, zbog čega nije mogao ostati u tvojoj kolekciji?

Послато са SM-G960F помоћу Тапатока

[Haifisch23]

Hvala Barone

Ingenieur je otišao pre tri godine. Vrhunski sat sa In House kalibrom, koji se svojevremeno mogao dobiti po vrlo pristupačnoj ceni. Ali ponekad se desi, da hemija ne zaživi u potpunoj meri. Na početku je sve bilo super ali onda je polako poređenje sa najslavnijim modelom Geralda Gente, AP Royal Oakom, počelo da kopka po mojoj svesti. Što sam više proučavao njegovo delo, sve je više na videlo izlazio osećaj, da se na Ingeniueru i nije baš tako upečatljivo potpisao. Nikako se nisam mogao oteti utisku, da je narudžbina od IWC završila u stilu: I ovako je dobro za vas. Time ne želim a i uopšte se ne osuđujem, da vređam njegovo delo, koje je nesporno ali to je samo neki lični utisak i želeo sam malo više lične note i od IWC i od njega u tom satu.
Baš u to vreme, IWC je objavio, da će izaći sa vlastititim hronografskim kalibrom i u svojem srednjem cenovnom razredu, što je upalilo alarm u meni i pošto je došla dobra ponuda, prodao sam ga znajući, da će njegovo mesto zauzeti neki pilot ili Portugisier.

[bancika]

Do slicnih zakljucaka sam i ja dosao u svom nekom razmisljanju. GS finish jeste savrsen ako se poredi sa Seikom. Pored Omege nesto i ne vidim razliku. I Hamilton pandu kad gledam golim okom, ne nalazim defekte na indeksima i kazaljkama koje vidjam na Seiko.

Par GS modela su mi zanimljivi, ali oni za koje bih stvarno voleo da imam, koji imaju i mehanicki mehanizam i neke od posebnih brojcanika, oni i kostaju isto ili vise od recimo Omege AT. A onda mi bude bas tesko da objasnim sebi sto ne bih uzeo AT za koji nemam rezervi, ni vizuelno, ni sto se tice mehanizma ili prakticnih aspekata kao dostpunost servisa. I onda iako GS vazi kao povoljnija varijanta, ne uspevam da nadjem neku opciju koja jeste stvarno povoljnija...eventualno SBGR315 koji je prelep ali maaalo dosadan u poredjenju sa Omegom ili nekim dosta skupljim GS.

9F svakako nije opcija. Davati 2,5 k i više za kvarc, koji uprkos svim odama i slinavljenju sa strane njihovog marketinga donosi +-10 sekundi na godišnjem nivou, kojeg već imam na Longines Rolland Garrosu i to hronografu, ne predstavlja nikakvo uzbuđenje. Najbolja im je ona, da 9F sastavljaju dva časovničara. Jedan je zadužen za datum a drugi valjda ubacuje bateriju u mehanizam.
Sa Seikom uvek moraš biti oprezan. Njihova dvoličnost je bez granica. Dok su sa jedne strane celom svetu trubili, da njihovi standardni kvarčni mehanizmi koje u nekoliko stotina miliona komada svake godine prodaju pretežno modnim i entry sastavljačima ne sadražavaju umetne rubine, jer za to nema nikakve potrebe, tamo gde je igra ozbiljna (9F) onda je to sasvim druga priča. 9 rubina je nezaobilazno.
Šta uostalom očekivati od proizvođača, koji svoje satove diferencuje na takav način, da naglašava da je određena količina entry level satova (sećam se SKX serije) proizvedena u Japanu i tako su ih prodavali po većoj ceni. Time su degradirali stotine hiljada satova iste serije proizvedenih u Maleziji i kupce doveli u nezahvalan položaj, da se zbog potpuno jednakog sata dele na one sa boljom ili lošijom varijantom. Nisu samo diferenirali satove, nego i sopstvene kupce. A svi oni, koji su malo bolje upoznati sa scenom znaju, da je cela SKX serija proizvedena na istom mestu, na istim mašinama, samo je razlika u tome, da li je pojedine uzorke pregledala i potpisala domaća ili japanska kontrola kvalitetete, jer japansko zakonodavstvo omogućava oznčavanje Made in Japan, čak i ako određeni proizvod nije proizveden u Japanu, već postrojenje izvan Japana mora biti u vlasništvu japanske firme i završni pregled mora biti odobren sa strane japanske kontrole kvaliteta.

Spring Drive takođe izlazi iz izbora - mehanički sat sa baterijom i ujedno kvarčni sat sa uljem, koji zahteva servisiranje. Urnebes salata, koja nije po mojem ukusu. 85 % mehanike, koja hrani sama sebe, da bi dala energiju struji, koja održava dnevnu preciznost od 0,5 s do 1s. Određeni Švajcarci su to odradili sa 100 % mehanikom. Pošto je sada aktualan biciklizam (Tour de France), možemo ga u potpunosti uporediti sa horologijom.
Imamo:
1.Biciklistu sa željom, odlučnosti i stanjem psihofizičke kondicije
2.Bicikl sa svojom težinom, kvalitetom menjača i strukturom prenosnih stepena
3. Dužinu, strminu i strukturu uspona
Sve ovo je uporedivo sa kvalitetom časovničara, kvalitetom materijala i složenošću zadataka, koji mora savladati.
Neko se popne na vrh sa svim nabrojenim elementima (mehanički sat), neko ne može, neko u tome ne uspe, ne želi, uopšte mu nije bitno jer želi samo videti kakav je pogled sa vrha, pa upotrebi električni akumulator (kvarc) a ponekad se desi, da je postavljena određena vremenska granica u kojoj mora biti savladan uspon na vrh. Najbolji biciklista će to napraviti sam a naći će se neko, ko će 85 % uspona napraviti na jednak način kao najspremniji biciklista, dok će u zadnjih 15 % uspona upotrebiti električni akumulator. Na vrh će stići u nešto kraćem vremenu od varijante prvog takmičara. To je Spring Drive.

Zato ostaje samo mehanički 9S. Sada, kada sam nabavio sve ono što mi je najviše značilo, mogu sebi priuštiti, da u kolekciju uključim i Grand Seiko. Ipak, kada bih strogo gledao na kvalitet sata, uvek bih dao prednost švjacarcima u tom cenovnom razredu, koji su u mehaničkom smislu nešto kvaltietniji satovi od Grand Seika (Rolexov Superlative Chronometar, Omegin Metas...). Zbog toga je i kod Grand Seika potrebna opreznost. Japanci su se decenijama furali na moto, da sve što urade švajcarci, oni mogu potpuno jednako ali po znatnoj nižoj ceni. To su preneli i na Grand Seiko, pa zato nešto što je sasvim uobičajeno u lukusuznom razredu u očima fanovima japanskih satova dobiva epske razmere, jer obično mašta i znanje tih fanova idu u sasvim dva suprotna smera. Kada peremo tanjire uobičajenim kružnim pokretima ruke, niko neće pomisliti na to, jer se radi o više-manje automatizovanim potezima, dok bi Seiko takvom kretanju dao neko posebno ime i onda bi određeni deo publiciteta ostao otvorenih usta od divljenja. Sva ta nadčovečja pažnja izrade Grand Seika je sasvim uobičajena poslovna praksa u Swiss razredu. Danas i jedne i druge komponente nastaju na bazi MEMS, Sparkle Wire Erosion i LIGA, CAD i CNC sistema. Ne tvrdim da ima određenih modela Grand Seika, koji finišom kućišta mogu prevazići pojedine švajcarske luksuzne satove ali još nikada nisam naišao, da je neki stručnjak postavio jedan sat ispred drugoga, odnosno da je kvalitetniji jer je lepše finiširan. To je moguće samo na forumima, gde se oko toga lome koplja istih onih, koji bi se podsmevali onima, koji bi tvrdili da li je Liverpool bolji klub od Real Madrida, jer ima lepše dresove.

U igri je 9S sa standardnom frekvencijom od 4Hz. Lično ne vidim nikakav benefit u 36.000 High Beatu, koji je ujedno i skoro 2k skuplji. Najveću prednost sata sa takvom frekvencijom vidim samo u slučaju hronografa, koji je zbog toga precizniji (1/10 sekunde vs 1/8 sekunde kod standardnog beata). Ali to Grand Seika otpada, jer ne proizvodi hronografe.



k

[Haifisch23]

Da, potpuno shvatam te slatke muke, kada se na vagi nađu takva dva slatkiša. Grand Seiko naći u povoljnoj cenovnoj varijanti je zaista teško, pogotovo u Evropi, jer ih ima vrlo malo i 10 % već predstavlja skoro utopiju. Omega takođe u salonima ne dopušta više od 10 %. Neki procenat više je moguće možda dobiti samo kod nekod AD, koji radi izvan sistema Omega salona, ali je zato i ponuda dosta oskudnija.
SBGR315 je odličan izbor. Nemoguće mu je pronaći manu. Možda visina od 13,9 mm ali i tu znatni deo otpada na oblik stakla. Sa druge strane Aqua Terra je nešto univerzalniji sat, takođe sa nešto većom visinom (13,6 mm), što to ide na račun mehanizma i 15.000 Gaussa antimagnetskog svojstva. Tehnički gledano, AT je u prednosti. To što je Omega uradila sa METAS i Rolex sa Superlative Chronometre standardima, oboje u 2015 godini, predstavlja pomak u sasvim drugu dimenziju i imam utisak, da mnogi tu činjenicu ne shvataju u pravom značenju. Naravno, ne želim da zanemarim ni GS 17 dnevno tesitranje, ali standardi napomenutih švajcarca su puno strožiji.
Ono, što bi me možda malo brinulo u nekoj daljoj budućnosti je politika serivisiranja Grand Seika. Super je, da su povećali garanciju sa 3 na 5 godina ali još uvek se drže poliitke da rezervne delove zasiguraviju 10 godina od kupovine sata. U praksi je to puno više i vremena se menjaju, ali danas puno vlasnika 40 ili 50 godina starih Grand Seika ostaju praznik ruku, jer nemaju mogućnost servisiranja svojih ljubimaca. To je i glavni razlog zašto Grand Seiko još nije član Haute Horologerie razreda iako kvalitetom to više nego zaslužuje. Ne znam, ali taj utisak, da japanski proizvođači pristupaju svom kupcu sa tako malo poštovanja, još uvek ostaje. Znam, da njihova kultura ne goji tako ličan odnos kao zapadna ali ako se odlučiš, da radiš na tim tržitšima, moraš nešto promeniti. Sa druge strane, kod Omege takav potencijalni problem otpada, jer članstvo u Haute Horlgoerie razredu garantuje dugoročnost popravke bilo kojeg sata, koji je kupljen, kod jednog od njihovog člana.

Grand Seiko je takođe odličan izbor za kupce, koji aktivnije prate horološka zbivanja i preko glave su im slike Rolexa, Omega i ostalih švajcaraca, kojima su bombardovani svakodnevno. GS im predstavlja prelazak u sigurnu oazu sa nešto ekstotičke tradicije.

Ako se dobro sećam, pisao si da bi kupovinom jednog odličnog sata želiš obeležiti neke važne događaje u životu. Sin ili ćerka (ovde moraš da pomisliš i na budućeg zeta), će u svakom slučaju biti srećni. Omega je večna i garancija kvaliteta a u slučaju GS će reći, ćale (tast) je bio frejer, jer nije pripadao mainstramu. Ako mogu još jedan praktičan savet. Drvena kutija Omege će dočekati i njihove potomce a ono, što ti trebalo, da se zove embalaža, kod Grand Seika....možda do prvog serivsa. I opet smo kod odnosa (Grand) Seika do svog kupca.....

[bancika]

Da, vecina Grand Seiko automatika je predebela. Aqua Terra 38 koju sam gledao je tek nesto iznad 13mm ali deluje primetno tanje uzivo od GS. Tek sa ovim novim Evolution 9 je GS spustio debljinu automatica na ispod 12mm, ali je cena otisla na 9-10k...prelepi ali i preskupi. Novi black birch je fenomenalan

[Haifisch23]

»Kada sam pogledao u jednu od vitrina, video sam mnoge satove, koji su zaista sjajno blistali. Zatim sam pogledao na drugu stranu i video satove sa prilično neujednačenim sjajem. Razlika je bila previše očigledna. Sjajno svetlucavi satovi su dolazili iz Švajcarske, a oni sa tamnijim završetkom bili su Seiko«.
Ovo su reči Tare Tanake, kojima je opisao osećaje, kada je 1959 godine, kao prvi upravo angažiran industrijski dizajner sa strane Seika, posetio jedan od prodajnih salona satova u Tokiju. Utisci koji su nastali tom prilikom su sudbonosno označili i opredelili njegovu karijeru. Zapravo, ne samo njegovu, već i budući put Tarinog poslodavca.

Sve je počelo 4 godine ranije, kada je vođa marketinga u Suwi Seikoshi, Reno Tanaka (nije bio u nikakvoj srodstvenoj vezi sa Tarom; Tanaka je četvrto najbrojnije prezime u Japanu), došao do saznanja, da su firmi potrebni rapidni rezovi na segmentu izgleda vlastitih proizvoda. Seiko je u to vreme već bio najveći domaći proizvođač satova ali je konstantno kaskao korak ili dva za ponudom sa švajcarskih Alpa. Neobičnost tadašnje Seikove organizacije potkrepljuje činjenica, da su njegovi dizajneri bili isključivo zaduženi za stvaranje brojčanika, dok je oblik kućišta bio u rukama neposrednog proizvođača tog elementa sata. Osim toga, Suwa Seikosha je bila u završnoj fazi osnivanja najprestižnije robne marke, prve vlastite High End linije satova – Grand Seiko. Nešto takvo je zahtevalo obrnutu hierarhiju u kojoj je bilo potrebno dizajnera postaviti na vrh a izvođačima podeliti isključivo izvršnu funkciju.

Nepogrešivost osećaja Rene Tanake izborom mladog Tara Tanake se ostvaruje 1963 godine pojavom najmasovnijeg i najprepoznatljivijeg modela firme pod nazivom Seiko 5, na kome je zapečatio komplikaciju Dan & Datum u istoj liniji, te posebno Grand Seiko modelom 57GS, 1964 godine, kojim se ustoličio kao najuticajniji japanski dizajner satova, na osnovi vlastitih pravila, poznatih kao Gramatika dizajna (Grammar of Design).

Tu bibliju Grand Seika, koja je i danas temelj dizajnerskog modus operandia marke, sastavljaju 4 pravila:

1. Sve površine i uglovi kućišta, brojčanika, kazaljki, markera moraju biti ravni i geometrijski savršeni, da bi najbolje reflektovali svetlost
2. Bezel mora biti jednostavan sa dvodimenzionalnom fasetiranom krivuljom
3. Kućište i brojčanik moraju biti zrcalno polirani, kod čega ne sme biti nikakve tolerancije za bilo kavu vizualnu distorziju iz bilo kog ugla
4. Kućište mora biti unikatno, bez ikakvog generičkog okruglog dizajna

Kada se Tanakina pravila sprovedu na satu, to izgleda ovako:

Fotografija preuzeta sa sub.rescapement.com

Već prilikom čitanja pravila Gramatike dizajna, postaje sasvim jasno, da je za njihovu realizaciju potreban najviši nivo kvalitete i harmonije čoveka i mašine. Seiko je već 1953 godine iz Nemačke od proizvođača Gebr. Sallaz dobavio mašine za poliranje. Japanski izgovor ovog naziva glasi zaratsu, pa je operacija, koja se vršila na njima dobila taj naziv. Mašine su posebne po tome, jer za poliranje koriste bočnu stranu diska a ne prednju. Tehnika poliranja se godinama usavršavala i danas je potrebno 3-godišnje školovanje, da bi nadareni izvođač dobio status majstora ove tehnike.

Filozofija Tara Tanake nije donela koristi samo na konačnom izgledu Grand i King Seiko satova, nego je značajno uticala i na pooštravanje i dizanje kriterijuma kontrole kvalitete tokom i nakon proizvodnog procesa, koja se u konačnoj instanci nije ograničila samo na vizualnu nego i na unutrašnju stranu satova. Kakva je zaostavština Tanakovog pristupa, svedoči činjenica, da je Grand Seiko nakon obustave proizvodnje i prekida postojanja linije 1972 godine, te ponovnim oživljavanjem 1998 godine (nekolicina kvarc modela iz 1988 godine nije značila povratak u punom smislu) sa mehaničkom kalibrom 9S5, u potpunosti sledio pravilima Gramatike dizajna.

2010 godine Seiko donosi odluku, da započne distribuciju Grand Seika izvan tržišta Japana. Samo godinu kasnije predstavlja GMT model SBGM021, koji postaje jedan od vodećih modela mehaničke GS linije. Najpresudniji korak u istoriji Grand Seika se dešava 2017 godine, kada ga korporacija pravno odvaja od matične organizacije i firma sa očekivanim nazivom Grand Seiko, započinje samostalan i nezavisan put. Posledično SBGM021 ostaje bez natpisa Seiko na poziciji 12, a na njegovo mesto se seli logo i naziv Grand Seiko sa pozicije 6. Model dobiva novi referenčni broj: SBGM221.

2022 godine, SBGM broji već 11 godinu kontinuirane proizvodnje, što za satove iz zemlje izlazećeg sunca predstavlja izuzetnu retkost i istovremeno svedočanstvo uspeha. Danas je sastavni deo Elegance linije brenda i predstavlja savršen most dužine 60 godina na kome se stapaju velika dostignuća iz prošlosti i sadašnjosti Grand Seika.

GRAND SEIKO SBGM221

Prečnik sata bez krunice iznosi 39,5 mm, dužina od luga do luga 46,9 mm, dok širina između lugova iznosi 19,0 mm. Sve ovo predstavlja idealne mere za sat pretežno dress orijentacije. Priličnu devijaciju predstavlja visina od 13,7 mm, koja donekle remeti upravo nabrojanu harmoniju mera. To je karakteristika Grand Seiko satova i tek sa najnovijom Evolution 9 linijom su se spustili ispod 12,0 mm. Iako meni lično ne smeta, priznajem da je neobično, kada je Submariner sa 300 metara vodootpornosti za samo 0,2 mm deblji, da i ne pominjem Daytonu – automatski hronograf, koji bi po svim pravilima morao biti puno deblji sat, a on je čak sa 1,5 mm tanji (12,2 mm) od SBGM221.
Uprkos tome, GS GMT se vrlo lepo i lako nosi, jer su lugovi strmo spušteni i odlično obuhvataju površinu zgloba a prijatnom osećaju znatno doprinosti težina sata od samo 89 grama.

Posebnu zahvalnost upućujem dizajnerskom timu zbog ispostavljene krunice, ne toliko u smislu prečnika, jer se sa 4,0 mm potpuno uklapa u koncept sata, nego u smislu dužine istupanja iz kućišta, kao i odlične nazupčenosti prihvatnog dela. Krunica na GMT satu ima veliku važnost i manipulacija sa njom mora biti besprekorna i ovde taj elemenat funkcioniše do savršenstva.

Poklopac kućišta je transparentan sa dominantnim safirnim staklom, koje omogućava pogled na mehanizam. Drugi faktor, koji ga opredeljuje je 6 zrcalno poliranih šrafova pomoću kojih je dodatno pričvršćen u kućište.

Ispostavio bi i osobinu Elegance linije, čiji je predstavnik SBGM221. Kućišta tih satova su nešto manje uglata od modela iz Heritage i Sport linije, čime je značajno povećan efekat elegancije. A kada smo već kod elegancije, onda je pravi trenutak, da pomenem faktor na kojem je Grand Seiko našao marketinšku nišu i koju (zasluženo) eksploatiše do krajnjih mera. Celo kućište nema ravnih površina, što zajedno sa činjenicom da je kućište u celini visoko polirano, satu daje izvanrednu notu galancije. Ali ne radi se samo o visokom poliranju, nego o načinu odnosno stepenu razine tog poliranja. To će vam posvedočiiti svako ko je pokušao da fotografiše sat Grand Seika. Nemoguće je napraviti sliku bez oštrog, gotovo potpunog odraza u ogledalu sebe ili nekog drugog predmeta iz okoline. Slikanje predstavlja pravi sklop gimnastičarskih i cirkusantskih poza fotografa i vrlo često se iz usta otme reč zaratsu u onom najsočnijem glagolsko-pridevskom obliku maternjeg jezika. Kvalitet finiša kućišta je najviše izražen na gornjim rubovima lugova, koji izgledaju potpuno oštri iako su u stvarnosti suptilno zaobljeni.

Proizvođač ne navodi podatke u brojevima, koliko iznosi vodootpornost sata, nego zvanično naglašava, da je otporan na prskanje, što možemo deklarisati kao 3 ATM. Za sat dress usmerenja sasvim dovoljno.

Staklo je safirno i kupolasto, čime je dodatno naglašen vintage (retro) prizvuk modela.

Najveći adut SBGM221 predstavlja njegov brojčanik, prepun više ili manje primetnih detalja od kojih svaki donosi nešto posebno i što je još važnije, reprezentuje izvanredan stepen spoja kvaliteta kreativnosti i ideje, te njenog ostvarenja.
Krem boja nas vraća na početke Grand Seika i temelj svega onoga što on predstavlja danas. Meni izuzetno drag dizajnerski potez, jer satu daje prijatnu dozu topline, koja bi otpala izborom bele ili srebrne boje podlage. Uz to, nijansa krem boje se menja u odnosu na vanjsku svetlost. Visoka izloženost je povede u nešto svetlije tonove, dok u prigušenoj atmosferi postaje sve toplija i izraženija.

Površina je sastavljena iz štampanih i apliciranih elemenata. Zadivljujuća je oštrina printanih slova i indeksa druge vremenske zone. Čistina i rezolucija tih štampanih komponenti je tako kvalitetna, da istupa od površine i samo nakon nekoliko trenutaka posmatranja dostiže trodimenzionalni efekat. Tako nešto još nisam imao prilike, da vidim na nijednom satu.

U skladu sa High End razredom kome brend pripada, logo GS na poziciji 12 je visoko apliciran, što važi i za satne markere, koji dostižu još veću nadmorsku visinu. Pojedini marker je sačinjen od devet potpuno poliranih površina. Izuzetak su dupli na pozicijama, 12, 6 i 9 sa dvanaest visoko sjajnih stranica. Kada se tako precizno i revnosno obrađeni elementi nađu pod uticajem vanjskeg izvora svetlosti, nemoguće je rečima dočarati magičan i svaki put drugačiji ples, koji se odvija pred našim očima.
Dijamantsko brušene Dauphne kazaljke su konstruisane u klasičnom Grand Seiko maniru. Široke, prema vrhu maksimalno sužene i sa izraženim kosinama ivica po celoj dužini. Zaratsu i na ovim elementima dolazi do maksimalnog izražaja i vizualni svetlosni efekat je jednak onome na markerima. Ipak, ono što privlači najviše pažnje i što u potpunosti oživljava strukturu dizajna brojčanika je plava GMT kazaljka. Zapanjujuć je način njene izrade. Dok većina brendova plavu boju postiže hemijskim procesima ili još gore, običnim farbanjem, u Grand Seiku koriste tradicionalnu metodu termičkog grejanja na plamenu. Bitno je, da se ceo proces odvija ručno i da se svaka kazaljka radi pojedinačno. Jedino tako se postiže stepen kvaliteta, koji je u potpunoj nezavisnosti od uticaja okoline prilikom proizvodnog procesa, kao što su temperatura ili vlažnost vazduha.

GMT sat bez datuma ne predstavlja kompletan paket. Prozor za datum je smešten na poziciji 3. Divim se njegovoj dubini, koju uopšte dopušta sat sa takvom komplikacijom. Iako nisam pristalica različite boje dna prozora u odnosu na boju brojčanika, ovde odluku za srebrnom nijansom shvatam i prihvatam. Zašto? Svaki pojedini elemenat brojčanika je naglašen i predstavlja oličenje individualnog pristupa na čijoj osnovi je nastao. Krem boja pozadine datuma bi predstavljala razuman akord harmonije ali bi ovaj deo brojčanika ostao bez naglaska pažnje, koja je bila posvećena ostalim elementima. Srebrnom pozadinom dizajner na najdiskretniji mogući način šalje jasnu poruku.

Kada podvučem crtu pod temu brojčanika, iskazujem duboki naklon dizajnerskoj ekipi Grand Seika, koja je savršeno uspela da izbegne zamku potencijalne monotonije, povremenog pratioca klasičnih satova dress usmerenja.
Grand Seiko SBGM221 pokreće kalibar 9S66, sa komplikacijama druge vremenske zone i datuma. Reč je o takozvanom pravom GMT, kod kojeg se satna kazaljka pokreće za vrednost 1 časa napred ili nazad i tako omogućava brzo podešavanja vremena prilikom prelaska određene vremenske zone. Cela operacija se vrši izvlačenjem krunice na poziciju 1, preko koje se namešta i datum. Preko pozicije 2 se vrši podševanje domaćeg vremena (plava kazaljka).
Ovaj kalibar je modifikacija osnovnog 9S65 i predstavljen je 2009 godine. Kao i svi ostali Grand Seiko mehanički kalibri izrađuje se, sastavlja, testira i ugrađuje u Morioki Seiko Instruments u Shizukuishi Watch studiju.
Ono što Švajcarci nazivaju Sparkle Wire Erosion, Grand Seiko koristi pod imenom Micro Electro Mechanical System – MEMS. To je visokonapredna tehnologija izrade poluprevodnika koja se koristi za izgradnju preciznih delova od hiljaditog dela milimetra, kao i 5 % lakših nemirnica i čak 25 % lakših paletnih viljuški od standardnih. Točak zaskočnog mehanizma sadržava rezervoar za ulje na kraju svakog zuba zupčanika, što bi bez MEMS tehnologije bilo nezamislivo. Istovetan sistem u Švajcarskoj izrađuje kompanija Mimotec.
Generacija 9S65 i 9S66 je iste 2009 godine donela i novu spiralu, smesu kobalta i nikla – Spron 610 i koja predstavlja znatno unapređenje u odnosu na prethodnika Spron 510, koje Seiko sada koristi za generaciju 6XXX i 8XXX kalibara. Razvoj Sprona 610 je trajao 5 godina, a o kakvom unapređenju se radi, svedoči činjenica da ima dva puta bolju otpornost na udarce i tri puta veću magnetnu rezistenciju u odnosu na Spron 510.
Kao i Swiss High End produkciji sastavljanje i ugradnja mehanizma teče kombinovano – čovek & mašina. Kao i ostali mehanički mehanizmi Grand Seika 9S66 je ručno podešen na 6 pozicija u 3 različita temperaturna režima, nakon što je prethodno testiran u neprekidnom radu u trajanju od 400 sati odnosno 17 dana.
Sve ovo rezultira u čak nešto bolje specifikacije (-5 do + 3 sekunde maksimalnog dnevnog odstupanja) u komparaciji sa COSC Chronometre standardom. Ono što zaslužuje posebno naglašavanje je odličnih 72 sata rezerve rada uz standardnu frekvenciju 4 Hz (28.800 b/h).
Na osetljivim mestima 9S66 sadržava 35 umetnih rubina. Da ne ispadne po onoj staroj: »Ko nema u glavi, ima na glavi«, GS časovničari su se pobrinuli i za finiš mehanizma. GS šara, slična Ženevskoj i Perlage pružaju sasvim dovoljno za ono što predstavlja industrijski finiš. Možda nedostaje poneki ukošen rub na mostu i glavnoj ploči, karakterističan za Swiss produkciju, koji nudi dodatnu dozu raskoša i ovaj segment podiže na stepen više od Grand Seika. Ipak, delimično skeletoziran rotor omogućava bar kratak pogled u dubinu strukture kalibra a za dodatnu draž su se pobrinuli time, da se pod određenim uglovima na safirnom staklu poklopca sata može videti amblem lava Grand Seika, kojim današnji proizvođač izražava zahvalnost medaljonima, koji su nekada krasili Grand Seiko satove.

Preplitanje kvaliteta i atraktivnosti se nastavlja preko remena izrađenog iz kože aligatora. Mekana u pravoj meri i vrlo prilagodljiva površini ruke. Deployant čelična kopča sa zaratsu poliranjem i veoma kvalitetnim ugraviranim potpisom na najbolji način dovršava priču SBMG221.

Grand Seiko zaslužuje sve pohvale za nastojanje, da je svaki deo sata napravljen u Japanu. To važi čak i za embalažu, gde je na poleđini vanjske kutije naznačio poreklo i materijale iz kojih je sastavljena, pa se tu ne bih previše zadržavao. Utisak je, da se radi o vrlo ukusno napravljenom kompletu, možda malo preglomaznom ali zato sa puno opreme od koje istupa etui (tekstilna futrola) za prenošenje sata prilikom putovanja.

Ono što je zabrinjavajuće je izdržljivost glavne unutrašnje kutije, koja ne odgovora High End razredu u koji spada proizvođač. Oni koji imaju Hamilton satove znaju o čemu pričam. Osetljivost ove kutije je samo nešto iznad sklapajućeg dela brenda iz Swatch grupacije, gde nekoliko neopreznih poteza može sudbonosno skratiti životnu dob pakiranja.

Dano / dobijeno

4.800 €

Svi oni, koji su pratili moje tektsove na forumu u ovoj i u mnogim drugim temama su bili svedoci Love/Hate odnosa, koji imam sa ovim brendom. Zapravo, brend je vešto sakriven iza labavih i preširokih zvaničnih specifikacija, koje opravdava masovnom proizvodnjom, tako da je nepresušan izvor polemika, koje sam vodio sa njegovim fan bojevima, koji su išli tako daleko tvrdeći, da specifikacije nema potrebe čitati, da je Seiko oličenje poštenosti jer su njihovi delovi jeftini, preko pobeda na takmičenju hronometara u Neuchatelu 1968 godine sa kalibrom, koji bi godinu dana ranije, kada su na takmičenju nastupala neka vidnija imena Swiss produkcije zauzeo tek 173. mesto, pa sve do direktnog upoređivanja Seika 5 sa Rolexom itd.
Imao sam mnoštvo satova od kalibra 7S26, preko 4R36, 6R15 i 8R48. Na žalost, sva istina oko proizvodnje ovih satova i prvenstveno tih kalibara je u tome, da ih je Seiko srozao na razinu štancovanja, koja je tipična za produkciju kvarčnih satova. Dok su satovi prvenstveno iz razreda 7XXX i 4XXX to pre deset godina opravdavali niskim izlaznim cenama, u poslednjim godinama to je samo neka lepa prošlost. Nadam se, da je novi menadžment konačno ugasio proždrljivost bivšog i da je upravo plasirana serija GMT low budget automatik satova po prodajnoj ceni od 470 € povratak na ono, zbog čega sam nekada voleo Seiko.

Nadam se, da će novi vetar provetriti i uvest red i u 6XXX i 8XXX seriju kalibara odnosno satova, koje pokreću. Svestan sam činjenice, da je nemoguće menjati način proizvodnje, koji je ovde takođe potpuno robotozivan ali da će politikom cena sebe postaviti na realno mesto na tržištu. Sada imamo situaciju gde jedan zaista atraktivan sat sa ogromnim potencijalom urbane legende, model SPB143, pokreće mehanizam sa odličnih 70 sati rezerve snage i jadnim specifikacijama od +25 do -15 sec/d maksimalnog dnevnog odstupanja. Ništa tu ne bi bilo sporno, da cena tog modela ne iznosi 1200 € i da sam upravo prilikom kupovine Grand Seika dobio potvrdu iz oči u oči onoga, što sam odavno sumnjao, da se najmanje dva od deset 6R35 kalibara vraćaju sa strane nezadovoljnih kupaca na ponovno podešavanje. Realna slika je još gora, jer nisu svi kupci opterećeni preciznošću u toj meri, da bi nove satove vraćali na otvaranje. Suprotno od toga, nema potrebe imati deduktivne sposobnosti Sherlock Holmesa i saznati šta u tom cenovnom razredu nudi Swatch grupacija. COSC hronometar i silcijum spirala su već sastavni deo obavezne opreme.
Još je gora slika u entry luksuznom razredu gde nastupa 8XXX. Satovi, koji pokreću robotizovani mehanizmi, gde Seiko prodaje »istinu«, da je 8L35 samo neukrašeni Grand Seiko 9S55. Ne znam u čemu je svrha upoređivati nešto sa nečime, što se ne proizvodi već 12 godina i time zavoditi kupce, da u stvari kupuju Grand Seiko kalibar. Razliku između Sprona 610 i Sprona 510 sam već opisao ranije u tekstu i to su sasvim dva kvalitetno različita sveta. Ko dan i noć. Osim toga, 90 % tog kalibra se ručno ne podešava, osim nekoliko onih, koje su prodaju u limitiranim serijama. Žalosno je što se takvi satovi prodaju po cenama od 3k € i više.

Na svu sreću, politika Grand Seika je zbog nemilosrdne konkurencije u luksuznom razredu, značajno više usmerena u zavisnosti od stanja na tržištu. Zato je znatno umerenija i realnija. Dokaz predstavlja upravo model Grand Seiko SBGM221.
Zaista je osveženje, kada ljubitelj satova u kontekstu sa nečim, što u sebi nosi naziv Seiko, može da napiše: Dobio sam puno sata u odnosu na njegovu cenu. Usuđujem se dodati, da je upravo napisano čak i preskromno. U poređenju sa njegovom cenovnom konkurencijom, SBGM221 zrači sa najmanje industrijskog plašta na sebi. Prepun je detalja, koji ukazuju na čovečju posvećenost iako to ne znači, da je ona u svima bila sprovedena na ručni način. Još uvek Swiss Made razred postavljam kao superiornijeg suparnika u tehničko-tehnološkom aspektu produkcije ali sada shvatam prednost Grand Seika u tom čovek : mašina odnosu. Naravno, ta prednost se lakše stiče, kada se na godišnjem nivou proizvede oko 12.000 mehaničkih satova u poređenju sa 180.000, 220.000, 450.000 ili 750.000 satova. I dok je ona tu, veoma mi je drago, da sam je iskoristio i pokupio. Još uvek bi u slučaju izbora samo jednog luksuznog sata na ruku postavio Swiss Made sat ali presrećan sam što je sada u kolekciji i Grand Seiko i sada potpuno shvatam, koliko je on do sada u njoj zapravo nedostajao.

[milek]

Čestitam, prelep sat, u zdravlju da ga nosiš!

Sent from my SM-G973F using Tapatalk

[eee]

Čestitam

Sent from my SM-A528B using Tapatalk

[Zagor]

Cestitam...

[mizzy]

Haifisch23 čestitam .
Odličan sat, u zdravlju te služio!